У наставку следи преглед новина у Посебном колективном уговору за државне органе које се односе на Анекс којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца.
Влада и репрезентативни синдикат који је основан за територију Републике Србије – Синдикат управе Србије (у даљем тексту: учесници) закључили су Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе (у даљем тексту: Измена ПКУ-а), који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 34/2018, а ступио је на снагу 12. 5. 2018. године.
Измена ПКУ-а односи се на измене и допуне АНЕКСА ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ (у даљем тексту: Анекс), којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца.
Анекс се непосредно примењује, а односи се на све запослене који су у складу са законом засновали радни однос у органима покрајинске аутономије, односно органима јединица локалне самоуправе. Послодавац је, у смислу Анекса, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе чија права и дужности врши функционер који руководи органом (у даљем тексту: послодавац).
У Анексу Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 25/2015, 50/2015, 20/2018 и 20/2018 – др. пропис) утврђене су следеће новине:
1. Према новом члану 7а Анекса, укупан број запослених на одређено време и радноангажованих по другим основама мора да буде у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.
Овом одредбом учесници Анекса, како држава тако и репрезентативни синдикат (као представник запослених), желе да истакну да се у политици запошљавања (у делу јавног сектора на који се односи Анекс) морају поштовати прописи о новом запошљавању. Као што је познато, иновираним одредбама члана 27е став 34. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016 и 113/2017) прописано је да корисници јавних средстава не могу да заснивају радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних односно упражњених радних места до 31. децембра 2018. године. То такође значи да се и надаље примењује Уредба о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015 и 59/2015), а конкретно законско ограничење на које се односи нови члан 7а Анекса прописује да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код корисника јавних средстава не може бити већи од 10% од укупног броја запослених (уз прописане дозвољене изузетке). Стога се наведеним новим чланом 7а Анекса његови учесници саглашавају да ће поштовати ове прописе у политици запошљавања.
2. Према новом ставу 6. у члану 14. Анекса, „послодавац је дужан да, у случају увођења прековременог рада, запосленом изда решење о прековременом раду у складу са законом”.
Издавање решења за прековремени рад није посебно регулисано прописима о раду, али се у пракси то подразумева, а посебно је актуализовано након последњих измена Закона о раду (објављених у „Службеном гласнику РС” број 113/2017), којима је у члану 55. став 6. уведена обавеза послодаваца да воде дневну евиденцију о прековременом раду запослених. Управо су решења о прековременом раду основ за овакву евиденцију. Такође, писано решење о прековременом раду уједно је и документ којим запослени може да оспорава овакво своје радно ангажовање ако сматра да није у складу са законом. У том смислу, ова нова одредба Анекса може бити „припрема” за примену Закона о запосленима у јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017, ступио на снагу 25. 12. 2017, а примењује се од 1. 1. 2019. године), који, на пример, у члану 25. утврђује обавезу запосленог да, у складу са општим актом, у оквиру редовног радног времена, по писменом налогу непосредног руководиоца, обавља додатно већи обим посла свог радног места због привремено повећаног обима посла, замене одсутног запосленог или у случају да на одређеном радном месту није запослено ниједно лице (у даљем тексту: додатно оптерећење на раду). Врсту и трајање ових послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, с тим да запослени може да одбије рад по писменом налогу ако се ради о пословима који не одговарају врсти и степену стручне спреме који се захтевају за послове које запослени обавља на свом радном месту.
Према томе, Анекс је јасан у томе да прековремени рад код послодаваца у органима аутономних покрајина и локалних самоуправа може да се обавља само по издатом решењу, при чему није наведено да се оно мора издати пре почетка прековременог рада јер се исти често и не може предвидети, али у сваком случају оно мора да се изда, макар и после почетка оваквог рада.
3. У члану 17. Анекса извршене су две измене:
– у ставу 1. појашњено је да „законски минимум” у коришћењу годишњег одмора износи „20 радних дана”, као и да је то основ на који се примењују критеријуми дужине годишњег одмора запослених из овог става;
– а у ставу 2. да максимална дужина годишњег одмора, који се утврди након примене свих критеријума, може да износи 30 радних дана (уместо досадашњих 25 радних дана).
4. У Анекс су додата два нова члана – 17а и 17б – који прецизирају детаље у вези са коришћењем годишњег одмора запослених.
Наиме, чланом 17. Анекса прецизирана су мерила дужине годишњих одмора запослених код послодавца, а у односу на ове одредбе, нови чл. 17а и 17б уређују додатне обавезе послодаваца у вези са коришћењем годишњег одмора. Према тим новим одредбама:
– обавезно је доношење плана коришћења годишњег одмора којим се за конкретну годину утврђује време коришћења годишњег одмора, чија је дужина за сваког запосленог утврђена према мерилима из члана 17. Анекса;
– план коришћења годишњег одмора доноси руководилац органа најкасније до краја априла календарске године;
– план се доноси након претходно прибављеног мишљења руководилаца унутрашњих организационих јединица у органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, водећи рачуна о писаном захтеву запосленог.
План коришћења годишњег одмора треба да буде формални документ, који, сходно члану 17а Анекса, садржи:
– име и презиме запосленог,
– радно место,
– трајање годишњег одмора,
– време коришћења годишњег одмора и
– име запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора.
На основу плана коришћења годишњег одмора за сваког запосленог доноси се решење којим се утврђује укупно трајање годишњег одмора (према критеријумима који су утврђени у члану 17. Анекса) и време коришћења годишњег одмора. Дакле, овде се ради о плану коришћења годишњих одмора за на пример 2018. годину, који може да се користи како у 2018. тако и у 2019. години, све у складу са писаним захтевом запосленог и мишљењем руководилаца унутрашњих организационих јединица. Како није било обавезно сачињавање плана коришћења годишњих одмора према Анексу за 2017. годину, сигурно да има запослених којима су неки дани годишњег одмора остали за 2018. годину, па се сматра да и те дане треба урачунати у план коришћења годишњег одмора за 2018. годину, што значи да у плану треба исказати и податак о имену запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора из 2017. године.
Према одредбама члана 17б Анекса, послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора, ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом у електронском облику, а на захтев запосленог послодавац је дужан да решење достави и у писаној форми.
5. Изменама у члану 19. став 1. тачка 13) Анекса промењена је дужина плаћеног одсуства за случај давања крви.
По досадашњем решењу запослени је имао право на плаћено одсуство са рада за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна радна дана. Од 12. 5. 2018. године, када измена Анекса ступа на снагу, запослени има право на плаћено одсуство са рада за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна дана. Дакле, убудуће ће се у дане одсуства због добровољног давања крви рачунати и нерадни дани (субота, недеља, празници).
6. Новим ставом 3. у члану 30. Анекса даје се могућност обезбеђивања систематских прегледа кроз уговор о осигурању запослених.
Конкретно, извршена је допуна члана 30. Анекса, који регулише осигурање запослених. Наиме, задржана је одредба става 1, према којој је послодавац дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете. Ова одредба је појашњена новим ставом 3, који прецизира да наведеним уговором о осигурању запослених у оквиру исте премије осигурања могу да се обезбеде и систематски прегледи запослених.
7. Изменама у члану 40. Анекса обезбеђује се накнада плате и за одсуство са рада због малигног обољења.
Конкретно, према допуњеном члану 40. став 1. тачка 2) Анекса, запослени који не ради до 30 дана због болести или повреде (привремена спреченост за рад) има право на накнаду плате која износи 100% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у коме је наступила привремена спреченост за рад проузрокована повредом на раду, професионалном болешћу или малигним обољењем.
8. Изменом у члану 41. Анекса омогућава се исплата накнаде за превоз на посао у новцу.
Наиме, према ставу 1. овог члана, запослени има право на месечну претплатну карту за долазак и одлазак са рада за релације где јавни превозник омогућава куповину истих, а новим ставом 2. утврђује се да, изузетно, на захтев запосленог послодавац може да донесе одлуку да исплату врши у новцу у висини цене месечне претплатне карте.
9. Изменом у члану 45. Анекса проширује се право на поклон деци за Нову годину.
Наиме, према новом тексту става 1. члана 45. послодавац је дужан да деци запосленог до 10 15 година живота обезбеди поклон за Нову годину – новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, у складу са општим актом.
Овом новином проширује се право на обезбеђење поклона деци запослених, али је и то решење још увек у зони неопорезивог јер је чланом 18. тачка 8) Закона о порезу на доходак грађана прописано да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића.
10. У Анексу је промењен члан 46. који регулише јубиларне награде запослених.
Према тим новим одредбама запослени има право на јубиларну новчану награду у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији, према објављеном податку органа надлежног за послове статистике за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује. Према томе, за исплате јубиларне награде у 2018. години користи се податак о просечној заради у Републици Србији за децембар 2017. године, која износи 54.344 динара.
Новина у регулативи јубиларне награде јесте увођење увећања награде за 25% при сваком наредном остваривању тог права.
Уведено је ново право на јубиларну новчану награду – за 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде за 30 година рада у радном односу, увећане за 25%. Увођењем овог права аутоматски је увећано и право на јубиларну награду за 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде за 35 година рада, увећане за 25%.
Право на јубиларну награду за 35 година рада у радном односу остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу.
Додатно је прецизирано да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком је органу запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Према новим одредбама Анекса, запослени у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе остварује право на јубиларну награду према следећем:
1) за 10 година рада у радном односу – у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса;
2) за 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1), увећане за 25%;
3) за 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2), увећане за 25%;
4) за 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3), увећане за 25%;
5) за 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4), увећане за 25%.
Јубиларна награда се по правилу исплаћује на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за запослене који су то право стекли до тог дана, осим ако колективним уговором код послодавца није другачије одређено.
11. У Анексу је измењен члан 47. који регулише солидарне помоћи запосленима.
Новим одредбама проширен је број случајева за које мора да се обезбеди ова помоћ, а конкретно, према ставу 1. овог члана, запослени има право на солидарну помоћ за случај:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице (при чему се под термином „дужа болест” сматра болест због које је запослени одсутан са рада најмање 60 дана непрекидно због спречености за рад услед болести);
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ породици у случају смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице (признаје се породици и остварује се по захтеву члана породице који се подноси у календарској години у којој је наступила околност која је основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике);
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који изгуби живот у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) помоћи због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја, до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана;
9) рођења детета запосленог – у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
10) помоћи запосленој за вантелесну оплодњу – највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације;
11) другу солидарну помоћ у складу са општим актом.
Члановима уже породице у смислу ових одредби сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог. У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из наведених тачака 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.
Солидарна помоћ у току године у случајевима утврђеним у т. од 1) до 5) признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа покрајинске аутономије, односно органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Запослени може да оствари право на солидарну помоћ уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.
12. У Анекс су додати нови чл. 47а и 47б, којима се дају појашњења у вези са коришћењем средстава солидарне помоћи за одређене намене.
Према одредбама члана 47а, породица у случају смрти запосленог има право на накнаду оних трошкова погребних услуга који су прописани одлуком о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране. Ово право се остварује ,на основу уредне документације, у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине просечне месечне зараде у Републици Србији, без пореза и доприноса, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Уколико се смртни случај десио на територији Републике Србије, ван места пребивалишта запосленог, па је потребно извршити превоз ради сахране у месту пребивалишта, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта. Такође, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта уколико се смртни случај десио ван територије Републике Србије, ван места пребивалишта запосленог, ако је запослени боравио на тој територији по захтеву послодавца ради обављања послова из надлежности послодавца и ако накнада трошкова није обезбеђена из одговарајућег осигурања.
Изузетно, ако запослени нема породицу, право на накнаду трошкова остварује лице које поднесе доказ да је сносило трошкове погребних услуга.
Породицом се, у смислу ових одредби, сматрају брачни и ванбрачни партнер запосленог и деца запосленог.
Нови члан 47б Анекса појашњава да запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, уколико то право није остварено по другом основу. Сматра се да је право остварено по другом основу ако је члан уже породице био корисник пензије, запослени или осигураник самосталне делатности.
Право на накнаду трошкова остварује се, на основу уредне документације, у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине просечне месечне зараде у Републици Србији, без пореза и доприноса, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уз захтев за накнаду трошкова погребних услуга прилажу се и Извод из матичне књиге умрлих и доказ о постојању сродства.
Чланом уже породице сматрају се брачни или ванбрачни партнер и деца запосленог.
13. У члан 50. став 3. Анекса додат је нови став 4, који омогућава да запослени коме је решењем утврђено да је нераспоређен у складу са законом, има право на накнаду плате у висини од 65% основне плате за месец који претходи месецу у коме је донесено првостепено решење да је нераспоређен, за време док је нераспоређен.
14. У члан 63. додати су нови ст. 2. и 3, који прописују да послодавац може да учествује у трошковима организовања културних манифестација и рекреативно-спортских такмичења у организацији репрезентативног синдиката, о чему послодавац и репрезентативни синдикат могу да закључе писани споразум.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.