Измене које се односе на транспарентност поступка и информисање поверилаца, као и на овлашћења поверилаца да утичу на избор стечајног управника, утврђивање висине предујма трошкова неопходних за вођење стечајног поступка и поступак реорганизације, предмет су анализе у овом тексту.
Закон о стечају из 2009. године[1] мењан је у августу 2014. године[2], затим у децембру 2017. године[3], а након тога и у јуну месецу 2018. године[4].
Последње измене Закона о стечају из децембра 2018. године[5] објављене су у „Службеном гласнику РС” бр. 95/18 од 8. 12. 2018. године.
Према образложењу предлагача Закона о изменама и допунама Закона о стечају из децембра 2018. године, измене су биле неопходне да би се побољшао правни оквир за заштиту права поверилаца и обезбедила већа транспарентност података и размена информација између стечајног управника и поверилаца, као и да би се обезбедила већа извесност у погледу трошкова стечајног поступка прописивањем критеријума за одређивање предујма. Један од разлога због којих се законодавац одлучио за измену Закона о стечају, а према образложењу које је пратило предлог ових измена, јесте и то да се обезбеди већа могућност „учешћа поверилаца у избору стечајног управника на почетку стечајног поступка”.
Предлагач измена и допуна навео је у свом образложењу и да је „свеукупност решења ових измена и допуна Закона такође у складу са регулаторном реформом која се спроводи у Републици Србији, посебно у области побољшања пословног амбијента и поспешивања домаће привреде, а створиће се и услови који ће допринети бољем пласману Републике Србије на листи Светске банке.”
С обзиром на наведено, а пратећи логику законодавца, последње измене и допуне Закона о стечају могу да се поделе на четири групе:
1) Прва група измена и допуна односи се на транспарентност поступка и информисање поверилаца. То је одредба члана 1. Измена и допуна, која се односи на члан 10. Закона о стечају, као и одредба члана 2. Измена, која се односи на члан 20. Закона о стечају.
2) Одредбе које се односе на овлашћења поверилаца да утичу на избор стечајног управника, при чему су то одредба члана 3. Измена и допуна, којом је допуњен члан 25. Закона о стечају, затим члан 4. којим је измењен члан 32. став 3. Закона о стечају, члан 5. којим је допуњен члан 35. Закона о стечају, члан 6. којим се допуњује члан 37. Закона о стечају, као и члан 7. којим се допуњује члан 56. Закона о стечају.
3) Одредбе које се односе на утврђивање висине предујма трошкова неопходних за вођење стечајног поступка – члан 8. Измена и допуна, којим је допуњен члан 59. став 2. Закона о стечају.
4) Измене које се односе на поступак реорганизације – члан 9. Измена и допуна, којим је измењен члан 161. став 1. Закона о стечају.
Члан 10. Закона о изменама и допунама Закона о стечају јесте прелазна одредба којом се дефинише на који ће се начин спроводити постојећи стечајни поступци, а члан 11. прописује време ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о стечају.
I
ИЗМЕНЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ТРАНСПАРЕНТНОСТ ПОСТУПКА И ИНФОРМИСАЊЕ ПОВЕРИЛАЦА
Чланом 1. Закона о изменама и допунама Закона о стечају из децембра 2018. године допуњен је члан 10. Закона о стечају[6] тако што је после става 1. додат нови став 2, који гласи: „Сви повериоци имају право да затраже и да од стечајног управника благовремено добију све информације које се односе на стечајног дужника, на ток стечајног поступка и на имовину и управљање имовином стечајног дужника.”
Овом одредбом законодавац је омогућио повериоцима у стечајном поступку (стечајним повериоцима, разлучним повериоцима, излучним повериоцима, заложним повериоцима) да у сваком моменту могу да траже од стечајног управника информацију која је од значаја за ток стечајног поступка, као и за имовину и управљање имовином стечајног дужника, при чему је стечајни управник дужан да поступи у складу са тим захтевом и да пружи одговарајућу информацију. Право на пружање информације повериоци имају без обзира на висину свог потраживања, а непоступање стечајног управника санкционисано је његовом дисциплинском одговорношћу.
Ако се има у виду да у стечајним поступцима учествује велики број поверилаца (тај број се креће од неколико десетина до неколико хиљада поверилаца), основано може да се постави питање да ли ће стечајни управници у стечајним поступцима са великим бројем поверилаца бити затрпани захтевима поверилаца који траже информације о току поступка. Такође се постављају питања колико често један поверилац може да подноси ове захтеве и на који начин треба санкционисати евентуалне злоупотребе од стране поверилаца.
Чланом 3. допуњен је члан 25. Закона о стечају[7], тако што је после става 4. додат нови став 5, који гласи: „Овлашћена организација је дужна да листу активних стечајних управника објави на својој интернет страни.”
Овом изменом листа активних стечајних управника учињена је доступном свим заинтересованим лицима, која ће у сваком тренутку моћи да изврше увид у наведену листу, при чему ће се она и свакодневно ажурирати.
II
ИЗМЕНЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА УЧЕШЋЕ ПОВЕРИЛАЦА У ИЗБОРУ СТЕЧАЈНОГ УПРАВНИКА
Чланом 2. допуњен је члан 20. Закона о стечају[8], тако што се после става 2. додаје нови став 3, који гласи: „Изузетно од става 2. овог члана, стечајни судија приликом избора стечајног управника разматра и предлог повериоца за именовање стечајног управника, уколико је стечајни поступак покренут на предлог повериоца и уколико садржи предлог за именовање стечајног управника у складу са чланом 56. став 3. овог закона.”
Чланом 20. Закона о стечају иначе је прописан начин именовања стечајних управника и то тако што стечајног управника именује стечајни судија решењем о отварању стечајног поступка, при чему се избор стечајног управника врши методом случајног одабира са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда[9]. Цитираном изменом одступило се од досадашњег правила о именовању стечајног управника принципом случајног избора, тако да је стечајном судији дата могућност да именује за стечајног управника и лице мимо принципа случајног избора, а то је стечајни управник ког је предложио предлагач покретања стечајног поступка, уколико предлог подноси поверилац.
Наведену измену прати и измена у члану 7. Закона о изменама и допунама Закона о стечају, којим је допуњен члан 56. Закона о стечају[10], тако што се после става 2. додаје нови став 3, који гласи: „Уколико се стечајни поступак покреће на предлог повериоца, предлог за покретање стечајног поступка може садржати и предлог за именовање стечајног управника са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда (име и презиме предложеног стечајног управника и број лиценце).”
Чланом 56. Закона о стечају регулисана је форма и садржина предлога за покретање стечајног поступка. Ставом 2. наведене одредбе таксативно је набројано у тачкама 1–6. шта све мора да садржи предлог за покретање стечајног поступка. Допуњеном одредбом сада је дата могућност повериоцу да предложи и стечајног управника са листе стечајних управника и то за подручје суда који је надлежан за вођење стечајног поступка над стечајним дужником. Овај предлог није обавезни елемент предлога за покретање стечајног поступка, али уколико се поверилац одлучи да предложи и стечајног управника, дужан је да означи лице са листе активних стечајних управника, да то лице буде активни стечајни управник за подручје суда који је надлежан за вођење стечајног поступка, при чему постоји обавеза повериоца да, поред имена и презимена стечајног управника, наведе и број лиценце. Податке који се односе на стечајног управника (име, презиме, број лиценце и за које је подручје надлежног суда стечајни управник одређен) поверилац утврђује на основу увида на интернет страни овлашћене организације, односно Агенције за лиценцирање стечајних управника, што је у складу са чланом 3. Измена и допуна Закона о стечају, којим је установљена обавеза Агенције да листу активних стечајних управника објављује на својој интернет страни.
Чланом 4. Измена и допуна измењен је став 3. члана 32. Закона о стечају[11], тако што је прописано да „по закључењу испитног рочишта, на предлог Одбора поверилаца за разрешење и истовремено именовање новог стечајног управника за који се изјаснило најмање 3/4 чланова Одбора, а по претходно добијеној сагласности Скупштине поверилаца, стечајни судија разрешава стечајног управника и када не постоје разлози за разрешење из става 1. овог члана и истим решењем именује предложеног стечајног управника, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника.”
На овај начин дата је могућност Одбору поверилаца, уколико се за то изјаснило најмање 3/4 чланова Одбора и уколико се сагласила Скупштина поверилаца, да се стечајни управник разреши и када не постоје разлози за његово разрешење. Истовремено са разрешењем именује се нови стечајни управник по предлогу Одбора поверилаца, што подразумева такође претходну сагласност Скупштине поверилаца. У пракси ће то значити да је Одбор поверилаца дужан да донесе одлуку трочетвртинском већином о разрешењу постојећег стечајног управника и именовању новог стечајног управника. На ту одлуку сагласност мора дати Скупштина поверилаца. Међутим, овакав предлог не може да се поднесе пре закључења испитног рочишта. Он је временски везан за период након закључења испитног рочишта. Битно је да разлози за разрешење стечајног управника не морају постојати. Неопходна је сагласност Скупштине поверилаца и за разрешење постојећег стечајног управника и за именовање новог стечајног управника. Ова одредба не односи се на организацију која је посебним законом одређена за обављање послова стечајног управника, односно на Агенцију за лиценцирање стечајних управника, односно Агенцију за осигурање депозита.
Чланом 5. Измена мења се члан 35. Закона о стечају,[12] тако што се после става 4. додаје нови став 5, који гласи: „На првој седници Скупштине поверилаца стечајни повериоци, за чија потраживања се учини вероватним да износе више од 50% укупних потраживања стечајних поверилаца, дају сагласност на избор именованог стечајног управника, а уколико сагласност изостане предлажу разрешење именованог и истовремено именовање новог стечајног управника. Стечајни судија разрешава именованог стечајног управника и истим решењем именује предложеног стечајног управника са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника.”
Наведеном изменом појачана је улога стечајних поверилаца у избору стечајног управника. За разрешење именованог стечајног управника (именован је решењем о отварању стечајног поступка принципом случајног избора или по предлогу повериоца као предлагача покретања стечаја) не морају да постоје разлози за разрешење. Међутим, истовремено са предлогом за разрешење именованог стечајног управника мора се дати предлог за именовање новог стечајног управника.
Предлог могу да поднесу повериоци за чија се потраживања учини вероватним да износе више од 50% укупних потраживања стечајних поверилаца и то само на првој седници Скупштине поверилаца. Уколико то не учине на првој седници Скупштине поверилаца, повериоцима стоји на располагању могућност разрешења именованог стечајног управника, такође без постојања разлога за разрешење, након закључења испитног рочишта, применом члана 4. Закона о изменама и допунама Закона о стечају, односно члана 32. став 3. Закона о стечају.
Стечајни управник у сваком случају, без обзира на фазу стечајног поступка, може бити разрешен када за то постоје разлози прописани чланом 32. ставови 1, 2. и 6. Закона о стечају.[13]
Чланом 5. измењен је и досадашњи став 9, сада став 10, члана 35. Закона о стечају, који након наведених измена гласи: „Скупштина поверилаца одлучује већином гласова присутних поверилаца, осим у случају гласања о банкротству стечајног дужника на првом поверилачком рочишту и о разрешењу и истовременом именовању новог стечајног управника на првој седници Скупштине поверилаца.”
Скупштина поверилаца по правилу одлучује већином гласова присутних поверилаца. До сада је постојао само један изузетак, а то је у случају гласања о банкротству стечајног дужника на првом поверилачком рочишту, за шта је потребно више од 50% укупних потраживања стечајних поверилаца (према ранијем законском решењу – више од 70% укупних потраживања стечајних поверилаца). Последњим изменама унет је и други изузетак, а то је када се гласа о разрешењу именованог и истовременом именовању новог стечајног управника на првој седници Скупштине поверилаца, за шта је такође потребно више од 50% укупних потраживања стечајних поверилаца. На овај начин омогућено је скоро свим стечајним повериоцима да се изјашњавају о разрешењу именованог стечајног управника и истовременом именовању новог стечајног управника.
Наведену измену прати и логична измена члана 37. Закона о стечају[14], која је измењена чланом 6. Закона о изменама и допунама Закона о стечају тако што је сада у надлежности Скупштине поверилаца и давање сагласности за именовање стечајног управника, односно предлагање именовања новог, у складу са чланом 35. став 5. Закона о стечају.
III
ИЗМЕНЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА КРИТЕРИЈУМЕ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ПРЕДУЈМА
Чланом 8. Измена измењена је одредба члана 59. став 2. Закона о стечају, која је гласила: „Уколико се ради о правним лицима која су разврстана као микро правна лица у складу са прописима којима се уређују критеријуми за разврставање правних лица, предујам се не може одредити у износу већем од 50.000,00 динара.”
Ова одредба је измењена тако да гласи: „Износ предујма утврђује се у зависности од разврставања правног лица на микро, мало, средње или велико правно лице, у складу са прописима којима се уређују критеријуми за разврставање правних лица, и не може бити већи од:
- 000,00 динара за микро правна лица;
- 000,00 динара за мала правна лица;
- 000,00 динара за средња правна лица;
- 000.000,00 динара за велика правна лица.”
Неспорно је да је законодавац требало да одреди критеријуме на основу којих се одређује предујам трошкова за вођење стечајног поступка. Међутим, износ од 50.000,00 динара, који је прописан као максималан износ предујма који може да се одреди у случају када се стечајни поступак покреће над микро правним лицем, није износ који може да покрије нужне и неопходне трошкове које има стечајни управник у стечајном поступку над микро правним лицем. Када се узму у обзир најнеопходнији трошкови: трошкови оглашавања, административне таксе, трошкови поштарине ради обавештавања познатих поверилаца, трошкови пописивања имовине, трошкови обавештавања о отварању стечајног поступка свих судова пред којима се воде судски поступци, 50.000,00 динара не задовољава потребе покрића трошкова за радње које треба да предузме стечајни управник на самом почетку стечајног поступка. Овај износ не даје могућност стечајним управницима да покрећу парнице ради враћања имовине у стечајну масу, као ни парнице за побијање правних послова и правних радњи, јер немају средстава за плаћање судских такси и за ангажовање адвоката. Из тог разлога законодавац је неоправдано остао при цифри од 50.000,00 динара и тиме онемогућио стечајне управнике да предузимају радње које су им Законом стављене у надлежност, а обавезне су.
IV
ИЗМЕНЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПОСТУПАК РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ
Законом о изменама и допунама Закона о стечају из децембра 2018. године измењена је и одредба члана 161. став 1. Закона о стечају, којом је дефинисано ко су подносиоци плана реорганизације, а гласила је: „План реорганизације могу поднети стечајни управник, разлучни повериоци који имају најмање 30% обезбеђених потраживања у односу на укупна потраживања према стечајном дужнику, стечајни повериоци који имају најмање 30% необезбеђених потраживања у односу на укупна потраживања према стечајном дужнику, као и лица која су власници најмање 30% капитала стечајног дужника, ако на првом поверилачком рочишту није донето решење о банкротству.”
Наведена норма је измењена тако да су сада овлашћени предлагачи плана реорганизације, стечајни управник, разлучни повериоци и стечајни повериоци, као и лица која су власници најмање 30% капитала стечајног дужника, ако на првом поверилачком рочишту није донето решење о банкротству. Овом изменом омогућено је свим стечајним и разлучним повериоцима, без обзира на висину потраживања, да поднесу план реорганизације. На тај начин је, према мишљењу предлагача Измена и допуна Закона о стечају, побољшана улога поверилаца у стечајном поступку.
V
ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ
Чланом 10. Закона о изменама и допунама Закона о стечају прописано је да ће се стечајни поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани, окончати по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.
Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 95 од 8. 12. 2018. године, а према одредби члана 11. ступио је на снагу наредног дана од дана објављивања, односно 9. 12. 2018. године.
[1] Закон о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11 – др. закон, 71/12 – УС).
[2] Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 83/14).
[3] Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 113/17).
[4] Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 44/18).
[5] Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 95/18).
[6] Члан 10. Закона о стечају:
„Стечајни поступак је јаван и сви учесници у стечајном поступку имају право на благовремени увид у податке везане за спровођење поступка, осим података који представљају пословну или службену тајну.
Закључак о подацима који представљају службену или пословну тајну доноси стечајни судија на предлог стечајног управника.
Огласи, решења и други акти суда на дан доношења објављују се на огласној и електронској огласној табли суда, а решења и други акти суда, када је то прописано овим законом, достављају се и одговарајућем регистру ради јавног објављивања на интернет страни тог регистра или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната, уколико тај регистар нема своју интернет страну.
Сви поднесци стечајног управника и учесника у поступку са свим прилозима објављују се одмах по пријему на јавном порталу надлежног привредног суда или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната о току стечајног поступка, уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности.
Поступање и доношење одлука у стечајном поступку врши се на основу увида у све расположиве информације.”
[7] Члан 25. Закона о стечају:
„Именик стечајних управника води овлашћена организација.
У именик стечајних управника уписују се лица која су стекла лиценцу за обављање послова стечајних управника као активни стечајни управници или као неактивни стечајни управници.
У именик стечајних управника као активни стечајни управници уписују се лица која су, осим лиценце за обављање послова стечајног управника, доставила доказ о постојању обавезног осигурања од професионалне одговорности за текућу годину и која су се регистровала као предузетници или су чланови друштва лица.
У именик активних стечајних управника не може бити уписано лице које је у радном односу, осим ако је запослено код предузетника или ортачког, односно командитног друштва.
У случају привремене немогућности за обављање послова стечајног управника стечајни управник је дужан да о томе без одлагања писменом изјавом обавести овлашћену организацију, која га по пријему обавештења преводи у статус неактивног стечајног управника.
По престанку привремене немогућности за обављање послова стечајног управника, а на писмени захтев стечајног управника, овлашћена организација неактивног стечајног управника преводи у статус активног стечајног управника.”
[8] Члан 20. Закона о стечају:
„Стечајног управника именује стечајни судија решењем о отварању стечајног поступка.
Избор стечајног управника врши се методом случајног одабира са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда, коју суду доставља организација надлежна за вођење именика стечајних управника (у даљем тексту: овлашћена организација).
У претходном стечајном поступку привремени стечајни управник именује се решењем стечајног судије на начин из става 2. овог члана.
Министар надлежан за послове стечаја (у даљем тексту: министар) прописује ближе услове и начин избора стечајног управника методом случајног одабира.”
[9] Правилник о условима и начину избора стечајних управника методом случајног одабира („Сл. гласник РС”, бр. 3/10).
[10] Члан 56. Закона о стечају:
„Предлог за покретање стечајног поступка подноси се надлежном суду.
Предлог за покретање стечајног поступка садржи:
1) назив суда којем се предлог подноси;
2) пословно име или име и адресу предлагача или адресу лица које је у овом поступку овлашћено за пријем писмена и за заступање предлагача;
3) пословно име стечајног дужника, као и податке о контакт адреси;
4) списак стечајних и осталих поверилаца са навођењем висине износа и основа потраживања, као и имена и пребивалишта чланова друштва који за обавезе стечајног дужника одговарају својом имовином, ако је предлагач стечајни дужник;
5) чињенице и пратећу документацију која доказује врсту, основ и висину неизмиреног потраживања, ако је предлагач поверилац;
6) списак докумената приложених уз предлог за покретање стечајног поступка.”
[11] Члан 32. Закона о стечају:
„Стечајни судија по службеној дужности или на предлог Одбора поверилаца разрешава стечајног управника ако утврди да стечајни управник:
1) не испуњава своје обавезе;
2) не поштује рокове одређене овим законом;
3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;
4) по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања није предузео одговарајуће мере ради уновчења имовине која улази у стечајну масу, осим када је предузимање таквих мера било спречено вишом силом или непредвидивим околностима;
5) није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или Одбора поверилаца;
6) није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим случајевима где је овим законом прописана обавезна сагласност Одбора поверилаца.
Стечајни судија по службеној дужности разрешава стечајног управника ако је брисан из именика стечајних управника, као и у другим случајевима прописаним овим законом.
На предлог Одбора поверилаца за разрешење и истовремено именовање новог стечајног управника за који се изјаснило најмање три четвртине чланова Одбора поверилаца, стечајни судија разрешава стечајног управника и када не постоје разлози за разрешење из става 1. овог члана и истим решењем именује предложеног стечајног управника, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника.
Пре доношења одлуке о разрешењу из става 1. овог члана, стечајни судија ће омогућити стечајном управнику да се изјасни о разлозима за разрешење.
Стечајни судија одлуку о разрешењу из става 1. овог члана без одлагања доставља овлашћеној организацији.
Стечајни управник се разрешава и на лични захтев.
Одредбе овог члана сходно се примењују и на разрешење привременог стечајног управника.”
[12] Члан 35. Закона о стечају:
„Скупштина поверилаца формира се на првом поверилачком рочишту.
Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања.
Разлучни повериоци могу учествовати у Скупштини поверилаца само до висине потраживања за коју учине вероватном да ће се појавити као стечајни повериоци. Вероватност необезбеђеног потраживања разлучни повериоци могу доказивати достављањем процене вредности имовине која представља предмет разлучног права. Процена вредности предмета разлучног права мора да буде сачињена од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) и не може бити старија од 12 месеци.
На првој седници Скупштине поверилаца врши се избор председника Скупштине поверилаца и чланова Одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца.
Заказивање и вођење каснијих седница Скупштине поверилаца, обавештавање о њима и одређивање дневног реда врши председник Скупштине поверилаца на предлог стечајних поверилаца.
Ако председник Скупштине поверилаца у року од пет дана од дана добијања предлога стечајних поверилаца не закаже Скупштину поверилаца, стечајни повериоци чија су укупна потраживања већа од 20% од укупног износа потраживања свих стечајних поверилаца могу да закажу Скупштину поверилаца и предложе дневни ред.
Стечајни повериоци се о одржавању Скупштине поверилаца и о дневном реду обавештавају истицањем обавештења на огласној и електронској табли суда и објављивањем огласа у два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, осим ако Скупштина поверилаца не донесе одлуку о другачијем начину обавештавања.
На Скупштини поверилаца гласа се сразмерно висини потраживања.
Скупштина поверилаца одлучује већином гласова присутних поверилаца, осим у случају гласања о банкротству стечајног дужника на првом поверилачком рочишту и о разрешењу и истовременом именовању новог стечајног управника на првој седници Скупштине поверилаца.
Ако број стечајних поверилаца није већи од пет, сви повериоци су чланови Одбора поверилаца, али се гласање у овако формираном одбору врши сразмерно висини потраживања.
Повериоцима чија су потраживања оспорена у целости и који нису покренули парницу у законом предвиђеном року и о томе обавестили стечајног управника престаје својство поверилаца, а тиме и чланство у Скупштини поверилаца.”
[13] Члан 32. став 1. Закона о стечају:
„Стечајни судија по службеној дужности или на предлог Одбора поверилаца разрешава стечајног управника ако утврди да стечајни управник:
1) не испуњава своје обавезе;
2) не поштује рокове одређене овим законом;
3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;
4) по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања није предузео одговарајуће мере ради уновчења имовине која улази у стечајну масу, осим када је предузимање таквих мера било спречено вишом силом или непредвидивим околностима;
5) није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или Одбора поверилаца;
6) није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим случајевима где је овим законом прописана обавезна сагласност Одбора поверилаца.”
Члан 32. став 2. Закона о стечају:
„Стечајни судија по службеној дужности разрешава стечајног управника ако је брисан из именика стечајних управника, као и у другим случајевима прописаним овим законом.”
Члан 32. став 6. Закона о стечају:
„Стечајни управник се разрешава и на лични захтев.”
[14] Члан 37. Закона о стечају:
„Скупштина поверилаца:
1) доноси одлуку о банкротству стечајног дужника у складу са чланом 36. став 4. овог закона;
2) бира и опозива председника Скупштине поверилаца и чланове Одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца;
3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
4) разматра извештаје Одбора поверилаца;
5) врши друге послове одређене овим законом.”
____________
[1] Закон о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11 – др. закон, 71/12 – УС).
[2] Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 83/14).
[3] Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 113/17).
[4] Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 44/18).
[5] Закон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 95/18).
[6] Члан 10. Закона о стечају:
„Стечајни поступак је јаван и сви учесници у стечајном поступку имају право на благовремени увид у податке везане за спровођење поступка, осим података који представљају пословну или службену тајну.
Закључак о подацима који представљају службену или пословну тајну доноси стечајни судија на предлог стечајног управника.
Огласи, решења и други акти суда на дан доношења објављују се на огласној и електронској огласној табли суда, а решења и други акти суда, када је то прописано овим законом, достављају се и одговарајућем регистру ради јавног објављивања на интернет страни тог регистра или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната, уколико тај регистар нема своју интернет страну.
Сви поднесци стечајног управника и учесника у поступку са свим прилозима објављују се одмах по пријему на јавном порталу надлежног привредног суда или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната о току стечајног поступка, уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности.
Поступање и доношење одлука у стечајном поступку врши се на основу увида у све расположиве информације.”
[7] Члан 25. Закона о стечају:
„Именик стечајних управника води овлашћена организација.
У именик стечајних управника уписују се лица која су стекла лиценцу за обављање послова стечајних управника као активни стечајни управници или као неактивни стечајни управници.
У именик стечајних управника као активни стечајни управници уписују се лица која су, осим лиценце за обављање послова стечајног управника, доставила доказ о постојању обавезног осигурања од професионалне одговорности за текућу годину и која су се регистровала као предузетници или су чланови друштва лица.
У именик активних стечајних управника не може бити уписано лице које је у радном односу, осим ако је запослено код предузетника или ортачког, односно командитног друштва.
У случају привремене немогућности за обављање послова стечајног управника стечајни управник је дужан да о томе без одлагања писменом изјавом обавести овлашћену организацију, која га по пријему обавештења преводи у статус неактивног стечајног управника.
По престанку привремене немогућности за обављање послова стечајног управника, а на писмени захтев стечајног управника, овлашћена организација неактивног стечајног управника преводи у статус активног стечајног управника.”
[8] Члан 20. Закона о стечају:
„Стечајног управника именује стечајни судија решењем о отварању стечајног поступка.
Избор стечајног управника врши се методом случајног одабира са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда, коју суду доставља организација надлежна за вођење именика стечајних управника (у даљем тексту: овлашћена организација).
У претходном стечајном поступку привремени стечајни управник именује се решењем стечајног судије на начин из става 2. овог члана.
Министар надлежан за послове стечаја (у даљем тексту: министар) прописује ближе услове и начин избора стечајног управника методом случајног одабира.”
[9] Правилник о условима и начину избора стечајних управника методом случајног одабира („Сл. гласник РС”, бр. 3/10).
[10] Члан 56. Закона о стечају:
„Предлог за покретање стечајног поступка подноси се надлежном суду.
Предлог за покретање стечајног поступка садржи:
1) назив суда којем се предлог подноси;
2) пословно име или име и адресу предлагача или адресу лица које је у овом поступку овлашћено за пријем писмена и за заступање предлагача;
3) пословно име стечајног дужника, као и податке о контакт адреси;
4) списак стечајних и осталих поверилаца са навођењем висине износа и основа потраживања, као и имена и пребивалишта чланова друштва који за обавезе стечајног дужника одговарају својом имовином, ако је предлагач стечајни дужник;
5) чињенице и пратећу документацију која доказује врсту, основ и висину неизмиреног потраживања, ако је предлагач поверилац;
6) списак докумената приложених уз предлог за покретање стечајног поступка.”
[11] Члан 32. Закона о стечају:
„Стечајни судија по службеној дужности или на предлог Одбора поверилаца разрешава стечајног управника ако утврди да стечајни управник:
1) не испуњава своје обавезе;
2) не поштује рокове одређене овим законом;
3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;
4) по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања није предузео одговарајуће мере ради уновчења имовине која улази у стечајну масу, осим када је предузимање таквих мера било спречено вишом силом или непредвидивим околностима;
5) није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или Одбора поверилаца;
6) није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим случајевима где је овим законом прописана обавезна сагласност Одбора поверилаца.
Стечајни судија по службеној дужности разрешава стечајног управника ако је брисан из именика стечајних управника, као и у другим случајевима прописаним овим законом.
На предлог Одбора поверилаца за разрешење и истовремено именовање новог стечајног управника за који се изјаснило најмање три четвртине чланова Одбора поверилаца, стечајни судија разрешава стечајног управника и када не постоје разлози за разрешење из става 1. овог члана и истим решењем именује предложеног стечајног управника, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника.
Пре доношења одлуке о разрешењу из става 1. овог члана, стечајни судија ће омогућити стечајном управнику да се изјасни о разлозима за разрешење.
Стечајни судија одлуку о разрешењу из става 1. овог члана без одлагања доставља овлашћеној организацији.
Стечајни управник се разрешава и на лични захтев.
Одредбе овог члана сходно се примењују и на разрешење привременог стечајног управника.”
[12] Члан 35. Закона о стечају:
„Скупштина поверилаца формира се на првом поверилачком рочишту.
Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања.
Разлучни повериоци могу учествовати у Скупштини поверилаца само до висине потраживања за коју учине вероватном да ће се појавити као стечајни повериоци. Вероватност необезбеђеног потраживања разлучни повериоци могу доказивати достављањем процене вредности имовине која представља предмет разлучног права. Процена вредности предмета разлучног права мора да буде сачињена од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) и не може бити старија од 12 месеци.
На првој седници Скупштине поверилаца врши се избор председника Скупштине поверилаца и чланова Одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца.
Заказивање и вођење каснијих седница Скупштине поверилаца, обавештавање о њима и одређивање дневног реда врши председник Скупштине поверилаца на предлог стечајних поверилаца.
Ако председник Скупштине поверилаца у року од пет дана од дана добијања предлога стечајних поверилаца не закаже Скупштину поверилаца, стечајни повериоци чија су укупна потраживања већа од 20% од укупног износа потраживања свих стечајних поверилаца могу да закажу Скупштину поверилаца и предложе дневни ред.
Стечајни повериоци се о одржавању Скупштине поверилаца и о дневном реду обавештавају истицањем обавештења на огласној и електронској табли суда и објављивањем огласа у два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, осим ако Скупштина поверилаца не донесе одлуку о другачијем начину обавештавања.
На Скупштини поверилаца гласа се сразмерно висини потраживања.
Скупштина поверилаца одлучује већином гласова присутних поверилаца, осим у случају гласања о банкротству стечајног дужника на првом поверилачком рочишту и о разрешењу и истовременом именовању новог стечајног управника на првој седници Скупштине поверилаца.
Ако број стечајних поверилаца није већи од пет, сви повериоци су чланови Одбора поверилаца, али се гласање у овако формираном одбору врши сразмерно висини потраживања.
Повериоцима чија су потраживања оспорена у целости и који нису покренули парницу у законом предвиђеном року и о томе обавестили стечајног управника престаје својство поверилаца, а тиме и чланство у Скупштини поверилаца.”
[13] Члан 32. став 1. Закона о стечају:
„Стечајни судија по службеној дужности или на предлог Одбора поверилаца разрешава стечајног управника ако утврди да стечајни управник:
1) не испуњава своје обавезе;
2) не поштује рокове одређене овим законом;
3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;
4) по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања није предузео одговарајуће мере ради уновчења имовине која улази у стечајну масу, осим када је предузимање таквих мера било спречено вишом силом или непредвидивим околностима;
5) није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или Одбора поверилаца;
6) није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим случајевима где је овим законом прописана обавезна сагласност Одбора поверилаца.”
Члан 32. став 2. Закона о стечају:
„Стечајни судија по службеној дужности разрешава стечајног управника ако је брисан из именика стечајних управника, као и у другим случајевима прописаним овим законом.”
Члан 32. став 6. Закона о стечају:
„Стечајни управник се разрешава и на лични захтев.”
[14] Члан 37. Закона о стечају:
„Скупштина поверилаца:
1) доноси одлуку о банкротству стечајног дужника у складу са чланом 36. став 4. овог закона;
2) бира и опозива председника Скупштине поверилаца и чланове Одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца;
3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
4) разматра извештаје Одбора поверилаца;
5) врши друге послове одређене овим законом.”
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.