Преглед измена у Закону о облигационим односима

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ГРАЂАНСКО ПРАВО
20
Преглед измена у Закону о
облигационим односима
Закон о изменама и допуни Закона о облигационим односима објављен
је у „Службеном гласнику РС” бр. 18/2020 од 3. 3. 2020. године, а ступио је
на снагу 11. 3. 2020. године.
З
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
Редакција
акон о облигационим односима измењен
је како би се његова решења ускладила
са променама које су се догодиле у правном
систему Републике Србије, а последица су
прописивања строжих форми за уговоре о
промету непокретности, као и увођења јавнобележничке
делатности.
У члану 29. Закона о облигационим односима,
који
се
односи
на
дозволе
и одобрења,додат
је нови
став
3, који
гласи:
„Али, кад
се

сагласност
даје за
закључење
уговора
за
који

је
прописан
облик
јавно
потврђене
(солемнизоване)
исправе
или
јавнобележничког
записа,

довољно
је
да потпис
даваоца
сагласности
буде

оверен.”

Овом изменом омогућено је да, када је за
главни уговор предвиђена форма јавно потврђене
–
солемнизоване
исправе
(нпр.
уговор
о

продаји
непокретности)
или
јавнобележнич-
ког записа (уговор о хипотеци који садржи
изричиту изјаву обавезаног лица да на основу
тог уговора, ради остварења дуговане чинидбе,
по
доспелости
обавезе
непосредно
може
да

се
спроведе
принудно
извршење),
сагласност

трећег
лица за
закључење
тог
уговора
не
мора

да
буде
дата
у форми
јавнобележнички
потврђене
(солемнизоване)
исправе,
односно
у форми
јавнобележничког
записа,
већ
је довољно

да
потпис
даваоца
сагласности
буде
оверен

(легализован)
у складу
са
чланом
5. Закона
о

оверавању
потписа,
рукописа
и преписа
(„Сл.

гласник
РС”,
бр. 93/14, 22/15 и 87/18).
Измењен је и члан 90. Закона о облигационим
односима,
који
се
односи
на
посебну
форму
пуномоћја,
тако
да сада
гласи:
„(1) Форма

прописана
законом
за
неки
уговор
или
који

други
правни
посао
важи
и
за
пуномоћје
за
закључење
тог
уговора,
односно
за
предузимање

тог
посла.
(2) Али, кад се пуномоћје даје за закључење
уговора
или
предузимање
којег
другог

правног
посла
за
који
је прописан
облик
јавно

потврђене
(солемнизоване)
исправе
или
јав-
нобележничког записа, довољно је да потпис
властодавца буде оверен.”
Дакле, ако је за главни уговор предвиђена
форма јавно потврђене – солемнизоване исправе
(нпр. уговор
о продаји
непокретности)

или
јавнобележничког
записа
(уговор
о хипотеци
који
садржи
изричиту
изјаву
обавезаног

лица
да на
основу
тог
уговора,
ради
остварења

дуговане
чинидбе,
по
доспелости
обавезе
непосредно
може
да се
спроведе
принудно
извршење),
пуномоћје
за
закључење
тог
уговора
даје се

у
форми
јавно
оверене
(легализоване)
исправе

у
смислу
члана
5. Закона
о оверавању
потписа,

рукописа
и
преписа
(„Сл. гласник
РС”,
бр. 93/14,

22/15
и 87/18), а не
у форми
јавнобележнички

потврђене
(солемнизоване)
исправе,
односно
у

форми
јавнобележничког
записа.
21
ГР А Ђ АНСК О ПР АВО
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Осим тога, измењен је и члан 455. Закона
о облигационим односима, који се односи на
форму продаје непокретности. Према новом
решењу за уговор о продаји непокретне ствари
није више предвиђена обична писмена форма,
већ она форма која је прописана посебним законима
који
уређују
промет
непокретности.
У

овом
тренутку
то
су
чл.
2. и 4. Закона
о промету
непокретности
(„Сл. гласник
РС”,
бр. 93/14,

121/14
и
6/15),
као
и
члан
82.
Закона
о јавном
бележништву
(„Сл. гласник
РС”,
бр. 31/01, 85/12,

19/13,
55/14 – др. закон,
93/14 – др. закон,
121/14,

6/15
и 106/15), који
предвиђају
да се
теретни
и

доброчини
уговори
о преносу
својине
на
непокретностима
закључују
у форми
јавнобележнички
(потврђене)
солемнизоване
исправе,
а

да
се
уговори
о располагању
непокретностима

пословно
неспособних
лица закључују
у форми

јавнобележничког
записа.
Ништав
је уговор
о

промету
непокретности
који
није закључен
у

форми
одређеној
посебним
прописима.