Преглед најважнијих измена Закона о електронској трговини

Закон о изменама и допунама Закона о електронској трговини објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 52/2019 од 22. 7. 2019, а ступио је на снагу 30. 7. 2019. године.

Пружалац услуге информационог друштва

Прописано је да  је пружалац услуге информационог друштва правно или физичко лице. Пружање услуга информационог друштва у комерцијалне сврхе може да обавља правно или физичко лице које је регистровано за обављање одређене делатности у складу са Законом.

На овај начин омогућено је да, поред правног лица, и физичко лице буде пружалац услуга информационог друштва. Међутим, када је реч о пружању услуга информационог друштва у комерцијалне сврхе, потребно је да физичко лице има својство регистрованог субјекта у складу са Законом (предузетник и сл.).

Слање комерцијалних порука само уз пристанак лица

Слање комерцијалних порука електронским путем дозвољено је само уз претходни пристанак лица коме је таква врста поруке намењена. Пружалац услуге је дужан да редовно проверава и прихвата опозив пристанка који упућује лице које не жели да прима поменуте поруке. Слање комерцијалних порука супротно законским одредбама санкционисано је прекршајно, казном од 100.000 динара за правно лице, односно 20.000 динара за предузетника.

Слањем комерцијалне поруке не сматра се:

– давање информација које омогућавају непосредан приступ делатности овог лица, као што су информације о његовој електронској адреси или адреси електронске поште;

– давање, без накнаде, информација о роби, услугама или пословном угледу овог лица, које су прикупљене истраживањима или на други сличан начин.

Пуноважност уговора закљученог у електронском облику и уговора на које се Закон не примењује

Изменама Закона предвиђају се случајеви када се одступа од правила из члана 9. ст. 1. и 3. Закона о електронској трговини, који одређује да, када се електронска порука, односно електронски облик користи приликом закључења уговора, таквом уговору не може да се оспори пуноважност само због тога што је сачињен у електронском облику.

Уговори на које се не примењују наведене одредбе јесу:

– ако је посебним прописима предвиђено да се правни послови не могу предузети у електронској форми;

– уговори и други правни послови за које је посебним законом прописано да се сачињавају у форми јавно потврђене (солемнизоване) исправе или у форми јавнобележничког записа или је за њихову пуноважност потребно да потписи уговарача буду оверени, осим ако је другачије прописано посебним законом или прописима којима се уређују овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа;

– уговори о јемству и искази воље јемаца, ако је јемац лице које делује изван оквира трговачке, пословне или професионалне делатности.

Чување података о кориснику услуге информационог друштва

Прописана је обавеза пружаоца услуга информационог друштва који преноси електронске поруке које му је предао корисник да током пружања услуге информационог друштва и минимум 30 дана након престанка пружања услуге чува податке о кориснику услуге информационог друштва, а нарочито податке о IP адреси са које корисник приступа услугама информационог друштва тог пружаоца.

Обавеза чувања података о кориснику услуге изузетно је значајна када је реч о утврђивању одговорности за садржај послатих порука, имајући у виду да под одређеним условима преносилац може да се ослободи ове одговорности. Наиме, пружалац услуга који преноси електронске поруке које му је предао корисник услуга није одговоран за садржај послате поруке и њено упућивање ако није:

1) иницирао пренос,

2) извршио одабир података или докумената који се преносе,

3) изузео или изменио податке у садржају поруке или докумената,

4) одабрао примаоца преноса.

Уклањање недопуштеног садржаја са интернета

Уређена је обавеза пружаоца услуга информационог друштва да, у складу са актом органа надлежног за примену и поступање по закону без одлагања, а најкасније у року од два радна дана уклони недопуштени садржај. Треће лице, било да је реч о грађанину, привредном субјекту или трећем субјекту, такође може да се обрати пружаоцу услуге информационог друштва са захтевом да уклони недопуштени садржај, а уколико пружалац услуге сматра да предметни садржај није недопуштен, даље може да се обрати надлежном органу у циљу одлучивања о (не)допуштености конкретног садржаја. Овим се не дира у право трећег лица да се и само обрати надлежном органу за примену и поступање по закону. Из чињенице да су садржаји објављени на интернету различити, као и да њихова недопуштеност може да представља повреду различитих закона (кривичног, закона из области здравља, промета лекова и медицинских средстава, трговине, туризма, оглашавања и сл.), произлази да су за утврђивање повреда конкретних закона и налагање уклањања недопуштеног садржаја надлежни различити државни органи, у зависности од околности конкретног случаја, односно конкретног садржаја који је недопуштен са аспекта конкретног закона. Посебно је прописано да акт надлежног органа којим се налаже уклањање недопуштеног садржаја садржи прецизан опис места на интернет страници, односно другом електронском приказу на којем се јавља недопуштен садржај, као и образложење недопуштености.

Поступање пружаоца услуге супротно акту надлежног органа којим му је наложено да недопуштени садржај уклони санкционисано је прекршајно (100.000–1.500.00 за правно лице, а 10.000–300.000 за предузетника).

Слобода пружања услуга информационог друштва и прекогранично пружање услуга информационог друштва

Додат је нови члан – 5а, који уређује слободу прекограничног пружања услуга и услове под којима она може да се ограничи, а дефинише и појединачне случајеве у којима је допуштено ограничити слободу прекограничног пружања услуга конкретном пружаоцу.  Имајући у виду да ће пружаоци услуга информационог друштва моћи да пружају услуге у земљама Европске уније од дана приступа Републике Србије Европској унији, овај члан ће се од тада и примењивати, односно тада ће и пружаоци услуга информационог друштва са седиштем у земљама чланицама Европске уније моћи да пружају услуге у Републици Србији.