Преглед најзначајнијих измена које доноси Закон о изменама и допунама Закона о стечају

Закон о изменама и допунама Закона о стечају Народна скупштина је усвојила 14. 12. 2017. године, објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, а ступио је на снагу 25. 12. 2017. године.

Српско стечајно законодавство је у последњих петнаест година претрпело суштинске промене. Закон који регулише материју стечаја мењан је више пута. Од доношења Закона о стечајном поступку 2004. године, који је донео темељне измене на пољу стечајног поступка, па све до последњих измена и допуна Закона о стечају из 2017. године, извршене су још четири измене. Дакле, за само тринаест година закон који регулише материју стечајног поступка мењан је чак шест пута.

Током примене закона неминовно долази до проблема везаних за тумачење појединих одредби истог. Наиме, поједине одредбе закона нису довољно прецизно формулисане, што доводи до проблема у примени закона, те до разнолике судске праксе. Осим тога, током примене закона постаје јасно да поједини институти нису довољно добро постављени и не доводе до жељеног циља, након чега се приступа изменама закона. Поставља се питање целисходности оваквог приступа, односно какви ефекти се постижу честим изменама законских решења. Свакако да током примене закона судска пракса пронађе решења на спорна питања и по правилу заузме јединствен став, док се сви они који учествују у примени закона упознају са законским решењима, што све води извесности у примени права и правној сигурности. Не треба посебно истицати да честе измене закона воде правној несигурности.

Дакле, суштински разлог за измене закона треба тражити на пољу промене циљева који се желе постићи одређеним законским решењем.

Предлагач Закона о изменама и допунама Закона о стечају наводи да се разлог за доношење Закона огледа у обезбеђењу услова за адекватнију и бољу примену већ постојећих института, ефикасније спровођење стечајног поступка и побољшање намирења поверилаца.

Основно решење које доносе измене и допуне Закона о стечају односи се на побољшање положаја разлучних и заложних поверилаца, чији је положај у стечајном поступку суштински измењен.

Разлучни повериоци су повериоци стечајног дужника који имају заложно право, законско право задржавања или право намирења на стварима и правима о којима се воде јавне књиге или регистри и имају право на првенствено намирење из средстава остварених продајом имовине, односно наплате потраживања на којој су стекли то право. С друге стране, заложни повериоци су лица која имају заложно право на стварима или правима стечајног дужника о којима се воде јавне књиге или регистри, али немају новчано потраживање према стечајном дужнику које је тим заложним правом обезбеђено.

Дакле, јасно је, што је и у пракси потврђено, да се у улози разлучних и заложних поверилаца пре свега јављају банке. Дакле, измене и допуне Закона пре свега доводе до побољшања положаја даваоца кредита. Предлагач Закона потребу побољшања положаја даваоца кредита види у чињеници да је пракса из претходног периода резултирала великим бројем ненаплативих кредита који су обезбеђени имовином или имовинским целинама привредних субјеката. Услед те ненаплативости повећан је и број стечајних поступака, што је учинило субјекте мање спремним да се упусте у значајне финансијске аранжмане, чак и у случајевима могућности обезбеђења залогом на имовини или имовинској целини дужника. Стратегијом решавања проблематичних кредита предвиђено је унапређење стечајног оквира као једног од кључних фактора решавања проблематичних кредита, при чему се пошло од тога да положај обезбеђеног повериоца не би требало да буде лошији у односу на остале повериоце и специфичност његовог права, све у циљу спречавања смањене наплате. Предлагач Закона очекује и да уведени модел права обезбеђених поверилаца да захтевају укидање мере забране извршења и наплате ради самосталног спровођења поступка намирења свог потраживања, поспеши и тржиште проблематичних кредита.

Дакле, основни циљ доношења измене досадашњег Закона о стечају јесте побољшање положаја обезбеђених поверилаца, што би, према мишљењу предлагача, требало да доведе до повећаног инвестирања у привреду услед повољнијег положаја даваоца кредита. Да ли ће усвојена решења заиста довести до остварења овог циља – остаје да се види. Положај обезбеђених поверилаца и у досадашњем законском решењу био је привилегован у односу на повериоце са необезбеђеним потраживањима, а садашњим решењима положај обезбеђених поверилаца додатно се побољшава. Уз то, да ли су даваоци кредита заиста мање спремни да инвестирају у значајне пословне подухвате услед законских решења, пре свега Закона о стечају, или разлог треба тражити у негативним оценама могућности профитабилности таквих подухвата – тешко је рећи. Оно што са сигурношћу може да се каже јесте да усвојена решења, која свакако погодују банкама, доводе до драстичне неједнакости поверилаца у стечајном поступку.

Најзначајније измене

1. Разлучним повериоцима признаје се право учешћа у Одбору поверилаца чији је један члан сада из реда разлучних поверилаца, чиме је обезбеђено учешће и ових поверилаца у одлучивању о питањима из надлежности Одбора поверилаца.

Чланом 10. предвиђено је да је један члан Одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца, који је и биран од стране разлучних поверилаца. Скупштина поверилаца бира Одбор поверилаца из реда стечајних поверилаца.

Такође, регулисано је питање избора и учешћа разлучних поверилаца у Одбору поверилаца. Законом је прописано да разлучни повериоци, без обзира на то да ли су до дана одржавања поверилачког рочишта поднели пријаву потраживања, бирају једног члана Одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца. Процена вероватноће намирења потраживања разлучног повериоца врши се у складу са важећим ставом 3. члана 35. Закона о стечају, а разлучни повериоци гласају сразмерно висини дела потраживања за који стечајни судија утврди да постоји вероватноћа његовог намирења из оптерећене имовине. Одлука се доноси већином гласова присутних разлучних поверилаца. Разлучни повериоци у сваком тренутку могу да разреше изабраног члана Одбора поверилаца и да изаберу новог члана. У случају да члану Одбора поверилаца престане чланство, разлучни повериоци су дужни да у року од 30 дана од таквог престанка изаберу новог члана. У циљу спречавања злоупотреба предвиђено је да ће Одбор поверилаца, уколико разлучни повериоци не изаберу новог члана и о томе доставе обавештење, кооптирати новог члана Одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца. Уколико кооптирани или други одређени разлучни поверилац не прихвати избор Одбора поверилаца, Одбор ће кооптирати новог члана из реда стечајних поверилаца.

Члану Одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца даје се право да захтева одржавање седнице Одбора поверилаца, док је присуство Стечајног управника на овим седницама сведено искључиво на ситуације када је такво присуство неопходно из Законом предвиђених разлога.

2. Обавеза да се имовина која је предмет разлучног права понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству

Законом је прописано да је стечајни управник дужан да сваки део имовине који је предмет разлучног односно заложног права понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству. Овај рок се на образложени предлог Стечајног управника може продужити за највише шест месеци и то само ако постоје нарочито оправдани разлози.

3. Дата је могућност разлучним повериоцима да предложе укидање забране извршења и намирења у погледу заложене имовине стечајног дужника у циљу реализације потраживања које је тим заложним правом обезбеђено, чиме разлучни односно заложни поверилац стиче право да поступак намирења спроводи самостално и ван стечаја, у складу са општим правилима о намирењу вансудским или судским путем.

Законодавац је читавим сетом нових чланова регулисао право разлучног и заложног повериоца да своје потраживање намири ван стечајног поступка.

Стечајни судија ће, на предлог стечајног управника, разлучног повериоца или заложног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, донети одлуку о укидању мере обезбеђења или забране извршења и намирења у односу на имовину која је предмет обезбеђења, на период од девет месеци, под следећим условима:

1) стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предметну имовину која је предмет разлучног односно заложног права, тако да је њена безбедност изложена ризику, или

2) вредност предметне имовине се смањује, а нема друге могућности да се обезбеди примерена и ефикасна заштита од смањења вредности имовине.

Уместо одлуке о укидању мере обезбеђења или забране извршења и намирења, стечајни судија може да донесе одлуку о адекватној заштити имовине која је предмет разлучног односно заложног права, одређивањем једне или више од следећих мера:

1) исплата редовних новчаних надокнада разлучном повериоцу, чији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине, или надокнада за стварне или предвиђене губитке;

2) замена имовине или одређивање додатне имовине која ће бити предмет разлучног односно заложног права, тако да се надокнади смањење вредности или губитак;

3) исплата дела прихода добијених коришћењем имовине која је предмет разлучног односно заложног права, разлучном односно заложном повериоцу до висине његовог обезбеђеног потраживања или предаја средстава добијених отуђењем ове имовине, ако је имовину отуђио стечајни дужник пре или током претходног стечајног поступка;

4) поправка, одржавање, осигурање или мере посебног обезбеђивања и чувања имовине;

5) друге заштитне мере или друге врсте надокнада за које стечајни судија сматра да ће заштитити вредност имовине разлучног повериоца.

Стечајни судија, на предлог разлучног повериоца или заложног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, који садржи процену вредности имовине која је предмет разлучног односно заложног права, сачињену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља), која није старија од 12 месеци, доноси одлуку о укидању мера обезбеђења или забране извршења или намирења у односу на ту имовину, на период од девет месеци, ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања тог повериоца.

Стечајни судија неће донети одлуку о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења ако стечајни управник докаже да је предметна имовина од кључног значаја за реорганизацију, односно за продају стечајног дужника као правног лица.

Стечајни судија о предлогу за укидање мере обезбеђења или забране извршења и намирења одлучује решењем у року од 15 дана од дана пријема предлога.

У случају укидања мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења, стечајни судија по правноснажности тог решења објављује оглас о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења. Предлагач је у обавези да по закључку суда предујми трошкове објављивања овог огласа, у супротном суд ће одбацити предлог.

На решење право жалбе имају стечајни управник, Одбор поверилаца и разлучни односно заложни поверилац који има разлучно односно заложно право на имовини која је предмет тог решења.

По правноснажности решења о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења, стечајни управник нема право да на било који начин располаже имовином која је предмет решења, укључујући давање у закуп или оптерећивање те имовине.

Евентуално оспоравање потраживања или оспоравање разлучног односно заложног права од стране стечајног управника, као и вођење парнице за утврђење постојања потраживања или постојање разлучног односно заложног права, нема утицаја на право разлучног односно заложног повериоца да суду предложи укидање мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења.

Рок од девет месеци у ком је разлучни поверилац овлашћен да изврши уновчење имовине стечајног дужника оптерећене заложним правом, може да се продужи за највише три месеца, под условом да разлучни односно заложни поверилац достави доказ да је у оквиру поступка уновчења објављен оглас о продаји имовине.

По правноснажности решења којим је констатовано да је мера забране извршења и намирења у односу на ту имовину поново успостављена, стечајни управник стиче право продаје и располагања имовином у складу са Законом о стечају.

4. Дата је могућност разлучном повериоцу да пребије своје обезбеђено потраживање са износом купопродајне цене. Разлучни поверилац може да се надмеће у случају продаје имовине на којој је стекао разлучно право, те да користи износ свог потраживања уместо новца да исплати цену. На тај начин разлучни повериоци могу да контролишу продају имовине на којој су стекли разлучно право и да реагују ако сматрају да је постигнута цена предмета продаје на јавном надметању неадекватна, а тиме и њихово намирење. Другим речима: ако разлучни поверилац сматра да је остварена цена ниска, може да понуди већу цену и да онда као власник самостално одлучује о судбини предмета продаје.

Пре свега извршена је измена члана 1. Закона о стечају у ставу 3. тако што се врши измена дефиниције банкротства, под којим се, према предложеном решењу, подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно из вредности стечајног дужника као правног лица.

Предложеним решењем прецизира се облик и начин намирења поверилаца у стечајном поступку и то тако што се дефинише да се повериоци намирују из вредности имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица, уместо до сада предвиђене дефиниције да се намирење поверилаца врши продајом.

Иако је измена садржана само у измени речи „продајом” речју „из вредности”, реч је о суштинској измени која рефлектује усвојена законска решења. Досадашњим законским решењем сви повериоци су своја потраживања намиривали искључиво у стечајном поступку и то из средстава постигнутим продајом имовине стечајног дужника. Усвојеним изменама разлучни односно заложни повериоци могу да се намире и из вредности оптерећене имовине, мимо стечајног поступка, и то преузимањем права својине над имовином стечајног дужника.

Разлучном повериоцу је дата могућност да своје обезбеђено потраживање пребије са износом купопродајне цене, и то на следећи начин:

1) у случају да његово обезбеђено потраживање премашује износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право приоритетног намирења, дужан је да на име цене положи износ трошкова продаје и других неопходних трошкова, увећан за евентуално преостали део купопродајне цене из којег нема право приоритетног намирења;

2) у случају да његово обезбеђено потраживање не достиже износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право приоритетног намирења, дужан је да на име цене положи износ трошкова продаје и других неопходних трошкова, увећан за разлику између његовог обезбеђеног потраживања и пуног износа купопродајне цене.

5. Условљавање могућности да стечајни управник продаје имовину на којој постоји разлучно право непосредном погодбом сагласношћу разлучних поверилаца.

Продаја непосредном погодбом може да се изврши искључиво ако је такав начин продаје претходно одобрен од стране Одбора поверилаца и уз прибављање претходне сагласности разлучног односно заложног повериоца, ако:

1) имовина која се продаје непосредном погодбом, предмет је разлучног односно заложног права;

2) предложена купопродајна цена, односно њен део у односу на који постоји право првенственог намирења тог повериоца, не покрива износ његовог обезбеђеног потраживања;

3) претходно није покушана продаја јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда.

6. Могућност давања у закуп имовине оптерећене разлучним или заложним правом, само уз сагласност разлучних односно заложних поверилаца.

Извршена је измена тако да је предузимање правног посла давања у закуп имовине стечајног дужника оптерећене разлучним или заложним правом ограничено сагласношћу разлучних односно заложних поверилаца за случајеве када је предмет закупа оптерећен разлучним односно заложним правом.

Наведено решење може да створи доста проблема у пракси. Ноторна је чињеница да су за успешно спровођење стечајног поступка потребна значајна средства. Средства су неопходна за вођење судских поступака, ангажовање адвоката и других стручних лица, а све у циљу обезбеђења стечајне масе. Интереси разлучних и необезбеђених поверилаца по правилу су супротстављени. С једне стране, ту су интереси необезбеђених поверилаца који се штите управо вођењем наведених поступака, док се, с друге стране, интереси обезбеђених поверилаца огледају у брзој продаји имовине која је предмет обезбеђења. У случају укидања могућности давања у закуп имовине која је оптерећена заложним правом, долази до смањене могућности стечајног управника да врши радње које иду у корист обичних поверилаца, будући да су му могућности остваривања прихода смањене или у потпуности онемогућене, а такве радње по правилу се предузимају у корист необезбеђених поверилаца. Посебно треба имати у виду да је пракса показала да је имовина или макар најзначајнија имовина стечајних дужника по правилу оптерећена заложним правом.

7. Право прече куповине разлучног повериоца у случају продаје непосредном погодбом.

Законом је успостављено право прече куповине у корист разлучног односно заложног повериоца у случају продаје имовине оптерећене заложним правом непосредне погодбе.

Тиме је побољшана позиција разлучног односно заложног повериоца да оптира да ли жели да предметна имовина пређе у његову својину, при чему је дужан да понуди најмање исте услове које је понудио најбољи понуђач. Уз то, банци је омогућено да ово право користи и преко повезаног лица (у смислу закона којим се уређују привредна друштва). Ако је разлучни односно заложни поверилац уложио примедбу на предложену продају, рок за вршење права прече куповине почиње да тече тек од дана достављања одлуке суда по тој примедби таквом повериоцу.

8. Онемогућено је побијање закључивања уговора о кредиту односно зајму.

У случају кредитног финансирања привредног друштва током спровођења реорганизације, намирењу ових кредита даје се приоритет у случају покретања новог стечајног поступка тако што су проглашени обавезом стечајне масе.

Такође, тако одобрени кредити изузети су од побијања.

9. Рестриктивније одредбе по питању Унапред припремљеног плана реорганизације.

Новим законским решењем обавеза позивања поверилаца на рочиште за гласање о предлогу Унапред припремљеног плана реорганизације (УППР) проширена је на све повериоце.

Прописано је да се рочиште за гласање о УППР-у одржава у року од 90 дана од доношења решења о покретању претходног поступка.

Такође, прецизирано је да су основ или висина потраживања само један од основа оспоравања самог УППР-а,  као и да заинтересована лица примедбе на План достављају само надлежном суду (а не и стечајном управнику).

Најкраћи период који мора да протекне од решења о покретању претходног поступка до дана одржавања рочишта повећан је на 60 дана.

Новим законом извршено је детаљније нормирање поступка давања и одговарања на примедбе поверилаца у вези са УППР-ом.

Рок за подношење примедби је сада преклузиван, уз обавезу предлагача да на сваку примедбу одговори у року од 15 дана, уз прописивање преклузивности и тог рока.

Право предлагача на измене поднетог УППР-а ограничено је на само једну измену.

У случају достављања измењене верзије УППР-а није потребно поново достављати изјаве већинских поверилаца.

Стечајни судија има могућност да ангажује стручно лице у циљу провере тачности података из УППР-а, али и у циљу обављања других послова које суд може да одреди решењем.

Такође је прописана и могућност одређивања мере обезбеђења у претходном поступку по предлогу стечајног дужника или по службеној дужности, која сада, поред забране извршења и намирења која је једино предвиђена постојећим законским решењем, обухвата и именовање привременог стечајног управника, забрану плаћања са рачуна (без сагласности привременог стечајног управника или стечајног судије), забрану располагања имовином стечајног дужника (без сагласности привременог стечајног управника или стечајног судије) и забрану спровођења принудне наплате од стране НБС, која може да траје најдуже шест месеци, уз могућност да иста буде укинута и пре истека тог рока. Стечајни судија је обавезан да, уз одређивање мере забране исплате са рачуна, одреди и намене за које могу да се врше одређена плаћања, уз сагласност стечајног судије.

Предвиђена је могућност да стечајни судија изврши процену висине потраживања за потребе гласања. Стечајни судија је обавезан да процену висине потраживања за потребе гласања врши на основу достављене процене, али је истовремено овлашћен да наложи и нову процену од стране овлашћеног стручног лица у случају сумње.

Такође, укинуто је право стечајног дужника да поднесе План реорганизације у стечају. Прописана је и обавеза стечајног управника на сарадњу са овлашћеним предлагачима Плана реорганизације у стечају у погледу доставе свих потребних информација.

Рок за подношење Плана ограничава се на 90 дана.

Уведен је нови разлог за одбачај Предлога плана реорганизације у стечају у случају да Планом нису обухваћени повериоци који би, да су њим обухваћени, могли да својим гласањем утичу на одлуку о усвајању Плана.

Рок за одржавање рочишта продужен је са највише 20 на највише 90 дана.

Суд је обавезан да План реорганизације достави само надлежном регистру, при чему је брисана обавеза да се тај план достави и свим повериоцима и оснивачима стечајног дужника.

Најкраћи рок за одржавање рочишта за гласање о Плану сада износи 60 дана.

Новим законским решењем се, поред разлучног повериоца, и заинтересованим лицима признаје право на доставу независне процене вредности за потребе процене права гласа разлучних поверилаца.

Период у којем наступа дан почетка примене Плана реорганизације продужен је са највише 15 на највише 30 дана од дана правноснажности решења којим се потврђује сам план. Укинута је могућност да предлагачу Плана који није добио довољан број гласова и чији План није изгласан, суд одобри додатних 30 дана за припрему измењеног Плана реорганизације.

Стечајни дужник је овлашћен да пре или након истека рока за спровођење Плана реорганизације суду поднесе предлог за покретање стечајног поступка у складу са УППР-ом, чиме је попуњена постојећа правна празнина у погледу таквог права стечајног дужника и створена могућност да се током периода примене Плана реорганизације омогући предлагање и усвајање новог Плана реорганизације.

Проширен је и круг стечајних разлога и на оне које стечајни дужник и повериоци утврде у самом Плану реорганизације.

10. Могућност разрешења стечајног управника на предлог Одбора поверилаца, без потребе испуњења било каквих додатних услова, при чему Одбор поверилаца није ограничен роком за подношење предлога за разрешење.

Измењен је члан 32. важећег Закона у ставу 3. тако што је брисан део одредбе којим је предвиђено да се разрешење стечајног управника од стране Одбора поверилаца може спровести само ако „постоје други разлози који су у вези са испуњавањем обавеза стечајног управника.”

Досадашњим решењем стечајни судија је разрешавао стечајног управника ако су испуњени таксативно набројани разлози и као изузетак у случају образложеног предлога Одбора поверилаца и у случају када наведени услови нису испуњени, али када постоје други разлози који су у вези са испуњавањем обавеза стечајног управника. Истом одредбом било је прописано да предлог за разрешење Одбор поверилаца може да поднесе на првом поверилачком рочишту или у року од 60 дана од дана одржавања првог поверилачког рочишта.

Суд ће новим решењем, на предлог Одбора поверилаца, разрешити стечајног управника и то без икаквог разлога, при чему Одбор поверилаца није ограничен роком за подношење предлога.

Овакво решење је у много чему несавршено и у пракси може водити бројним злоупотребама.

11. Смањење већине потребне за доношење решења о банкротству са досадашњих 70% на 50%.

Смањена је потребна већина за доношење решења о банкротству тако што је предвиђено да ће стечајни судија донети решење о банкротству уколико стечајни повериоци за чија потраживања се учини вероватним да износе више од 50% (уместо досадашњих 70%) укупних потраживања стечајних поверилаца, одлуче да се стечајни поступак одмах настави банкротством.

Остале измене

Изменама и допунама Закона укинута је и обавеза достављања тромесечних извештаја о току стечајног поступка и стању стечајне масе овлашћеној организацији – Агенцији за лиценцирање стечајних управника – у случајевима стечаја над правним лицем које је са већинским јавним или друштвеним капиталом. Иако је усвојено решење логично, с обзиром на то да Агенција за лиценцирање стечајних управника обавља и послове стечајног управника у случајевима стечаја над правним лицем које је са већинским јавним или друштвеним капиталом, као проблем може да се јави транспарентност поступка стечаја у наведеним случајевима јер не постоји обавеза достављања свеобухватних извештаја о току стечајног поступка и стању стечајне масе и њиховог објављивања, тако да буду доступни најширој јавности, што је свакако обавеза у случају свих осталих стечајних поступака, односно стечајних поступака који се не спроводе над правним лицем које је са већинским јавним или друштвеним капиталом.

Искључена је могућност да прву седницу Скупштине поверилаца заказују друга лица осим стечајног судије (стечајни управник, повериоци са одређеном висином потраживања), док је уместо двотрећинске сада предвиђена обична већина присутних поверилаца као неопходна за доношење одлука.

Стечајни судија, сада по службеној дужности, може да изврши исправку претходно донетог закључка који садржи очигледну техничку или словну грешку.

Прецизирано је да стечајни судија може да изрекне меру забране плаћања без сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, уместо досадашње забране исплата, и то ако у тренутку доношења решења о покретању претходног стечајног поступка пословни рачуни стечајног дужника нису блокирани услед извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате. У случају да су рачуни стечајног дужника у блокади, стечајни судија доноси решење којим дозвољава плаћања са рачуна стечајног дужника, при чему решењем одређује намене за које се плаћања могу вршити, уз обавезу да свако конкретно плаћање буде одобрено од стране стечајног судије или привременог стечајног управника у облику давања сагласности.

Прописано је да се на дан првог поверилачког рочишта одржава и прва седница Скупштине поверилаца.