Преглед новела Закона о приватизацији

Циљ новела јесте увођење могућности успешног спровођења предвиђених радњи и активности у поступцима приватизације и са њима повезаним поступцима, као и то да се у што краћем року обезбеди јединствено управљање приватизационим поступцима, повећа ефикасност у њиховом спровођењу, омогући адекватно праћење стања у области приватизације, већа транспарентност података, јединствена база података и уједначи пракса

 

Kао и у другим државама у транзицији, и у Србији је приватизација представљала кључни елемент структурних реформи и имала је више циљева, међу којима се истичу већа економска ефикасност, већи буџетски приходи и развој домаћег тржишта капитала. Од почетка деведесетих година 20. века приватизација у Србији се обављала кроз неколико различитих модела, али до данас, 25 година након што је процес приватизације започет, она није у потпуности окончана.

 

Према последњим подацима Министарства привреде, у Србији тренутно постоји 155 привредних друштава у реструктурирању, а 419 се налази у различитим фазама приватизације. Упркос релативно честим променама правног оквира за приватизацију током протеклих неколико година, усмерених на убрзавање и окончање овог поступка, евидентно је да се са приватизацијом застало, а да кључни проблеми, који су неретко имали одлучујући утицај на успешност процеса – вишак радне снаге, нерешена имовинскоправна питања, презадуженост – остају нерешени. Привредна друштва која су остала неприватизована не представљају само заробљени капитал, већ и сталне трошкове за централни буџет, а уједно и сталне губитке за буџете локалних самоуправа.

Приватизација у Србији формално траје већ четврт века, али се однос јавности према приватизацији значајно мењао током овог периода. Од нужног зла, како се на приватизацију гледало све до краја деведесетих година прошлог века, до њеног виђења као панакеје, лека за све проблеме српске привреде, почетком прошле деценије. Након краткотрајне еуфорије уследило је разочарање постигнутим резултатима, тако да је у Србији данас готово изнова потребно доказивати да је приватно (и приватизовано) власништво ефикасније од друштвеног или државног власништва.

Народна скупштина Републике Србије је 29. децембра 2015. године усвојила Закон о изменама и допуна Закона о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 83/14 и 46/15, у даљем тексту: Закон), који је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије”, бр. 112/15 и који је 31. децембра 2015. године ступио на снагу. Закон се примењује од 1. фебруара 2016. године.

Даном почетка примене законских новела Министарство привреде преузима од Агенције за приватизацију права и обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, који су у функцији обављања послова утврђених Законом, као и запослене распоређене на пословима приватизације, тржишта капитала и контроле извршења уговорних обавеза.

Запосленима који не буду преузети престаје радни однос даном престанка рада Агенције за приватизацију, уз исплату отпремнине у складу са законом којим је уређено смањење броја запослених у јавном сектору.

Поступци приватизације започети до дана почетка примене новела, наставиће се по одредбама Закона, а изузетно од рока за приватизацију друштвеног капитала, тачније до 31. децембра 2015. године, моћи ће да се наставе започети поступци јавног прикупљања понуда са јавним надметањем за које је јавни позив објављен до дана ступања на снагу усвојених новела.

Даном почетка примене новела Државно правобранилаштво преузима од Агенције за приватизацију права и обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, који су у функцији заступања у поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, у којима Агенција за приватизацију има положај странке или умешача, као и запослене распоређене на пословима заступања.

Уређено је и једно веома важно питање – питање акција, односно удела из портфеља Агенције за приватизацију који су тој агенцији, до дана почетка примене новела, пренети по основу раскинутих уговора. Наиме, Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности ће по службеној дужности, у року од 15 дана од дана ступања новела на снагу, извршити пренос акција са власничког рачуна Агенције за приватизацију на власнички рачун Регистра акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације. Агенција за привредне регистре ће по службеној дужности, у року од 15 дана од дана ступања новела на снагу, извршити промену власника удела са Агенције за приватизацију на Регистар акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације.

Поступци одлучивања по приговорима и жалбама по којима Министарство привреде није одлучило до дана почетка примене усвојених новела, окончаће се по одредбама Закона. Осим тога, заложно право које је Агенција за приватизацију имала на капиталу који је био предмет продаје, преноси се на Министарство привреде, а надлежни орган је дужан да по службеној дужности то право региструје. Средства планирана буџетом за 2016. годину, такође, се преусмеравају на Министарство привреде.

 

Мотиви за доношење новела

Агенција за приватизацију основана је 2001. године, према закону који је прописивао обавезну приватизацију друштвених предузећа, а после више „продужетака” рок да се тај посао оконча утврђен је најкасније до 31. децембра 2015. године. Припреме за гашење Агенције за приватизацију почеле су раније, у октобру 2015. године, када је око 800 стечајева које је водила Агенција за приватизацију прешло у Агенцију за лиценцирање стечајних управника. Наиме, Агенција за приватизацију је, поред спровођења процеса приватизације у Србији, до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника („Сл. гласник РС”, бр. 89/15) обављала и послове стечајног управника у складу са Законом о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09 и 99/11).

Тиме је посао Агенције за приватизацију значајно смањен; број субјеката у портфељу Агенције за приватизацију је након преузимања послова стечајног управника од стране Агенције за лиценцирање стечајних управника, значајно смањен. С тим у вези, неопходно је напоменути да је у складу са одредбама члана 94. Закона предвиђено да се поступци принудног извршења и принудне наплате против субјекта приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу новела, а који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 30/10, 93/12 и 119/12) могу наставити по истеку рока од 180 дана од дана истека рока за доношење одлуке о моделу приватизације субјекта приватизације. Осим тога, ставом 3. истог члана прописано је да се поступци принудног извршења и принудне наплате против субјеката приватизације коју су били у реструктурирању на дан ступања на снагу новела, могу покренути по истеку рока од 180 дана од дана истека рока за доношење одлуке о моделу приватизације субјекта приватизације. Како је рок забране принудног извршења истекао, реално је очекивати да се број предузећа која се налазе у портфељу Агенције за приватизацију смањи због покретања стечајних поступака.

Када се томе дода потреба рационализације државне управе и фискалне консолидације и убрзање поступака у приватизацији, према мишљењу законодавца било је неопходно да Министарство привреде преузме надлежности Агенције за приватизацију.

С друге стране, Законом је прописана обавезна приватизација за субјекте са друштвеним капиталом, као и да се друштвени капитал субјеката приватизације мора приватизовати најкасније до 31. децембра 2015. године. За субјекте који не буду приватизовани до тог рока, прописано је покретање поступка стечаја или ликвидације.

Имајући у виду све наведено, чињеницу да је преузимањем послова стечајног управника са Агенције за приватизацију на Агенцију за лиценцирање стечајних управника портфељ Агенције значајно смањен, да је рок за спровођење приватизације предузећа са друштвеним капиталом орочен на 31. децембар 2015. године, затим потребу рационализације државне управе и фискалне консолидације у складу са усвојеним документима јавних политика од стране Владе Републике Србије, нужност повећања ефикасности спровођења поступка приватизације, неопходно је њихово повезивање, односно преузимање надлежности Агенције за приватизацију у погледу обављања послова приватизације од стране Министарства привреде. Ову меру је, као што је већ образложено, могуће спровести само на основу новела. У том циљу је новелама прописана обавеза усклађивања свих подзаконских аката са новелама у року од 30 дана од дана ступања Закона на снагу.

Циљ новела јесте увођење могућности успешног спровођења предвиђених радњи и активности у поступцима приватизације и са њима повезаним поступцима. Додатно, интенција је да се у што краћем року обезбеди јединствено управљање приватизационим поступцима, повећа ефикасност у њиховом спровођењу, омогући адекватно праћење стања у области приватизације, већа транспарентност података, јединствена база података и уједначи пракса.

Иако су у току анализе приватизационе регулативе разматране могућности превазилажења проблема постојећим решењима, с обзиром на ограничења да материја не може бити уређена подзаконским актима, као и услед обима потребних измена, одлучено је да се потребне корекције изврше изменама постојећег законског текста. Имајући у виду чињеницу да се новеле односе на измену лица надлежног за спровођење поступака приватизације и повезаних поступака, те да су наведена питања регулисана искључиво законом, није постојала друга могућност нормативног регулисања понуђених решења.

 

Разлози за хитно доношење и ступање Закона на снагу

Начелно говорећи, пре утврђивања нацрта закона може бити, а у неким случајевима би и морала да буде, обављена јавна расправа, на основу чијих резултата би радна верзија требало да буде измењена и допуњена, а као резултат тог процеса требало би да произађе нацрт закона. У следећој фази нацрт постаје предлог, за шта треба да буду испуњени и неки други формални услови. Након тога предлог постаје закон. И у последње две фазе текст нацрта може да се мења. Самим тим, отварају се могућности да се и у тим фазама законодавног процеса (између утврђивања нацрта и утврђивања предлога и између утврђивања предлога и усвајања коначног текста акта), такође, организује нека врста јавне расправе. Имајући све то у виду, може се закључити да су јавне расправе, без обзира на то у којој фази поступка доношења закона до њих дође, само део шире целине – консултативног процеса јавности и органа који припремају и доносе прописе.

Након што се, на било који начин, формулише идеја да неки закон треба изменити, приступа се припреми измена. Тај посао раде министарства, која утврђују нацрт измена. Пре формулисања нацрта могу постојати разне радне верзије истог акта, које формулише радна група или задужени појединац унутар органа. Радне верзије се ретко објављују, осим у изузетним ситуацијама, када се жели мишљење појединих органа, стручњака или шире јавности. Разлика између радне верзије и нацрта је у томе што је нацрт текст иза кога стоји министарство које је утврдило нацрт; другим речима, то више није само текст иза кога стоји радна група.

Јавне расправе имају велики значај за борбу против корупције, делујући као превентивно средство. Као што је битно уредити лобирање, да би се ограничио и обелоданио непримерени утицај које појединци и групе (захваљујући личним контактима, утицају или финансијским средствима) могу имати на израду прописа, једнако је важно уредити и јавне расправе, и омогућити грађанима, удружењима и свима који желе да својим знањем допринесу квалитету прописа да то правовремено и учине. Уједно, јавна расправа може да послужи као коректив претходно учињеног нетранспарентног лобирања, тиме што се током ње може показати да ли су решења о којима се расправља утемељена на стварној потреби и јавном интересу да се уреди неки однос или не.

Упркос свим изнетим аргументима, Министарство привреде предложило je Одбору за привреду и финансије Владе да донесе закључак да се јавна расправа о предметним новелама не спроводи. Тако је, у конкретном случају, разматрање и доношење Закона по хитном поступку спроведено у складу са чланом 167. Пословника Народне скупштине („Сл. гласник РС”, бр. 20/12), како би се у што краћем року обезбедило јединствено управљање приватизационим поступцима, повећала ефикасност у спровођењу приватизационих поступака, омогућило адекватно праћење стања у области приватизације, већа транспарентност података, јединствена база података и уједначила пракса. На тај начин заинтересоване стране нису имале прилику да изнесу своје ставове о новелама, што свакако морамо оценити као погрешно.

Законодавац је заузео становиште да су усвојене законске измене само допуне већ постојећих решења, као и да су сва суштинска питања решена постојећим законским текстом, те да следствено томе није потребно спроводити јавну расправу.

Према мишљењу предлагача, нарочито оправдани разлози за раније ступање на снагу (пре осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”) Закона, састоје се у потреби да се у најкраћем року омогући несметано спровођење, пре свега, започетих поступака приватизације, а имајући у виду рокове који су прописани Законом о приватизацији и чињеницу да се предложеним изменама регулише престанак важења Закона о Агенцији за приватизацију, као и престанак са радом Агенције за приватизацију, па је потребно хитно преузимање послова Агениције за приватизацију у делу који је неопходан како би се довршили започети поступци приватизације, спровела контрола над окончаним поступцима приватизације, односно покренуо и водио поступак приватизације у случају подношења нових иницијатива.

Реализација свега наведеног условљена је усвајањем законских новела којима ће се регулисати сва питања од значаја за спровођење поступака у складу са Законом.

 

Ново одређење купца, односно стратешког инвеститора

Купац, у смислу новела, може бити домаће или страно правно или физичко лице. Само домаће правно или физичко лице може бити купац пољопривредног земљишта. Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже ради куповине субјекта приватизације или стратешког партнерства (у даљем тексту: конзорцијум) и да овласте једно лице за заступање.

 

Купац, односно члан конзорцијума, не може бити:

– лице које према субјекту приватизације има доспеле неизмирене обавезе на дан подношења пријаве за учешће;

– лице са којим је раскинут уговор о продаји, односно стратешком партнерству због неизвршења уговорених обавеза, нити

– лице које је осуђивано за кривична дела против живота и тела, кривична дела против имовине, кривична дела против привреде, кривична дела против службене дужности, кривична дела против здравља људи и кривична дела против јавног реда и мира или против кога је покренут кривични поступак за та кривична дела.

 

Купац, односно члан конзорцијума, не може бити домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом. Купац не може бити ни субјект приватизације, односно његово зависно друштво. Купац контролног, односно његовог зависног друштва у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно контролно друштво које послује друштвеним капиталом.

Учесник у поступку приватизације који је проглашен купцем, односно стратешким инвеститором, а који не предузме све потребне радње и не закључи уговор у складу са овим законом, губи својство купца, односно стратешког инвеститора и право да учествује у будућим поступцима приватизације, као и право на враћање депозита.

Право да учествује у поступку приватизације нема ни члан породице учесника који је изгубио својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач. Члановима породице у смислу ове одредбе сматрају се родитељи и деца.

Купац не може бити ни привредно друштво у којем неко од наведених лица поседује више од 50% капитала тог привредног друштва. Такође, купац не може бити ни оснивач привредног друштва које према субјекту приватизације има доспеле неизмирене обавезе на дан подношења пријаве за учешће, односно оснивач привредног друштва са којим је раскинут уговор о продаји или стратешком партнерству због неизвршења уговорених обавеза.

Сва наведена ограничења примењују се и на стратешког инвеститора.

Купац, односно стратешки инвеститор, не може бити ни физичко лице, правно лице и оснивач правног лица које је изгубило својство купца у складу са претходно важећим Законом о приватизацији, као ни члан породице купца. Члановима породице сматрају се родитељи и деца.

 

Нова улога Министарства привреде у приватизационим поступцима

Министарство привреде спроводи и контролише све поступке приватизације у Републици Србији и обавља делатност посредовања у продаји јавног и друштвеног капитала и имовине у поступку приватизације, и то:

– спроводи поступак приватизације: доноси, односно предлаже модел и метод приватизације, као и мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, у складу са овим законом, објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, прикупља и обрађује податке о потенцијалним купцима капитала и имовине субјекта приватизације који су исказали заинтересованост за учешће у поступку приватизације, подноси предлог за покретање поступка стечаја, ако је испуњен један од стечајних разлога прописан овим законом и законом којим се уређује стечај, одређује критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје као и обавезе купца (инвестиције, социјални програм, континуитет пословања итд.), организује и спроводи поступак продаје капитала и имовине субјекта приватизације, као и поступак приватизације моделом стратешког партнерства;

– контролише поступак приватизације: проверава испуњење обавеза купца из уговора о продаји капитала или имовине, испуњење обавеза стратешког инвеститора из уговора о стратешком партнерству, усклађеност програма за продају имовине са прописима о приватизацији, да ли је прилив средстава по основу извршене продаје у складу са уговором о продаји, пренос акција без накнаде запосленима, висину улагања предвиђеног инвестиционим пројектом, у складу са уредбом којом се уређују услови и начин привлачења директних инвестиција;

– продаје јавни капитал исказан у акцијама или уделима, као и акције, односно уделе Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије, републичког фонда надлежног за пензијско и инвалидско осигурање који су пренети на основу Закона о својинској трансформацији („Сл. гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01), продаје акције, односно уделе који су пренети и евидентирани у Регистру;

– води Регистар акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације;

– обавља послове у име и за рачун Акционарског фонда и друге послове у складу са Законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације, и

– обавља и друге послове и складу са Законом и другим прописима.

 

Министарство привреде доноси одлуку којом одређује модел и метод приватизације, почетну цену и предлаже мере за припрему и растерећење субјекта приватизације, у року од 30 дана од дана истека рока за достављање писама заинтересованости, ценећи следеће критеријуме:

– вредност капитала и имовине;

– стратешки значај субјекта приватизације;

– број запослених;

– исказано интересовање.

 

За субјекте приватизације који послују већинским капиталом Републике Србије, одлуку о моделу и методу доноси Влада на основу предлога Mинистарства привреде у року од 30 дана од дана достављања предлога Mинистарства. За субјекте приватизације који послују већинским капиталом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, одлуку о моделу и методу доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, на основу предлога Mинистарства привреде, у року од 30 дана од дана достављања предлога Mинистарства. Министарство привреде обавештава субјект приватизације о одлуци о моделу и методу у року од пет дана од дана доношења, односно достављања те одлуке Mинистарству.

Влада доноси одлуку о моделу стратешког партнерства и начину његовог спровођења. Надлежни органи за доношење одлуке којом се одређује модел и метод приватизације могу изменити или донети нове одлуке, применом овде описаног поступка.

 

Акционарски фонд прелази под окриље Министарства привреде

Управљање Акционарским фондом биће пребачено на Министарство привреде након што Агенција за приватизацију буде угашена. Акционарски фонд окупља сва државна и друштвена предузећа која су већ приватизована, а у којима грађани Србије имају право на бесплатне акције, као и акције пренете из Акцијског фонда.

До сада је Фондом управљала Агенција за приватизацију, тако што је спроводила продају привредних друштава из портфолија Фонда. Грађани имају право на накнаду из Фонда по основу новца добијеног од продаје предузећа из његовог портфолија, тј. од других прихода, као што су дивиденде, а одлуку о подели те накнаде доноси Влада Србије. Законом је предвиђено и да се акцијама Фонда може трговати (пошто су сви грађани који имају право на бесплатне акције, уједно и акционари Фонда), али Фонд и даље није листиран на Београдској берзи. На основу усвојених новела, о продаји предузећа из портфеља Акционарског фонда одлучиваће Министарство привреде.

Акционарски фонд има 34,2 милиона акција, од којих свака има номиналну вредност од 550 динара. Идеја при оснивању Акционарског фонда била је да сви грађани добију бесплатне акције једнаке вредности, а не да неки добију акције вреднијих, а неки мање вредних фирми. Овако, бесплатне акције свих државних фирми иду у Акционарски фонд, а грађани добијају акције Акционарског фонда, што значи да сви добијају исти проценат у власништву свих предузећа у којима имају право на бесплатне акције. Осим акција које се добијају само посредством свог власништва у Акционарском фонду, грађанима су и директно подељене бесплатне акције у неколико великих предузећа. Тако су сви добили по пет бесплатних акција Нафтне индустрије Србије, затим по једну акцију аерoдрома Никола Тесла, 31 акцију Телекома, као и по 1.700 динара из Приватизационог регистра (у којем је био новац од раније продатих предузећа у којима су грађани имали право на бесплатне акције). Акције Телекома још није могуће продати, јер се њима не тргује на берзи, али Телеком редовно исплаћује дивиденду, док грађане чека и подела бесплатних акција ЕПС-а, као и, за сада, по 3.850 динара из Акционарског фонда.

 

Очекивани позитивни ефекти усвојених новела

У крхком стању у каквом се континуирано налази буџет Републике Србије, важно је истаћи да за спровођење Закона нису потребна додатна финансијска средства како из буџета, тако ни из других средстава. Наиме, средства која су Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину („Сл. гласник РС”, бр. 103/15) на разделу Министарства привреде обезбеђена за финансирање Агенције за приватизацију, преусмеравају се ради финансирања послова које то министарство преузима Законом.

Примена новела неће изазвати издвајање додатних трошкова ни грађанима ни привреди, будући да се усвојена решења не односе на измене у делу који би на било који начин утицао на трошкове који већ нису познати и постојећи у овом поступку.

Влада спроводи надзор над поступањем Министарства привреде у примени новела. Министарство је дужно да надлежном одбору Народне скупштине подноси редовне месечне извештаје о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, са приложеним уговорима, покренутим поступцима приватизације, раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације, као и да пружа све потребне податке и информације по захтеву надлежног одбора. Ово је свакако позитиван помак у приватизационом процесу.

Даље, Министарство привреде контролише испуњење уговорних обавеза стратешког инвеститора које су предвиђене уговором о стратешком партнерству. Контрола се врши на основу извештаја овлашћеног ревизора, који стратешки инвеститор доставља Министарству привреде за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања. Министарство привреде сачињава извештај о извршеној контроли, утврђује испуњеност уговорних обавеза и предлаже одговарајуће мере Влади. За тачност и потпуност документације и података који се достављају Министарству привреде, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су под кривичном и материјалном одговорношћу, стратешки инвеститор и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.

 

Министар привреде образује једну или више комисија за обављање послова давања сагласности у складу са новелама. Комисија има пет чланова, од којих је један председник комисије. Комисија доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова. Чланови комисије су представници Министарства привреде и сваки члан мора да испуњава следеће услове:

– да има високо образовање и најмање седам година радног искуства у струци;

– да је стручњак у некој од привредних области – области приватизације, области правног положаја и пословања привредних друштава, области стечаја, области правног положаја и пословања задруга;

– да избором за члана комисије није у сукобу јавног и приватног интереса;

– да није акционар, власник удела или купац субјекта приватизације;

– да није власник акција, удела или имовине стратешког инвеститора.

 

Такође, Министар привреде образује Комисију за контролу извршења обавеза купца, односно стратешког инвеститора из закључених уговора у поступку приватизације. Комисија за контролу доноси одлуке о испуњености обавеза купца, одлуке о остављању накнадног рока за извршење уговорних обавеза купца, одлуке о раскиду уговора о продаји, као и друге одлуке у складу са актом Владе којим се ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза. Комисија за контролу има пет чланова од којих је један председник Комисије. Три члана Комисије за контролу су представници Министарства привреде, а два члана су представници министарства надлежног за послове финансија и министарства надлежног за послове рада, запошљавања, борачка и социјална питања.

И надзор над средствима оствареним продајом капитала или имовине у поступку приватизације поверава се Министарству привреде, на тај начин што је прописано да се она уплаћују на рачун овог министарства. Ова средства не могу бити предмет принудног извршења. Средства од продаје друштвеног капитала и акција и удела, евидентираних у Регистру акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације, преносе се у буџет Републике Србије.

Усвајање новела омогућава наставак поступка приватизације и других с овим повезаних поступака. Њихово доношење, само по себи, не стимулише појаву нових привредних субјеката на тржишту и тржишну конкуренцију, међутим, када се новеле посматрају у светлу одредаба које су се измениле, подразумева се наставак поступака приватизације, односно спровођење нових поступака приватизације, који за циљ имају промену власништва над капиталом, односно имовином друштава и реализацију основних начела приватизације – стварање услова за развој привреде, смањење негативних фискалних ефеката и тиме побољшање постојећих, односно стварање нових привредних субјеката који ће бити у могућности да конкуретно учествују на тржишту.

 

Уместо закључка

Основни разлог доношења новела јесте регулисање поступака приватизације, односно свих поступака и активности у вези са приватизацијом које је спроводила Агенција за приватизацију, а након престанка са радом ове Агенције и престанка важења Закона о Агенцији за приватизацију.

Додатно, указујемо на неопходност да се схвати важност квалитетног спровођења процеса контроле закључених приватизационих уговора и неопходност правовременог и активног укључивања свих партнера у процесу реорганизације, реструктурирања јавног сектора, како би ефекти спроведених реформи у овом сектору били бољи него што је то био случај са друштвеним.

Да закључимо – у досадашњем току транзиционих процеса у Србији било је позитивних помака, пре свега у постизању макроекономске стабилности, али и грешака, што се испољавало у успореном расту, високој стопи незапослености, ниској стопи инвестиција, ниској конкурентности, високом спољнотрговинском дефициту, спором расту приватног сектора, ниском нивоу страних инвестиција, још увек јако распрострањеној неформалној економији, задржавању високих субвенција за непродуктивна предузећа, недовољно развијеном финансијском тржишту, нереструктурираном јавном сектору. Упркос свему томе, као и замеркама да је до сада приватизација служила искључиво пуњењу буџета за потрошњу, да је било нерегуларности у спровођењу тог процеса и да не постоје адекватни механизми њене контроле, српској привреди не преостаје ништа друго него да се посвети исправљању грешака и даљој афирмацији елемената неопходних за ефикасну тржишну привреду. Усвојене новеле, свакако, представљају добар путоказ у том правцу.