Овим законом, који се примењује од 1. 1. 2019. године, из режима слободног утврђивања зарада од стране послодавца на основу елемената из Закона о раду прелази се у уређен систем дефинисања плата запослених по принципима и на основу елемената који важе за остале делове јавног сектора.
Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 47/2018 од 20. 6. 2018. године (у даљем тексту: Закон). Закон је ступио на снагу 28. 6. 2018. године, а примењује се од 1. јануара 2019. године.
Законом се уређује плата, накнада плате, накнада трошкова и друга примања запослених:
1) у јавним агенцијама и другим правним лицима на које се примењују прописи о јавним агенцијама, и
2) у другим органима и организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, на које се не примењују прописи о платама у државним органима, органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или јавним службама, изузев на запослене у организацијама које обављају делатност у складу са прописима о привредним друштвима, а нису основане као привредна друштва и у организацијама са статусом лица у финансијском сектору.
Закон се не примењује на запослене у јавним предузећима и привредним друштвима која је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, на запослене у Народној банци Србије, организацији надлежној за заштиту конкуренције, Регулаторној агенцији за електронске комуникације и поштанске услуге, Регулаторном телу за електронске медије, јавним медијским сервисима и органима и организацијама које су основане међународним уговором или у којима се плате одређују у складу са међународним уговором.
Разлози за доношење Закона
Закон о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 108/2016 и 113/2017), као системски закон према чијој се изричитој одредби доноси Закон, усвојен је у ситуацији изразите фрагментарности прописа о платама и зарадама у јавном сектору. Уређењем плата и других примања запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у овом закону се, следећи циљеве утврђене системским законом о платама, остварује успостављање уједначеног и финансијски одрживог система финансирања плата у овом делу јавног сектора и његовог уједначавања са принципима који се примењују на остале делове јавног сектора. Законом се из режима слободног утврђивања зарада од стране послодавца на основу елемената из Закона о раду прелази у уређен систем дефинисања плата запослених по принципима и на основу елемената који важе за остале делове јавног сектора.
Приближан број јавних агенција и других организација на које се Закон примењује износи око 40. Број запослених у јавним агенцијама, према подацима из Регистра запослених, изабраних, именованих, постављених и ангажованих лица код корисника јавних средстава, за четврти квартал 2017. године износи око 1650 лица запослених на неодређено време.
Остваривање и заштита права на плату, накнаду плате и друга примања
Запослени у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: запослени), остварују право на плату, накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору и овим законом.
На примања запослених која нису уређена законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору и овим законом, примењују се општи прописи о раду, односно општи акт.
Запослени има право на основну плату, која се одређује множењем основице са коефицијентом за обрачун плате, за радно место за које је закључио уговор о раду, односно на које је премештен у складу са Законом. При томе:
1) Основица за обрачун и исплату месечне плате запослених утврђује се у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору и јединствена је за све запослене код послодавца.
2) Коефицијент за обрачун плате утврђује се вредновањем на основу критеријума сложености послова који се обављају, потребне компетентности за рад на тим пословима, одговорности за рад и доношење одлука у обављању послова, аутономије у раду, захтеване пословне комуникације и услова рада, као и сврставањем у одговарајуће платне групе и платне разреде, утврђене законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору. Примена критеријума и мерила врши се оценом њихове заступљености у описима послова одређеног радног места и то тако што сваки критеријум остварује одређено процентуално учешће у укупној вредности радног места, и то: сложеност послова представља 25% вредности, компетентност 23%, одговорност 20%, аутономија у раду 15%, пословна комуникација 8% и услови рада 9% вредности. Сврставање радних места у платне групе и платне разреде врши се тако што се радна места на којима се обављају послови исте или сличне захтевности, применом наведених критеријума, сврставају у исту платну групу и исти платни разред, у складу са општим описом платне групе утврђеним законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору.
Лицу које заснива радни однос почетни коефицијент радног места чије послове обавља одређује се уговором о раду, а изузетно, лице које има радно искуство на пословима радног места на којима заснива радни однос у трајању од најмање осам година и посебна знања којима може да допринесе унапређењу рада и квалитету обављања послова на свом радном месту, уговором о раду може да се одреди већи коефицијент у распону до два платна разреда у односу на платни разред платне групе у коју је његово радно место сврстано.
Почетни коефицијент за обрачун и исплату плате на одређеним пословима може да се увећа до 20% своје вредности (у даљем тексту: корективни коефицијент) ако су кумулативно испуњени следећи услови:
1) ако је потребно обезбедити запошљавање или одржати запосленост на пословима на којима се захтевају специјалистичка знања и стручност;
2) ако се послови исте врсте и сложености на тржишту вреднују више од таквих послова код послодавца;
3) ако тржиште рада нуди ограничен број квалификованих лица за те послове.
Корективни коефицијент, изузетно, може да се утврди и изнад 20% у оквиру укупних средстава за плате утврђених финансијским планом. Послови на којима може да се утврди корективни коефицијент, висина корективног коефицијента и период за који се врши корекција коефицијента, утврђују се актом послодавца, уз сагласност оснивача.
Осим поменутог корективног коефицијента, запослени остварују и право на увећање плате по основу постигнутих резултата рада, односно оствареног радног учинка изнад стандардног или очекиваног, које може да износи до 30% његове основне плате, што може да се оствари у складу са општим актом послодавца.
Запослени остварује право на друга увећања плате за рад ноћу, рад на дан празника који није радни дан, прековремени рад, приправност и минули рад, применом закона којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору.
Право на накнаду плате
Запослени остварује право на накнаду плате у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору.
Право на остале накнаде
Закон утврђује права запослених и на друга примања, а конкретно:
– Запослени остварује право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада (у даљем тексту: накнада за превоз) у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз, у складу са општим актом.
– Запослени остварује право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи или иностранству, за смештај и исхрану док ради и борави на терену и на накнаду трошкова који су изазвани привременим или трајним премештајем у друго место рада, ако остваривање наведених права није обезбеђено на другачији начин, сходном применом прописа који се односе на државне службенике и намештенике. Општим актом могу да се уреде накнаде других трошкова који произлазе из обављања послова запосленог у складу са обезбеђеним финансијским средствима за те намене.
– Запослени има право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у висини утврђеној актом Владе којим се, у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору, утврђује накнада наведених трошкова.
– Запослени остварује право на отпремнину у случају престанка радног односа због испуњења услова за остваривање права на пензију, у висини три просечне плате код послодавца, односно три просечне плате запосленог, односно три просечне зараде у Републици Србији, у зависности од тога шта је за њега повољније.
– Запосленом коме престаје радни однос услед технолошких, економских или организационих промена због престанка потребе за обављањем одређеног посла или смањења обима посла (у даљем тексту: вишак запослених) послодавац је дужан да исплати отпремнину као меру материјалне накнаде и привременог обезбеђења њега и његове породице, насталих због престанка радног односа и привремене незапослености.
Висина ове отпремнине утврђује се у висини збира трећине просечне плате запосленог за сваку навршену годину рада код свих послодаваца одређених законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору. За утврђивање ове отпремнине рачуна се време проведено у радном односу код послодавца у јавном сектору који је престао да постоји, односно променио облик организовања, ако је за време рада запосленог његов оснивач била Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.
– Општим актом послодавца могу да се утврде право на јубиларну награду и друга примања, у складу са општим прописима о раду.
Прелазне одредбе Закона
- Послодавци на које се односи овај закон дужни су да у року од шест месеци од његовог ступања на снагу министарству надлежном за послове државне управе и локалне самоуправе доставе попис радних места садржаних у акту о систематизацији, опште/типичне описе послова који се обављају на тим радним местима и захтеве за њихово обављање, ради објављивања тих података у Општем каталогу радних места.
- Послодавци су дужни да у року од 30 дана од доношења свог општег акта о сврставању радних места запослених у платне групе и платне разреде и одређивању почетног коефицијента, министарству надлежном за послове државне управе и локалне самоуправе доставе податке о платним групама и платним разредима у које су сврстана радна места, ради објављивања тих података у Општем каталогу.
- Изузетно, основица за обрачун и исплату плата за 2019. годину утврдиће се одлуком органа управљања, тако да се, применом овог закона и закона којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору, трошкови за плате и друга примања запослених у 2019. години крећу у оквиру расположиве масе средстава за плате, утврђене донетим финансијским плановима тих правних лица, при чему она не може бити већа од јединствене основице утврђене Законом о буџету за 2019. годину. До доношења финансијских планова за 2019. годину запослени задржава право на исплату затечене плате за своје радно место, а исплата плате се, у складу са овим законом, врши од наредног месеца од месеца у којем су донети финансијски планови.
- Платна група, платни разред и коефицијенти за запослене који су у радном односу на дан почетка примене овог закона одређују се према платној групи, платном разреду и почетном коефицијенту радног места чије послове запослени обавља, одређеном у складу са одредбама овог закона. За запосленог који је у радном односу на дан почетка примене Закона имао уговором о раду утврђену основну зараду у већем износу од основне зараде утврђене на основу елемената из општег акта послодавца (сагласно члану 107. став 4. Закона о раду), може да се одреди већи почетни коефицијент у распону до два платна разреда у односу на платни разред платне групе у коју је његово радно место сврстано.
- Запослени чија би основна плата, увећана за остварени радни учинак, применом закона којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору и овог закона, била мања од затечене плате на радном месту чије послове обавља на дан почетка примене Закона, утврђене у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору, задржава право на исплату затечене плате, коју је имао до почетка примене Закона, све док његова основна плата, увећана за радни учинак применом одредаба Закона, не достигне плату коју је имао.
- Одредбе колективног уговора који је на снази на дан ступања на снагу Закона, које нису у супротности са Законом, остају на снази до закључивања колективног уговора у складу са Законом и законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору, односно до истека важења колективног уговора. Послодавци који права, обавезе и одговорности запослених из радног односа на дан ступања на снагу Закона уређују Правилником о раду, дужни су да ускладе Правилник о раду са одредбама Закона – до почетка примене Закона.
- Поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима запослених, који су започети до ступања на снагу Закона, окончаће се применом прописа према којима су започети.