Преглед новина које доноси Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању

Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 73/2018 од 29. 9. 2018. године, ступиo је на снагу 30. 9. 2018. године.

 

Овим изменама у Закон су унете следеће битне новине:

 

1. У Закону је иновиран члан 9, који регулише право на високо образовање, тако што је у ставу 1. досадашња одредба према којој „право на високо образовање имају сва лица са претходно стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању,” замењена формулацијом да „право на високо образовање имају сва лица са положеном општом, стручном или уметничком матуром”.

Ова измена је начињена како би се Закон ускладио са Изменама Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, број 101/2017) и Законом о Националном оквиру квалификација Републике Србије („Сл. гласник РС”, број 27/2018 – у даљем тексту: Закон о НОКС-у), чиме се омогућава вертикална проходност кроз нивое Националног оквира квалификација. Наиме, Изменама Закона о средњем образовању и васпитању, чланом 63а прописан је Програм за стицање компетенција, којим је дата могућност лицу да, после завршеног трогодишњег средњег стручног образовања по дуалном моделу и након најмање две године после завршеног средњег образовања, оно има право на полагање стручне матуре или опште матуре уколико је савладало Програм за стицање компетенција потребних према програму матуре.

Такође, чланом 40. став 3. Закона о НОКС-у прописано је да се у средњој школи која има статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих, кроз поступак признавања претходног учења може стећи и квалификација нивоа 4 НОКС-а уколико кандидат заврши Програм за стицање компетенција, у складу са чланом 63а Закона о средњем образовању и васпитању.

 

2. Изменама у члану 12. став 1. тачка 16. Закона овлашћење Националног савета за високо образовање (у даљем тексту: НСВО) да пропише основе кодекса о академском интегритету проширено је тако да ће се овим кодексом убудуће регулисати и сукоб интереса приликом избора у звање наставника, односно сарадника и заснивања радног односа.

Према томе, Национални савет за високо образовање, заједно са кодексом о академском интегритету, прописаће и одредбе о спречавању сукоба интереса приликом запошљавања у високошколским установама, чија ће примена бити обавезна за све високошколске установе.

 

3. Према иновираном тексту става 4. члана 34, ради стручног оспособљавања лица са стеченим високим средњим образовањем за укључивање у радни процес изводи се кратки програм студија, који има јасно дефинисану структуру, сврху и исходе учења и за који се издаје сертификат о завршеном кратком програму студија и стеченим компетенцијама.

 

4. У члану 41. Закона, који регулише преношење ЕСПБ бодова, додат је став 3, којим се утврђује да за студенте који учествују у програмима међународне мобилности може да се врши пренос ЕСПБ бодова између различитих студијских програма у оквиру свих степена и врсте студија. Пошто је, као правило, ставом 1. овог члана утврђено да између различитих студијских програма у оквиру истог степена и врсте студија може да се врши преношење ЕСПБ бодова, овом новином је, изузетно, утврђено да се за студенте који учествују у програмима међународне мобилности омогућава преношење ЕСПБ бодова између различитих студијских програма у оквиру свих степена и врсте студија.

 

5. У члану 44. Закона, који дефинише појам универзитета, додат је став 5, којим се Универзитет у Београду проглашава високошколском установом од националног значаја.

У сваком случају, овакво одређење Универзитета у Београду декларативног је карактера и из њега не произлази никакав посебан статус у односу на друге високошколске установе, а све одредбе Закона једнако се примењују на Универзитет у Београду као и пре његовог одређивања као високошколске установе од националног значаја.

 

6. Промењен је став 3. у члану 60. Закона, који уређује савет послодаваца.

Према новој формулацији овог става, високошколска установа, ради остваривања сарадње у вези са развојем студијских програма у складу са потребама тржишта рада, има савет послодаваца, односно прописује да свака високошколска установа мора да има савет послодаваца, док је у досадашњој формулацији формирање овог савета било дато као могућност.

7. Више измена извршено је у члану 64. Закона, који регулише орган пословођења универзитета (новине су болдиране).

– Према допуњеном ставу 1, орган пословођења универзитета је ректор, факултета – декан, академије струковних студија – председник, високе школе и високе школе струковних студија – директор, који се бира тајним гласањем. Дакле, уведено је тајно гласање за избор органа пословођења (ректора, председника, декана односно директора), што је била и препорука Агенције за борбу против корупције приликом доношења Закона о високом образовању 2017. године. Иако је највећи број високошколских установа на овакав начин већ уредио избор ректора, директора и декана, примећено је да на онима на којима није, постоји велики утицај на чланове савета, што је, поред осталог, проузроковало и непоступање по решењима просветне инспекције и препорукама Агенције за борбу против корупције.

– Према допуњеном ставу 5, орган пословођења не може бити лице које је правоснажном пресудом осуђено за кривично дело против полне слободе, фалсификовања исправе коју издаје високошколска установа или примања мита у обављању послова у високошколској установи, односно које је правоснажном пресудом осуђено на казну затвора за друго кривично дело, као ни лице које је теже прекршило кодекс професионалне етике, односно лице које је разрешено дужности органа пословођења у складу са овим Законом, као и лице за које је Агенција за борбу против корупције дала препоруку за разрешење.

– Допуном у ставовима 12. и 13. радно место менаџера, које је до сада било предвиђено само на Универзитету, уводи се и за академију струковних студија и за високу школу. Основне надлежности менаџера прописују се Законом, а високошколска установа статутом може да пропише и додатне надлежности.

Одредбе којима се уводи менаџер на академијама струковних студија и високим школама имају за циљ пре свега бољу контролу коришћења средстава која високошколске установе добијају из буџета, док се њихов пун ефекат очекује доношењем посебног закона о финансирању високог образовања.

Одредбе о тајном гласању за избор органа пословођења, као и одредбе о менаџеру, захтеваће измену општих аката високошколских установа.

 

8. У Закону је додат нови члан 83а, којим се уводе појам, услови и начин избора лектора српског језика на високошколским установама у иностранству.

Према тим одредбама, на захтев стране високошколске установе у складу са међународним уговором и у оквиру међународне сарадње високошколске установе чији је оснивач Република, односно аутономна покрајина, министар за послове просвете (у даљем тексту: министар), на основу јавног конкурса, а на предлог Комисије за избор лектора српског језика у иностранству, бира на период од три године лектора српског језика и књижевности.

За лектора српског језика и књижевности може да буде изабрано лице које има завршене мастер академске студије, односно основне студије у трајању од четири године према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 26/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – аутентично тумачење, 68/15, 87/16 и 27/17 – др. закон), из области филологије и које зна један светски језик, односно језик земље пријема, на нивоу Б1 Заједничког европског оквира. Предност при избору има кандидат са завршеним студијским програмом српског језика и књижевности, кандидат са већом просечном оценом на основним и мастер студијама, кандидат са објављеним радовима и наградама, кандидат са радним искуством.

Уколико на конкурсу нема кандидата са радним искуством, може да буде изабран и кандидат без радног искуства, уз препоруку два наставника одговарајуће високошколске установе. Изборни период лектора може да се продужи за још један мандат.

Изузетно, министарство за послове просвете (у даљем тексту: министарство) може да, без спровођења јавног конкурса, предложи страној високошколској установи кандидата који већ обавља послове лектора или лице које је прошло јавни конкурс и ушло у најужи избор за лектора у страној високошколској установи, уз сагласност кандидата.

Министарство обезбеђује средства за подршку раду лектора српског језика у иностранству, изабраних у складу са Законом, до износа плате наставника у одговарајућем звању у страној високошколској установи у којој ће лектор бити ангажован.

Ближе услове у погледу избора, програма рада лектора српског језика у страним високошколским установама и друга питања од значаја за ангажовање лектора прописује министар.

Овим одредбама законодавац започиње решавање проблема недовољне уређености ангажовања лектора српског језика у високошколским установама у иностранству. Академска јавност годинама упућује оштар апел држави да уреди област лектората српског језика, указујући на чињеницу да српски језик нестаје са универзитета широм света, односно да се српски лекторати убрзано гасе и да држава ништа не предузима да тај процес заустави и покрене га у другом смеру. Број од 47 лектората српског језика, колико их је било у 2000. години, у 2014. години преполовљен је на 25, а од тада се и даље смањује.

Укидање Републичког завода за међународну научну, културну, техничку и просветну сарадњу (2001. године), у чијој су надлежности, поред осталог, били и српски лекторати, покренуло је процесе који овој области нису донели развој и напредак. Надлежности Завода у целости није преузело ниједно министарство, па самим тим ни бригу о српским лекторатима.

Лектори српског језика који су сада запослени на катедрама за славистику страних универзитета, ангажовани су за те послове на основу непосредне међууниверзитетске сарадње, засноване на међудржавним споразумима.

Министарство надлежно за просвету није учествовало у процедури избора лектора за српски језик нити финансира њихов рад. Све актуелне лекторе за српски језик финансира универзитет стране државе на коме раде, али су та средства често недовољна за њихове основне животне потребе. Земља пријема одређује такве финансијске надокнаде јер очекује да их финансира и држава која их шаље, као што је то најчешће случај у европској пракси кад је о овој области реч. Почев од 2009. године Министарство ни на који начин није учествовало у избору лектора за српски језик, нити им је пружало било коју врсту финансијске помоћи, што иначе није случај ни са једном другом бившом југословенском републиком. Због тога не постоји ни поуздана евиденција где се налазе лекторати српског језика и колико је лектора српског језика на страним универзитетима.

Овај нови члан у Закону, који регулише област лектората српског језика, почетак је уређивања ове области, повратак неопходне бриге државе о српским лекторатима и стварање услова да се зауставе непожељни токови, односно гашење српских лектората. Увођење овог члана отвориће могућност за доношење подзаконске регулативе којом ће се ова област ближе уредити.

 

9. У члану 95, који уређује језик студија, измењен је став 2. и додат нови став 3, који сада прописују да високошколска установа може да:

– организује полагање испита,

– изводи поједине делове студија и

– организује израду и одбрану завршног, мастер и специјалистичког рада и докторске дисертације,

на језику националне мањине и на страном језику, у складу са статутом.

Такође, високошколска установа може да оствари студијски програм на језику националне мањине и страном језику уколико је такав програм одобрен, односно акредитован.

Оваквим законским решењем, које је важило и по старом закону, високошколске установе моћи ће да наставе и унапреде постојећу међународну сарадњу. Тиме се доприноси интернационализацији нашег високог образовања, чему је и само Министарство допринело објављујући каталог студијских програма у сарадњи са ТЕМПУС фондацијом и његовим промовисањем на међународним сајмовима образовања.

 

10. У Закону је допуњен и члан 98, и то ставом којим се прописује изузетак од општег правила расписивања и спровођења конкурса за упис на студије. Измена се односи на конкурс за упис на докторске студије које се организују у оквиру међународних пројеката, у складу са Законом о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Европске уније о учешћу Републике Србије у програму Европске уније Хоризонт 2020 – оквирном програму за истраживање и иновације (2014–2020) (,,Сл. гласник РС – Међународни уговори”, број 9 од 5. септембра 2014). Према тим новим одредбама, наведени конкурс расписује се у складу са роковима и условима прописаним програмским документима Хоризонт 2020, а студенти уписани по том конкурсу не улазе у број студената чије се студије финансирају из буџета Републике.

 

11. Према новом ставу 3. у члану 103. Закона, студент који у последњој години студија има статус студента који се финансира из буџета, задржава право да се финансира из буџета најдуже годину дана по истеку редовног трајања студија.

Ово ново законско решење омогућава студенту који је у току редовног трајања студија последње године био финансиран из буџета да има још годину дана након тога да положи све испите без додатног плаћања. На овај начин отклања се нелогична ситуација у којој је студент, испуњавајући законски услов за студирање на терет буџета, дошао у ситуацију да, због неположених испита, доплаћује школовање након одслушане последње године студија.

 

12. У члану 127. Закона, који регулише поништавање јавних исправа, додат је став 9, којим је прецизирана улога комисије коју именује министар просвете када високошколска установа пропусти да поништи јавну исправу. Уколико ова комисија утврди да је имаоцу дипломе који није испуњавао услове за упис на студије првог, другог или трећег степена, упис омогућила сама високошколска установа, а то лице је испунило све обавезе предвиђене студијским програмом, диплома се не поништава.

На овај начин спречава се могућност да се лицу које је испунило све обавезе из студијског програма поништи диплома због тога што је високошколска установа својом вољом омогућила упис на студије лицу за које је знала или је била дужна да зна да у тренутку уписа није имало завршени претходни ниво студија потребан за упис. До оваквих ситуација долазило је пре свега због добре намере високошколске установе да студенти не изгубе годину дана јер нису стигли да пре уписа испуне завршне обавезе из студијског програма, често и због недовољно добре организације у високошколској установи. Могућност да се диплома поништава због тога што нису били испуњени претходни услови за упис на студије уведена је први пут законом из 2017. године и у примени се указала потреба да се заштите савесни студенти.

 

13. Према важећем ставу 1. члана 144. Закона, конституисање органа управљања, стручних органа и студентског парламента, као и избор органа пословођења високошколске установе у складу са Законом, извршиће се по истеку мандата тих органа, конституисаних односно изабраних по прописима који су важили до ступања на снагу Закона.

Према новом ставу 4. у овом члану, изузетно, органи високошколских установа изабрани по прописима који су важили до дана ступања на снагу Измена Закона, којима мандат истиче након 1. јуна 2019. године, покренуће процедуру за избор тих органа најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу Измена Закона.

Овом новом одредбом прописан је рок у ком високошколске установе на којима су органи изабрани по Закону о високом образовању из 2005. године, а мандат им истиче после 1. јуна 2019. године, покрећу процедуру за избор нових органа високошколских установа по Закону, што је нарочито важно код високих школа струковних студија код којих је у односу на стари закон промењена структура органа управљања.

 

14. Променама у члану 148. Закона продужен је рок за завршетак студија студентима уписаним на студије према прописима који су важили до 10. септембра 2005. године, и то:

– студентима основних студија и виших школа до краја школске 2018/2019. године,

– студентима интегрисаних студија из медицинских наука до краја школске 2019/2020. године,

– студентима магистарских и студентима који су пријавили докторску дисертацију, односно уписали докторске студије до краја школске 2018/2019. године.

 

15. У члану 149. Закона додат је став 3, којим се прописује да су високошколске установе које су, у складу са чланом 128. став 1. старог Закона о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – аутентично тумачење, 68/15, 87/16 и 88/17), издавале дипломе о стеченом научном називу доктора наука, при чему су у време одбране докторске дисертације и издавања дипломе имале решење о испуњености услова за почетак рада и обављање делатности, а нису имале сагласност на наставни план магистарских студија према прописима који су важили до ступања на снагу тог закона, издавале дипломе о стеченом научном називу доктора наука у складу са Законом.

Наиме, у току 2017. године Комисија за акредитацију и проверу квалитета, изабрана према претходном закону, у поступку акредитације оспорила је дипломе више наставника високошколских установа, за које је у више претходних акредитационих циклуса издавала уверење о акредитацији. Министарство је након провере свих високошколских установа, и државних и приватних, установило да један део и приватних и државних високошколских установа није имао сагласност за магистарске студије за које се сматра да су основ да би се на факултету могла бранити докторска дисертација.

Како би се заштитили савесни студенти приватних и државних факултета, који су уписивали и завршавали исте акредитоване студијске програме на високошколским установама којима је КАПК при последњој реакредитацији оспорио докторате наставника, потребно је било да се Законом пропише које се дипломе докторских студија, стечене одбраном докторске дисертације након доношења старог закона о високом образовању, сматрају валидним.

 

16. Прелазним и завршним одредбама Измена Закона предвиђено је следеће:

1) Подзаконски акти за спровођење Измена Закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу Измена Закона.

2) Високошколске установе усагласиће своје опште акте, у складу са Изменама Закона, у року од два месеца од дана ступања на снагу Измена Закона.

3) Академије струковних студија и високе школе објавиће конкурс за избор менаџера три месеца пре почетка школске 2019/2020. године.

4) Министарство ће објавити конкурс за избор лектора српског језика у иностранству у року од три месеца од дана када министар донесе подзаконски акт о избору и програму рада лектора српског језика у страним високошколским установама.