Преглед новина у Закону о пензијском и инвалидском осигурању

Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 73/2018 од 29. 9. 2018. године, ступио је на снагу 30. 9 2018. године, а један број чланова почиње да се примењује 1. 1. 2019. године, што ће у тексту посебно бити назначено.

 

У Закону о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003, 64/2004 – УС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – УС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 и 142/2014 – у даљем тексту: Закон) извршене су следеће битније измене и допуне:

 ПРЕЦИЗИРАЊЕ ЗНАЧЕЊА РЕЧИ „РАДˮ ОСНИВАЧА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

Према члану 12. став 1. тачка 2) Закона, осигураници самосталних делатности јесу и лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава, у складу са Законом, који у њима раде, без обзира на то да ли су у радном односу у привредном друштву чији су оснивач односно члан. Према иновираном ставу 2. у овом члану, радом оснивача, односно чланова друштва сматра се и представљање и заступање привредних друштава од стране њихових оснивача односно чланова на основу уписа у регистар надлежне организације.

Промена у овом ставу састоји се у брисању одређења да се радом сматра „и обављање пословодствених овлашћења и послова управљања у складу са законом којим се уређује положај привредних друштава”. На наведени начин ова норма усаглашава се са одредбама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15).

УВОДЕ СЕ РЕСТРИКЦИЈЕ ПРИЛИКОМ УКЉУЧИВАЊА У ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ

У Закону је иновиран члан 15. који регулише укључивање у обавезно осигурање. Према основном решењу из става 1, лица која нису обавезно осигурана у смислу Закона могу да се укључе у обавезно осигурање и обезбеде права из овог осигурања. Иновирањем става 3. и новим ставом 4. у поменутом члану прецизиране су следеће рестриктивне одредбе у вези са овим добровољним осигурањем (новине су болдиране):

1) Својство осигураника по основу укључивања у обавезно осигурање престаје оног дана за који се лице у захтеву определи или ако допринос не плати у року од шест месеци од дана доспелости.

2) Својство осигураника, када се допринос не плати шест месеци од дана доспелости, престаје најраније са последњим даном за који је допринос плаћен.

Сагласно члану 40. Измена Закона, наведене новине у ст. 3. и 4. члана 15. Закона примењују се и на осигуранике којима је утврђено право на продужено осигурање и затечене кориснике који већ користе одредбе члана 15. Закона. За ове осигуранике Фонд ће у року од годину дана од дана ступања на снагу Измена Закона по службеној дужности донети решење:

1) о престанку својства осигураника,

2) о измени решења којим је утврђен престанак својства осигураника, а није измирен дуг по том основу.

Циљ наведених измена Закона је да се елиминишу проблеми који настају неблаговременом одјавом осигураника који су то својство стекли укључивањем у обавезно осигурање, у складу са чланом 15. Закона. Тиме се уједно избегава утврђивање дугова насталих по том основу, на име неуплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

ИЗМЕНЕ У ВЕЗИ СА ПРИЗНАВАЊЕМ „БЕНЕФИЦИРАНОГˮ СТАЖА

Сходно важећим одредбама члана 20. Закона, осигуранику – запосленом који ради на радном месту на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и који је навршио најмање 2/3 од укупно навршеног стажа осигурања – старосна граница за стицање права на старосну пензију снижава се у зависности од степена тежине посла. При томе, а према досадашњем решењу, старосна граница за осигуранике који раде на пословима на којима се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 18 месеци (12/18), може да се снижава највише до 50 година живота.

Ово важеће законско решење сада се, иновирањем у ставу 3, додатно условљава, тако да (новине су болдиране) старосна граница за осигуранике који раде имају 2/3 година ефективно проведених на пословима на којима се стаж рачуна 12/18 у односу на укупно време ефективно проведено на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, може да се снижава највише до 50 година живота.

На овај начин, а у циљу заштите суштине права на снижавање старосне границе највише до 50 година живота за осигуранике који раде или су радили на пословима са максималним степеном увећања стажа осигурања (12/18), као и у циљу спречавања могућих злоупотреба, прописано је да је услов за остваривање наведеног права да имају навршене 2/3 година ефективно на пословима са максималним степеном увећања стажа осигурања (12/18), у односу на укупно ефективно време проведено на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем. Тиме се постиже праведнији обрачун висине превремене старосне пензије за осигуранике којима се рачуна тзв. „бенефицирани стажˮ, а који, у складу са одредбама Закона, имају право на снижавање опште старосне границе приликом одласка у пензију. Наиме, проценат умањења превремене старосне пензије за ове осигуранике утврђиваће се у односу на њихову снижену старосну границу, а не у односу на општу старосну границу, како је то до сада било предвиђено Законом.

КОРИГУЈЕ СЕ НАЧИН РАЧУНАЊА СТАЖА ОСИГУРАЊА

Сагласно члану 44. Закона, пензијски стаж на основу кога се стичу и остварују права из пензијског и инвалидског осигурања обухвата време које се рачуна у стаж осигурања и посебан стаж према одредбама Закона. У позиву на овај члан измењени члан 46. прецизира да се у стаж осигурања, у смислу наведеног члана 44, осигуранику рачуна време за које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање по било ком основу за који постоји обавеза плаћања доприноса у складу са Законом.

Разлика у односу на претходно важећи члан 46. јесте у томе што се до сада у стаж осигурања рачунало само време које је осигураник провео на раду по основу кога је био обавезно осигуран и за које је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање. Овом новом одредбом члана 46. прописује се да се у стаж осигурања осигуранику рачуна време за које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање по било ком основу.

ДОПУНСКА РЕГУЛАТИВА ГОДИШЊЕГ ЛИЧНОГ КОЕФИЦИЈЕНТА И РЕШЕЊА ЗА ПЕНЗИЈУ

Према одредбама Закона, висина старосне и инвалидске пензије одређује се тако што се лични бодови помноже са вредношћу општег бода на дан остваривања права, при чему се лични бодови осигураника утврђују множењем личног коефицијента осигураника и његовог пензијског стажа. Годишњи лични коефицијент представља однос укупне зараде осигураника, односно основице осигурања почев од 1. јануара 1970. године за сваку календарску годину, и просечне годишње зараде у Републици за исту календарску годину.

У односу на ове законске одредбе за редовно одређивање пензија, због исказаних сталних проблема са доношењем привремених решења у Закон је додат нови члан 63а, који прописује да, изузетно од наведеног утврђивања, годишњи лични коефицијент за календарску годину у којој се остварује право представља однос укупне зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде осигураника, остварене за ту календарску годину, и обрачунског износа просечне годишње зараде за исту календарску годину. Овај обрачунски износ просечне годишње зараде израчунава се тако што се просечна месечна зарада у Републици за период од почетка календарске године, закључно са месецом који два месеца претходи месецу у којем осигураник остварује право, помножи са бројем 12. Изузетно од тога, обрачунски износ просечне годишње зараде за осигуранике који остварују право у јануару и фебруару израчунава се тако што се просечна месечна зарада у Републици за јануар те године помножи са бројем 12.

Оваквим прописивањем досадашњи велики проблем доношења привремених решења због недостатка података о просечној заради за годину у којој се остварује право на пензију превазилази се одређивањем годишњег личног коефицијента за ту годину, тако да се не чека крај календарске године. Према досадашњој пракси, последњу годину стажа осигурања било је могуће обрачунати тек по истеку године, када Републички завод за статистику објави просечну годишњу зараду у Републици, тако да је Фонд морао да доноси привремена решења за све захтеве поднете током године. Овом променом значајно ће се побољшати ефикасност рада Фонда и смањити административни трошкови.

Ове одредбе Измена Закона примењиваће се почев од 1. јануара 2019. године.

У наставку овог прописивања новим чланом 98а Закона прецизира се да, ако су испуњени услови за остваривање права на пензију, али на основу чињеница и података утврђених у матичној евиденцији не може да се одлучи о коначном износу пензије, доноси се привремено решење о аконтативном износу пензије, у коме изричито мора да буде наглашено из којих разлога није могуће одредити коначни износ пензије. Аконтативни износ пензије одређује се према подацима којима располаже Фонд и усклађује се на начин предвиђен за усклађивање пензија.

Након утврђивања недостајућих чињеница и података привремено решење се, по службеној дужности, замењује решењем којим се одређује коначни износ пензије од дана утврђивања права на пензију. У случају да у року од три године од дана правоснажности привременог решења нису утврђене недостајуће чињенице и подаци, аконтативни износ пензије постаје коначан, о чему се доноси решење по службеној дужности. При томе:

1) ако се утврди да је кориснику исплаћен мањи аконтативни износ пензије од коначног износа, Фонд ће исплату износа разлике извршити кориснику у целости одједном, а

2) ако се утврди да је кориснику исплаћен већи аконтативни износ пензије од коначног износа, Фонд доноси решење о обавези повраћаја више исплаћеног износа, о чему се Фонд и корисник пензије споразумевају.

Истовремено, према прелазном решењу из члана 44. Измена Закона, привремено решење донето до дана ступања на снагу Измена Закона (дакле до 30. 9. 2018. године), у року од три године од дана ступања на снагу Измена Закона замењује се решењем:

1) уколико се у том року утврде недостајуће чињенице и подаци;

2) уколико се у том року по спроведеном поступку не утврде недостајуће чињенице и подаци.

На овај начин се наведеним новим законским одредбама орочава привременост решења на максимално три године, као и за раније донета привремена решења (рок од три године од дана ступања на снагу Измена Закона).

ДОПУНСКО РЕШЕЊЕ ЗА ОСИГУРАНИКА ЗА КОГА НЕДОСТАЈУ ПОДАЦИ ЗА ПЕНЗИЈУ

Према важећем решењу из члана 66. став 1. Закона, осигуранику коме не могу да се утврде годишњи лични коефицијенти ни за једну календарску годину, годишњи лични коефицијент износи један.

Ради превазилажења оваквих проблема у пракси у овај члан је додат нови став 2, који регулише да осигуранику за кога у матичној евиденцији нису утврђени подаци о заради, накнади зараде, односно основици осигурања за поједине календарске године за израчунавање годишњег личног коефицијента, за те календарске године узима се вредност личног коефицијента утврђена на начин прописан чланом 67. Закона, који прописује да се лични коефицијент утврђује тако што се збир годишњих личних коефицијената подели са периодом (године, месеци и дани) за који су обрачунати, с тим што се свака година рачуна као 1, сваки месец као 0,0833, а сваки дан као 0,00278.

Истовремено, према прелазном решењу из члана 42. Измена Закона, кориснику коме је, применом новог наведеног става 2. члана 66. Закона, годишњи лични коефицијент утврђен пре ступања на снагу Измена Закона, при чему он у року од годину дана од дана ступања на снагу Измена Закона поднесе захтев Фонду за измену решења сходно представљеној одредби става 2. члана 66. Закона, нови износ пензије припада од дана ступања на снагу Измена Закона.

У целини, наведено прописивање има за циљ отклањање проблема недостатка података о зарадама, накнадама зарада и основицама осигурања за осигуранике, као и праведнији начин решавања овог питања. На овај начин прописује се да се за ове осигуранике, уместо јединице или најниже основице, узима њихов просечни годишњи лични коефицијент (нпр. осигураници са подручја АП Косова и Метохије, бивша професионална војна лица и сл.). Поред тога, ово ће се односити и на раније кориснике, који с тим у вези могу да се обрате Фонду захтевом за измену решења, у складу са овом одредбом, у року од годину дана од дана ступања на снагу Измена Закона.

КОРЕКЦИЈА ПРИЛИКОМ УТВРЂИВАЊА ПРЕВРЕМЕНИХ СТАРОСНИХ ПЕНЗИЈА ОДРЕЂЕНИХ ОСИГУРАНИКА

Члановима 70а и 70б Закона прописани су услови за утврђивање превремене старосне пензије. Као што је познато, висина превремене старосне пензије одређује се на исти начин као и висина старосне пензије, с тим што се износ тако одређене пензије трајно умањује за 0,34% за сваки месец пре навршених 65 година живота. У односу на ово „редовноˮ решење, новим чланом 70г Закона прописује се да, изузетно од наведених чл. 70а и 70б Закона, осигураницима којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и који имају право на снижавање старосне границе до 55, односно 50. године за признавање права на старосну пензију, висина превремене старосне пензије одређује се тако што се умањење врши за сваки месец ранијег одласка у пензију у односу на старосну границу утврђену снижавањем.

Оваквим прописивањем уводи се промена начина обрачуна такозваних „пенала” за осигуранике којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, који остварују право на превремену старосну пензију уз смањење висине пензије. Пошто се овим осигураницима старосна граница за старосну пензију снижава у зависности од степена увећања стажа осигурања, ново решење је да се „пенали” за ове осигуранике рачунају у односу на ту снижену старосну границу за сваког конкретног осигураника са „бенефицираним стажомˮ, уместо, као до сада, у односу на општу старосну границу од 65 година живота.

Истовремено, прелазним одредбама у члану 43. Измена Закона утврђено је да ће се корисницима превремене старосне пензије који су имали право на снижавање старосне границе за признавање права на старосну пензију, висина превремене старосне пензије поново одредити у складу са новим чланом 70г Закона, а у односу на потребне и навршене године живота у моменту остваривања права. Ове пензије ће бити исплаћене почев од дана ступања на снагу Измена Закона, а свим овим корисницима Фонд ће по службеној дужности изменити решења  у року од 90 дана од дана ступања на снагу Измена Закона.

ПОЈАШЊЕЊА У ВЕЗИ СА НАЧИНОМ ИСПЛАТЕ ПЕНЗИЈА

У Закону је проширен члан 109. који регулише исплату пензија. До сада је овим чланом само била прописана обавеза Фонда да кориснику права исплаћује износе који му припадају у месту његовог пребивалишта у Републици Србији.

Сада се прецизира да је Фонд дужан да кориснику права исплаћује износе пензије, односно новчане накнаде у Републици Србији, а те исплате врше се преко банке. У том циљу Фонд закључује уговор са банком ради регулисања међусобних односа у вези са начином, условима исплате и повраћајем пензија, односно новчаних накнада. Банка ће, према овим новим решењима, бити обавезна да износе пензије, односно новчане накнаде који су исплаћени након смрти корисника, врати Фонду на његов захтев, односно из тих износа неће моћи да намирује своја потраживања која има према кориснику права.

Ове одредбе Измена Закона примењиваће се почев од 1. јануара 2019. године.

Истовремено, према прелазним одредбама члана 45. Измена Закона, износи пензије, односно новчане накнаде који до дана ступања на снагу Измена Закона нису исплаћивани преко банке, исплаћиваће се и даље:

– на кућну адресу корисника,

– у организационој јединици поште односно банке, која је најближа кућној адреси корисника.

ИСПЛАТЕ НОВЧАНИХ ПОМОЋИ УЗ ПЕНЗИЈЕ И ПРЕСТАНАК УМАЊИВАЊА ПЕНЗИЈА

Помоћу неколико иновираних и нових чланова Закон омогућава да Фонд изврши одређене додатне исплате корисницима пензија.

Средства Фонда се, сходно члану 171. став 1. Закона, користе превасходно за исплату пензија и новчаних накнада из пензијског и инвалидског осигурања, као и за текуће расходе, издатке за нефинансијску имовину и отплату главнице и набавку финансијске имовине. Новим ст. 3. и 4. у овом члану утврђује се да средства Фонда, изузетно, могу да се користе и за исплату новчане помоћи корисницима пензије када је таква помоћ потребна великом броју корисника. Исплата ове новчане помоћи врши се у износу који утврди Влада, водећи рачуна о билансним могућностима Фонда.

Такође, према новом члану 207а Закона, у условима постојања фискалног простора корисницима старосне, превремене старосне, инвалидске и породичне пензије могу да се повећају примања исплатом новчаног износа као увећања уз пензију, у зависности од економских кретања и финансијских могућности буџета Републике Србије, с тим што средства за ове намене не могу бити виша од 0,3% БДП-а на годишњем нивоу. Услови, висина и динамика исплате ових новчаних износа утврђују се актом Владе, а средства се обезбеђују из буџета Републике Србије. Ове новчане износе обрачунава и исплаћује Фонд уз пензију и то се посебно исказује.

Према члану 53. Измена Закона, Закон о привременом уређивању начина исплате пензија (,,Сл. гласник РС”, бр. 116/14 и 99/16) престаје да важи.

Основ за исплату пензије за месец октобар 2018. године и њено даље усклађивање чини пензија исплаћена, односно припадајућа за месец октобар 2014. године, усклађена према важећим прописима.

За кориснике пензије који нису били у исплати за месец октобар 2014. године, већ после тог месеца, основ за исплату пензије за месец октобар 2018. године и њено даље усклађивање чини прва припадајућа пензија, у складу са Законом, усклађена према важећим прописима.

Доспеле а неисплаћене пензије, закључно са пензијама за септембар 2018. године, исплатиће се у складу са одредбама Закона о привременом уређивању начина исплате пензија.

Као што се види, с обзиром на постигнуте финансијске ефекте престаје да важи Закон о привременом уређивању начина исплате пензија. С тим у вези, основ за исплату пензије за месец октобар 2018. године и њено даље усклађивање чини пензија исплаћена, односно припадајућа за месец октобар 2014. године, усклађена према важећим прописима. Што се тиче корисника пензије који нису били у исплати за месец октобар 2014. године, већ после тог месеца, основ за исплату пензије за месец октобар 2018. године и њено даље усклађивање чини прва припадајућа пензија, у складу са Законом, усклађена према важећим прописима.

ОСТАЛЕ НОВИНЕ У ЗАКОНУ

1) Према измењеном члану 80б Закона, до достизања финансијске одрживости система пензијског и инвалидског осигурања пензије ће се усклађивати на начин утврђен прописима којима се уређује буџет и буџетски систем.

2) Према иновираном члану 123. Закона, кориснику који благовремено не достави уверење о животу, овлашћење, потврду о школовању или обавештење о промени података који не могу да се прибаве/провере по службеној дужности, а од утицаја су на право, односно обим коришћења тог права, обуставља се исплата доспелих месечних износа пензија, односно новчаних накнада. Доспели месечни износи пензија, односно новчаних накнада, који нису могли бити исплаћени због наведених околности, накнадно ће се исплатити највише за 12 месеци уназад, рачунајући од дана када, по престанку деловања тих околности, корисник поднесе захтев за исплату.

3) Према новом члану 130а Закона, кориснику права из пензијског и инвалидског осигурања Фонд издаје пензионерску картицу. Услови и начин издавања и коришћења, као и изглед и садржај пензионерске картице, утврђују се општим актом Фонда.

4) Према члану 49. Измена Закона, Фонд је дужан да у року од десет година од дана ступања на снагу Измена Закона спроведе поступак у циљу прикупљања недостајућих података и провере унетих података о периодима осигурања, стажу осигурања, зарадама и основицама осигурања, неопходних за ефикасно остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања. Уколико осигураник уз захтев не приложи нове податке, Фонд ће одлучивати о правима из пензијског и инвалидског осигурања на основу формиране базе података.

5) Помоћу више чланова Измена Закона врши се усклађивање Закона, у одредбама које се тичу дела матичне евиденције, са Законом о Централном регистру обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник РСˮ, бр. 30/10, 44/14 – др. закон и 116/14), као и дефинисање основа за преузимање података од других органа, што у пракси већ и функционише. Наиме, на овај начин значајно се смањују обавезе послодаваца у погледу попуњавања и достављања Фонду различитих пријава, што ће значити нпр. укидање обрасца М4, као и других образаца – укида се укупно 16 образаца. У складу са одредбом члана 51. Измена Закона, прописани обрасци који престају да се примењују 1. јануара 2019. године, и даље ће се примењивати за период осигурања навршен закључно са 31. децембром 2018. године.

6) Новим ст. 2. и 3. у члану 56. Закона прописано је да ће се донети посебан акт о критеријумима, начину и поступку за утврђивање радних места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем у Војсци, Министарству унутрашњих послова, Министарству спољних послова, Безбедносно-информативној агенцији, Пореској полицији и Управи за извршење кривичних санкција. За припрему овог акта министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања образоваће стручну комисију, а поменути акт мора да се донесе у року од 18 месеци од дана ступања на снагу Измена Закона.