Преговарачки поступак јавне набавке без објављивања јавног позива

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
Преговарачки поступак јавне
набавке без објављивања
јавног позива
Нови Закон о јавним набавкама предвиђа тринаест основа за покретање
преговарачког поступка без објављивања јавног позива. Сви ови
основи, као и начини на које се спроводи поступак, детаљно су
размотрени у овом тексту.
Н
Милош Јовић,
експерт за јавне набавке
ови закон о јавним набавкама (даље:
ЗЈН/2019) има седам различитих поступака
јавне
набавке,
при
чему
су
двапоступка малтене идентична, од којих је један
намењен јавним, а други секторским наручиоцима.
Тако
ће јавни
наручиоци
(наручиоци
из
члана
2.
по
садашњем
Закону
о
јавним

набавкама
из 2012. године
– даље:
ЗЈН/2012)
под
одређеним
условима
моћи
да спроводе

конкурентни
поступак
са
преговарањем,
док

ће
секторски
наручиоци
(наручиоци
из члана

117.
ЗЈН/2012) под
сличним
условима
моћи
да

покрену
и спроведу
преговарачки
поступак

са
објављивањем
јавног
позива.
Поступци

који
су
намењени
за
све
наручиоце
(и јавне

и
секторске)
јесу
отворени
поступак,
рестриктивни
поступак,
конкурентни
дијалог,

партнерство
за
иновације
и преговарачки

поступак
без
објављивања
јавног
позива.
За

разлику
од
ЗЈН/2012,
не
постоје
квалификациони
поступак
и поступак
јавне
набавке

мале
вредности,
док
је конкурс
за
дизајн
задржан,
али
не
као поступак
јавне
набавке,
што

он
заиста
никада
и није требало
да буде,
већ

као
посебан
режим
јавне
набавке.
У овом броју биће речи о преговарачком
поступку без објављивања јавног позива, као
најмање транспарентном поступку и поступку
у којем је конкуренција у великој мери ограни-
чена, а често и у потпуности искључена. Овај
поступак садржи читав низ обавезних услова
који морају да буду испуњени како би исти могао
да се
покрене,
па
је због
тога
важно
сагледати
их и дати
њихова
појашњења.
ЗЈН/2019

предвиђа
чак
тринаест
основа
за
покретање

овог
поступка,
а најзначајнија
разлика
у односу
на
ЗЈН/2012 јесте
да се
додатне
услуге
и

радови
више
не
уговарају
након
преговарачког

поступка,
већ
су
предмет
директног
анексирања
између
наручиоца
и
изабраног
понуђача,
тј.

извршиоца
или
извођача.
Осим тога,
уведени

су
и неки
нови
основи
за
спровођење
овог

поступка.
Најпре
се
уводи
могућност
преговарања
у случају
набавке
услуга
и радова
који

представљају
понављање
сличних
услуга
и радова
који
су
већ
уговорени
од
истог
изабраног

понуђача.
Осим тога,
у овом
поступку
могу
да

се
набаве
добра
која
се
производе
у сврху
истраживања,
док
секторски
наручиоци
у преговарачком
поступку
без
објављивања
јавног

позива
могу
да набаве
производе
који
у неком

ограниченом
временском
року
могу
веома
повољно
да се
купе.

ПРВИ ОСНОВ
Први основ за спровођење преговарачког
поступка
без
објављивања
јавног
позива
односи
се
на
оне
ситуације
када
постоје

околности
које
оправдавају
набавку
од
само

једног
правног
или
физичког
лица.
То
су
разлози
уметничке
или
техничке
природе
или

поседовања
ексклузивних
права
на
вршење

неких
услуга
или
испоруку
одређених
доба-
ра. У тим случајевима, због специфичности
предмета набавке, имајући у виду како при-
Ј АВНЕ НАБ АВКЕ И Б УЏЕТИ
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
роду предмета набавке тако и околности које
тај предмет прате, на тржишту постоји само
један понуђач који може да задовољи захтеване
потребе
наручиоца.
Уметнички
разлози

који
оправдавају
примену
овог
поступка
јесу

потребе
наручиоца
за
одређеном
формом
и

појавним
обликом
уметничке
активности
и

уметничког
дела
који
не
може
да се
упакује
у
форме,
као
што
су
техничке
спецификације,

критеријум
за
квалитативни
избор
привредног
субјекта
или
за
доделу
уговора,
тако
да
се

обезбеди
конкурентност.
За постојање
овог

основа
довољно
је, дакле,
да предмет
набавке
буде
стварање
или
куповина
јединственог

уметничког
дела
или
уметничког
извођења.

Када
је предмет
набавке
уметничко
стваралаштво
и уметнички
изражај,
сама
специфичност
тог
стваралаштва
и изражавања,

односно
поимања
и доживљаја
уметности
јесте
довољан
разлог
да наручилац
преговара

са
оним
уметником
(певачем,
глумцем,
сликаром
итд.)
којег
жели
да ангажује.

Када је реч о техничким разлозима, предмет
набавке
није јединствен,
али
су
околности

у
којима
се
набавља
такве
да предмет
може

да
буде
набављен
само
од
једног
привредног

субјекта,
односно
могу
да доведу
до
непостојања
конкуренције
за
тај
предмет
набавке
у

датом
моменту.
Наручилац
мора
да угради

одређени
део
(по
типу,
марки,
пореклу
и сл.)
који
је једини
компатибилан
са
опремом
коју

поседује,
што
природно
у потпуности
сужава

конкуренцију
на
лице
од
којег
то
једино
може

да
набави
(уколико
је такав
случај,
што
мора

неспорно
да се
утврди
и документује).

Трећа могућност спровођења преговарачког
поступка
по
овом
основу
везује
се
за

постојање
ексклузивних
права,
која
могу
да
буду
и права
интелектуалне
својине.
Тако
ће
наручилац
позвати
у преговарање
издавача

или
ексклузивног
дистрибутера
публикације
коју
жели
да прибави
уколико
искључиво

право
на
продају
те
публикације
има
поменути
издавач
(или
ексклузивни
дистрибутер).
ДРУГИ ОСНОВ
Други основ преговарања постоји у ситу-
ацији када, услед изузетне хитности про-
узроковане ванредним околностима или
непредвиђеним догађајима, чије наступање
ни у ком случају не зависи од поступања наручиоца
нити
је
наручилац
могао
да
предвиди
наступање
таквих
околности,
није могуће

спровести
отворени,
рестриктивни
или
конкурентни
поступак
са
преговарањем
(преговарачки
поступак
са
објављивањем
јавног

позива
када
је реч
о секторским
наручиоцима).
Та
немогућност
постоји
услед
законских

ограничења,
пре
свега
када
је
реч
о
роковима

за
подношење
понуда
и рока
суспензивности

доделе
уговора
за
време
периода
предвиђеног

за
могућност
подношења
захтева
за
заштиту

права.
Дакле,
да
би
био
испуњен
предметни

основ
за
примену
преговарачког
поступка,

неопходно
је да за
сваку
конкретну
набавку:

а)
постоји
хитна
потреба
за
одређеном
набавком,

б)
хитност
је
проузрокована
ванредним
околностима
или
непредвиђеним
догађајима,
в)
те
околности
наручилац
није могао
да

предвиди,

г)
на
наступање
тих околности
наручилац

није
утицао
својим
поступањем
или
пропуштањем
да поступи,

д)
због
наступања
поменутих
околности
не

могу
да
се
спроведу
поступци
који
би
иначе

могли
да се
спроведу
услед
неопходности
да
се
предмет
набавке
што
пре
реализује
(у краћим
роковима).

Ово изузеће је специфично због тога што
потреба оправдане хитности доводи до одступања
од
правила
по
којем
давање
мишљења
о основаности
примене
преговарачког

поступка
задржава
даље
активности
наручиоца
у поступку.

Прве две ситуације могу бити основане за
спровођење преговарачког поступка без објављивања
јавног
позива
једино
уколико
не

постоји
одговарајућа
алтернатива
или
замена
за
предмете
који
се
набављају
(у условима

непостојања
или
ограничења
конкуренције),

при
чему
непостојање
конкуренције
није резултат
намере
да се
одређеном
привредном

субјекту
неоправдано
да предност
или
да се

доведе
у неповољан
положај.

ТРЕЋИ ОСНОВ
Трећи основ односи се на додатне испоруке
добара
од
првобитног
добављача,
за
чију
5
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
6
примену је неопходно испуњење два предуслова:

1)
да су
добра
која
су
предмет
преговарачког
поступка
намењена
за
делимичну
замену

производа,
материјала
или
инсталација
или

проширење
обима
постојећих
производа,
материјала
или
инсталација;

2)
да променa
добављача
обавезује
наручиоца

да
набавља
материјал
који
има
другачије
техничке
карактеристике,
што
може
да проузрокује
несразмерно
велике
техничке
тешкоће
у
пословању
и одржавању.

Прописан је још један услов који се, међутим,
односи
на
ограничење
за
јавне
наручиоце
у
фази
реализације
уговора,
а
то
је
да

овакав
уговор
(за
додатну
испоруку
добара)

не
може
да траје
дуже
од
три
године.
За разлику
од
ЗЈН/2012, не
постоје
ограничења
која
се

односе
на
максимални
период
од
закључења

првобитног
уговора
са
добављачем
до
покретања
преговарачког
поступка
(у
ЗЈН/2012
–

три
године),
као
ни
ограничења
која
су
у
вези

са
процењеном
вредношћу
додатних
добара

(ЗЈН
– 15% вредности
првобитно
закљученог

уговора).
Без
наведених
ограничења
могло
би

да
се
закључи
да вредност
додатне
испоруке

може
да
буде
неограничена.
Ипак,
с
обзиром

на
то
да се
ради
о додатној
(не
основној)
испоруци,
свакако
да би
одређена
ограничења

морала
да постоје,
односно
карактер
додатног
требало
би
да прате
и (по
правилу)
знатно

мање
количине,
тј.
мање
вредности
додатних

у
односу
на
првобитне
испоруке.

ЧЕТВРТИ ОСНОВ
Четврти основ за спровођење ове врсте поступка
постоји
у случају
јавне
набавке
добара

понуђених
и купљених
на
робним
берзама.

Робна
берза
је правно
лице
које
управља,
односно
обавља
делатност
посредовања
у процесу
трговања
робом,
нестандардизованим

терминским
уговорима
и бродским
простором,
као
и
што
одређује
и
спроводи
правила
и

процедуре
у вези
са
трговањем
на
робној
берзи.
Чланови
робне
берзе
могу
да буду
домаћа

и
страна
правна
лица и регистрована
пољопривредна
газдинства
која
испуњавају
услове

прописане правилима робне берзе. Чланство
се стиче закључењем уговора о чланству са
робном берзом, док се трговина (у своје име
и за свој рачун) одвија на спот и терминском
тржишту посредством брокера запослених на
робној берзи. Оправданост примене ове врсте
поступка
огледа
се
у чињеници да су
цене

на
робним
берзама
одраз
понуде
и тражње
на

отвореном
регулисаном
тржишту,
па
регулатор
тржишне
цене
у виду
отвореног
поступка

јавне
набавке
није неопходан.
ПЕТИ ОСНОВ
Пети основ постоји у случају набавки
добара или услуга под посебно повољним
условима од лица које трајно обуставља
или је обуставило пословне активности.
ЗЈН/2019 помиње испоручиоца, али то може
да буде и извршилац пошто предмет ове набавке
могу
да буду
и услуге.
Добра
и
услуге

се
у конкретном
случају
набављају
од
стране
стечајног
или
ликвидационог
управника

по
одређеном
поступку
који
је дефинисан

другим
прописима,
пре
свега
оним
који
регулишу
област
организовања
и
пословања

привредних
друштава
и област
стечаја.

ШЕСТИ ОСНОВ
Шести основ представља наставак конкурса
за
дизајн
у којем
се
преговара
са
једним
или
више
награђених
кандидата
у том

поступку,
када
се
сви
награђени
кандидати

позивају
на
преговарање.

СЕДМИ И ОСМИ ОСНОВ
Седми и осми основ за спровођење преговарачког
поступка,
након
што
нису
постојали
у
ЗЈН/2012,
поново
се
враћају
у
систем

јавних
набавки.
У
овом
случају
ради
се
о

новим
услугама
и радовима
који
се
састоје

од
понављања
сличних
услуга
или
радова,

који
ће након
овог
поступка
бити
поверени

првобитном
извршиоцу/извођачу.
Основни
услов
који
мора
да буде
испуњен
јесте
да

су
нове
услуге/радови
у
складу
са
основним

пројектом
за
који
је био
закључен
основни

уговор,
при
чему
је неопходно
да је тај
уговор

закључен након конкурентног поступка јавне
набавке (оног у којем се објављује јавни позив).
Ј АВНЕ НАБ АВКЕ И Б УЏЕТИ
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Притом, у првобитној документацији о набавци
(у поступку
у којем
је закључен
првобитни

уговор)
морао
је да буде
наведен
обим
могућих
услуга/радова
које/и
ће се
понављати,

као
и услови
под
којима
се
оне/и
додељују,
а
у
јавном
позиву
за
основни
уговор
предвиђена
је могућност
спровођења
преговарачког

поступка
за
нове
услуге/радове
са
извршиоцем/извођачем
из основног
уговора.
Такође,

постоји
ограничење
за
јавне
наручиоце
да од

дана
закључења
основног
уговора
до
покретања
преговарачког
поступка
не
сме
да
прође
више
од
три
године.
Секторски
наручиоци

немају
ово
ограничење.
Коначно,
наручилац

је
дужан
да у процењену
вредност
набавке
за

коју
се
закључује
основни
уговор
укључи
и

процењену
вредност
нових
услуга/радова
које/и
ће се
понављати,
иако
се
те
услуге/радови

неће
реализовати
у уговору
који
се
закључује

у
предметном
поступку
и понуђачи
неће
нудити
поменуте
услуге
и радове
у том
поступку
јавне
набавке.

Пример за спровођење поступка преговарања
по
предметном
основу
била
би
ситуација
када
наручилац,
сходно
техничкој

документацији,
планира
нпр. изградњу
пословног
објекта
у три
фазе,
при
чему
најпре

спроводи
поступак
(отворени,
рестриктивни

итд.)
за
изградњу
прве
фазе,
која
ће обухватити
изградњу
инфраструктуре.
У јавном
позиву
наручилац
може
да наведе
да задржава

право
да за
изградњу
друге
и треће
фазе
спроведе
преговарачки
поступак
без
објављивања
јавног
позива
са
извођачем
радова
којем

буде
додељен
основни
уговор
(за
изградњу

прве
фазе),
при
чему
у документацији
о набавци
наводи
да ће друга
фаза
обухватити

изградњу
управне
зграде
и паркинга,
а трећа
фаза
изградњу
пословно-комерцијалног

објекта.
Када
буде
планирао
реализацију
изградње
друге
фазе
(касније исто
и приликом

треће
фазе),
наручилац
ће
имати
могућност

да
спроведе
преговарачки
поступак
са
првобитним
извођачем
радова,
што
може
да буде

сврсисходно
уколико
је тај
извођач
у свему

задовољио
очекивања
и у потпуности
одговорио
захтевима
квалитета,
обима
и рока
из
основног
уговора.
Најпре,
тај
извођач
се
по-
казао као веома квалитетан и поуздан, а већ
је и упознат са техничком документацијом,
природом терена и другим околностима у
вези са изградњом предметног објекта на датој
локацији,
што
је све
заједно
претпоставка

сигурне
и квалитетне
реализације
друге
фазе

изградње.
Супротно
томе,
наручилац
може

да
одлучи
да не
преговара
са
првобитним

извођачем
уколико
није задовољан
начином

на
који
је овај
реализовао
основни
уговор
и/
или
уколико
закључи
да ће отварањем
конкуренције
за
другу
фазу
обезбедити
повољнију

понуду
и извесну
квалитетнију
реализацију

следећег
уговора,
тако
да за
изградњу
друге

фазе,
уместо
преговарачког,
може
да спроведе

отворени
или
рестриктивни
поступак
јавне

набавке.

ДЕВЕТИ И ДЕСЕТИ ОСНОВ
Девети и десети основ су скоро исти,
при чему се један односи на јавне, а други
на секторске наручиоце. Разлика је у томе
што јавни наручилац може да користи тај
поступак уколико је претходно спровео
неуспели отворени или рестриктивни поступак,
а
секторски
наручилац
у
случају
неуспелог
поступка
у којем
се
објављује
јавни

позив,
при
чему
су
то
сви
поступци
осим

преговарачког
поступка
без
објављивања

јавног
позива.

У тим претходним поступцима
наручиоци
нису
добили
ниједну
или

ниједну
одговарајућу
понуду
(пријаву).

Дакле,
овај
основ
претпоставља
покретање

новог
преговарачког
поступка,
који
на
неки

начин
представља
наставак
претходног
поступка
који
је
окончан
одлуком
о
обустави

поступка.
У овом
случају
наручилац
је спровео
транспарентан
и конкурентан
поступак

јавне
набавке,
али
из неког
разлога
није успео
да довољно
заинтересује
понуђаче,
па
је

епилог
поступка
недобијање
ниједне
понуде

или
добијање
онога
што
није
предмет
набавке
(неодговарајућа
понуда).
За разлику

од
ЗЈН/2012, који
је у општем
делу
дефинисао
неодговарајућу
понуду
као веома
важан

појам
од
значаја
за
одређивање
прихватљивости
понуде
у сваком
поступку,
ЗЈН/2019

неодговарајућу
понуду
дефинише
само
за

потребе
прописивања
основа
за
спровође-
ње преговарачког поступка. Та дефиниција
је притом слична дефиницији из претходног
7
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
8
закона и обухвата понуду која не одговара
предмету јавне набавке, односно захтеваним
техничким
спецификацијама,
тако
да

очигледно
без
значајних
измена
не
може
да

задовољи
потребе
и захтеве
наручиоца
специфициране
у конкурсној
документацији.

На
исти
начин
дефинисана
је и неодговарајућа
пријава.
Оно
што
у
конкретном
случају

представља
ограничење
за
наручиоца
јесте

то
што
му
није дозвољено
да битно
мења
почетне
услове
набавке
у односу
на
претходни

поступак
који
је спровео
(у којем
није добио

ниједну
одговарајућу
понуду/пријаву
или

ниједну
понуду/пријаву
уопште).

И док је ЗЈН/2012 прецизно дефинисао
да приликом спровођења преговарачког
поступка по предметном основу наручилац
не сме да мења првобитно одређен предмет
јавне набавке, услове за учешће у поступку,
техничке спецификације и критеријуме за доделу
уговора
из претходног
поступка,
оваква

формулација
је непрецизна
са
два
аспекта.

Најпре,
дефиниција
„почетни
услови
набавке”
не
постоји
било
где
у ЗЈН/2019 и остаје

непознаница
шта
би
могла
да
представља
и

на
шта
да
се
односи.
Штавише,
„услови
за

учешће
у поступку
јавне
набавке”
представљају
категорију
која
не
постоји
у ЗЈН/2019,

односно
замењена
је критеријумима
за
избор
привредног
субјекта,
па
је
нејасно
да
ли

би
се
почетни
услови
набавке
односили
на

ове
критеријуме
и/или
критеријуме
за
доделу
уговора
и/или
техничке
спецификације.

Мишљења
смо
да би
почетне
услове
набавке

требало
посматрати
управо
као услове
који

дефинишу
једну
јавну
набавку,
а то
су
техничке
спецификације,
критеријуми
за
избор

привредног
субјекта
и критеријуми
за
доделу

уговора,
као
и услови
за
извршење
уговора,

па
и средства
обезбеђења
захтевана
у претходном
поступку.
Супротно
тумачење
довело

би
до
обесмишљавања
и могуће
злоупотребе

ове
врсте
поступка
јер би,
рецимо,
наручилац

строге
критеријуме,
услед
којих
није добио

ниједну
понуду
у отвореном
поступку,
могао

да
замени
далеко
блажим,
што
је супротно

начелима
обезбеђивања
конкуренције
и забране
дискриминације
понуђача
јер у новом

преговарачком поступку наручилац одре-
ђује ко може да поднесе понуду директним
позивањем одређених привредних субјеката.
Другачије схватање почетних услова набавке
увело би правну несигурност када је реч о дозвољеном
поступању
наручиоца.
Када
је реч
о

правној
сигурности,
сматрамо
да је она
додатно
угрожена
тиме
што
приликом
састављања

документације
о набавци
у преговарачком

поступку
наручилац
не
сме
„битно”
да мења

почетне
услове
набавке
из претходног
поступка,
што
је други
проблематичан
аспект

предметне
одредбе
ЗЈН/2109. Наравно
да се

у
вези
са
оваквим
одредницама
поставља
питање
шта
је,
а
шта
није
битна
измена,
као
и

да
ли су
нпр. заменом
средства
обезбеђења
за

озбиљност
понуде,
захтевањем
достављања

менице
уместо
банкарске
гаранције,
битно

измењени
почетни
услови.

ЈЕДАНАЕСТИ И ДВАНАЕСТИ ОСНОВ
Једанаести основ за спровођење преговарачког
поступка
без
објављивања
јавног

позива
резервише
право
јавног
наручиоца,

а
дванаести
основ
право
секторског
наручиоца
да спроведе
ову
врсту
поступка
за
набавку
добара
која
се
производе
искључиво
за

потребе
истраживања,
експериментисања,

проучавања
или
развоја,
под
условом
да се

произведеном
количином
добара
не
остварује
добит
или
покриће
трошкова
истраживања

и
развоја.
Секторски
наручилац
је ограничен

и
чињеницом
да додела
тог
уговора
не
спречава
могућност
конкурентне
доделе
будућих

уговора.
Овај
основ
се
на
неки
начин
ослања

на
изузеће
од
примене
закона
које
наручиоци

могу
да користе
по
основу
чл.
12. став
1. тачка

12)
ЗЈН/2019.
Наиме,
ово
изузеће
односи
се
на

одређене
услуге
истраживања
и развоја
без

услова,
као
и
на
одређене
услуге
истраживања
и развоја,
под
условом
да
корист
од
њих
не
остварује
искључиво
наручилац,
при

чему
их он
у
потпуности
финансира.
Међутим,
преговарачки
поступак
по
наведеном

основу
може
да се
покрене
за
потребе
било

каквог
истраживања
и развоја
(све
ознаке
из
општег
речника
набавке),
а не
само
за
услуге

истраживања
и развоја
које
су
изузете
од
примене
ЗЈН/2019. Осим тога,
као услов
за
спро-
вођење преговарачког поступка за набавку
добара за потребе истраживања и развоја не
наводи се да наручилац мора да финансира
такву набавку, већ да производњом добара не
сме да остварује добит или покрива трошкове
истраживања и развоја.
Ј АВНЕ НАБ АВКЕ И Б УЏЕТИ
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Иначе, набавка добара по овом основу,
али и набавка услуга истраживања и развоја
(било да су изузете од примене закона или не)
представљају тзв. преткомерцијалне набавке.
Преткомерцијална набавка односи се на фазу
истраживања и развоја пре комерцијализације
тако
развијеног
производа
или
услуге
и

састоји
се
углавном
од
три
фазе.
Прва
фаза

односи
се
на
фазу
истраживања,
друга
на

израду
прототипа,
а трећа
на
производњу

тестне
серије.
Преткомерцијалне
набавке
до

ЗЈН/2019
могле
су
да буду
искључиво
предмет
засебне
целине
(набавке).
ЗЈН/2019 успоставља
и
нови
поступак
јавне
набавке,
који

се
назива
партнерство
за
иновације
и пружа

могућност
наручиоцу
да ову
преткомерцијалну
набавку
практично
обједини
са
комерцијалном
набавком
(серијском
производњом

иновативног
производа)
у један
поступак
јавне
набавке.
ТРИНАЕСТИ ОСНОВ
Последњи, тринаести основ за спровођење
преговарачког
поступка
без
објављивања
јавног
позива
сличан
је петом
основу,

који
наручиоцима
омогућава
да преговарају

са
стечајним
или
ликвидационим
управницима
ради
набавке
добара
или
услуга
по

повољним
условима.
Разлика
је у томе
што

предметни
основ
могу
да користе
само
секторски
наручиоци,
што
се
односи
само
на

куповину
добара
(не
друге
видове
набавке
добара
и не
набавку
услуга),
а добављач

(продавац)
не
мора
да буде
предузеће
које
је

у
процесу
гашења
или
стечаја,
већ
се
једноставно
ради
о посебно
повољним
пословним

приликама
да се
одређена
добра
набаве
по

врло
повољним
ценама,
као и о томе
да се
такве
прилике
пружају
у ограниченом
року.
То

би
биле
распродаје,
посебно
повољне
акцијске
продаје,
велики
сајамски
попусти
и
сл.

Да
би
постојао
основ
за
преговарање
у свакој

конкретној
ситуацији,
неопходно
је да пону-
ђене цене буду знатно ниже од уобичајених
тржишних цена.
СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА
Обавештење о спровођењу преговарачког
поступка без објављивања јавног позива јесте
оглас о јавним набавкама који, како му само
име каже, наручилац објављује искључиво у
случају спровођења ове врсте поступка. Директиве
ЕУ не
познају
наведени
оглас,
већ
у

случају
спровођења
предметног
поступка
наручилац
има
опцију
да објави
оглас
који
се
назива
„Обавештење
за
претходну
добровољну

транспарентност”.
Међутим,
осим
тога
што

није
обавезан
за
доношење
и
објављивање,

поменути
оглас
објављује
се
у моменту
када

је
уговор
већ
закључен.
Због
тога
се
сматрало
потребним
да се
обавештење
о спровођењу
преговарачког
поступка
(који
постоји
и
у

ЗЈН/2012)
задржи
као оглас,
како
би
јавност,

али
и потенцијални
понуђачи
у преговарачким
поступцима
који
укључују
конкуренцију

(као
што
је нпр. тзв.
поступак
по
хитности)

имали
сазнање
да је овај
поступак,
који
је

начелно
нетранспарентан
и неконкурентан,

покренут.
Због
тога
овај
оглас
садржи
и образложење
основаности
његове
примене

(исто
је
предвиђено
у
Прилогу
4,
део
Г,
тачка

7)
ЗЈН/2019),
при
чему
основ
за
спровођење

поступка
може
да буде
и предмет
оспоравања

од
стране
заинтересованог
лица путем
подношења
захтева
за
заштиту
права.
Два најчешћа случаја примене преговарачког
поступка
и два
основа
у вези
са
којима

вероватно
и најчешће
може
да дође
до
погрешног
тумачења
и примене
истих
јесу
набавке

од
тачно
одређеног
понуђача
услед
уметничких,
техничких
и разлога
повезаних
са
заштитом
ексклузивних
права,
као
и набавке

у
случају
хитног
поступања
наручиоца
услед

настанка
непредвидивих
околности
које
нису

у
вези
са
поступањем
наручиоца.
За ова
два

основа,
као и према
одредбама
ЗЈН/2012,

наручилац
се
обраћа
Канцеларији
за
јавне

набавке
ради
оцене
испуњености
основа
за

спровођење
ове
врсте
поступка.
Разлика
у односу
на
претходни
закон
огледа
се
у томе
што

се
по
ЗЈН/2019 наручилац
наведеном
органу

обраћа
истовремено
са
покретањем
поступ-
ка (објавом обавештења), а не пре тога. Друга
разлика је у томе што ЗЈН/2012 предвиђа оба-
9
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
10
везу обраћања по пет основа преговарања, а
ЗЈН/2019 само за два горенаведена.
Канцеларији за јавне набавке доставља
се писано образложење разлога за примену
преговарачког
поступка
и сва
неопходна

документација
која
поткрепљује
наводе
из

образложења.
По
пријему
документације
од

наручиоца
Канцеларија
за
јавне
набавке
у

року
од
десет
дана
доставља
своје
мишљење

наручиоцу,
које
може
да буде
позитивно
или

негативно.
ЗЈН/2019 не
предвиђа
могућност

додатног
уређења,
односно
допуне
образложења
и достављање
додатне
документације,

али
би
такво
поступање
и Канцеларије
за
јавне
набавке
(која
би
допуну
тражила)
и наручиоца
(који
би
документацију
допуњавао
по

позиву
или
без
њега)
било
дозвољено,
а често

и
сврсисходно.

Након што објави обавештење о спровођењу
преговарачког
поступка
без
објављивања
јавног
позива,
наручилац
писаним

путем
позива
једног
или
по
могућству
више

привредних
субјеката
да доставе
понуду.

Позив
не
представља
оглас
о јавној
набавци

нити
има
утврђену
форму,
а позивање
писаним
путем
оставља
могућност
да оно
буде
у

електронској
и/или
штампаној
форми.
Сходно
одредби
става
4. овог
члана,
позив
се
упућује
након
објављивања
позива,
што
може

да
буде
спорно
приликом
спровођења
преговарачког
поступка
по
основу
чл.
61. ст.
1.

и
2.
ЗЈН/2019,
када
се
о
основаности
примене

ове
врсте
поступка
изјашњава
Канцеларија

за
јавне
набавке.
Стога
би
било
упутно
да се

у
та
два
случаја
или
сачека
мишљење
овог

органа
пре
позивања
привредних
субјеката

или
да се
без
чекања
мишљења
Канцеларије
пошаље
позив,
али
и остави
привредним

субјектима
нешто
више
времена
за
подношење
понуда
како
би
могло
адекватно
да

се
реагује
у случају
да Канцеларија
за
јавне

набавке
дâ негативно
мишљење.
Поред
тога,

иако
је
наведено
да
се
позива
један
или,
ако

је
могуће,
више
привредних
субјеката
да поднесу
понуду,
осим
у оним
преговарачким
поступцима
у
којима
се
по
природи
ствари
и

садржини
основа
преговара
са
само
једним

привредним
субјектом,
потребно
је позвати

више лица, барем три (осим у посебним си-
туацијама веома ограниченог броја лица која
могу да поднесу прихватљиву понуду, сходно
предмету
набавке
и актуелној
конкуренцији
на
тржишту
тог
предмета).
Привредни

субјекти
који
се
позивају
да поднесу
понуду,

иако
то
није посебно
наглашено,
јесу
они

који
су
по
сазнањима
наручиоца
способни

да
успешно
реализују
предметни
уговор
о

јавној
набавци.
Уз позив се доставља и конкурсна документација
којом
су
дефинисани
сви обавезни

саставни
делови
конкурсне
документације,

што
је непотребно
јер ће садржина
конкурсне

документације
за
сваку
врсту
поступка
бити

уређена
подзаконским
актом
који
ће бити
донет
од
стране
Канцеларије
за
јавне
набавке.
Та

садржина,
сходно
ЗЈН/2019, обухвата
кључне

елементе
сваке
набавке
у било
ком
поступку

(техничке
спецификације,
критеријуми
за

квалитативни
избор
привредног
субјекта,

критеријуми
за
доделу
уговора),
као и обавезно
навођење
минималних
захтева
понуде.

Оно
што
је специфичност
поступака
у којима
се
спроводи
преговарање
(у које
спада
и

предметни
поступак)
јесте
да
у
конкурсној

документацији,
дакле
унапред,
морају
да се

дефинишу
предмет
преговарања
(елементи

уговора
о
којима
се
преговара)
и
начин
на

који
ће се
ти преговори
водити.

У пракси, цена је најчешћи и обавезни елемент
уговора
о ком
се
преговара,
осим
уколико
позитивни
прописи
или
обавезујућа

тарифа
не
дефинишу
цену
као фиксну.
При

преговорима
наручилац
не
мора
нужно
да

захтева
искључиво
снижење
понуђене
цене,

већ
може
да преговара
и о добијању
бољег

квалитета
или
повољнијих
комерцијалних

услова
за
понуђену
цену.
С тим у вези,
осим

цене,
предмет
преговарања
могу
да буду
и

сви
елементи
уговора
које
наручилац
сматра

битним,
као што
су:
рок
испоруке,
гарантни

рок,
постуговорно
одржавање,
рок
одзива

за
поступање
по
налогу
наручиоца
и др. Такође,
преговори
могу
да се
воде
и у вези
са

облигационоправним
елементима
уговора,

као
и елементима
од
значаја
за
управљање

уговором,
као што
су:
време
испоруке,
мере

за
квалитетно
извршење
и уговорни
подстицаји,
начин
достављања
информација
и изве-
штавања, врста и висина новчаних казни и
пенала, начин решавања спорова и сл.
11
Ј АВНЕ НАБ АВКЕ И Б УЏЕТИ
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Када је реч о начину спровођења преговарања,
сваки
наручилац
је
слободан
да

преговарање
прилагоди
својим
потребама
и
процедурама,
имајући
у
виду
циљ
који
преговарањем
жели
да постигне.
Наручилац

обавезно
већ
у конкурсној
документацији
дефинише
не
само
о чему
већ
и
када
и на
који

начин
ће се
преговарати,
односно
да ли ће преговарати
са
свим
понуђачима
одједном
или

са
сваким
посебно,
да ли усмено
на
записник

или
путем
подношења
нових
писаних
понуда,
како
ће се
одвијати
преговори
ако
понуду

поднесе
само
један
понуђач
и сл. Оно
о чему

не
може
да се
преговара
јесу
минимални
захтеви
наручиоца
по
питању
предмета
набавке,

односно
обавеза
при
реализацији
уговора,
наведени
у конкурсној
документацији.
О свим фазама у преговарању наручилац
обавезно води записник који се доставља свим
учесницима у преговорима. У записнику се наводе
најважније
чињенице
у вези
са
поступком

преговарања,
пре
свега
елементи
понуде
сваког

понуђача
у свакој
фази
преговарања.
Записник

потписују
сви
учесници
у
преговарању,
односно
чланови
комисије
за
јавну
набавку
наручиоца
који
су
учествовали
у преговорима,
као и

овлашћени
преговарачи
у име
привредних
субјеката
који
су
водили
преговоре.
Наручилац је дужан да поштује начело једнакости
понуђача,
односно
да обезбеди
да сви

понуђачи
под
једнаким
условима
учествују
у
преговарању,
да располажу
истим
релевантним
информацијама
и имају
једнако
време
и
за
преговоре
и за
достављање
ревидираних
и/
или
коначне
понуде.
Наведено поступање наручиоца (објављивање
обавештења
о спровођењу
преговарач-
ког поступка, упућивање позива и конкурсне
документације са одређеним обавезним елементима,
дефинисање
елемената
уговора
о

којима
ће се
преговарати
и начина
преговарања)
не
важи
у следећим
случајевима:
a)

уколико
наручилац
спроводи
преговарачки

поступак
без
објављивања
јавног
позива
у

циљу
набавке
ради
обезбеђивања
основних

животних
услова
у случајевима
елементарних
непогода
или
техничко-технолошких

несрећа
чије последице
угрожавају
безбедност,
здравље
и животе
људи,
материјална

добра
или
животну
средину,
у
складу
са
прописима
којима
се
уређују
ванредне
ситуације;
б) у случају
јавне
набавке
добара
која

се
котирају
и купују
на
робним
берзама;
в) у

случају
набавке
добара
или
услуга
по
посебно
повољним
условима
од
испоручиоца
који

трајно
обуставља
или
је обуставио
пословне

активности,
од
стечајног
или
ликвидационог

управника
у оквиру
одговарајућег
поступка,

погодбе
са
повериоцима
или
другог
одговарајућег
поступка
према
прописима
државе

привредног
субјекта.
У првом
случају
разлог

суспензије
свих прописаних
активности
утемељен
је на
ванредним
околностима,
у вези

са
којима
је приоритет
спасавање
живота
или

здравља
људи,
односно
животне
средине,

тако
да је неопходно
елиминисати
процедуралне
захтеве
јавне
набавке
који
би
на
било

који
начин
могли
да угрозе
наведени
приоритет.
У другом
и трећем
случају
специфичности
одвијања
процеса
набавке
су
такве
да

поступање
наручиоца
у складу
са
обавезама

које
се
односе
на
преговарачки
поступак
без

објављивања
јавног
позива
није оправдано
и

целисходно.
Електронски часопис ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
Електронски часопис Пословни саветник налази се на интернет страници www.poslovnisavetnik.net
и користи се путем корисничког имена и лозинке.
Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, областима
или ауторима. Такође, на једном месту налази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци
могу да се штампају и копирају. Тренутно је у архиви на располагању око 650 чланака.
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.