Одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе посебно је регулисан премештај службеника, о чему је у наставку наведено више детаља са аспекта примене у јединицама локалне самоуправе.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1152.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
25
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Премештај службеника у
органима јединица локалне
самоуправе
Одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и
јединицама локалне самоуправе посебно је регулисан премештај
службеника, о чему је у наставку наведено више детаља са аспекта
примене у јединицама локалне самоуправе.
Закон о запосленима у аутономним покра-
јинама и јединицама локалне самоупра-
ве („Сл. гласник РС”, бр. 21/2016, 113/2017 и
95/2018 – даље: Закон) уређује права и дужно-
сти из радног односа запослених у органима
аутономних покрајина и јединицама локал-
не самоуправе. Појам запослених, у смислу
Закона, обухвата и службенике, а то су за-
послена лица која професионално обављају
стручне послове из надлежности аутономне
покрајине и јединице локалне самоуправе
или са њима повезане опште правне посло-
ве, информатичке, материјално-финансијске,
рачуноводствене и административне посло-
ве. Службеник је запослено лице на изврши-
лачком радном месту, као и на радном месту
службеника на положају.
ОСНОВНА ЗАКОНСКА ОДРЕЂЕЊА
У ВЕЗИ СА ПРЕМЕШТАЈЕМ
СЛУЖБЕНИКА
Премештај службеника регулисан је у делу
Закона који утврђује „попуњавање радних
места.” Према одредбама чл. 81. и 82. Закона,
извршилачко радно место попуњава се трај-
ним премештајем, спровођењем интерног
конкурса, преузимањем службеника или за-
снивањем радног односа након спроведеног
јавног конкурса (положај се попуњава само
Мр Жељко Албанезе
постављењем, односно службеник на поло-
жају не може бити премештен). При попуња-
вању извршилачког радног места предност
има премештај службеника, са напредовањем
или без њега. Тек ако послодавац одлучи да
радно место не попуни премештајем, спро-
води се интерни конкурс (па ако он не успе,
радно место може да се попуни преузимањем
службеника, а ако и то не успе, обавезно се
спроводи јавни конкурс).
Према томе, премештај представља први
и најједноставнији начин попуњавања упра-
жњеног радног места, који Закон уређује чла-
новима 112–115, при чему Закон употребљава
израз „премештај” када се ради о питању ра-
споређивања на друге послове од оних које
службеник сада обавља.
Према основном законском решењу из
члана 112. Закона, због потребе рада службе-
ник може да буде:
■■ трајно или
■■привремено премештен
на друго одговарајуће радно место.
У вези са наведеним појмом „премештај”
указујемо на два одређења:
1) премештај службеника врши се због по-
треба рада, и када је тако, за овај премештај
службеника због потребе рада није потребна
његова сагласност;
2) премештај службеника врши се на одгова-
рајуће радно место.
Битно је истаћи да се премештај односи
само на запослене у истом органу, органи-
зацији или служби, тако да по наведеним
одредбама члана 82. став 1. Закона (при по-
пуњавању извршилачког радног места пред-
26
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
ност има премештај службеника) не би могао
да се врши премештај службеника из једног у
други орган, организацију или службу у истој
јединици локалне самоуправе, иако се радна
места у свим органима, службама или орга-
низацијама у једној јединици локалне само-
управе налазе у јединственом Правилнику о
систематизацији радних места. Између њих
ће бити могуће преузимање службеника, али
не и премештај.
1. ОДГОВАРАЈУЋЕ РАДНО МЕСТО НА
КОЈЕ СЕ ПРЕМЕШТА СЛУЖБЕНИК
Као што је већ наведено, службеник се због
потребе рада трајно или привремено преме-
шта на друго одговарајуће радно место.
Сагласно члану 113. Закона, одговарајуће
радно место је оно радно место:
■■чији се послови раде у истом звању као по-
слови радног места са ког се службеник пре-
мешта и
■■ за које службеник испуњава све услове.
Дакле, треба уочити да је Закон у члану
113. ограничио могућност премештаја само
на одговарајуће радно место, везујући овај
појам за исто звање које има и службеник
који се премешта. Наиме, с обзиром на то да
није потребна сагласност службеника за пре-
мештај, неопходно је било да се овај поступак
ограничи институтом одговарајућег радног
места, чиме се штите интереси службеника.
Имајући у виду да се, по Закону, у службе-
ничка звања сврставају самостални савет-
ник, саветник, млађи саветник, сарадник,
млађи сарадник, виши референт, референт и
млађи референт (изузетно, у органима Града
Београда утврђује се и звање виши саветник),
Закон у члану 113. подразумева премештај
службеника без напредовања, односно то је
случај када се службеник премешта с једног
на друго радно место у истом звању. Наравно,
подразумева се да службеник који се распоре-
ђује на ново радно место испуњава формалне
услове за конкретно звање (у погледу школске
спреме и искуства из чл. 60–68а Закона) за рад
на новом радном месту, а уз то, руководилац
органа који потписује решење о распоређива-
њу сматра да конкретно лице може успешно
да обавља послове на свом новом послу.
2. ПРЕМЕШТАЈ СЛУЖБЕНИКА У
ИСТОМ ЗВАЊУ – ЗБОГ ПОТРЕБА РАДА
Закон је у члану 112. став 1. јасан да службе-
ник због потребе рада може да буде трајно
или привремено премештен на друго одгова-
рајуће радно место. Дакле, са циљем потпуне
искоришћености постојећих капацитета и
рационалног распоређивања службеника За-
кон предвиђа могућност премештаја службе-
ника услед службених потреба. Службеник
је дужан да прихвати радно место на које је,
према одредбама Закона, трајно или привре-
мено премештен, са напредовањем или без
њега. Овде се заправо ради о редовном ра-
споређивању, дакле не због неких ванредних
околности, већ због нормалног функциони-
сања послодавца. То може бити, на пример,
случај одласка претходног службеника у
пензију или на дуже одсуство, или код дру-
гог послодавца, при чему се то радно место
попуњава распоређивањем постојећих запо-
слених. У сваком случају, разлог за овај пре-
мештај јесте омогућавање даљег нормалног
рада конкретног органа.
Дакле, послодавац може да понуди запо-
сленом премештај на други одговарајући
посао ако то захтевају потребе процеса и
организације рада, а дискреционо је право
послодавца да утврди које су то потребе про-
цеса и организације рада наступиле да би се
запосленом понудило да ради на другим по-
словима. Основна је претпоставка при томе
да је послодавац дужан да понуди запосленом
да ради на пословима исте врсте и степена
стручне спреме на којима је радио, односно
у истом службеничком звању.
Према томе, изузев службеника на поло-
жају, службеник и без своје сагласности, а због
потребе рада, може да буде трајно или привре-
мено премештен на друго одговарајуће радно
место у истом органу или у други орган. Има-
јући у виду да се премештај доводи у везу са
потребама процеса рада, треба запазити да се
не тражи претходна сагласност службеника
за премештај. Члан 32. Закона чак је по овом
питању и изричит – службеник је дужан да
прихвати одговарајуће радно место на које је
према одредбама Закона трајно или привре-
мено премештен.
27
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
У пракси се решењем о трајном премешта-
ју утврђује да се именовани службеник трајно
премешта на радно место у конкретном зва-
њу, које је одређено у Правилнику. У смислу
члана 4. Закона, решење доноси и потписује
за службеника у јединици локалне самоупра-
ве начелник градске или општинске управе
ако је образована као јединствен орган, одно-
сно начелник управе за поједине области или
начелник управе градске општине, односно
руководилац који руководи службом или ор-
ганизацијом. Осим изреке, поменуто решење
садржи образложење и поуку о правном сред-
ству. Против овог решења може да се изјави
жалба жалбеној комисији у року од осам дана
од дана достављања решења.
Како Закон није одредио у ком року је слу-
жбеник дужан да ступи на ново радно место,
то је самим решењем потребно да се одреди
који је то рок.
Поставља се питање шта, међутим, тре-
ба учинити ако запослени одбије овакав
премештај. Према члану 162. став 1. тачка 1)
Закона, послодавац отказом раскида радни
однос службенику ако одбије премештај када
за њега није потребна сагласност службеника
или неоправдано не ступи на радно место на
које је премештен. Радни однос овог службе-
ника престаје кад решење о престанку радног
односа постане коначно.
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАЈНОГ
ПРЕМЕШТАЈА СЛУЖБЕНИКА
Сагласно члану 114. Закона, службеник
може да буде трајно премештен на друго од-
говарајуће радно место ако то налажу орга-
низација или рационализација послова или
други оправдани разлози. Приликом трајног
премештаја запослени добија нови уговор о
раду и сва права из радног односа оствару-
је на новом радном месту. Уобичајено је да
приликом трајног премештаја службеник за-
снива радни однос на новом радном месту на
неодређено време.
У наведеној законској одредби стоји и да
се трајни премештај обавља и „из других
оправданих разлога.” Закон не даје ближа об-
јашњења, па треба напоменути да се очиглед-
но овде ради о дискреционој оцени. Свакако
да у решењу о премештају разлози за трајни
премештај морају имати своје ваљано упори-
ште, као и да у случају евентуалног судског
епилога, суд генерално неће ценити квалитет
дискреционе оцене, али ће доћи до поништаја
решења уколико разлози нису јасно наведени
и нису објективне природе. Најзад, уколико
дође до трајног премештаја, понајвише мора
да се води рачуна о томе да друго радно место
буде одговарајуће.
Наведене одредбе о трајном премештају
такође значе да послодавац није у обавези
да спроводи конкурс и тиме ствара додатне
трошкове за орган ако већ има службеника
којег може да премести на упражњено радно
место за које службеник испуњава услове, а
руководилац сматра да је тиме нпр. постиг-
нута боља или рационалнија организација
посла. Према томе, ако запослени службеник
испуњава услове за упражњено радно место,
а послодавац сматра да он може да обавља по-
слове радног места, може да дође до трајног
премештаја, тако да ће се сматрати да је извр-
шено попуњавање радног места на један од
законом дозвољених начина.
Из одредби Закона произлази да трајни
премештај службеника може да се спроведе:
1) премештајем на друго радно место у ис-
том звању службеника – без напредовања,
2) премештајем на друго радно место коме
је одређено непосредно веће звање – са на-
предовањем или
3) премештајем на радно место које је у ис-
том звању, али је руководеће – са напредо-
вањем.
Као што је познато, радна места службени-
ка, услови за рад на њима и број службеника
одређују се Правилником о организацији и
систематизацији радних места (даље: Пра-
вилник) код конкретног послодавца. Пра-
вилником се утврђују описи радних места
и звања у којима су радна места разврстана.
Према томе, ако се службеник премешта на
друго радно место због потреба рада, у окви-
ру истог звања (у оквиру звања саветник, ре-
ферент итд.) ради се о трајном премештају
– без напредовања.
Међутим, према начелним одредбама из
члана 20. Закона, службеник има право да
напредује у служби стицањем вишег звања
28
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
утврђеног Законом (на пример, од млађег
референта на референта или од млађег са-
ветника на саветника). Наиме, извршилач-
ка радна места разврстана су по звањима,
у зависности од сложености и одговорности
послова, потребних знања и способности и
услова за рад, па премештај службеника на
друго радно место које је у вишем звању од
његовог садашњег јесте премештај уз напре-
довање.
Према одредбама Закона основни услов
напредовања службеника јесте његово оце-
њивање. Заправо, један од циљева оцењивања
(члан 132) огледа се у стварању услова за пра-
вилно одлучивање о напредовању службени-
ка. Закон и Уредба о оцењивању службеника
(„Сл. гласник РС” бр. 2/2019 од 16. 1. 2019. го-
дине, ступила је на снагу 24. 1. 2019. године)
уређују мерила за оцењивање и поступак оце-
њивања службеника у органима, службама и
организацијама јединица локалне самоупра-
ве и градске општине, при чему је овде фокус
на утицају оцењивања на напредовање слу-
жбеника у служби (оцене су: „не задовољава”,
„задовољава”, „добар” и „истиче се”).
Према одредбама члана 133ђ, службеник
напредује премештајем на непосредно више
извршилачко радно место у истом или дру-
гом органу, при чему непосредно више из-
вршилачко радно место јесте оно:
■■чији се послови раде у непосредно вишем
звању или
■■ у истом звању, али на радном месту руко-
водиоца уже унутрашње јединице (потребно
је подсетити на то да је радно место руково-
диоца унутрашње организационе јединице
извршилачко радно место, а не положај).
Према конкретним мерилима из члана
133е Закона, руководилац може да премести
на непосредно више извршилачко радно
место службеника:
1) коме је најмање два пута узастопно одре-
ђена оцена „истиче се”, ако постоји слободно
радно место и службеник испуњава услове за
рад на њему, а изузетно, и службеника који
не испуњава услове везане за радно искуство
у струци – ако му је опет одређена оцена „ис-
тиче се”;
2) коме је у периоду од пет година узастопно
најмање одређена оцена „добар”.
Под овим условима службеници преме-
штајем могу да напредују у служби. Ипак,
услови за ово напредовање не стичу се ауто-
матски јер у наведеној одредби члана 133е За-
кона стоји да руководилац може да унапреди
службеника, што у пракси зависи од потреба
службе. Зато наведене законске одредбе треба
схватити као предуслов да се, када се укажу
услови, премештај службеника изврши.
Ово условљавање напредовања службени-
ка позитивним оценама њиховог рада баца
један посебан аспект на намере службеника
да завршавају додатне школе док већ раде и
да тиме стичу услове за напредовање у слу-
жби. Дакле, са овог аспекта није довољно да
службеници, док раде, заврше додатне школе
и стекну додатне ЕСПБ бодове, већ је потреб-
но да остварују и повољне оцене о свом раду,
чиме кумулативно стичу услове за напредо-
вање у службеничким звањима. У сваком слу-
чају треба поменути да сама чињеница да је
запослени стекао високо образовање, а имао
је стечено средње образовање у четворогоди-
шњем трајању, па је и обављао послове сход-
но свом образовању, за послодавца не ствара
обавезу нити могућност саму по себи да тај
запослени буде распоређен на радно место
за чије је обављање потребно стечено високо
образовање.
Не треба заборавити ни да се одређена
права на напредовање службеника оствару-
ју и поводом њиховог додатног образовања.
Наиме, службенику изабраном на интерном
конкурсу може да се омогући додатно обра-
зовање значајно за рад код послодавца (члан
123), при чему трошкове додатног образо-
вања сноси послодавац. Према одредбама
члана 124. Закона, по завршеном додатном
образовању службеник се премешта на не-
попуњено радно место разврстано у најниже
звање за степен образовања који је стекао до-
датним образовањем. Овај службеник дужан
је да у року од шест месеци положи држав-
ни стручни испит према плану и програму
за степен образовања који је стекао додат-
ним образовањем. Исто тако, овај службе-
ник је после додатног образовања обавезан
да остане на раду код послодавца најмање
двоструко дуже од трајања додатног обра-
зовања, иначе је дужан да једнократно на-
29
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
докнади послодавцу све трошкове додатног
образовања.
Резиме претходно наведеног био би: да би
дошло до трајног премештаја са напредова-
њем, потребно је да буду испуњени следећи
услови:
1) да је службенику најмање два пута уза-
стопно одређена оцена „истиче се”, а ако не
испуњава услове везане за радно искуство у
струци, да му је опет одређена оцена „истиче
се” или му је у периоду од пет година узастоп-
но најмање одређена оцена „добар”;
2) да постоји слободно радно место и
3) да службеник испуњава услове за рад на
њему (све услове који су прописани Правил-
ником за то радно место).
Оцене на којима је засновано једно напре-
довање не узимају се у обзир за следеће на-
предовање.
Овде треба додати и одредбу из члана 133е
став 4. Закона, која гласи да се оцене на којима
је засновано једно напредовање не узимају у
обзир за следеће напредовање.
4. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРИВРЕМЕНОГ
ПРЕМЕШТАЈА СЛУЖБЕНИКА – У
ИСТОМ ЗВАЊУ
Према одредбама члана 115. Закона, слу-
жбеник може да буде привремено премештен
на друго одговарајуће радно место због:
■■ замене одсутног службеника или
■■повећаног обима посла,
при чему задржава сва права на свом радном
месту.
Ако службеник изјави жалбу по овом ре-
шењу, она не одлаже извршење.
За привремени премештај службеника
због потреба рада није потребна сагласност
службеника (сагласно члану 112. став 2), а
последице одбијања привременог премештаја
исте су као и приликом трајног премештаја,
па ако службеник одбије премештај или неће
да ступи на ново радно место, последица је
отказ од стране послодавца (сагласно члану
162. став 1. тачка 1) Закона).
Пре премештаја службеника може се спро-
вести претходна провера његове стручне
оспособљености, знања и вештина. Та прове-
ра по самом Закону није обавезна, већ искљу-
чиво зависи од воље послодавца, а може и да
се интерно пропише колективним уговором
или правилником о раду.
Привремени премештај траје најдуже
једну годину, после чега службеник има пра-
во да се врати на радно место на коме је радио
пре премештаја. У самом решењу о преме-
штају период на који се службеник премешта
може да се одреди унапред (нпр. на пет ме-
сеци) или на други начин (нпр. до повратка
одсутног са посла, док траје повећан обим
посла и сл.). Могуће је и да се службеник у
дужем временском периоду привремено пре-
мешта неколико пута на друго радно место,
при чему опет укупан период премештаја не
може да пређе једну годину.
Као што се види, службеник може бити
привремено премештен на одговарајуће рад-
но место, а то је радно место:
■■ чији се послови обављају у истом звању
као послови радног места са ког се службе-
ник премешта и
■■ за које службеник испуњава све услове
(нпр. врста стручне спреме, знање језика и сл.).
Премештај може да се изврши у истом или
у другом органу коме је потребна помоћ због
повећаног обима посла, при чему је битно да
сва права из радног односа запослени оства-
рује у органу из ког је премештен. Њему остаје
уговор о раду на истом радном месту и по том
уговору прима плату на радном месту на коме
је привремено премештен. По протеку времена
премештаја службеник има право да се врати
на радно место на ком је радио пре премешта-
ја. О привременом премештају службеника из
једног у други орган локалне самоуправе ру-
ководиоци органа закључују писмени спора-
зум, после чега руководилац органа из ког се
службеник премешта доноси решење о преме-
штају. У решењу о привременом премештају
морају да се наведу садашње радно место слу-
жбеника и ново радно место на које се преме-
шта, као и звање на том новом радном месту
(које мора бити у нивоу звања садашњег рад-
ног места), почетак и трајање рада на новом
радном месту, разлог за привремени преме-
штај (на пример, замена одсутног службени-
ка/повећан обим посла), али и напомена да
ће се службеник протеком рока премештаја
вратити на радно место на којем је радио пре
30
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
премештаја. Решење садржи и образложе-
ње и упутство о правном средству, а то је да
против овог решења може да се изјави жал-
ба жалбеној комисији у року од осам дана од
дана достављања решења. Жалба не одлаже
извршење решења.
5. ПРЕМЕШТАЈ СЛУЖБЕНИКА ВАН
ИСТОГ ЗВАЊА – ЗБОГ ПОТРЕБА РАДА
Осим „редовног” трајног и привременог
премештаја службеника у истом звању, Закон
у посебним ситуацијама регулише и преме-
штај службеника ради:
■■привременог рада на пословима који нису
у опису њиховог радног места и
■■привременог рада на нижем радном месту.
И у овим случајевима ради се о одређеном
виду премештаја службеника због потреба
рада код послодавца, али оно је привременог
карактера и изазвано је специфичним окол-
ностима. Конкретно:
1) Сагласно члану 33. Закона, службеник је
дужан да, по писменом налогу непосредног
руководиоца, ради и послове који нису у опи-
су његовог радног места ако за њих испуњава
услове, и то у случају:
■■привремено повећаног обима посла,
■■ замене одсутног службеника или
■■да на одређено радно место није распоре-
ђен ниједан службеник.
Врсту и трајање послова које ће радити
службеник одређује непосредни руководи-
лац писменим налогом, најдуже на тридесет
радних дана у периоду од шест месеци.
Привремени рад на пословима који нису
у опису радног места јесте једна од посебних
ситуација до којих може да дође у току рада
било ког послодавца. Непосредни руково-
дилац може, да због привремено повећаног
обима посла, замене одсутног службеника
или у случају да на одређено радно место
није распоређен ниједан службеник, писме-
ним налогом наложи службенику да ради и
послове који нису у опису његовог радног
места ако за њих испуњава услове, а најду-
же на тридесет радних дана у периоду од
шест месеци (дакле, радних дана, не кален-
дарских). Врсту и трајање послова одређује
непосредни руководилац писменим налогом,
а службеник је дужан да по писменом нало-
гу ради на наведеним пословима. Овде се,
дакле, ради о додатном пословима који су у
нивоу стручности и образовања службеника
који прихвата да их привремено ради, дакле
он их ради упоредо са већ постојећим сво-
јим пословима. У овој законској одредби не
помиње се да ли службеник који је примио
додатни посао има право и на разлику плате
или на некакву награду.
Сигурно је, међутим, да, без обзира на
повећање плате, службеник који прихвати
додатни посао мора и даље да ради свој дота-
дашњи, што може да захтева значајне физичке
и психичке напоре, уз сталну опасност да се
ти послови ипак не обаве у потребном квали-
тету. Зато је Закон ограничио привремени рад
на пословима који нису у опису радног места
на најдуже тридесет радних дана у периоду
од шест месеци. Ова норма је заштитног ка-
рактера и за службенике и за послодавце. То
практично значи да, ако службеник за два
месеца наврши тридесет дана привременог
рада на пословима који нису у опису његовог
радног места, следећа четири месеца не може
да добије налог да их обавља. Тек кад прође
тих четири месеца, службеник може да добије
налог да их обавља, али је сигурно да ће се по-
слодавац у међувремену „снаћи” за обавља-
ње тих послова јер му је у интересу да ради у
складу са постављеним захтевима.
Треба такође обратити пажњу на то да је у
члану 33. Закона речено да се привремени рад
на пословима који нису у опису радног ме-
ста може обављати тридесет дана. Сматрамо
да то не мора да значи да се ради о тридесет
дана пуног радног времена на поменутим по-
словима јер дотични службеник истовремено
обавља и послове свог радног места. Значи,
непосредни руководилац ће у писменом на-
логу навести да дотични службеник обавља
додатне конкретне послове у периоду од 1.
до 31. у месецу, а сам службеник ће се орга-
низовати и обављати упоредо и послове свог
радног места и додатне послове.
2) Сагласно члану 34. Закона, у случају еле-
ментарних непогода, више силе или других
непредвидљивих околности, службеник је
дужан да, по писменом налогу непосредног
руководиоца, ради на радном месту нижем
31
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
од свог док трају те околности. Службеник
за то време задржава права која произлазе из
његовог радног места.
Као што се види, док члан 33. Закона регу-
лише „проширен” рад службеника на посло-
вима исте или сличне стручности његовој,
члан 34. Закона регулише други тип принуд-
не ситуације, где службеник „по вишој сили”
мора да прихвати да ради посао који је ис-
под његове стручности. Конкретно, реч је о
привременом раду на нижем радном месту,
до ког долази када је службеник дужан да, у
случају елементарних непогода, више силе
или других непредвидивих околности, а по
писменом налогу непосредног руководио-
ца, ради на радном месту нижем од свог, док
трају те околности. Пошто Закон овде каже
да запослени у овом случају „ради на радном
месту нижем од свог”, сматрамо да је реч о
привременом распоређивању на ниже вред-
новано радно место, односно о радном месту
чији послови су разврстани у ниже звање од
звања на пословима на којима службеник
ради по уговору о раду. Закон не огранича-
ва временски рад на нижем радном месту,
што је и логично, јер послови на том радном
месту треба да се обављају по указаној по-
треби, док та потреба постоји, односно док
трају околности због којих је распоређивање
извршено.
Свакако да је битна одредба става 2. овог
члана, према којој службеник за време док
ради на ниже вреднованом и мање плаћеном
радном месту задржава већу плату коју је
имао на радном месту са ког је распоређен.
Питање је свакако да ли службеник има
обавезу да прихвати рад на радном месту
које је ниже од његовог радног места. Овде
треба имати у виду законско опредељење
да је, у случају елементарних непогода, више
силе или других непредвидивих околности,
обавеза службеника да, по писменом налогу
непосредног руководиоца, ради на радном
месту нижем од свог, док трају те околно-
сти. Значајно је напоменути да службеник
за то време задржава права која произлазе
из његовог радног места, што је и прописа-
но чл. 34. Закона. Треба приметити да, иако
се службеник фактички премешта на друго
радно место, о томе се не доноси решење, већ
је довољан писмени налог непосредног руко-
водиоца.
ПРОМЕНА ПРАВИЛНИКА О
СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ И ПОЛОЖАЈ
СЛУЖБЕНИКА
У вези са премештајем службеника посеб-
ну пажњу треба обратити на чл. 168. и 169.
Закона, који уређују положај службеника на
њиховим радним местима када се доноси
нови правилник о организацији и система-
тизацији радних места у конкретном органу
или се тај правилник мења.
Чланом 168. Закона ближе се уређује
радноправни статус службеника у случају
доношења новог, као и у случају промене
постојећег правилника.
У случају доношења новог правилника
прописано је да се сви службеници распо-
ређују на одговарајућа радна места у истом
звању, а ако новим правилником нека радна
места буду укинута или смањен број слу-
жбеника, овим чланом прописује се да се
прекобројни службеници премештају – ра-
споређују на друга одговарајућа радна места
у истом звању, с тим да предност имају они
са бољим оценама у последње три узастопне
године.
Ако променом правилника нека радна
места буду укинута или број службеника сма-
њен, прекобројни службеници премештају се
на друга одговарајућа радна места, а предност
имају они са бољим оценама у последње три
узастопне године. Такође, ако одговарајуће
радно место не постоји, у случају доношења
новог, односно промене постојећег правил-
ника предвиђена је могућност да прекобројни
службеник, уз своју сагласност, може да буде
премештен на ниже радно место које одгова-
ра његовом степену и врсти стручне спреме,
односно образовања, с тим да, уколико такво
радно место не постоји, постаје нераспоре-
ђен. У случају када одговарајуће радно место
не постоји, а прекобројни службеник не да са-
гласност да може да буде премештен на ниже
радно место које одговара његовој стручној
спреми, руководилац доноси решење о пре-
станку радног односа. Службенику престаје
радни однос закључно са даном коначности
32
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
решења о престанку радног односа, при чему
жалба не одлаже извршење решења о преме-
штају и решења којим се утврђује да је слу-
жбеник нераспоређен.
Поред тога, у случају доношења новог, од-
носно измене постојећег правилника, слу-
жбеник може да буде премештен на радно
место у непосредно вишем звању ако испу-
њава услове за напредовање из члана 133е
Закона, а то су:
■■ ако му је најмање два пута узастопно одре-
ђена оцена „истиче се”,
■■ ако постоји слободно радно место,
■■ ако службеник испуњава услове за рад на
њему,
■■ ако му је два пута узастопно одређена оце-
на „истиче се” (иако не испуњава услове ве-
зане за радно искуство у струци) и
■■ ако му је у периоду од пет година узастопно
најмање одређена оцена „добар”.
Још два битна детаља регулише овај члан:
■■ у поступку припреме поменутог правилни-
ка послодавац прибавља мишљење репрезен-
тативног синдиката;
■■ у случају доношења новог правилника или
његове измене, а пре премештаја службеника
на одговарајућа радна места, може да се спро-
веде претходна провера стручне оспособље-
ности, знања и вештина.
Према томе, службеник може да буде
распоређен у ниже звање у случају доноше-
ња новог правилника или промене истог, и
то када радно место буде укинуто или број
службеника смањен, а другог одговарајућег
радног места нема, тако да се распоређује на
ниже радно место које одговара његовој вр-
сти и степену стручне спреме, односно сте-
пену образовања. За овај корак неопходна је
сагласност тог службеника. Уколико службе-
ник не да сагласност, престаје му радни однос
закључно са даном коначности решења о пре-
станку радног односа.
За све наведене случајеве у којима службе-
ници остану нераспоређени услед промене у
унутрашњој организацији својих органа или
због преузимања од других органа примењу-
ју се одредбе о положају нераспоређених
службеника из члана 169. Закона.
Према ставу 1. овог члана, док је нера-
споређен, службеник има право на накнаду
плате према закону којим се уређују плате у
јединици локалне самоуправе, при чему тај
закон ступа на снагу 1. јануара 2021. године.
Истовремено, док је нераспоређен, службе-
ник сва права из радног односа остварује код
послодавца који је донео решење да је нера-
споређен.
У односу на ово решење, одредбама у ст.
3–6. овог члана прецизирано је и следеће:
1) Службеник на положају који је нераспо-
ређен у случајевима из чл. 54. и 55. Закона
(протекло је време на које је постављен, под-
нео је писмену оставку, укинут му је положај)
остварује право на накнаду плате у трајању од
три месеца у висини коју је имао у време пре-
станка рада на положају. Право на ову накна-
ду плате изузетно може да се продужи до три
месеца уколико за то време службеник стиче
право на пензију, а престаје пре истека рока
од три месеца, заснивањем радног односа или
стицањем права на пензију према прописима
о пензијском и инвалидском осигурању. Уко-
лико службеник на положају оствари право
на пензију, има право на отпремнину због од-
ласка у пензију према закону којим се уређују
плате у органима аутономне покрајине и једи-
нице локалне самоуправе.
2) Нераспоређеном службенику престаје
радни однос протеком рока од два месеца, од-
носно протеком рока из члана 54. ст. 2. и 3.
Закона за службенике на положају (у трајању
од три месеца, плус изузетно још до три месе-
ца уколико за то време службеник стиче право
на пензију) од дана када је решењем утврђено
да је службеник нераспоређен. Службеник
коме престане радни однос има право на от-
премнину према закону којим се уређују плате
у органима аутономне покрајине и јединице
локалне самоуправе.
Важно је и да се на крају напомене још је-
дан битан детаљ, а то је да Законом није про-
писана могућност премештаја намештеника
при попуњавању радног места, већ само слу-
жбеника, односно да не постоји могућност
премештаја запосленог са намештеничког
на радно место службеника.
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Премештај службеника у
органима јединица локалне
самоуправе
Одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и
јединицама локалне самоуправе посебно је регулисан премештај
службеника, о чему је у наставку наведено више детаља са аспекта
примене у јединицама локалне самоуправе.
Закон о запосленима у аутономним покра-
јинама и јединицама локалне самоупра-
ве („Сл. гласник РС”, бр. 21/2016, 113/2017 и
95/2018 – даље: Закон) уређује права и дужно-
сти из радног односа запослених у органима
аутономних покрајина и јединицама локал-
не самоуправе. Појам запослених, у смислу
Закона, обухвата и службенике, а то су за-
послена лица која професионално обављају
стручне послове из надлежности аутономне
покрајине и јединице локалне самоуправе
или са њима повезане опште правне посло-
ве, информатичке, материјално-финансијске,
рачуноводствене и административне посло-
ве. Службеник је запослено лице на изврши-
лачком радном месту, као и на радном месту
службеника на положају.
ОСНОВНА ЗАКОНСКА ОДРЕЂЕЊА
У ВЕЗИ СА ПРЕМЕШТАЈЕМ
СЛУЖБЕНИКА
Премештај службеника регулисан је у делу
Закона који утврђује „попуњавање радних
места.” Према одредбама чл. 81. и 82. Закона,
извршилачко радно место попуњава се трај-
ним премештајем, спровођењем интерног
конкурса, преузимањем службеника или за-
снивањем радног односа након спроведеног
јавног конкурса (положај се попуњава само
Мр Жељко Албанезе
постављењем, односно службеник на поло-
жају не може бити премештен). При попуња-
вању извршилачког радног места предност
има премештај службеника, са напредовањем
или без њега. Тек ако послодавац одлучи да
радно место не попуни премештајем, спро-
води се интерни конкурс (па ако он не успе,
радно место може да се попуни преузимањем
службеника, а ако и то не успе, обавезно се
спроводи јавни конкурс).
Према томе, премештај представља први
и најједноставнији начин попуњавања упра-
жњеног радног места, који Закон уређује чла-
новима 112–115, при чему Закон употребљава
израз „премештај” када се ради о питању ра-
споређивања на друге послове од оних које
службеник сада обавља.
Према основном законском решењу из
члана 112. Закона, због потребе рада службе-
ник може да буде:
■■ трајно или
■■привремено премештен
на друго одговарајуће радно место.
У вези са наведеним појмом „премештај”
указујемо на два одређења:
1) премештај службеника врши се због по-
треба рада, и када је тако, за овај премештај
службеника због потребе рада није потребна
његова сагласност;
2) премештај службеника врши се на одгова-
рајуће радно место.
Битно је истаћи да се премештај односи
само на запослене у истом органу, органи-
зацији или служби, тако да по наведеним
одредбама члана 82. став 1. Закона (при по-
пуњавању извршилачког радног места пред-
26
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
ност има премештај службеника) не би могао
да се врши премештај службеника из једног у
други орган, организацију или службу у истој
јединици локалне самоуправе, иако се радна
места у свим органима, службама или орга-
низацијама у једној јединици локалне само-
управе налазе у јединственом Правилнику о
систематизацији радних места. Између њих
ће бити могуће преузимање службеника, али
не и премештај.
1. ОДГОВАРАЈУЋЕ РАДНО МЕСТО НА
КОЈЕ СЕ ПРЕМЕШТА СЛУЖБЕНИК
Као што је већ наведено, службеник се због
потребе рада трајно или привремено преме-
шта на друго одговарајуће радно место.
Сагласно члану 113. Закона, одговарајуће
радно место је оно радно место:
■■чији се послови раде у истом звању као по-
слови радног места са ког се службеник пре-
мешта и
■■ за које службеник испуњава све услове.
Дакле, треба уочити да је Закон у члану
113. ограничио могућност премештаја само
на одговарајуће радно место, везујући овај
појам за исто звање које има и службеник
који се премешта. Наиме, с обзиром на то да
није потребна сагласност службеника за пре-
мештај, неопходно је било да се овај поступак
ограничи институтом одговарајућег радног
места, чиме се штите интереси службеника.
Имајући у виду да се, по Закону, у службе-
ничка звања сврставају самостални савет-
ник, саветник, млађи саветник, сарадник,
млађи сарадник, виши референт, референт и
млађи референт (изузетно, у органима Града
Београда утврђује се и звање виши саветник),
Закон у члану 113. подразумева премештај
службеника без напредовања, односно то је
случај када се службеник премешта с једног
на друго радно место у истом звању. Наравно,
подразумева се да службеник који се распоре-
ђује на ново радно место испуњава формалне
услове за конкретно звање (у погледу школске
спреме и искуства из чл. 60–68а Закона) за рад
на новом радном месту, а уз то, руководилац
органа који потписује решење о распоређива-
њу сматра да конкретно лице може успешно
да обавља послове на свом новом послу.
2. ПРЕМЕШТАЈ СЛУЖБЕНИКА У
ИСТОМ ЗВАЊУ – ЗБОГ ПОТРЕБА РАДА
Закон је у члану 112. став 1. јасан да службе-
ник због потребе рада може да буде трајно
или привремено премештен на друго одгова-
рајуће радно место. Дакле, са циљем потпуне
искоришћености постојећих капацитета и
рационалног распоређивања службеника За-
кон предвиђа могућност премештаја службе-
ника услед службених потреба. Службеник
је дужан да прихвати радно место на које је,
према одредбама Закона, трајно или привре-
мено премештен, са напредовањем или без
њега. Овде се заправо ради о редовном ра-
споређивању, дакле не због неких ванредних
околности, већ због нормалног функциони-
сања послодавца. То може бити, на пример,
случај одласка претходног службеника у
пензију или на дуже одсуство, или код дру-
гог послодавца, при чему се то радно место
попуњава распоређивањем постојећих запо-
слених. У сваком случају, разлог за овај пре-
мештај јесте омогућавање даљег нормалног
рада конкретног органа.
Дакле, послодавац може да понуди запо-
сленом премештај на други одговарајући
посао ако то захтевају потребе процеса и
организације рада, а дискреционо је право
послодавца да утврди које су то потребе про-
цеса и организације рада наступиле да би се
запосленом понудило да ради на другим по-
словима. Основна је претпоставка при томе
да је послодавац дужан да понуди запосленом
да ради на пословима исте врсте и степена
стручне спреме на којима је радио, односно
у истом службеничком звању.
Према томе, изузев службеника на поло-
жају, службеник и без своје сагласности, а због
потребе рада, може да буде трајно или привре-
мено премештен на друго одговарајуће радно
место у истом органу или у други орган. Има-
јући у виду да се премештај доводи у везу са
потребама процеса рада, треба запазити да се
не тражи претходна сагласност службеника
за премештај. Члан 32. Закона чак је по овом
питању и изричит – службеник је дужан да
прихвати одговарајуће радно место на које је
према одредбама Закона трајно или привре-
мено премештен.
27
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
У пракси се решењем о трајном премешта-
ју утврђује да се именовани службеник трајно
премешта на радно место у конкретном зва-
њу, које је одређено у Правилнику. У смислу
члана 4. Закона, решење доноси и потписује
за службеника у јединици локалне самоупра-
ве начелник градске или општинске управе
ако је образована као јединствен орган, одно-
сно начелник управе за поједине области или
начелник управе градске општине, односно
руководилац који руководи службом или ор-
ганизацијом. Осим изреке, поменуто решење
садржи образложење и поуку о правном сред-
ству. Против овог решења може да се изјави
жалба жалбеној комисији у року од осам дана
од дана достављања решења.
Како Закон није одредио у ком року је слу-
жбеник дужан да ступи на ново радно место,
то је самим решењем потребно да се одреди
који је то рок.
Поставља се питање шта, међутим, тре-
ба учинити ако запослени одбије овакав
премештај. Према члану 162. став 1. тачка 1)
Закона, послодавац отказом раскида радни
однос службенику ако одбије премештај када
за њега није потребна сагласност службеника
или неоправдано не ступи на радно место на
које је премештен. Радни однос овог службе-
ника престаје кад решење о престанку радног
односа постане коначно.
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАЈНОГ
ПРЕМЕШТАЈА СЛУЖБЕНИКА
Сагласно члану 114. Закона, службеник
може да буде трајно премештен на друго од-
говарајуће радно место ако то налажу орга-
низација или рационализација послова или
други оправдани разлози. Приликом трајног
премештаја запослени добија нови уговор о
раду и сва права из радног односа оствару-
је на новом радном месту. Уобичајено је да
приликом трајног премештаја службеник за-
снива радни однос на новом радном месту на
неодређено време.
У наведеној законској одредби стоји и да
се трајни премештај обавља и „из других
оправданих разлога.” Закон не даје ближа об-
јашњења, па треба напоменути да се очиглед-
но овде ради о дискреционој оцени. Свакако
да у решењу о премештају разлози за трајни
премештај морају имати своје ваљано упори-
ште, као и да у случају евентуалног судског
епилога, суд генерално неће ценити квалитет
дискреционе оцене, али ће доћи до поништаја
решења уколико разлози нису јасно наведени
и нису објективне природе. Најзад, уколико
дође до трајног премештаја, понајвише мора
да се води рачуна о томе да друго радно место
буде одговарајуће.
Наведене одредбе о трајном премештају
такође значе да послодавац није у обавези
да спроводи конкурс и тиме ствара додатне
трошкове за орган ако већ има службеника
којег може да премести на упражњено радно
место за које службеник испуњава услове, а
руководилац сматра да је тиме нпр. постиг-
нута боља или рационалнија организација
посла. Према томе, ако запослени службеник
испуњава услове за упражњено радно место,
а послодавац сматра да он може да обавља по-
слове радног места, може да дође до трајног
премештаја, тако да ће се сматрати да је извр-
шено попуњавање радног места на један од
законом дозвољених начина.
Из одредби Закона произлази да трајни
премештај службеника може да се спроведе:
1) премештајем на друго радно место у ис-
том звању службеника – без напредовања,
2) премештајем на друго радно место коме
је одређено непосредно веће звање – са на-
предовањем или
3) премештајем на радно место које је у ис-
том звању, али је руководеће – са напредо-
вањем.
Као што је познато, радна места службени-
ка, услови за рад на њима и број службеника
одређују се Правилником о организацији и
систематизацији радних места (даље: Пра-
вилник) код конкретног послодавца. Пра-
вилником се утврђују описи радних места
и звања у којима су радна места разврстана.
Према томе, ако се службеник премешта на
друго радно место због потреба рада, у окви-
ру истог звања (у оквиру звања саветник, ре-
ферент итд.) ради се о трајном премештају
– без напредовања.
Међутим, према начелним одредбама из
члана 20. Закона, службеник има право да
напредује у служби стицањем вишег звања
28
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
утврђеног Законом (на пример, од млађег
референта на референта или од млађег са-
ветника на саветника). Наиме, извршилач-
ка радна места разврстана су по звањима,
у зависности од сложености и одговорности
послова, потребних знања и способности и
услова за рад, па премештај службеника на
друго радно место које је у вишем звању од
његовог садашњег јесте премештај уз напре-
довање.
Према одредбама Закона основни услов
напредовања службеника јесте његово оце-
њивање. Заправо, један од циљева оцењивања
(члан 132) огледа се у стварању услова за пра-
вилно одлучивање о напредовању службени-
ка. Закон и Уредба о оцењивању службеника
(„Сл. гласник РС” бр. 2/2019 од 16. 1. 2019. го-
дине, ступила је на снагу 24. 1. 2019. године)
уређују мерила за оцењивање и поступак оце-
њивања службеника у органима, службама и
организацијама јединица локалне самоупра-
ве и градске општине, при чему је овде фокус
на утицају оцењивања на напредовање слу-
жбеника у служби (оцене су: „не задовољава”,
„задовољава”, „добар” и „истиче се”).
Према одредбама члана 133ђ, службеник
напредује премештајем на непосредно више
извршилачко радно место у истом или дру-
гом органу, при чему непосредно више из-
вршилачко радно место јесте оно:
■■чији се послови раде у непосредно вишем
звању или
■■ у истом звању, али на радном месту руко-
водиоца уже унутрашње јединице (потребно
је подсетити на то да је радно место руково-
диоца унутрашње организационе јединице
извршилачко радно место, а не положај).
Према конкретним мерилима из члана
133е Закона, руководилац може да премести
на непосредно више извршилачко радно
место службеника:
1) коме је најмање два пута узастопно одре-
ђена оцена „истиче се”, ако постоји слободно
радно место и службеник испуњава услове за
рад на њему, а изузетно, и службеника који
не испуњава услове везане за радно искуство
у струци – ако му је опет одређена оцена „ис-
тиче се”;
2) коме је у периоду од пет година узастопно
најмање одређена оцена „добар”.
Под овим условима службеници преме-
штајем могу да напредују у служби. Ипак,
услови за ово напредовање не стичу се ауто-
матски јер у наведеној одредби члана 133е За-
кона стоји да руководилац може да унапреди
службеника, што у пракси зависи од потреба
службе. Зато наведене законске одредбе треба
схватити као предуслов да се, када се укажу
услови, премештај службеника изврши.
Ово условљавање напредовања службени-
ка позитивним оценама њиховог рада баца
један посебан аспект на намере службеника
да завршавају додатне школе док већ раде и
да тиме стичу услове за напредовање у слу-
жби. Дакле, са овог аспекта није довољно да
службеници, док раде, заврше додатне школе
и стекну додатне ЕСПБ бодове, већ је потреб-
но да остварују и повољне оцене о свом раду,
чиме кумулативно стичу услове за напредо-
вање у службеничким звањима. У сваком слу-
чају треба поменути да сама чињеница да је
запослени стекао високо образовање, а имао
је стечено средње образовање у четворогоди-
шњем трајању, па је и обављао послове сход-
но свом образовању, за послодавца не ствара
обавезу нити могућност саму по себи да тај
запослени буде распоређен на радно место
за чије је обављање потребно стечено високо
образовање.
Не треба заборавити ни да се одређена
права на напредовање службеника оствару-
ју и поводом њиховог додатног образовања.
Наиме, службенику изабраном на интерном
конкурсу може да се омогући додатно обра-
зовање значајно за рад код послодавца (члан
123), при чему трошкове додатног образо-
вања сноси послодавац. Према одредбама
члана 124. Закона, по завршеном додатном
образовању службеник се премешта на не-
попуњено радно место разврстано у најниже
звање за степен образовања који је стекао до-
датним образовањем. Овај службеник дужан
је да у року од шест месеци положи држав-
ни стручни испит према плану и програму
за степен образовања који је стекао додат-
ним образовањем. Исто тако, овај службе-
ник је после додатног образовања обавезан
да остане на раду код послодавца најмање
двоструко дуже од трајања додатног обра-
зовања, иначе је дужан да једнократно на-
29
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
докнади послодавцу све трошкове додатног
образовања.
Резиме претходно наведеног био би: да би
дошло до трајног премештаја са напредова-
њем, потребно је да буду испуњени следећи
услови:
1) да је службенику најмање два пута уза-
стопно одређена оцена „истиче се”, а ако не
испуњава услове везане за радно искуство у
струци, да му је опет одређена оцена „истиче
се” или му је у периоду од пет година узастоп-
но најмање одређена оцена „добар”;
2) да постоји слободно радно место и
3) да службеник испуњава услове за рад на
њему (све услове који су прописани Правил-
ником за то радно место).
Оцене на којима је засновано једно напре-
довање не узимају се у обзир за следеће на-
предовање.
Овде треба додати и одредбу из члана 133е
став 4. Закона, која гласи да се оцене на којима
је засновано једно напредовање не узимају у
обзир за следеће напредовање.
4. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРИВРЕМЕНОГ
ПРЕМЕШТАЈА СЛУЖБЕНИКА – У
ИСТОМ ЗВАЊУ
Према одредбама члана 115. Закона, слу-
жбеник може да буде привремено премештен
на друго одговарајуће радно место због:
■■ замене одсутног службеника или
■■повећаног обима посла,
при чему задржава сва права на свом радном
месту.
Ако службеник изјави жалбу по овом ре-
шењу, она не одлаже извршење.
За привремени премештај службеника
због потреба рада није потребна сагласност
службеника (сагласно члану 112. став 2), а
последице одбијања привременог премештаја
исте су као и приликом трајног премештаја,
па ако службеник одбије премештај или неће
да ступи на ново радно место, последица је
отказ од стране послодавца (сагласно члану
162. став 1. тачка 1) Закона).
Пре премештаја службеника може се спро-
вести претходна провера његове стручне
оспособљености, знања и вештина. Та прове-
ра по самом Закону није обавезна, већ искљу-
чиво зависи од воље послодавца, а може и да
се интерно пропише колективним уговором
или правилником о раду.
Привремени премештај траје најдуже
једну годину, после чега службеник има пра-
во да се врати на радно место на коме је радио
пре премештаја. У самом решењу о преме-
штају период на који се службеник премешта
може да се одреди унапред (нпр. на пет ме-
сеци) или на други начин (нпр. до повратка
одсутног са посла, док траје повећан обим
посла и сл.). Могуће је и да се службеник у
дужем временском периоду привремено пре-
мешта неколико пута на друго радно место,
при чему опет укупан период премештаја не
може да пређе једну годину.
Као што се види, службеник може бити
привремено премештен на одговарајуће рад-
но место, а то је радно место:
■■ чији се послови обављају у истом звању
као послови радног места са ког се службе-
ник премешта и
■■ за које службеник испуњава све услове
(нпр. врста стручне спреме, знање језика и сл.).
Премештај може да се изврши у истом или
у другом органу коме је потребна помоћ због
повећаног обима посла, при чему је битно да
сва права из радног односа запослени оства-
рује у органу из ког је премештен. Њему остаје
уговор о раду на истом радном месту и по том
уговору прима плату на радном месту на коме
је привремено премештен. По протеку времена
премештаја службеник има право да се врати
на радно место на ком је радио пре премешта-
ја. О привременом премештају службеника из
једног у други орган локалне самоуправе ру-
ководиоци органа закључују писмени спора-
зум, после чега руководилац органа из ког се
службеник премешта доноси решење о преме-
штају. У решењу о привременом премештају
морају да се наведу садашње радно место слу-
жбеника и ново радно место на које се преме-
шта, као и звање на том новом радном месту
(које мора бити у нивоу звања садашњег рад-
ног места), почетак и трајање рада на новом
радном месту, разлог за привремени преме-
штај (на пример, замена одсутног службени-
ка/повећан обим посла), али и напомена да
ће се службеник протеком рока премештаја
вратити на радно место на којем је радио пре
30
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
премештаја. Решење садржи и образложе-
ње и упутство о правном средству, а то је да
против овог решења може да се изјави жал-
ба жалбеној комисији у року од осам дана од
дана достављања решења. Жалба не одлаже
извршење решења.
5. ПРЕМЕШТАЈ СЛУЖБЕНИКА ВАН
ИСТОГ ЗВАЊА – ЗБОГ ПОТРЕБА РАДА
Осим „редовног” трајног и привременог
премештаја службеника у истом звању, Закон
у посебним ситуацијама регулише и преме-
штај службеника ради:
■■привременог рада на пословима који нису
у опису њиховог радног места и
■■привременог рада на нижем радном месту.
И у овим случајевима ради се о одређеном
виду премештаја службеника због потреба
рада код послодавца, али оно је привременог
карактера и изазвано је специфичним окол-
ностима. Конкретно:
1) Сагласно члану 33. Закона, службеник је
дужан да, по писменом налогу непосредног
руководиоца, ради и послове који нису у опи-
су његовог радног места ако за њих испуњава
услове, и то у случају:
■■привремено повећаног обима посла,
■■ замене одсутног службеника или
■■да на одређено радно место није распоре-
ђен ниједан службеник.
Врсту и трајање послова које ће радити
службеник одређује непосредни руководи-
лац писменим налогом, најдуже на тридесет
радних дана у периоду од шест месеци.
Привремени рад на пословима који нису
у опису радног места јесте једна од посебних
ситуација до којих може да дође у току рада
било ког послодавца. Непосредни руково-
дилац може, да због привремено повећаног
обима посла, замене одсутног службеника
или у случају да на одређено радно место
није распоређен ниједан службеник, писме-
ним налогом наложи службенику да ради и
послове који нису у опису његовог радног
места ако за њих испуњава услове, а најду-
же на тридесет радних дана у периоду од
шест месеци (дакле, радних дана, не кален-
дарских). Врсту и трајање послова одређује
непосредни руководилац писменим налогом,
а службеник је дужан да по писменом нало-
гу ради на наведеним пословима. Овде се,
дакле, ради о додатном пословима који су у
нивоу стручности и образовања службеника
који прихвата да их привремено ради, дакле
он их ради упоредо са већ постојећим сво-
јим пословима. У овој законској одредби не
помиње се да ли службеник који је примио
додатни посао има право и на разлику плате
или на некакву награду.
Сигурно је, међутим, да, без обзира на
повећање плате, службеник који прихвати
додатни посао мора и даље да ради свој дота-
дашњи, што може да захтева значајне физичке
и психичке напоре, уз сталну опасност да се
ти послови ипак не обаве у потребном квали-
тету. Зато је Закон ограничио привремени рад
на пословима који нису у опису радног места
на најдуже тридесет радних дана у периоду
од шест месеци. Ова норма је заштитног ка-
рактера и за службенике и за послодавце. То
практично значи да, ако службеник за два
месеца наврши тридесет дана привременог
рада на пословима који нису у опису његовог
радног места, следећа четири месеца не може
да добије налог да их обавља. Тек кад прође
тих четири месеца, службеник може да добије
налог да их обавља, али је сигурно да ће се по-
слодавац у међувремену „снаћи” за обавља-
ње тих послова јер му је у интересу да ради у
складу са постављеним захтевима.
Треба такође обратити пажњу на то да је у
члану 33. Закона речено да се привремени рад
на пословима који нису у опису радног ме-
ста може обављати тридесет дана. Сматрамо
да то не мора да значи да се ради о тридесет
дана пуног радног времена на поменутим по-
словима јер дотични службеник истовремено
обавља и послове свог радног места. Значи,
непосредни руководилац ће у писменом на-
логу навести да дотични службеник обавља
додатне конкретне послове у периоду од 1.
до 31. у месецу, а сам службеник ће се орга-
низовати и обављати упоредо и послове свог
радног места и додатне послове.
2) Сагласно члану 34. Закона, у случају еле-
ментарних непогода, више силе или других
непредвидљивих околности, службеник је
дужан да, по писменом налогу непосредног
руководиоца, ради на радном месту нижем
31
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
од свог док трају те околности. Службеник
за то време задржава права која произлазе из
његовог радног места.
Као што се види, док члан 33. Закона регу-
лише „проширен” рад службеника на посло-
вима исте или сличне стручности његовој,
члан 34. Закона регулише други тип принуд-
не ситуације, где службеник „по вишој сили”
мора да прихвати да ради посао који је ис-
под његове стручности. Конкретно, реч је о
привременом раду на нижем радном месту,
до ког долази када је службеник дужан да, у
случају елементарних непогода, више силе
или других непредвидивих околности, а по
писменом налогу непосредног руководио-
ца, ради на радном месту нижем од свог, док
трају те околности. Пошто Закон овде каже
да запослени у овом случају „ради на радном
месту нижем од свог”, сматрамо да је реч о
привременом распоређивању на ниже вред-
новано радно место, односно о радном месту
чији послови су разврстани у ниже звање од
звања на пословима на којима службеник
ради по уговору о раду. Закон не огранича-
ва временски рад на нижем радном месту,
што је и логично, јер послови на том радном
месту треба да се обављају по указаној по-
треби, док та потреба постоји, односно док
трају околности због којих је распоређивање
извршено.
Свакако да је битна одредба става 2. овог
члана, према којој службеник за време док
ради на ниже вреднованом и мање плаћеном
радном месту задржава већу плату коју је
имао на радном месту са ког је распоређен.
Питање је свакако да ли службеник има
обавезу да прихвати рад на радном месту
које је ниже од његовог радног места. Овде
треба имати у виду законско опредељење
да је, у случају елементарних непогода, више
силе или других непредвидивих околности,
обавеза службеника да, по писменом налогу
непосредног руководиоца, ради на радном
месту нижем од свог, док трају те околно-
сти. Значајно је напоменути да службеник
за то време задржава права која произлазе
из његовог радног места, што је и прописа-
но чл. 34. Закона. Треба приметити да, иако
се службеник фактички премешта на друго
радно место, о томе се не доноси решење, већ
је довољан писмени налог непосредног руко-
водиоца.
ПРОМЕНА ПРАВИЛНИКА О
СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ И ПОЛОЖАЈ
СЛУЖБЕНИКА
У вези са премештајем службеника посеб-
ну пажњу треба обратити на чл. 168. и 169.
Закона, који уређују положај службеника на
њиховим радним местима када се доноси
нови правилник о организацији и система-
тизацији радних места у конкретном органу
или се тај правилник мења.
Чланом 168. Закона ближе се уређује
радноправни статус службеника у случају
доношења новог, као и у случају промене
постојећег правилника.
У случају доношења новог правилника
прописано је да се сви службеници распо-
ређују на одговарајућа радна места у истом
звању, а ако новим правилником нека радна
места буду укинута или смањен број слу-
жбеника, овим чланом прописује се да се
прекобројни службеници премештају – ра-
споређују на друга одговарајућа радна места
у истом звању, с тим да предност имају они
са бољим оценама у последње три узастопне
године.
Ако променом правилника нека радна
места буду укинута или број службеника сма-
њен, прекобројни службеници премештају се
на друга одговарајућа радна места, а предност
имају они са бољим оценама у последње три
узастопне године. Такође, ако одговарајуће
радно место не постоји, у случају доношења
новог, односно промене постојећег правил-
ника предвиђена је могућност да прекобројни
службеник, уз своју сагласност, може да буде
премештен на ниже радно место које одгова-
ра његовом степену и врсти стручне спреме,
односно образовања, с тим да, уколико такво
радно место не постоји, постаје нераспоре-
ђен. У случају када одговарајуће радно место
не постоји, а прекобројни службеник не да са-
гласност да може да буде премештен на ниже
радно место које одговара његовој стручној
спреми, руководилац доноси решење о пре-
станку радног односа. Службенику престаје
радни однос закључно са даном коначности
32
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
решења о престанку радног односа, при чему
жалба не одлаже извршење решења о преме-
штају и решења којим се утврђује да је слу-
жбеник нераспоређен.
Поред тога, у случају доношења новог, од-
носно измене постојећег правилника, слу-
жбеник може да буде премештен на радно
место у непосредно вишем звању ако испу-
њава услове за напредовање из члана 133е
Закона, а то су:
■■ ако му је најмање два пута узастопно одре-
ђена оцена „истиче се”,
■■ ако постоји слободно радно место,
■■ ако службеник испуњава услове за рад на
њему,
■■ ако му је два пута узастопно одређена оце-
на „истиче се” (иако не испуњава услове ве-
зане за радно искуство у струци) и
■■ ако му је у периоду од пет година узастопно
најмање одређена оцена „добар”.
Још два битна детаља регулише овај члан:
■■ у поступку припреме поменутог правилни-
ка послодавац прибавља мишљење репрезен-
тативног синдиката;
■■ у случају доношења новог правилника или
његове измене, а пре премештаја службеника
на одговарајућа радна места, може да се спро-
веде претходна провера стручне оспособље-
ности, знања и вештина.
Према томе, службеник може да буде
распоређен у ниже звање у случају доноше-
ња новог правилника или промене истог, и
то када радно место буде укинуто или број
службеника смањен, а другог одговарајућег
радног места нема, тако да се распоређује на
ниже радно место које одговара његовој вр-
сти и степену стручне спреме, односно сте-
пену образовања. За овај корак неопходна је
сагласност тог службеника. Уколико службе-
ник не да сагласност, престаје му радни однос
закључно са даном коначности решења о пре-
станку радног односа.
За све наведене случајеве у којима службе-
ници остану нераспоређени услед промене у
унутрашњој организацији својих органа или
због преузимања од других органа примењу-
ју се одредбе о положају нераспоређених
службеника из члана 169. Закона.
Према ставу 1. овог члана, док је нера-
споређен, службеник има право на накнаду
плате према закону којим се уређују плате у
јединици локалне самоуправе, при чему тај
закон ступа на снагу 1. јануара 2021. године.
Истовремено, док је нераспоређен, службе-
ник сва права из радног односа остварује код
послодавца који је донео решење да је нера-
споређен.
У односу на ово решење, одредбама у ст.
3–6. овог члана прецизирано је и следеће:
1) Службеник на положају који је нераспо-
ређен у случајевима из чл. 54. и 55. Закона
(протекло је време на које је постављен, под-
нео је писмену оставку, укинут му је положај)
остварује право на накнаду плате у трајању од
три месеца у висини коју је имао у време пре-
станка рада на положају. Право на ову накна-
ду плате изузетно може да се продужи до три
месеца уколико за то време службеник стиче
право на пензију, а престаје пре истека рока
од три месеца, заснивањем радног односа или
стицањем права на пензију према прописима
о пензијском и инвалидском осигурању. Уко-
лико службеник на положају оствари право
на пензију, има право на отпремнину због од-
ласка у пензију према закону којим се уређују
плате у органима аутономне покрајине и једи-
нице локалне самоуправе.
2) Нераспоређеном службенику престаје
радни однос протеком рока од два месеца, од-
носно протеком рока из члана 54. ст. 2. и 3.
Закона за службенике на положају (у трајању
од три месеца, плус изузетно још до три месе-
ца уколико за то време службеник стиче право
на пензију) од дана када је решењем утврђено
да је службеник нераспоређен. Службеник
коме престане радни однос има право на от-
премнину према закону којим се уређују плате
у органима аутономне покрајине и јединице
локалне самоуправе.
Важно је и да се на крају напомене још је-
дан битан детаљ, а то је да Законом није про-
писана могућност премештаја намештеника
при попуњавању радног места, већ само слу-
жбеника, односно да не постоји могућност
премештаја запосленог са намештеничког
на радно место службеника.