Ослањајући се на законодавни оквир и бројне примере из судске праксе, аутор овом приликом анализира пријаву потраживања у стечају.
I ПОЈАМ И ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
Законом о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 83/2014) уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима. Стечај се спроводи банкротством, а подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица, као и реорганизацијом, под којом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације.
Циљ стечаја је најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности имовине стечајног дужника, односно самог стечајног дужника. Стечај омогућава колективно и сразмерно намирење стечајних поверилаца, уз остваривање највеће могуће вредности имовине стечајног дужника и највећег могућег степена намирења поверилаца, са што мање трошкова и у што краћем временском периоду.
II ПОВЕРИОЦИ И ДРУГИ УЧЕСНИЦИ У ПОСТУПКУ
Стечајни поверилац је лице које на дан покретања поступка стечаја над стечајним дужником има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику. Стечајни поверилац је необезбеђени поверилац.
Разлучни повериоци су повериоци који имају заложно право, законско право задржавања или право намирења на стварима и правима о којима се воде јавне књиге или регистри и имају право на првенствено намирење из средстава остварених продајом имовине. Разлучни повериоци нису стечајни повериоци, али то својство стичу када је износ њиховог потраживања већи од износа новчаних средстава остварених продајом имовине или дела имовине на којој су стекли разлучно право. Разлучни повериоци су обезбеђени повериоци.
Излучни поверилац је лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе, како га и Закон о стечају у својој одредби члана 50. дефинише. Закон даље наводи да излучни поверилац није стечајни поверилац и да ствар коју наведено лице има право да тражи не улази у стечајну масу. Излучни поверилац је лице које је носилац стварних или личних права на стварима које се налазе код стечајног дужника, те наведене ствари и не могу ући у стечајну масу стечајног дужника. На излучне повериоце се не примењују правила стечајног поступка јер се они не намирују колективно из стечајне масе.
Излучни поверилац је обезбеђени поверилац јер своје право не мора да пријави у поступку стечаја у роковима одређеним решењем о отварању поступка стечаја, односно о законским роковима, нити се његов захтев разматра онако како се разматрају пријаве потраживања стечајних поверилаца. Он подноси захтев за излучење ствари и његово право да захтева излучење из стечаја одређене ствари заснива се на његовом стварном праву, као што је то право својине, које је апсолутно и делује према свима, а затим и на државини, праву службености или пак на личном праву.
За разлику од излучних поверилца, стечајни и разлучни повериоци су дужни да пријаве своја потраживања у поступку стечаја на начин прописан Законом и у форми која је прописана Законом. Такође, они су дужни да своја потраживања пријаве у року који је одређен решењем о отварању стечајног поступка, а најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”. Стечајни повериоци се процентуално намирују из средстава остварених уновчењем стечајне масе стечајног дужника, а након отварања поступка стечаја изузетно могу наплатити своје потраживање у обиму у коме оно гласи. Разлучни повериоци се намирују из имовине која је оптерећена разлучним правом и углавном своја потраживања намирују у целости, односно у износима које су и пријавили.
III ПРИЈАВА ПОТРАЖИВАЊА
Поступак намирења потраживања стечајних и разлучних поверилаца од стечајног дужника покреће се подношењем пријаве потраживања у поступку стечаја који се води над стечајним дужником. Повериоци у писаном облику подносе пријаве потраживања суду пред којим се води поступак стечаја над стечајним дужником, а то је увек привредни суд. Пријаве потраживања се не подносе стечајном управнику или стечајном дужнику, већ искључиво суду. Пријаве потраживања се подносе у два примерка, од којих један примерак остаје суду, а други се доставља стечајном управнику ради изјашњења о основаности потраживања. Уз пријаве потраживања прилаже се и документација којом се доказују наводи из пријаве потраживања, и то такође у два примерка. Закон о стечају не садржи одредбе које се односе на број примерака пријава потраживања које се подносе суду, али се у овом случају сходно примењује одредба члана 99. став 1. Закона о парничном поступку, којом је прописано да се поднесци и прилози који треба да се доставе противној странци подносе суду у потребном броју примерака за суд и противну странку.
Стечајни судија је дужан да, након пријема пријава потраживања у суд, исте прегледа и утврди њихову формалну исправност, те уколико су пријаве непотпуне, исте врати на уређење, а уколико су исте неблаговремене, исте одбаци. Стечајном управнику се достављају само уредне и благовремене пријаве потраживања. Уколико стечајни судија не би утврђивао формалну исправност и благовременост поднетих пријава потраживања, створила би се ситуација да се стечајни управник изјашњава и о пријавама потраживања које нису потпуне или су неблаговремене, јер исти нема овлашћења да захтева њихово уређење или одбацивање.
Пријавом потраживања се подноси захтев суду за утврђење постојања одређеног потраживања према стечајном дужнику. Међутим, утврђење потраживања стечајним повериоцима није само себи циљ, већ је интерес стечајних поверилаца да се утврђено потраживање и реализује кроз исплату утврђених износа. Међутим, кроз поступак стечаја не спроводи се појединачно испуњење поднетих захтева по пријавама потраживања, већ колективно намирење стечајних поверилаца у процентима који се одреде у зависности од висине деобне масе. Подношењем пријаве потраживања правно или физичко лице које има потраживање према стечајном дужнику, стиче својство странке у стечајном поступку.
Одредбом члана 111. Закона о стечају таксативно је набројано шта пријава потраживања мора да садржи.
У пријави потраживања мора се навести:
1) назив, односно име и седиште, односно пребивалиште повериоца, са контакт адресом;
2) матични број правног лица, односно јединствени матични број грађана за физичка лица;
3) број пословног или текућег рачуна;
4) правни основ потраживања;
5) износ потраживања, и то посебно износ главног потраживања, са обрачуном камате;
6) ствар на којој је поверилац стекао разлучно право, уколико се ради о обезбеђеном потраживању, и износ његовог потраживања који није обезбеђен, ако његово потраживање није у целини обезбеђено;
7) одређени захтев повериоца, сходно одредбама о садржини тужбе које прописује закон којим се уређује парнични поступак.
Ово су обавезни елементи сваке пријаве потраживања, као и сваког поднеска, а прописани су одредбом члана 98. став 3. Закона о парничном поступку, који се сходно примењује и у поступку стечаја, а на основу одредбе члана 7. Закона о стечају. Недостатак једног од наведених елемената чини пријаву потраживања неуредном односно непотпуном и са њом ће се поступити као са неуредном тужбом односно поднеском, сходно одредбама којима се уређује парнични поступак. То значи да се пријава од стране стечајног судије враћа стечајном повериоцу на уређење уколико је иста поднета од самог повериоца или се иста одбацује уколику је исту поднео пуномоћник стечајног повериоца, односно адвокат, у смислу одредбе члана 101. став 5. Закона о парничном поступку.
Међутим, поред наведених обавезних елемената, пријава потраживања мора да садржи и друге елементе који ближе идентификују само потраживање или самог стечајног повериоца.
Уколико поверилац има потраживање у страној валути, а не у динарима, исти их пријављује у валути потраживања и у тој валути мора бити и намирен. Потраживања у страној валути обрачунавају се у динарској противвредности према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стечајног поступка.
Новчана и неновчана потраживања према стечајном дужнику, која имају за предмет повремена давања, постају једнократна потраживања даном отварања стечајног поступка.
Такође, уколико пријаву потраживања подноси пуномоћник стечајног повериоца, поред потписа наведеног лица на самој пријави потраживања, неопходно је доставити и уредно пуномоћје за заступање, потписано и оверено од стране властодавца – стечајног повериоца.
Уколико је стечајни поверилац пре отварања поступка стечаја водио поступак против правног претходника стечајног дужника ради остваривања свог новчаног или неновчаног потраживања, у пријави потраживања је дужан да означи пословни број предмета под којим се води парнични поступак и суд пред којим се води поступак, као и да назначи у којој фази се налази наведени поступак. Ово је од велике важности у случају да потраживање стечајног повериоца буде оспорено од стране стечајног управника, а да закључком стечајног судије буде упућен на покретање поступка ради утврђења оспореног потраживања, односно на наставак поступка који је водио пре отварања поступка стечаја, с обзиром на то да се ти поступци прекидају по сили закона, а на основу одредбе члана 88. Закона о стечају, у вези са одредбом члана 222. став 1 тачка 5. Закона о парничном поступку. Стечајни управник оцењује основаност пријављеног потраживања, при чему ће исто углавном бити оспорено, док ће основаност захтева бити препуштена суду који ће донети одлуку по тужбеном захтеву.
У поступку стечаја пријављују се и недоспела потраживања, а одредбом члана 81. Закона о стечају регулисано је да се потраживања поверилаца према стечајном дужнику која нису доспела, даном отварања стечајног поступка сматрају доспелим.
Солидарни дужници и јемци стечајног дужника, као стечајни повериоци, могу да траже да им се врати оно што су за стечајног дужника платити после дана отварања стечајног поступка, ако према стечајном дужнику имају право регреса.
Према одредби члана 70. став 1. тачка 5. Закона о стечају, решење о отварању стечајног поступка садржи позив повериоцима да пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања у року који не може бити краћи од 30 дана ни дужи од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у „Службеном гласнику Републике Србије”. Повериоци се о отварању стечаја над дужником обавештавају огласом о отварању стечајног поступка, који се, поред огласне табле суда, објављује и у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Пријаве потраживања морају бити благовремене, а оне то јесу уколико се поднесу суду у року који је одређен решењем стечајног судије о отварању поступка стечаја, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”. Све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене од стране стечајног судије. Повериоци који поднесу пријаву потраживања након рока који је одређен од стране стечајног судије, дужни су да предујме трошкове одржавања допунског рочишта у року који то одреди суд. То је врста санкције због непоштовања судског рока. Уколико се у остављеном року не предујми износ трошкова, пријава потраживања се одбацује од стране стечајног судије. У пракси се као спорно питање појавила висина трошкова које мора да предујми стечајни поверилац који није поднео пријаву у року који је одређен од стране суда. Пракса судова је изнедрила решење да су то трошкови оглашавања допунског испитног рочишта у „Службеном гласнику Републике Србије” и те трошкове стечајни повериоци сносе сразмерно броју пријава потраживања за допунско испитно рочиште.
Из судске праксе:
Повериоци подносе пријаве потраживања надлежном суду у писаном облику и исте се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Ако поверилац у року који одреди суд не положи предујам за трошкове одређивања допунског рочишта за испитивање потраживања, пријава ће се одбацити.
Из образложења:
Одредбом члана 111. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 83/2014) прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, с тим да, сходно одредбама члана 111. став 5. Закона о стечају, пријаве могу да се поднесу по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.
Одредбом члана 111. став 8. Закона о стечају прописано је да је трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из став 5. овог члана дужан да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам, пријава ће бити одбачена.
У образложењу своје одлуке првостепени суд констатује да је пријава потраживања поднета након протека рока од 90 дана који је одређен решењем стечајног судије од 8. 5. 2015. године, при чему је рок протекао дана 6. 8. 2015. године, али у року од 120 дана од дана отварања стечајног поступка. Међутим, одлука првостепеног суда у погледу датума када је донето решење којим је одређен рок од 90 дана за достављање пријаве потраживања и дана када је истекао поменути рок – није довољно јасно одређено, с обзиром на то да стање у списима предмета потврђује да је решење о отварању стечајног поступка над овде стечајним дужником донето дана 17. 7. 2015. године и да су ставом 4. истог решења позвани повериоци да у року од 90 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у „Службеном гласнику Републике Србије” пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања. На основу дописа који је првостепени суд упутио пуномоћнику подносиоца жалбе, проистиче да исти констатује да је рок од 90 дана, који је одређен решењем првостепеног суда, истекао дана 2. 11. 2015. године, док се у образложењу првостепене одлуке као дан истека рока од 90 дана спомиње дан 6. 8. 2015. године.
Из претходно наведеног проистиче да је првостепени суд у погледу одлучних чињеница које се односе на датум када је истекао рок од 90 дана, дао нејасне и неразумљиве податке, противречне подацима у списима предмета, па самим тим не може са сигурношћу да се утврди када је истекао рок од 90 дана, односно рок од 120 дана, те да ли је поднета пријава подносилаца жалбе поднета благовремено и у ком року.
(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 16/15-1508 од 10. 3. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 214/16 од 14. 4. 2016)
Из судске праксе:
Повериоци у стечајном поступку могу да поднесу пријаве потраживања у року одређеном у решењу стечајног судије о покретању поступка стечаја, као и по истеку наведеног рока, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Из образложења:
Одредбом члана 111. став 5. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр.72/11, 49/13, 55/14) прописано је да се пријаве могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.
Одредбом члана 111. став 1. тачка 6. Закона о стечају прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику и да се у пријави нарочито мора назначити ствар на којој је поверилац стекао разлучно право, уколико се ради о обезбеђеном потраживању, и износ његовог потраживања који није обезбеђен, ако његово потраживање није у целини обезбеђено.
Одредбом члана 113. став 1. истог прописа прописано је да после истека рока за пријављивање потраживања стечајни судија доставља све пријаве потраживања стечајном управнику, док је у ставу 2. прописано да стечајни управник утврђује основаност и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања.
Из напред цитираних одредби Закона о стечају произлази да је обавеза поверилаца да пријаве потраживања у року који одреди стечајни судија, а најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању поступка стечаја у „Службеном гласнику Републике Србије”. Надаље, обавеза поверилаца је да поднесу пријаву одговарајуће садржине, у смислу одредбе члана 111. став 1. Закона о стечају, и да, између осталог, наведу ствар односно право на које имају право одвојеног намирења. Првостепени суд по истеку рока за пријаву потраживања све пријаве доставља стечајном управнику, а неблаговремене пријаве потраживања одбацује, што је императивно прописано одредбом члана 111. став 5. Закона о стечају.
(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 14/15 од 15. 4. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 328/16 од 22. 6. 2016)
Законом о стечају је прописана обавеза повериоца који је пријавио потраживање у поступку стечаја, да у пријави потраживања наведе да ли постоје јемци за обавезу стечајног дужника, као и да о поднетој пријави потраживања благовремено обавести јемца, а уколико наплати потраживање од јемца, дужан је да о томе обавести стечајног управника у року од осам дана од дана извршене наплате.
За разлику од стечајних и разлучних поверилаца, излучни поверилац не подноси пријаву потраживања суду, већ подноси захтев да му се из стечајне масе излучи ствар која не улази у стечајну масу, а стечајни управник је дужан да у року од 20 дана од дана пријема захтева обавести повериоца да ли прихвата захтев за излучење или одбија такав захтев. Уколико стечајни управник оспори потраживање излучног повериоца, а стечајни судија одбије приговор на одлуку стечајног управника, излучни поверилац своје право може да оствари у другим судским поступцима. Подношење захтева за излучење није везано за рок, али је ограничено моментом продаје имовине у стечају на којој излучни поверилац има неко стварно право.
IV УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА И ЛИСТА ПОТРАЖИВАЊА
Одредбом члана 113. Закона о стечају регулисан је поступак утврђивања потраживања и листа потраживања. Ставом 1. наведеног члана прописано је да стечајни судија после истека рока за пријављивање потраживања доставља све пријаве потраживања стечајном управнику. Пракса судова у Републици Србији изнедрила је другачије поступање, које није директно у супротности за Законом. Наиме, стечајни судија врши доставу поднетих пријава потраживања стечајном управнику по приспећу истих у суд, или појединачно или одређени број пријава потраживања која су у суд приспела у одређеном периоду. На тај начин постиже се ефикасност у оцени основаности поднетих пријава потраживања од стране стечајног управника. Ово је посебно важно када током поступка стечаја постоји већи број пријава потраживања за које је стечајном управнику потребно знатно више времена за оцену њихове основаности. Треба нагласити да стечајни судија доставља стечајном управнику само благовремене пријаве потраживања, односно пријаве потраживања које су поднете у року одређеном решењем стечајног судије или у Законом одређеном року од 120 дана, под условом да је поверилац уплатио трошкове за одржавање допунског испитног рочишта и само уредне пријаве потраживања, односно оне пријаве потражива које садрже све оне елементе прописане Законом. Неблаговремене и неуредне пријаве потраживања, како је то већ наглашено, одбацује стечајни судија својим решењем, против кога је дозвољена жалба.
Стечајни управник утврђује основаност, обим, висину и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања, коју доставља стечајном судији најкасније десет дана пре дана одржавања испитног рочишта. У којем исплатном реду ће се наћи признато потраживање – одређено је одредбом члана 54. став 4. Закона о стечају, којом је прописано постојање четири исплатна реда. Терет доказивања основаности пријављеног потраживања и његове висине у поступку стечаја на страни је стечајних поверилаца. Стечајни судија је дужан да листу признатих и оспорених потраживања објави на огласној табли суда и електронској огласној табли, или пак да истакне обавештење где се она налази уколико је иста несразмерно велика.
Законом су прописана посебна правила када је основ пријаве потраживања оно потраживање које потиче из извршне исправе. Стечајни управник може да оспори пријаву потраживања која се заснива на извршној исправи ако је:
а) извршна исправа укинута, поништена, преиначена или стављена ван снаге;
б) потраживање престало на основу чињенице која је наступила након извршности;
в) протекао рок у коме се по Закону може тражити извршења;
д) потраживање није прешло на стечајног повериоца, односно ако обавеза није прешла на стечајног дужника;
ђ) извршна исправа таква да би радња њеног извршења могла бити предмет побијања у складу са Законом о стечају.
Законом је прописано да је стечајни управник дужан да изврши личну доставу обавештења свим оним стечајним повериоцима чија су потраживања оспорена најкасније 15 дана пре одржавања испитног рочишта, а на захтев повериоца чије је потраживање оспорено дужан је да, заједно са повериоцем, поново прегледа његову пријаву са додатним доказима, те да након тога донесе коначну одлуку о основаности пријављеног потраживања. То накнадно испитивање пријаве потражива представља могућност, али не и правило. Међутим, уколико стечајни управник не поступи на овај начин, поверилац може да уложи примедбу стечајном судији који ће донети коначну одлуку и евентуално наложити стечајном управнику поновно преиспитивање пријаве потраживања. Стечајни судија о томе одлучује у форми закључка против кога није дозвољена жалба.
V ИСПИТНО РОЧИШТЕ
На испитном рочишту се сачињава коначна листа о свим пријавама потраживања. По правилу се одржава само једно испитно рочиште, осим у случају великог броја пријављених потраживања, када се заказује наставак испитног рочишта. И у таквом случају се ради о једном јединственом испитном рочишту. На испитном рочишту стечајни управник има могућност да измени своје изјашњење садржано у листи признатих и оспорених потраживања, тако што ће неко од оспорених потраживања признати. Стечајни повериоци, чије присуство на испитном рочишту није обавезно, могу да оспоре неко од потраживања које је признао стечајни управник и у том случају се стечајни поверилац који је оспорио потраживање другог стечајног повериоца, упућује на парницу ради утврђења да потраживање повериоца не постоји. Оспоравање потраживања других стечајних поверилаца, које је признао стечајни управник, могуће је до окончања испитног рочишта.
Законом је прописана могућност да се спорни однос реши и путем медијације, коју може да предложи стечајни управник, уз сагласност одбора поверилаца, или поверилац оспореног потраживања. Медијација се спроводи у складу са законом којим се уређује поступак медијације, односно у складу са Законом о посредовању у решавању спорова. Поступак медијације може да траје најдуже 30 дана од дана закључења испитног рочишта, али тај рок може да се продужи до истека рока од 60 дана од дана закључења испитног рочишта, уз одобрење стечајног судије. Након окончања поступка медијације поверилац који је утврдио своје потраживање може да тражи да се уврсти у листу утврђених потраживања, а поверилац који то није успео, стиче статус повериоца оспореног потраживања. Међутим, овај институт није заживео у пракси судова и поставља се питање његове оправданости.
VI УТВРЂЕНА ПОТРАЖИВАЊА
Закон о стечају у својој одредби члана 116. став 1. прописује да се потраживање сматра утврђеним ако није оспорено од стране стечајног управника или од стране поверилаца до закључења испитног рочишта. По закључењу испитног рочишта стечајни судија усваја коначну листу на основу листе потраживања коју је саставио стечајни управник и на основу самих измена које су унете на испитном рочишту. Коначна листа садржи податке о свим пријављеним потраживањима, о томе ко их је оспорио и у ком износу су утврђена односно оспорена, као и потраживања о којима ће бити донет закључак о листи утврђених и оспорених потраживања, како је то дефинисано одредбом члана 116. став 2. Закона о стечају. Стечајни судија доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања и исти доставља стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу, а објављује се и на огласној табли суда. Коначна листа утврђених и оспорених потраживања последица је изјашњења стечајног управника и расправе спроведене на самом испитном рочишту. У коначну листу се уносе призната и оспорена потраживања као последица изјашњења стечајног управника, као и она оспорена потраживања од стране других стечајних поверилаца на самом испитном рочишту. Закључак стечајног судије има обавезујућу снагу у односу на сва призната потраживања у погледу исплатног реда њиховог намирења, као и за сва оспорена потраживања чија се основаност може доказати у парници на коју се упућују стечајни повериоци оспорених потраживања. Стечајни поверилац који докаже своје потраживање у парници на коју је упућен, има право да тражи измену коначне листе утврђених потраживања.
Из судске праксе:
Поверилац који је у парници доказао своје потраживање, на коју је упућен из стечајног поступка закључком стечајног судије, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања.
Из образложења:
Одредбом члана 117. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 71/12) прописано је да се поверилац чије је потраживање оспорено упућује на парницу ради утврђивања оспореног потраживања, коју може да покрене у року од 8 дана од дана пријема закључка из члана 116. Закона, односно од дана истека рока за медијацију, у складу са чланом 115. Закона о стечају. Према одредби члана 118. став 3. Закона о стечају, правноснажна одлука о оспореном потраживању има дејство према стечајном дужнику и према свим повериоцима стечајног дужника. Стечајни поверилац који докаже своје потраживање у парници на коју је упућен, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања, што је предвиђено одредбом члана 116. став 7. Закона о стечају.
Одредбом члана 118. Закона о стечају прописано је поступање стечајног управника и суда у ситуацији када у тренутку отварања стечајног поступка тече парница о потраживању које је оспорено, док одредбе чланова 111–118. Закона о стечају регулишу поступак пријављивања и утврђивања потраживања у стечајном поступку, како стечајних тако и разлучних поверилаца.
Из напред наведеног произлази да поверилац који је доказао своје потраживање у парници на коју је упућен из стечајног поступка закључком стечајног судије, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања.
У конкретној правној ствари подносилац жалбе је у стечајном поступку пријавио своје потраживање као разлучни поверилац, с позивом на парнични поступак који је био у току пред Привредним судом у Пожаревцу. Након што је потраживање подносиоца жалбе оспорено, исти је наставио прекинути поступак, који је окончан доношењем правноснажне пресуде којом је утврђено потраживање подносиоца жалбе, а на основу које је првостепени суд већ извршио исправку коначне листе потраживања тако што је потраживање подносиоца жалбе по наведеној пресуди уврстио у трећи исплатни ред. Поменутом правноснажном пресудом није утврђено потраживање подносиоца жалбе као разлучног повериоца. Како у парничном поступку на који је упућен након што му је оспорено потраживање као разлучном повериоцу, није доказао и право одвојеног намирења на непокретностима стечајног дужника, то је првостепени суд правилно нашао да је о потраживању повериоца правноснажно одлучено, након чега је исто увршћено у коначну листу потраживања као потраживање стечајног повериоца. Жалилац који у парничном поступку на који је упућен није издејствовао одлуку којом се утврђује његово разлучно право, не може поновљеним захтевом у стечајном поступку да тражи да се поново одлучује о праву одвојеног намирења.
(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 32/12 од 8. 1. 2016, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 171/16 од 6. 4. 2016)
У року од 15 дана од дана пријема закључка стечајног судије о листи утврђених и оспорених потраживања поверилац чије је потраживање оспорено и који је упућен на парницу, може да покрене парницу подношењем тужбе ради утврђења оспореног потраживања, односно може да настави поступак који је прекинут услед последица отварања стечајног поступка, што је случај у ком се тужба уређује утврђујућим тужбеним захтевом. Рок од 15 дана тече и од дана истека рока за медијацију, која је прописана одредбом члана 115. Закона о стечају. Рок од 15 дана је преклузиван и поверилац који пропусти тај рок губи својство стечајног повериоца. О покренутој парници, односно наставку поступка стечајни поверилац је дужан да обавести стечајног судију у року од 15 дана од дана покретања, односно наставка парнице, а ако то не учини, одговоран је за штету проузроковану пропуштањем.
Из судске праксе:
За наставак прекинутог поступка у коме стечајни поверилац има статус тужилачке стране потребно је да је поднета благовремена и уредна пријава потраживања од стране тужиоца из те парнице, као стечајног повериоца, али и да је поднета пријава потраживања на испитном рочишту оспорена од стране стечајног управника и да је тужилац у својству стечајног повериоца, закључком стечајног судије упућен да захтева наставак прекинутог поступка ради утврђења оспореног потраживања.
Из образложења:
Одредбом члана 48. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011, 71/2012 и 83/2014) прописано је да је стечајни поверилац лице које на дан покретања стечајног псотупка има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику.
Одредбом члана 80. Закона о стечају прописано је да стечајни поверилац своје потраживање према стечајном дужнику остварује само у стечајном поступку.
Одредбом члана 111. Закона о стечају прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику.
Одредбом члана 90. Закона о стечају прописано је да се парнични поступак наставља у Законом прописаним случајевима.
Одредбом члана 92. Закона о стечају прописано је да ће, уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не приначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег захтева, надлежни суд наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену.
За наставак прекинутог поступка у коме стечајни поверилац има статус тужилачке стране потребно је да се кумулативно испуне три услова. Прво, потребно је да је у парници у којој је донето решење о прекиду поступка, тужилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања у поступку стечаја који се води над стечајним дужником, туженим у парници која је у прекиду. Друго, потребно је да је поднета пријава потраживања стечајног повериоца оспорена од стране стечајног управаник. Као трећи, кумулативни услов, потребно је да је тужилац, као стечајни поверилац, закључком стечајног судије упућен да захтева наставак прекинутог поступка ради утврђења потраживања које му је оспорено од стране стечајног управника.
У конкретном случају је правилно првостепени суд поступио када је донео решење о наставку поступка који је прекинут решењем због последица отварања поступка стечаја над туженим, као стечајним дужником, а по претходном преиначеном тужбеном захтеву којим је тужилац тражио утврђење оспореног потраживања, па је на тај начин тужилац у свему поступио по цитираним одредбама Закона о стечају.
(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1231/15 од 8. 2. 2017, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 2363/17 од 21. 9. 2017)
Поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца, које је стечајни управник признао, упућује се на парницу коју је дужан да покрене у року од 15 дана од дана пријема закључка, и то подношењем тужбе за утврђење да потраживање другог повериоца које је признато од стране стечајног управника не постоји. Тужба се подноси против повериоца чије се потраживање оспорава и стечајног дужника, при чему они имају својство јединственог супарничара. Уколико поверилац не покрене парницу у наведеном року, потраживање другог повериоца сматра се признатим.
Уколико стечајни управник или други стечајни поверилац оспоре потраживање које се заснива на извршној исправи, стечајни судија на парницу упућује стечајног управника или повериоца који је оспорио потраживање, коју такође треба покренути у року од 15 дана од дана пријема закључка. У противном, потраживање се сматра признатим.
Суд пред којим се води парница и који је прекинуо поступак услед последица отварања поступка стечаја над стечајним дужником који је странка у поступку пред тим судом, исти ће наставити по стављању предлога за наставак поступка, било од стране стечајног повериоца који је закључком стечајног судије упућен на парницу, било од стране стечајног управника. Притом ће се наведени суд, уколико то није суд пред којим се води поступак стечаја, огласити ненадлежним и предмет уступити стечајном суду. Одредбом члана 118. став 1. Закона о стечају прописано је да ће, ако у тренутку отварања стечајног поступка тече парница о потраживању, стечајни управник преузети парницу у стању у коме се она налази у тренутку отварања стечајног поступка.
Одредбом члана 90. Закона о стечају прописано је да се парнични поступак у којем је стечајни дужник тужени – наставља ако је:
1) тужилац, као стечајни или разлучни поверилац, поднео благовремену и уредну пријаву потраживања;
2) на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаву потраживања;
3) тужилац, као стечајни или разлучни поверилац, закључком стечајног судије упућен на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања;
4) тужилац, као стечајни или разлучни поверилац, предложио наставак прекинутог поступка у року од осам дана од дана пријема закључка стечајног судије из тачке 3) овог члана.
Уколико нису испуњени напред наведени услови, парнични суд решењем одбацује предлог за наставак прекинутог поступка, а уколико су набројани услови испуњени, парнични суд одређује наставак поступка.
Одредбом члана 92. Закона о стечају прописано је да ће, уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не преиначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева, надлежни суд наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену. Међутим, судска пракса привредних судова заузела је став да се утврђујући тужбени захтев може поставити и касније, након наставка поступка од стране парничног суда, а по предлогу стечајног повериоца.
Из судске праксе:
Стечајни поверилац, у својству тужиоца, може да изврши преиначење тужбе постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева и касније, а не само приликом подношења предлога за наставак поступка који је у прекиду због последица отварања поступка стечаја.
Из образложења:
Одредбом члана 92. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011, 71/2012 и 83/2014) прописано је да ће, уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не приначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева, надлежни суд наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену.
Разматрајући поднету жалбу од стране туженог, Привредни апелациони суд, као суд другог степена, наводи да су без утицаја на другачије одлучивање и на правилност побијане пресуде наводи туженог изнети у жалби – да је извршена повреда одредбе члана 92. Закона о стечају, односно да је поступано по недозвољеној тужби, с обзиром на то да тужилац није извршио преиначење тужбе, уз предлог за наставак поступка из прекида, у смислу поменуте одредбе члана 92. Закона о стечају, имајући у виду да из важеће судске праксе произлази да се преиначење тужбе из обавезујућег у утврђујући захтев може извршити и у неком каснијем моменту, а не само приликом стављања предлога за наставак поступка.
(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1236/15 од 31. 3. 2017, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 3544/17 од 30. 6. 2017)
Правно дејство правноснажне одлуке о оспореном потраживању проширено је Законом о стечају на све повериоце стечајног дужника, а не само на стечајног дужника и то је одступање од правила да пресуда делује само међу странкама.
VII ЗАКЉУЧАК
Пријава потраживања представља најважнију процесну радњу стечајних поверилаца јер на основу поднете пријаве потраживања стечајни повериоци стичу својство странке у стечајном поступку. Подношењем пријаве потраживања покреће се поступак утврђивања и намирења стечајних поверилаца. Стога овој процесној радњи мора да се посвети посебна пажња, како од стране стечајних поверилаца тако и од стране стечајног управника који на основу поднетих и испитаних пријава сачињава коначну листу утврђених и оспорених потраживања, а затим и намирује стечајне повериоце током главне деобе. Стечајни управник има посебну улогу током испитивања пријава потраживања, што је процес коме мора приступити са посебном пажњом и значајем. Ово посебно из разлога што погрешно оспоравање пријављених потраживања доводи до непотребних трошкова вођења парнице, који падају на терет трошкова стечајног поступка и умањују стечајну масу стечајног дужника, а с друге стране неосновано признавање пријављених потраживања такође доводи до оштећења стечајних поверилаца.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.