Приказ измена које доноси нови Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма у односу на претходни закон

Нови закон има основни циљ да у односу на досадашњи закон унапреди систем откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, као и да се изврши додатно усаглашавање Закона са међународним стандардима везаним за ову област.

 

Народна скупштина Републике Србије је 14. децембра 2017. године донела Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даље тексту: Закон).

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” број 113/2017 од 17. 12. 2017. године, ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања, а ПРИМЕЊУЈЕ СЕ ОД 1. АПРИЛА 2018. ГОДИНЕ.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14).

Овај закон је конципиран у 12 одвојених целина, и то:

1. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ;
2. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ОБВЕЗНИЦИ;
3. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ АДВОКАТИ;
4. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ;
5. ИНДИКАТОРИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОСНОВА СУМЊЕ;
6. САРАДЊА НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА, ПРОЦЕНА РИЗИКА НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ И АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ И ДЕЛОТВОРНОСТИ СИСТЕМА;
7. УПРАВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА;
8. КОНТРОЛА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ;
9. ЗАШТИТА И ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈА;
10. НАДЗОР;
11. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ;
12. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ.

 

У наставку приказа Закона настојаће се да се констатују и објасне разлике у односу на досадашњи Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

На основу објављених оцена у Извештају Комитета Манивал (Манивал је комитет Савета Европе који окупља експерте који процењују усклађеност држава чланица са свим релевантним међународним стандардима за борбу против прања новца и финансирања тероризма у области  правне праксе, финансијског система и унутрашњих послова, кроз процес узајамне евалуације равноправних чланова) Република Србија је ушла у ПОЈАЧАНИ НАДЗОР од стране поменутог комитета, што доводи до обавезног извештавања Комитета о предузетим активностима на исправљању извештајем утврђених недостатака.

Досада важећи закон оцењен је од стране Комитета Манивал прилично лошим оценама, тако да је констатовано да се иде на доношење новог закона који би исправио оно што је оцењено као лоше од стране Комитета јер би иначе измена досадашњег закона било у више од 50% одредби.

1. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

У уводним одредбама се под ПОЈМОВИМА (члан 3. став 1) уводе посебна објашњења за следеће појмове:

• Лице страног права:

ТАЧКА 4: Лице страног права је правна форма организовања у циљу управљања и располагања имовином која не постоји у домаћем законодавству (нпр. траст, ансталт, фидуције, фидокомис и сл.).

• Уводи се појам ТРАСТА:

ТАЧКА 6: ТРАСТ је лице страног права које једно лице, оснивач (settlor, trustor), успоставља за живота или по смрти, а које поверава имовину на располагање и управљање поверенику (trustee) у корист корисника (beneficiary) или у неку посебно назначену сврху;

ТАЧКА 12: Стварни власник траста је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом; одредба ове тачке аналогно се примењује на стварног власника другог лица страног права.

• Даје се јасније објашњење КОРЕСПОНДЕНТСКОГ ОДНОСА:

ТАЧКА 14: Кореспондентски однос јесте однос између две банке или друге сличне институције, који настаје отварањем рачуна једне банке или друге сличне институције код друге банке у циљу вршења послова међународног платног промета.

• Детаљније се даје дефиниција КВАЗИ БАНКЕ:

ТАЧКА 15: КВАЗИ БАНКА је страна банка или друга финансијска институција која се бави пословима који одговарају пословима банке или друге финансијске институције, која је регистрована у држави у којој се налази њено стварно седиште, односно у којој нема физичког присуства органа управљања и која није део финансијске групе уређене одговарајућим прописима.

• Уводе се додатни појмови везани за функционера, као што су ФУНКЦИОНЕР ДРУГЕ ДРЖАВЕ, ФУНКЦИОНЕР МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ФУНКЦИОНЕР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ:

ТАЧКА 23: ФУНКЦИОНЕР ДРУГЕ ДРЖАВЕ је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у другој држави, и то:

• шеф државе и/или владе, члан владе и његов заменик,
• изабрани представник законодавног тела,
• судија врховног и уставног суда или другог судског органа на високом нивоу, против чије пресуде, осим у изузетним случајевима, није могуће користити редовни или ванредни правни лек,
• члан рачунског суда, односно врховне ревизорске институције и чланови органа управљања централне банке,
• амбасадор, отправник послова и високи официр оружаних снага,
• члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе,
• члан органа управљања политичке странке;

ТАЧКА 24: ФУНКЦИОНЕР МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у међународној организацији, као што је: директор, заменик директора, члан органа управљања, или другу еквивалентну функцију у међународној организацији;

ТАЧКА 25: ФУНКЦИОНЕР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то:

• председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници,
• народни посланик,
• судија Врховног касационог, Привредног апелационог и Уставног суда,
• председник, потпредседник и члан савета Државне ревизорске институције,
• гувернер, вицегувернер, члан Извршног одбора и члан Савета гувернера Народне банке Србије,
• лице на високом положају у дипломатско-конзуларним представништвима (амбасадор, генерални конзул, отправник послова),
• члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе,
• члан органа управљања политичке странке;

ТАЧКА 26: ЧЛАН УЖЕ ПОРОДИЦЕ ФУНКЦИОНЕРА јесте брачни или ванбрачни партнер, родитељи, браћа и сестре, деца, усвојена деца и пасторчад и њихови брачни или ванбрачни партнери;

ТАЧКА 27: Ближи сарадник функционера јесте физичко лице које остварује заједничку добит из имовине или успостављеног пословног односа или има било које друге блиске пословне односе са функционером (нпр. физичко лице које је формални власник правног лица или лица страног права, а стварну добит остварује функционер);

• У ТАЧКАМА 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34. и 35. додатно се дефинишу појмови као што су највише руководство, пренос новчаних средстава, пружалац платних услуга, платилац, прималац, посредник, платни рачун и јединствена идентификациона ознака.

Под обвезницима (члан 4) изузета су лица која се баве поштанским саобраћајем, а у тачки 17. ближе су дефинисана лица која се баве пружањем услуга куповине, продаје или преноса виртуелних валута или замене тих валута за новац или другу имовину преко интернет платформи, уређаја у физичком облику или на други начин, односно која посредују при пружању ових услуга

У истом члану 4. као обвезници констатују се и АДВОКАТИ када помажу у планирању или извршавању трансакција за странку у вези са:

• куповином или продајом непокретности или привредног друштва,
• управљањем имовином странке,
• отварањем или располагањем рачуном код банке (банкарски рачун, штедни улог или рачун за пословање са хартијама од вредности),
• прикупљањем средстава неопходних за оснивање, обављање делатности и управљање привредним друштвима,
• оснивањем, пословањем или управљањем привредног друштва или лица страног права,
• у име и за рачун странке врше финансијску трансакцију или трансакцију у вези са непокретношћу.

Обвезници су и јавни бележници у складу са посебним одредбама овог закона.

2. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ОБВЕЗНИЦИ

На крају члана 5. у ставу 3. додата је следећа обавеза за обвезника:

Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. овог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће, ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, обухватити радње и мере дефинисане у овом члану.

Унутрашња акта морају да буду сразмерна природи и величини обвезника и морају да буду одобрена од стране највишег руководства.

У члану 6, под АНАЛИЗОМ РИЗИКА прописује се да је обвезник дужан да сачини:

• Анализу ризика у односу на целокупно пословање;
• Анализу ризика за сваку групу или врсту странке, односно пословног односа, односно за услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

Ово је веома битно за Агенције у посредовању са некретнинама.

У члану 7, а везано за радње и мере познавања и праћења странке, у тачки 5. уводи се обавеза обвезника да прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика.

У члановима 11, 12, 13, 14, 15. и 16. дате су ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ У ВЕЗИ СА ПРЕНОСОМ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА.

У делу који се односи на УТВРЂИВАЊЕ И ПРОВЕРУ ИДЕНТИТЕТА СТРАНКЕ, у члану 19. детаљно је дефинисано на који начин обвезник утврђује и проверава идентитет ПРЕДУЗЕТНИКА.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је предузетник прибављањем података из члана 99. став 1. т. 1) и 3) овог закона.

Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, као и у лична документа предузетника, чије копије чува у складу са законом. На копији коју чува обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију.

Документација из регистра из става 2. овог члана не сме бити старија од три месеца од дана издавања.

Податке из става 1. овог члана обвезник може да прибави непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар. Обвезник је дужан да на одштампаном изводу из наведеног регистра упише датум, време и лично име лица које је извршило увид. Извод из овог става обвезник чува у складу са законом.

Ако није могуће прибавити све податке из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације коју доставља странка. Ако поједине податке који недостају из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин, обвезник је дужан да те податке утврди на основу писмене изјаве странке.

Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке.

У члану 28. прописана је следећа обавеза ОБВЕЗНИКА, везано за податке о пореклу имовине:

Обвезник је дужан да прикупи податке и информације из члана 99. став 1. тачка 11) овог закона о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет пословног односа или трансакције када пословни однос није успостављен, као и да процени веродостојност прикупљених информација ако, у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма.

Обвезник прикупља податке и информације о пореклу имовине од странке и, предузимајући разумне мере, додатно их проверава кроз расположиве изворе информација.

У делу који се односи на НОВА ТЕХНОЛОШКА ДОСТИГНУЋА И НОВЕ УСЛУГЕ, у члану 38, везано за  ФУНКЦИОНЕРА, обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника.

Ако је странка или стварни власник странке функционер, осим радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да:

• прибави податке о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, и то из исправа и друге документације коју подноси странка, а ако те податке није могуће прибавити на описани начин, обвезник ће о њиховом пореклу узети писмену изјаву непосредно од странке;
• прибави податке о целокупној имовини коју поседује функционер, и то из јавно доступних и других извора, као и непосредно од странке;
• обезбеди да запослени код обвезника који води поступак успостављања пословног односа са функционером, пре успостављања тог односа прибави писмену сагласност највишег руководства;
• прати са дужном пажњом трансакције и друге пословне активности функционера у току трајања пословног односа.

Надаље, у члану 40. прописује се обавеза обвезника везана за ОФШОР правно лице, а у члану 41. обавеза обвезника када његова странка успоставља пословни однос са странком из државе која не примењује међународне стандарде у области спречавања прања новца.

У члану 50, везано за услове које ОВЛАШЋЕНО ЛИЦЕ и његов ЗАМЕНИК морају да испуњавају, избрисана је обавеза поседовања ЛИЦЕНЦЕ

3. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ АДВОКАТИ

У овом делу нема посебних додатних захтева и обавеза за АДВОКАТЕ у односу на раније важећи закон.

4. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ

У члановима 64, 65, 66. и 67. предвиђено је:

• обавештавање Управе о лицима и трансакцијама за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;
• дужност давања података;
• обавеза састављања и примене листе индикатора;
• начин вођења евиденције.

5. ИНДИКАТОРИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОСНОВА СУМЊЕ

Овај део није претрпео неке битне измене и у односу на претходни закон урађене су само мале козметичке измене

6. САРАДЊА НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА, ПРОЦЕНА РИЗИКА НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ И АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ И ДЕЛОТВОРНОСТИ СИСТЕМА

У члану 70. предвиђено је да ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ образује КООРДИНАЦИОНО ТЕЛО ради остваривања ефикасне сарадње и координације послова надлежних органа који се врше у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Процена ризика од прања новца и финансирања тероризма на националном нивоу израђује се у писменој форми и ажурира најмање једном у три године.

АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ И ДЕЛОТВОРНОСТИ СИСТЕМА САРАДЊЕ остварује се увођењем одређених евиденција које су дефинисане у члану 71, као и дефинисаним подацима који се достављају УПРАВИ.

7. УПРАВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА

Послови УПРАВЕ остали су исти као и у претходном закону, а у члановима 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84. и 85. дефинисано је:

• тражење података од обвезника;
• тражење података од надлежних државних органа и ималаца јавних овлашћења;
• привремено обустављање извршења трансакције;
• праћење финансијског пословања странке;
• иницијатива за покретање поступка у Управи;
• прослеђивање података надлежним органима;
• повратна информација;
• тражење података од страних држава;
• достављање података надлежним државним органима страних држава;
• привремено обустављање извршења трансакције на захтев надлежног органа стране државе;
• захтев надлежном органу стране државе за привремено обустављање извршења трансакције;
• спречавање прања новца и финансирања тероризма;
• извештавање о раду.

8. КОНТРОЛА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ

Овај део је углавном остао исти, осим што је посебно у члану 89. дефинисано ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА УПРАВИ, и то:

Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 1. овог закона о сваком пријављеном или непријављеном преносу физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у року од три дана од дана тог преноса, а у случају да постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да наведе и разлоге за сумњу.

Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 2. овог закона у року из става 1. овог члана у случају преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у износу нижем од износа из члана 86. став 1. овог члана, ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

9. ЗАШТИТА И ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈА

Овај део је исти као и у претходном Закону.

10. НАДЗОР

У члану 104. дефинисано је да надзор над применом овог закона од стране обвезника, адвоката и јавних бележника врше:

• Управа;
• Народна банка Србије;
• Комисија за хартије од вредности;
• државни орган надлежан за инспекцијски надзор у области девизних и мењачких послова и игара на срећу;
• министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине;
• Адвокатска комора Србије;
• министарство надлежно за послове поштанског саобраћаја;
• Јавнобележничка комора.

11. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Сходно члану 115, Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона, у складу са законом којим се уређује пословање банака.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 4) овог закона, у складу са законом којим се уређује пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 5) овог закона, у складу са законом којим се уређује делатност финансијског лизинга.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона, у складу са законом којим се уређује делатност осигурања.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачке 10), 11) и 16) овог закона, у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга.

Чланом 117. за наведене преступе у том члану предвиђена је:

– новчана казна у износу од 1.000.000 до 3.000.000 динара – казниће се за привредни преступ правно лице;

– новчана казна у износу од 50.000 до 200.000 динара – казниће се за привредни преступ одговорно лице у правном лицу.

Чланом 118. за наведене преступе у том члану предвиђена је:

– новчана казна у износу од 100.000 до 2.000.000 динара – казниће се за привредни преступ правно лице;

– новчана казна у износу од 10.000 до 150.000 динара – казниће се за привредни преступ одговорно лице у правном лицу.

Чланом 119. за наведене преступе у том члану предвиђена је:

– новчана казна у износу од 50.000 до 1.000.000 динара – казниће се за привредни преступ правно лице;

– новчана казна у износу од 10.000 до 100.000 динара – казниће се за привредни преступ одговорно лице у правном лицу.

Члан 120:

Новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 117. овог закона.

Новчаном казном у износу од 30.000 до 300.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 118. овог закона.

Новчаном казном у износу од 20.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 119. овог закона.

Новчаном казном у износу од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако изврши неку од радњи из чл. 117. и 118. овог закона.

Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако надлежном царинском органу не пријави физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више, у динарима или страној валути, које преноси преко државне границе (члан 86. став 1).

Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако пријава из члана 86. овог закона не садржи све прописане податке (члан 86. став 2).

Члан 121:

Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај адвокат ако:

– не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма или када странка тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 58);

– не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 59).

Члан 122:

Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај јавни бележник ако:

– не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 64);

– не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 65).

12. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 124: Обвезник је дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. овог закона (радње и мере пре успостављања пословног односа и анализа ризика) изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог закона, у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

Обвезник је дужан да своја интерна акта донесе у року од три месеца од дана ступања на снагу Закона.