Правилник, чије се доношење ускоро очекује, треба да пропише начин и услове истицања јединичне цене и да обухвати листу производа за које је обавезно истицање ове цене, а све то у циљу заштите интереса потрошача и развоја здраве конкуренције између привредних субјеката
У свом тржишном наступу трговински субјекти комбинују различите елементе маркетинг микса настојећи да се издвоје у односу на конкуренцију и тако привуку што већи број потрошача. Један од основних елемената у маркетиншком наступу, али не и пресудних, jесте и цена. Имајући у виду значај цена, с једне стране, и доминантне учеснике у каналима маркетинга на страни малопродаје, законодавство модерних тржишних привреда прописује транспарентност и тачност информација које су постављене у циљу заштите интереса потрошача и развоја здраве конкуренције између привредних субјеката.
Имајући у виду значај цена, које су често и одлучујући фактор приликом куповине, а нарочито код потрошача с мањим примањима, бројна законодавства све више подразумевају обавезу истицања малопродајних цена производа који се нуде потрошачима. До само пре неколико година количине производа по паковањима биле су стандардизоване, па је и истицање само продајне цене било сасвим довољно. У Европској унији је, међутим, 2009. године укинут пропис о обавезним стандардизованим паковањима, сходно чему долази до смањења паковања на које смо навикли, па је тако чаша јогурта са 200 ml смањена на 180, чоколаде су са 100 g смањене на 90, па чак и 80 g. И сами произвођачи су у свом пословању пратили навике и потребе потрошача. Смањен је просечан број чланова породице и повећан број једночланих домаћинстава, што је условило потребу за мањим паковањима. Непостојање стандарда у количини наметнуло је потребу изналажења другог начина који ће обезбедити транспарентност и упоредивост цена, а правни оквир за то је створен усвајањем Директиве о истицању цене по јединици мере.
У највећем броју случајева, произвођачи који су се одлучили за смањење паковања нису мењали препознатљиву амбалажу, полазећи од тога ће потрошачи по навици куповати ове производе. И заиста, када би схватили да су куповали производе мање грамаже, потрошачи би обично и даље наставили са уобичајеном куповином. Када, међутим, долази до смањења паковања, цена обично остаје непромењена, па је велики број потрошача то ипак сматрао некоректним.
Бројност производа различитих модалитета и количина представља додатни проблем приликом поређења, па је отуд јасно да истицање малопродајних цена више не може бити довољно. Ово тим пре што се у циљу што бољег функционисања тржишта, потрошачима, као најслабијој страни, мора гарантовати висок ниво заштите.
Стога је потребно изнаћи заједничку јединицу која ће олакшати такво поређење. У Европској унији решење је пронађено у Директиви 98/6 о истицању цена, која се примењује од 1998. године.
Поред истицања продајне цене, Директива подразумева истицање и цене по јединици мере. То је најлакши начин да се потрошачима омогући да процене и упореде цене производа и самим тим донесу најисправнију одлуку при куповини.
У Директиви су дефинисани:
– продајна цена као коначна цена за јединицу производа, или одређену количину производа , укључујући ПДВ и остале порезе;
– цена по јединици која означава коначну цену, укључујући ПДВ и остале порезе, за један килограм, литар, метар, квадратни метар или један кубни метар производа или другој појединачној јединици количине која се широко и обично користи у држави чланици у промету специфичних производа.
У основи, то би значило следеће: уколико, на пример, имамо детерџент за прање веша у врећицама од 2, 3, 6 и 9 kg, а цене су следеће 430 динара, 579 динара, 980 динара и 1.350 динара, поставља се питање која је понуда најповољнија (уколико се посматра само ценовни аспект)?
У ту сврху, за избор најповољније понуде користимо цену по јединици мере, па тако:
– 2 kg = 430 динара, 1 kg = 215 динара;
– 3 kg = 579 динара, 1 kg = 193 динара;
– 6 kg = 980 динара, 1 kg = 163,33 динара;
– 9 kg = 1.359 динара, 1 kg = 151 динар.
Закључак је да је најповољнија понуда врећице од 9 kg, будући да је цена по килограму детерџента у том случају и најнижа.
Поље примене Директиве ограничено је само на производе и њиме нису обухваћене услуге.
Према члану 3. Директиве дозвољавају се и одређена одступања од овог правила, и то за:
– производе који се испоручују у току пружања услуга;
– производе који се продају на аукцији и уметничка дела и антиквитете; и
– производе који се продају у расутом стању, односно нису претходно припремљени, већ се мере у присуству потрошача, и код којих мора бити истакнута само јединична цена.
Осим тога, цена по јединици не мора бити истакнута уколико је једнака продајној цени, али и уколико истицање ове цене може довести до забуне. У прелазном периоду, мала трговинска предузећа могу бити ослобођена ове одредбе.
Примена Директиве у земљама чланицама ЕУ
Директива дозвољава одређена одступања, међутим, не придржавају се све чланице ове могућности. Наиме, Директива оставља могућност да се за производе који прате услугу не истиче цена по јединици мере, као и за производе који су предмет аукције и уметничка дела. Ову могућност не користе Финска и Француска. У Шведској су изузети производи који се продају на аукцијама и сличним поступцима, баш као и у Мађарској. Белгија искључује производе који се испоручују у току пружања услуге и оне који се продају јавним надметањем. Пољска издваја производе који прате услугу. У Луксембургу су изузета уметничка дела и антиквитети само уколико ти производе носе јасан показатељ који омогућава њихову идентификацију на ценовнику који мора бити доступан потрошачима. Остале чланице су потпуно користиле одступање.
Све државе су изузеле одређене робе од обавезе истицања јединичне цене. Шведска нема списак производа, али напомиње да се ова одредба не односи на производе код којих би то изазвало забуну. Кипар, Летонија и Литванија имају отворене листе у којима су дати примери производа за које се обавеза не примењује.
У неким земљама изузети су производи који се продају у количинама испод неке граничне вредности, на Кипру је то 5 g и 5 ml, а у Литванији и Летонији 100 g и 100 ml. Неке чланице су изузеле производе који се продају у аутоматима. Данска, Финска, Естонија и Словачка искључују производе који се не могу поделити без мењања њиховог квалитета или природе.
Остали изузеци су специфични. На пример, дански закон искључује производе који претходно нису припремљени, као што су колачи, Естонија изузима чоколадне фигуре изненађења и јаја, рано свеже поврће, биљке у саксијама, освеживаче даха и жвакаће гуме. Финска изузима чоколадна јаја, украсне слаткише. У Холандији, Естонији и Словачкој искључени су производи који се користе у процесу обраде. Пољска искључује цвеће и биљке, живе животиње, прехрамбене производе који претходно нису упаковани, као и робу која се нуди ван пословних просторија или чија је цена испод 4 злота. Грчка искључује козметичке производе, парфеме и тоалетне производе. У Немачкој су искључени пића и дуван за жвакање, а у Шпанији вино и алкохолна пића с контролисаним именом порекла.
Да би се олакшала примена, државе могу саставити списак непрехрамбених производа или категорије производа за које се истиче јединична цена. Само неколико чланица је искористило могућност састављања таквих листа. Француска, Белгија и Луксембург су донеле позитивне листе непрехрамбених производа. Данска и Финска имају листе које обухватају и прехрамбене и непрехрамбене производе.
Неколико чланица је искористило могућност да не прописује одмах и обавезу истицања цене по јединици за мала трговинска предузећа. Релевантни прагови се крећу од 50 m2 у Грчкој до 500 m2 у Словенији. Неке земље су искључиле објекте где се купци служе на шалтеру, као што је случај у Холандији, Словачкој и Грчкој. У Француској то важи за продајне објекте до 120 m2. Аустрија изузима радње са до 9 запослених.
Путујући трговци су изузети у Аустрији, Ирској и Луксембургу, док се у Естонији изузецима сматрају претходно упаковани производи једнаке запремине или тежине, који се нуде у покретним објектима, трафикама, уличним тезгама. Малтешки закон оставља могућност надлежном органу да утврди критеријуме.
Примена Директиве у Хрватској, најновијој чланици ЕУ
У Хрватској је ова Директива транспонована у Закон о заштити потрошача, на основу које је донет Правилник о начину истицања цијене и цијене за јединицу мјере производа и услуга.
Осим основних дефиниција, Правилник садржи позитивну листу категорија за које је потребно истаћи цену за јединицу мере, а то су:
- храна и храна за животиње, осим ако није другачије прописано;
- детерџенти у смислу прописа којима се уређује здравствена исправност детерџената;
- дечје пелене;
- боје и лакови, изузев сликарских боја;
- уља и течности за моторе и моторна возила;
- дестилована вода;
- производи за негу лица и тела;
- производи за прање и чишћење лица и тела;
- производи за прање и негу косе;
- производи за прање, чишћење и негу зуба и усне шупљине.
Такође, наведени су и одређени изузеци за које не треба истаћи цену по јединици:
– за производе масе мање од 50 грама или запремине мање од 50 милилитара;
– за производе који се продају као поклон пакети или комплети;
– за производе који се продају на снижењу и распродаји;
– за посластице за кућне љубимце;
– за колаче;
– за алкохолна пића у паковањима до 100 ml;
– за смрзнуте десерте запремине до 500 ml;
– за воће и поврће које се продаје комадно или у свежњу.
Хрватска је искористила и могућност да у прелазном периоду од ове обавезе изузме трговине чији су објекти мањи од 50 m2.
И поред детаљних објашњења, у Хрватским радњама ипак се види неразумевање одредаба Правилника (видети слике 1. и 2).
Имплементација Директиве у Републици Србији
Током 2010. године, одредбе Директиве имплементиране су у Закон о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 53/10) и Закон о заштити потрошача („Сл. гласник РС”, бр. 73/10). Почетак примене ових закона, 1. јануар 2011. године, донео је, међутим, бројне недоумице привреди. Законом о изменама и допунама Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 10/13) ближе су објашњене поједине одредбе. Законом је одређен појам претходно упаковане робе, за који се искључиво везује обавеза истовременог истицања продајне и јединичне цене. Прописано је да се јединична цена истиче за упаковане намирнице које могу бити и неједнаких и једнаких називних количина. Такође, предвиђена је израда Правилника којим се прописују начин и услови истицања јединичне цене и који треба да обухвати листу производа за које је обавезно истицање јединичне цене.
Истицање цене је предвиђено за следеће групе производа:
– храну и храну за животиње;
– алкохолна и безалкохолна пића;
– воду;
– детерџенте;
– боје и лакове, изузев сликарских боја;
– уље, мазива и друге течности за моторе и моторна возила;
– дестиловану воду;
– производе за прање, чишћење и негу лица;
– производе за прање и негу косе;
– производе за прање, чишћење и негу зуба и усне шупљине.
Изузете су следеће групе производа:
– производи који се продају као поклон пакети или комплети;
– воће и поврће које се продаје комадно или у свежњу.
Осим тога, Правилником ће бити дефинисано да јединична цена за исту врсту производа у једном малопродајном објекту мора бити једнака. То значи да јединична цена за чоколаде, на пример, може бити 1 kg и све чоколаде ће поред продајне цене имати истакнуту и цену по килограму. То може, међутим, бити и 100 g, јер се највећи број чоколада продаје у паковању од 100 g, што значи да ће јединична цена бити исказана за оне производе чија тежина одступа од предвиђене јединице.
Истицање јединичне цене омогућиће боље ценовно поређење и лакше куповине.
На овим сликама видимо истицање цене за папирну конфекцију где је јединица мере за тоалет папир у једној радњи 100 листића, а у другој је за убрусе то ролна. Ролна не може бити јединица мере будући да нису све ролне исте дужине. Управо због оваквих тешкоћа, Правилник не предвиђа истицање јединичне цене за ову врсту производа.
Јединична цена за исту врсту производа у једном малопродајном објекту мора бити једнака.