Примена и значај контролних листа у редовном инспекцијском надзору у установама образовања и васпитања

Контролне листе се користе у редовном инспекцијском надзору и њима просветни инспектори врше контролу припремљености установе за почетак рада, односно усклађеност рада и поступања установе са прописима.

 

Доношењем Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/2015 – у примени од 29. априла 2016. године) по први пут је у Србији започета свеобухватна реформа у области инспекцијског надзора.

Почетком његове примене мења се однос инспекције према надзираним субјектима и успоставља већа правна сигурност и поверење.

Према одредбама Закона о инспекцијском надзору, инспектор је овлашћен да првенствено делује као саветник и да надзираном субјекту што је могуће боље објасни које су његове обавезе, у циљу усклађивања пословања са законским прописима.

Један од основних елемената превентивног деловања, према Закону о инспекцијском надзору, јесте јавност рада инспекције, односно обавеза објављивања контролних листа.

Одредбама члана 14. Закона о инспекцијском надзору контролне листе су дефинисане као документ који садржи списак приоритетних питања провере и других радњи за које је инспекција овлашћена, одређених према тежини могућих штетних последица у одређеној области, сагласно правилима о процени ризика, као и предмета и обима провере.

Помоћу контролних листа процењује се степен ризика и мери ниво усклађености пословања и поступања надзираних субјеката са законом и другим прописима. Прописана је обавеза доношења и објављивања контролних листа на интернет страни надлежне инспекције.

Просветна инспекција је објавила своје контролне листе на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја (даље: Министарство), које су обавезујуће за све просветне инспекторе (локалне, покрајинске, републичке) и за све субјекте надзора у области образовања и васпитања, односно предшколске установе, основне и средње школе (даље: установе).

На основу Закона о инспекцијском надзору просветни инспектор најкасније три радна дана пре почетка надзора обавештава установу, у писаном облику, о предстојећем инспекцијском надзору и о интернет страници на којој је доступна контролна листа.

Просветни инспектор, поступајући у границама предмета инспекцијског надзора из налога за инспекцијски надзор, предузима оне провере и радње које су садржане у контролној листи.

Друге провере и радње на које је овлашћен, просветни инспектор може да предузме у току надзора ако утврди да је неопходно због потпуног утврђивања чињеничног стања и законитог и безбедног пословања и поступања.

Ако просветни инспектор процени да постоји ризик ван контролне листе који је висок или критичан, односно утврди да постоји незаконитост која захтева да се, сагласно делокругу инспекције, предузму хитне мере, онда покреће ванредан инспекцијски надзор.

Садржина контролне листе и чињенице констатоване у њој морају бити оверене потписом просветног инспектора и директора установе, односно присутног лица.

По завршетку инспекцијског надзора контролна листа чини саставни део записника.

Установа може доставити просветној инспекцији извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе и самопроцени ризика, које је спровела сагласно садржини контролне листе и правилима о процени ризика.

Уз овај извештај, установа прилаже и одговарајућу документацију, односно други материјал којим се поткрепљују налази из извештаја.

Извештај о самопровери испуњености захтева из контролне листе не замењује и не искључује поступање инспектора у инспекцијском надзору у установи која је сачинила извештај о самопровери, односно, поред сачињавања извештаја о самопровери, надзирана установа подлеже и инспекцијском надзору.

Помоћу извештаја о самопровери и самопроцени установе се уводе у систем заснован на процени ризика и едукују се да треба да управљају ризицима везаним за сопствено пословање и поступање.

По потреби, а најмање два пута годишње, инспекција преиспитује садржину контролне листе и ако утврди да је то оправдано, мења је и допуњује.

Да би се на основу контролне листе извршила процена ризика, неопходно је сваком одговору „УСКЛАЂЕНО – ДА” доделити одређени број бодова, односно један (1) бод.

Негативни одговори „НИЈЕ УСКЛАЂЕНО – НЕ” носе нула бодова, док се одговор „НИЈЕ ПРИМЕНЉИВО” не бодује и не рачуна у укупан број бодованих питања.

Бодовање се врши према упутству датом у контролној листи. На основу остварених бодова се за сваку контролну листу посебно, али на исти начин утврђује степен ризика: 1) „незнатан”: 91–100; 2) „низак”: 81–90; 3) „средњи”: 71–80; 4) „висок”: 61–70; 5) „критичан”: 60 и мање.

Према утврђеном чињеничном стању и степену ризика, просветни инспектор изриче сразмерне превентивне и корективне мере и предузима друге мере и радње на које је овлашћен, тако да се ризиком делотворно управља.

Важно је напоменути да, према одредбама Закона о инспекцијском надзору, инспекција на својој интернет страници објављује списак надзираних субјеката за које, на основу података добијених помоћу контролних листа, утврди да су остварили највећи степен усклађености пословања и поступања са Законом и другим прописом (тзв. „беле контролне листе”), као и списак надзираних субјеката за које се утврди да нису уопште остварили усклађеност пословања и поступања са Законом и другим прописима (тзв. „црне контролне листе”).

Сврха „белих контролних листа” је да субјекти који своје пословање врше у складу са законским прописима, буду подстакнути да тако поступају и даље.

“Црне контролне листе” стварају негативан пословни углед за субјекте који своје пословање не врше у складу са законским прописима и пружају информацију о раду тих субјеката лицима која желе да ступе у пословни контакт са њима.

Може се закључити да је значај увођења контролних листа у успостављању веће правне сигурности приликом вршења инспекцијског надзора, као и у могућности да установе унапред знају које критеријуме је неопходно да испуне да би се њихово пословање ускладило са Законом.

Такође, увођењем контролних листа у инспекцијски надзор, успоставља се једнакост у поступању инспектора и ограничава њихова самовоља.

Контролне листе доприносе бољем упознавању стања које се јавља у пракси у одређеним областима и омогућавају да инспекција превентивно и корективно делује у циљу решавања проблема који се јављају у одређени областима.

На тај начин омогућава се делотворнији и ефикаснији рад инспекције, што је један од основних циљева Закона о инспекцијском надзору.

Врста и садржина контролних листа

Контролне листе се користе у редовном инспекцијском надзору и њима просветни инспектори врше контролу припремљености установе за почетак рада, односно усклађености рада и поступања установе са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013 и 35/2015 – аутентично тумачење, 68/2015 и 62/2016 – одлука УС – у даљем тексту: Закон) и другим законским прописима.

Обрасци контролних листа имају следећу садржину:

1. ЗАЈЕДНИЧКЕ КОНТРОЛНЕ ЛИСТЕ (за предшколску установу, основну и средњу школу) којима се врши провера усклађености са законским одредбама:

• Извештај о раду установе;
• Извештај о раду директора;
• Органи установе;
• Нерегистровани субјекат – да ли субјекат испуњава услове за обављање делатности;
• Заштита од дуванског дима – проверава се припремљеност установе за примену Закона о заштити становништва изложености дуванском диму.

2. ПОСЕБНЕ КОНТРОЛНЕ ЛИСТЕ којима се за сваку врсту установе посебно (предшколску установу, основну школу и средњу школу) врши провера усклађености са законским одредбама:

• верификација установе (испуњеност услова за обављање делатности установе);

• планирање рада установе (стручних органа установе);
• упис ученика, формирање група – одељења (упис деце, односно ученика и формирање група и одељења);
• радни односи (услови и поступак за пријем у радни однос);
• евиденције, јавна исправа (начин вођења евиденције и издавање јавне исправе).

 

Овом приликом подсећамо на поједине одредбе Закона и других законских прописа, са којима треба ускладити поступање и пословање установе на почетку школске/радне године:

1) Извештај о остваривању годишњег плана рада за протеклу школску/радну годину

Установа је у обавези да на крају сваке школске/радне године изврши преглед реализације, односно остваривања годишњег плана рада установе за протеклу школску/радну годину и да о томе сачини извештај, који разматра наставничко/васпитно-образовно веће и савет родитеља и усваја орган управљања (чл. 57. ст. 1. тач. 2), чл. 58. ст. 5. тач. 5) Закона).

На основу анализе остваривања и евалуације резултата рада установе треба сачинити конструктивне предлоге на основу којих ће се у наредном периоду планирати рад. Ови предлози би требало да буду саставни део увода годишњег плана рада за наредну школску/радну годину, који ће се оперативно разрадити на задатке и акције.

Извештај садржи реализацију плана рада свих носиоца остваривања програма образовања и васпитања, односно васпитања и образовања.

2) Извештај директора установе о свом раду

Директор установе, као лице одговорно за законитост рада и успешно обављање делатности установе, најмање два пута годишње подноси извештаје о свом раду и раду установе органу управљања (члан  62. став 3. тачка 15) Закона).

Извештај директора садржи степен реализације послова и радних задатака из  надлежности и одговорности директора, утврђених чланом 62. став 3. Закона и статутом установе.

3) Орган управљања (управни и школски одбор)

Орган управљања има девет чланова, укључујући и председника, и чине га по три представника запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе.

Чланове органа управљања установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања (члан 54. став 2. Закона).

Када су у питању установе које оснива друго правно или физичко лице, Закон прописује да се приликом утврђивања састава органа управљања у таквим установама обезбеђује (само) равноправна заступљеност родитеља (члан 52. став 2. Закона).

4) Савет родитеља

У савет родитеља школе бира се по један представник родитеља ученика сваког одељења, односно васпитне групе, ако школа остварује предшколски програм (чл. 58. ст. 2. Закона)

У установи у којој образовање стичу припадници националне мањине, односно етничке групе, у савету родитеља сразмерно су заступљени и представници националне мањине, односно етничке групе, а у установи у којој образовање стичу деца и ученици са сметњама у развоју, члан савета родитеља је и представник родитеља деце, односно ученика са сметњама у развоју (чл. 58. ст. 3. и 4).

Директор је дужан да врши увид у избор родитеља за савет родитеља и да, у случају да постоје неправилности везане за избор родитеља, укаже на њих ради поновног избора чланова.

Приликом избора представника родитеља ученика одељења у савет родитеља школе (основне/средње) потребно је да је:

– изабрани представник – родитељ ученика одељења;

– избор извршен на родитељском састанку на коме је било присутно више од половине родитеља ученика одељења;

– избор родитеља у савет родитеља вршен у складу са одредбама статута;

– начин избора родитеља – представника у савету родитеља – унет у записник са родитељског састанка.

С обзиром на чињеницу да се на почетку сваке школске године формирају одељења, препорука је да се сваке школске године конституише нови савет родитеља и утврди његов састав.

5) Ученички парламент (основна/средња школа)

У последња два разреда основне школе и у средњој школи организује се ученички парламент у складу са чланом 105. Закона.

Ученички парламент чине по два представника сваког одељења седмог и осмог разреда у основној школи, односно сваког одељења у средњој школи, а у уметничкој школи – по три из сваког разреда односно године, које бирају ученици одељенске заједнице сваке школске године.

На почетку сваке школске године ученички парламент треба да изабере председника, два представника (ученика) који учествују у раду школског одбора, односно проширеног сазива школског одбора, у складу са чланом 57. Закона, а затим треба да донесе програм рада ученичког парламента који је саставни део годишњег плана рада школе.

6) Нерегистровани субјекат

Установа која обавља делатност: предшколске установе; основног образовања и васпитања – продуженог боравка/целодневне наставе; основног образовања одраслих; средњег образовања и васпитања (редовно/ванредно средње образовање, преквалификације, доквалификације и сл.); организује услуге дома ученика; обавља делатност изван седишта; организује учење на даљину; реализује програм образовања одраслих без решења Министарства, односно надлежног покрајинског органа – јесте нерегистровани субјекат.

Нерегистрованим субјектом сматра се и установа која поседује решење Министарства за образовање одраслих, али реализује и друге програме без решења Министарства.

7) Верификација установе

Установа може да почне са радом када се утврди да испуњава услове за оснивање и почетак рада и добије решење о верификацији.

Верификација се захтева када се у установи врши статусна промена, мења седиште односно објекат, организује рад у издвојеном одељењу, уводи нови образовни профил или остварује нови програм образовања и васпитања (чл. 32–34. Закона).

Школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајна или јединица локалне самоуправе или друго правно или физичко лице, мора да има решење Министарства о верификацији свих образовних профила за које је уписала ученике, за све разреде и за седиште у коме се обаља делатност, као и сагласност ако обавља и другу делатност која је у функцији образовања и васпитања (у даљем тексту: проширена делатност).

8) Годишњи план рада за школску/радну годину

Одредбама члана 89. став 2. Закона прописана је обавеза установе да годишњи план рада донесе до 15. септембра текуће школске/радне године, у складу са школским календаром, развојним планом и предшколским, школским и васпитним програмом.

Годишњим планом рада утврђују се време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања (члан 89. став 1. Закона).

Према одредбама члана 41. став 1. тачка 1) Закона, доношење годишњег плана рада установе јесте њено аутономно право, односно структура годишњег плана рада установе није утврђена одредбама Закона.

Закон својим одредбама прописује да годишњи план рада установе садржи:

– програм рада ученичког парламента (чл. 105. став 5);

– структуру и распоред обавеза наставника, васпитача и стручних сарадника у оквиру радне недеље (136. став 2).

Приликом израде годишњег плана рада треба водити рачуна да се његова структура и садржина заснивају на законским одредбама, да буду прегледне, систематизоване и сажете, да сви носиоци остваривања програма образовања и васпитања у установи имају своје конкретизоване планове, који треба да буду оперативни и функционални.

 9) Упис и број деце и ученика у групама и одељењима

Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама број 451-02-1859/2017-01 од 22. 6. 2017. године, које је донео министар просвете, науке и технолошког развоја, ближе се уређује начин формирања одељења и начин на који се утврђује цена услуга, односно одређује висина средстава потребних за остваривање школског програма на основу наставног плана и програма и годишњег плана рада школе у школској 2017/2018. години.

Одредбама члана 30. и 31. Закона о предшколском васпитању и образовању („Сл. гласник РС”, број 18/2010) прописан је број деце који се уписује у одређене васпитне групе у предшколској установи.

10) Радни односи (услови и поступак за пријем у радни однос)

Услови за пријем у радни однос прописани су одредбама Закона (чл. 120–121).

Лице са којим се заснива радни однос у установи мора да:

– има одговарајуће образовање (за наставнике, васпитаче и стручне сараднике, степен и врсту образовања коју прописује министар и образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина, стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и 6 бодова праксе у установи, у складу са Европским системом преноса бодова);

– има психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима;

– није осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскрнављење, за кривично дело примање мита или давање мита, за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;

– има држављанство Републике Србије и

– да зна језик на коме се остварује образовно-васпитни рад.

Наведени услови захтевају се за сва лица која се примају у радни однос у установи, односно проверавају се у току рада за све запослене у установи.

Сваком запосленом престаје радни однос ако се у току рада у установи утврди да не испуњава прописане услове или ако одбије да се, на захтев директора, подвргне лекарском прегледу који се врши у надлежној здравственој установи.

Поступак пријема у радни однос на неодређено и одређено време врши се према одредбама члана 130–132. Закона.

Пријем у радни однос у школи чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, врши се на основу преузимања запосленог у установи и на основу конкурса, изузев случајева прописаних чланом 132. став 1. тачке од 1) до 4) – када се пријем у радни однос на одређено време врши без конкурса.

Пријем у радни однос у школи чији је оснивач друго правно или физичко лице, врши се на основу конкурса.

Преузимање запослених (према одредбама Закона)

Одредбама члана 131. ст. 1. Закон прописује да запослени који је у школи у радном односу на неодређено време, а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом јер је распоређен за део прописане норме свих облика непосредног рада са децом и ученицима, остварује право на преузимање стављањем на листу запослених са које се врши преузимање.

Наведена листа утврђује се у оквиру школске управе по јединицама локалне самоуправе, на основу пријава школа о запосленима који имају право на преузимање, до 15. августа текуће школске године, за наредну школску годину.

Право на преузимање остварује се споразумом, уз сагласност запосленог.

Запослени који се преузима, мора да испуњава услове за послове за које се преузима, прописане законским одредбама и општим актом школе у коју се преузима.

Преузимање запослених (према Колективном уговору)

Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, број 21/2015 – у даљем тексту: Колективни уговор) утврђена је обавеза за директора школе (основне и средње) да пре него што распише конкурс за пријем у радни однос, покуша да упражњено радно место попуни путем преузимања запосленог са листе запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, као и у претходном периоду, или оних запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом.

Према члану 5. став 3. Колективног уговора, преузимање се врши следећим редоследом:

1. са листе запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба (запослени се може преузети само за проценат за који му је смањено радно ангажовање у односу на проценат са којим је засновао радни однос);
2. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у тој установи (у овој ситуацији не може да се примени институт „преузимања запосленог”, већ се запосленом који је у радном односу у школи на неодређено време са непуним радним временом, ако испуњава услове, повећава проценат радног времена решењем директора);
3. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у установама на територији надлежне школске управе;
4. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом из других школских управа, уз сагласност школских управа.

У ситуацији када директор основне и средње школе не може да изврши пријем у радни однос на наведени начин (споразумом о преузимању, уз сагласност запосленог), односно нема запосленог са непуним радним временом кога би могао да распореди, односно преузме на упражњено радно место, онда расписује конкурс за пријем у радни однос.

Радни однос на одређено време

Пријем у радни однос у установи на одређено време уређен је одредбама члана 132. Закона и оне искључују примену одредби Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017 – одлука УС) које се односе на заснивање радног односа на одређено време.

Наведеним одредбама Закона прописано је да установа без конкурса може да прими лице у радни однос на одређено време:

1) због замене одсутног запосленог до 60 дана;

2) до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу;

3) до избора кандидата – када се на конкурс не пријави ниједан кандидат или ниједан од пријављених кандидата не испуњава услове – до завршетка школске године;

4) ради извођења верске наставе (у основној и средњој школи).

 11) Евиденције и јавне исправе (вођење евиденције и издавање јавних исправа)

Законом о предшколском васпитању и образовању, као посебним законом у области предшколског васпитања и образовања, уређују се евиденције и јавне исправе које се воде и издају у предшколској установи и школи која остварује припремни предшколски програм.

Правилником о садржају образаца и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у предшколској установи („Сл. гласник РС”, бр. 59/2010) прописује се садржај образаца и начин вођења евиденције у предшколској установи и у школи која остварује припремни предшколски програм.

Вођење евиденције и издавање јавних исправа у основној школи прописано је Законом о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, број 55/2013) и Правилником о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи („Сл. гласник РС”, бр. 55/2006, 51/2007, 67/2008, 39/2011, 82/2012, 8/2013 и 70/2015).

Садржај и начин вођења евиденције и обрасци евиденције у средњој школи прописани су одредбама Правилника о евиденцији у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 31/2006, 51/2006, 44/2013, 55/2014 и 73/2016).

Обрасци јавних исправа које издаје средња школа, прописани су Правилником о јавним исправама које издаје средња школа („Сл. гласник РС”, бр. 31/2006, 51/2006, 44/2013 и 43/2015).