Дело малог значаја је врло важан институт материјалног кривичног права и представљакоректив између некада тврдих и грубих законских решења и еластичних животних ситуација. Случајеви које наводимо у овом тексту управо то и показују
Појам кривичног дела је на јасан начин регулисан уКривичном законику („Сл.гласникРС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 121/12, у даљем тексту: КЗ). С друге стране, регулисане су и оне ситуације из којих произилази да се под одређеним условима учињено кривично дело нећесматратикривичним делом. То представљаоснов искључења кривичног дела, којим је обухваћен и институт дела малог значаја, а који је регулисан у члану 18.КЗ-а.
У члану 14.КЗ-анаведен је појам кривичног дела,према коме је кривично дело, пре свега, оно дело које је предвиђено у закону, уз додатно навођење да је оно противправно и скривљено.Другим речима, да би се једно девијантно понашање појединца сматрало кривичним делом морају се испунити наведени услови. Тек по остварењунаведених услова, таква радња представља кривично дело, које се потом процесуира у даљем судском поступку.
Истовремено, кривично законодавство Републике Србије предвидело је да ће се за конкретно девијантно понашање појединца, а које испуњава услове за постојање кривичног дела, сматратии да не постоји каокривично дело. Иако се и оноу судском поступку процесуира,поступакрезултира доношењем пресуде којом се окривљени ослобађа од оптужбе, кроз применуинститута дела малог значаја, будући данису остварени услови за постојање кривичног дела.
У ст. 1. члана 18.КЗ-асе наводи да,иако садржи обележја кривичног дела, није кривично дело оно дело које представља дело малог значаја, док су у наредномст. 2.таксативно наведени услови који се морају остварити да би се одређено кривично дело сматрало делом малог значаја, а то суследећи услови:
1)степен кривице учиниоца је низак;
2)штетне последице су одсутне или незнатне;
3)општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције.
У члану 18.ст.3.КЗ-анаведено је да се одредбе ст. 1.и 2.истог члана примењују на кривична дела за које је прописана казна затвора до пет година или новчана казна.
Из наведеног законског текста јасно произилази да, каопрво, кумулативно морају бити остварена сва три услова из члана 18.ст.2.КЗ-ада би се одређено кривично дело сматрало делом малог значаја и, каодруго, да ће се у судском поступку на темљуизведених доказа оценити, а према сваком конкретном случају,да ли су остварени наведени услови.
Када је реч опрвомуслову (степен кривице учиниоца), треба поћи од појма кривице који је предвиђен у члану 14.ст.1.КЗ-а,као и од одредбе члана 22.КЗ-а,којимаје одређен појам кривице,као и ближе опредељење елемената кривице, кроз умишљај (члан 25.КЗ-а) и нехат (члан 26.КЗ-а).
Кривица је субјективна категорија, а утврђује се у судском поступку на темељуобјективних елемената извршеног кривичног дела, односно предузетих кривично-правних радњи учиниоца кривичног дела.
Законска формулација – да је степен кривице учиниоца низак –значи да се такав степен кривице мораутврђивати и код кривичних дела која су извршена са умишљајем, а,такође,и код онихдела која су извршена нехатно. Управо у овом делу законодавац не прави разлику за постојање „ниског степена кривице” између умишљаја и нехата, а упракси је јасно да се у претежном делу низак степен кривице везује за нехатна кривична дела.
И башостварење овогусловау практичној применипредставља највећи проблем, па самим тим и одређење постојели и условиза примену члана 18.ст.2.КЗ-а, а што је и предмет излагања у тексту који следи.
Начелно се може утврдити да има места примени овог правног института код готово ситних или багателних, безначајних дела, за које држава није заинтересована да ихпроцесуира.
Други услов за постојање дела малог значаја јесте одсусво штетних последица, односно да су оне незнатне.
Сходно члану 14.ст.1.КЗ-а,у којем је дат појам кривичног дела, елеменат кривичног дела, између осталог, јесу радње као и последице предузетих радњи.Предузетом радњом учиниоца се остварује кривично дело, а она се манифестује у спољашњем свету у временском и просторном смислу и опредељењу (време и место извршења кривичног дела). Радњом учиниоца се остварује промена у спољном свету, што заправо представља последицу самог дела.Дакле, свако кривично дело има своју последицу.
Сходно члану 18.ст.2.КЗ-а,наступела последица треба да је одсутна или незнатна. Одсутност последице значи да онане постоји, а незнатност значи да је последица мала. Наравно, само сагледавањем целокупног правног догађаја и предузетих радњи учиниоца, извођењем доказа у току поступка на главном претресу, може се оценити и утврдити да ли су наступеле последице незнатне.