У тексту су анализиране најважније измене и допуне ЗИО-а које се примењују од 1. јануара 2020. године, а односе се на износ зараде који може да буде предмет извршења, примања на којима може да се спроводи поступак извршења, редослед намирења извршних поверилаца, извршење на заради када запослени има и решења о извршењу и административне забране, обавезе послодавца по решењима о извршењу, ситуације кад дође до промене послодавца и др.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F01%2F993.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
11
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
Примена измењеног ЗИО-а:
Извршење на заради и другим
сталним новчаним примањима
извршног
дужника
У тексту
су анализиране најважније
измене и допуне ЗИО-а које се
примењују од 1. јануара 2020. године, а односе
се на износ зараде
који може да буде предмет
извршења, примања на којима може да се
спроводи поступак извршења, редослед намирења извршних
поверилаца,
извршење на заради када запослени има и решења о извршењу
и административне
забране, обавезе послодавца по решењима
о извршењу, ситуације кад дође до промене послодавца и др.
Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр.
24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,
75/2014, 13/2017 – УС, 113/2017 и 95/2018
– аутентично
тумачење) прописано је право
запосленог на зараду, при чему је предвиђена
и одговарајућа заштита зараде и накнаде
зараде. Према члану
123. став 1. овог закона,
новчано потраживање од запосленог послодавац
може да наплати обустављањем
од његове
зараде само:
■ на основу правоснажне
одлуке суда,
■ у случајевима утврђеним законом (као што
је самодопринос) или
■ уз пристанак запосленог.
Према ставу 2. истог члана,
на основу
правоснажне
одлуке суда и у случајевима
утврђеним законом послодавац запосленом
може да обустави од зараде највише до једне
трећине зараде, односно
накнаде
зараде, ако
законом није друкчије
одређено.
Из наведених одредби члана
123. Закона
о раду може да се закључи да се ограничење
до кога може да се врши обустава од зараде
Мр Жељко Албанезе
не односи
на обуставе за које је запослени
дао свој пристанак (као што су нпр. административне
забране по основу стамбених
или потрошачких кредита, зајам за
огрев, зимницу
и сл.).
С друге стране, Закон о извршењу и обезбеђењу
(„Сл. гласник РС”, бр. 106/2015,
106/2016 – аутентично
тумачење, 113/2017 –
аутентично
тумачење и 54/2019) ближе уређује
извршење на заради и прописује висину
обуставе од зараде јер омогућава извршење
на већем делу примања.
На основу наведеног може да се закључи да:
1) одредбе члана
123. Закона о раду немају
значај када је у питању ограничење обуставе
од зараде јер
2) извршење на заради ближе и другачије је
уређено одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу.
Према томе, када се у овом чланку
говори о
извршењу на заради и другим сталним новчаним
примањима запослених, прате се одредбе
Закона о извршењу и обезбеђењу
(даље: Закон),
као прописа којим се уређује поступак
у ком судови и јавни извршитељи принудно
намирују потраживања извршних
поверилаца
заснована на извршним
и веродостојним
исправама, односно
извршење ради намирења
новчаног потраживања, у складу са овим
12
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
законом, може да се чини, на пример, и на
заради и другим сталним новчаним примањима
која запослени остварује од послодавца
код кога је у радном
односу.
Дакле, овде је реч
о извршним
судским
одлукама као извршним
исправама којима суд обавезује послодавце
да на одређени део примања запослених ставе
забрану, односно
изврше одбијање конкретне
суме новца ради наплате досуђеног потраживања
правног или физичког лица према
запосленом. У тај део унете су одређене новине
последњим изменама и допунама Закона
(објављеним
у „Службеном гласнику РС” бр.
54/2019), на које ће бити указано у наредном
делу текста,
уз напомену да почињу да се примењују
од 1. јануара 2020. године.
Према законској терминологији:
1) потраживање означава право извршног
повериоца да захтева
од извршног
дужника
одређено давање, чињење, нечињење или трпљење;
2) извршни
поверилац је лице чије се потраживање
намирује у извршном
поступку или
обезбеђује
у поступку обезбеђења;
3) извршни
дужник
је лице у односу
на које се
потраживање намирује у извршном
поступку
или обезбеђује
у поступку обезбеђења;
4) решење о извршењу означава решење суда
или јавног извршитеља којим се усваја предлог
за извршење на основу извршне
исправе
или веродостојне исправе.
Извршење на заради и другим сталним
новчаним примањима извршног
дужника
регулисано је чл. 288–298. Закона, а на исту
материју односе
се и чл. 257–270. Закона.
ИЗНОС ЗАРАДЕ/ПЛАТЕ КОЈИ МОЖЕ
ДА БУДЕ ПРЕДМЕТ
ИЗВРШЕЊА ПО
ЗАКОНУ
Поменуто је да према одредбама Закона
суд досуђује обуставе на зараду запосленог.
То практично
значи да послодавци, након
што утврде месечну
зараду запосленог за исплату
(нето) на основу основне зараде запосленог,
учинка и увећања по свим основама
утврђеним актом послодавца (минули рад,
ноћни, прековремени и рад на празник),
имају обавезу да изврше обуставу у складу са
добијеном судском пресудом. Међутим, кад
је реч о примени законских
одредби о обустави
по извршној
судској одлуци, постоји јасно
ограничење до које границе зарада може да се
умањи по овом основу. У иновираном члану
258. Закона, који је у примени од 1. јануара
2020. године, а односи
се на извршења на
примањима запосленог лица, утврђена је
следећа регулатива:
1) Извршење на заради или плати, накнади
зараде, односно
плате може да се спроведе
у висини до једне
половине зараде, накнаде
зараде, плате, накнаде
плате, односно
до њихове
четвртине, ако је њихов износ једнак
или мањи од минималне зараде утврђене у
складу са законом.
2) Извршење на заради или плати, накнади
зараде, односно
плате која не прелази износ
просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког органа
надлежног
за послове статистике може да се
спроведе до њихове трећине.
3) Извршење на минималној заради спроводи
се до њене четвртине.
4) Ради намирења потраживања по основу
законског издржавања, извршење на примањима
из т. 1–3) може да се спроведе до половине
примања.
Као што се види, одредбама члана
258. Закона
ближе је уређено ограничење извршења
на заради/плати запосленог – извршног
дужника.
Према наведеним одредбама, извршење
је могуће спровести на:
1) заради или плати и
2) накнади
зараде или плате,
у висини:
а) до 1/2 зараде или накнаде
зараде, плате
или накнаде
плате, која је:
већа од просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког органа
надлежног
за послове статистике и
већа од минималне зараде утврђене у складу
са законом;
б) до 1/3 зараде или плате, накнаде
зараде,
односно
накнаде
плате, која не прелази износ
просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког органа
надлежног
за послове статистике;
в) до 1/4 зараде или накнаде
зараде, плате
или накнаде
плате, ако је њихов износ јед13
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
нак или мањи од минималне зараде утврђене
у складу са законом
Изузетно, извршење на заради или плати,
накнади
зараде, односно
накнади
плате и минималној
заради, ради намирења потраживања
по основу законског издржавања, може
да се спроведе до половине тих примања.
Треба имати у виду да Закон у члану
288.
став 2. дефинише да појам зарада/плата
обухвата
сва примања запосленог по основу
рада, без пореза и доприноса који се плаћају
из зараде (нето примања).
Као што се види, у Закон је уведена „слојевитост”
у спровођењу извршења на зарадама/
платама, тако што су од 1. јануара 2020. године
измењени – заправо повећани – заштићени
износи примања извршних
дужника,
а све
у циљу јачања социјалне компоненте
Закона
и заштите економски слабих слојева становништва.
Пример: Одређивање износа
обуставе од зараде/плате
С обзиром на то да минимална зарада за децембар
2019. године (исплата у јануару 2020.
године) износи нето 30.367,00 динара, док је
просечна
нето зарада за месец септембар,
према
последњем објављеном
податку
републичког
органа надлежног
за послове статистике,
нето 53.698,00 динара, наведене одредбе члана
258. Закона о извршењу на заради/плати могу
да буду приказане на следећи начин:
1) Ако је зарада запосленог нето 60.000,00
динара, извршење на њој може да се спроведе
у висини до једне
половине, дакле до 30.000
динара, пошто је ова зарада већа од просечне
нето зараде према последњем објављеном
податку
републичког органа надлежног
за
послове статистике у моменту
обрачуна извршења,
као и од минималне зараде у моменту
извршења.
2) Ако је зарада запосленог нето 45.000,00
динара, извршење на њој може да се спроведе
у висини до једне
трећине, дакле до 15.000
динара, пошто ова нето зарада не прелази
износ просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког органа
надлежног
за послове статистике у моменту
обрачуна извршења, а већа је од минималне
нето зараде у моменту
извршења.
3) Ако је зарада запосленог нето 28.000,00
динара, извршење на њој може да се спроведе
у висини до једне
четвртине, дакле до
7.000 динара, пошто је ова нето зарада мања од
минималне нето зараде у моменту
извршења.
У посебном случају, у погледу свих наведених
износа зараде, извршење на заради
или плати, накнади
зараде, односно
накнади
плате и минималној заради, ради намирења
потраживања по основу законског издржавања,
може да се спроведе до половине тих
примања (члан
258. став 8. Закона).
Према наведеним одредбама Закона,
основно решење за судски пресуђене обуставе
јесте да се оне обрачунавају и одбијају
од нето примања запосленог. Наиме, решење
о извршењу на заради доноси суд на основу
тужбе поднете
од стране повериоца потраживања,
при чему се у њему одређује пленидба
дела зараде извршног
дужника
и налаже послодавцу
да заплењени износ исплаћује извршном
повериоцу.
Пример: Обрачун обуставе и нето
зараде за исплату
Бруто зарада запосленог износи 90.000 динара.
Послодавац је добио судско решење о
обустави алиментације
од 8.000 динара. Обрачун
обуставе и нето зараде за исплату изгледа
овако:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Бруто обрачуната зарада 80.000,00
2. Порез (10% × ред. бр. 1 – 16.300) 6.370,00
3. Доприноси за социјално осигурање
(19,9% × ред. бр. 1) 15.920,00
4. Обрачуната нето зарада
(ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 3) 57.710,00
5. Досуђени износ алиментације
8.000,00
6. Зарада за исплату
(57.710,00 – 8.000,00) 49.710,00
У овом случају обустава је одређена у номиналном
износу и у целини је извршена
јер износи мање од 1/2 нето зараде, колики
је лимит за извршење када је зарада запосленог
већа од просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког
органа надлежног
за послове статистике у
моменту
обрачуна извршења, као и од минималне
зараде у моменту
извршења. Закон не
14
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
прецизира да ли се судске обуставе одређују у
номиналном износу или у проценту
од зараде,
па су у пракси
могућа оба решења.
Пример: Обустава која је одређена
као проценат од зараде
Запосленом је судском одлуком наложено
извршење на заради на име издржавања детета
месечно
у проценту
од 20% редовних месечних
примања – зараде. Обрачун је следећи:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Основна бруто зарада 60.000,00
2. Топли оброк 4.000,00
3. Увећање зараде по основу минулог
рада 3.000,00
4. Радни
учинак (5%) 3.000,00
5. Укупна
зарада запосленог
(ред. бр. 1 до ред. бр. 4) 70.000,00
6. Порез и доприноси које плаћа
запослени из зараде 19.300,00
7. Нето зарада запосленог
(ред. бр. 5 – ред. бр. 6) 50.700,00
8. Проценат за извршење на заради 20%
9. Износ обуставе на име издржавања
детета (20% × ред. бр. 7) 10.140,00
10. Износ нето зараде за исплату
запосленом (ред. бр. 7 – ред. бр. 9) 40.560,00
У овом случају примењен је проценат обуставе
на нето зараду, при чему је нето зарада
запосленог од 50.700 динара мања од просечне
нето зараде према последњем објављеном
податку
републичког органа надлежног
за послове
статистике, а већа од минималне зараде.
Зато је извршење могло да се обави до 1/3 нето
зараде, односно
до (50.700 x 1/3) 16.900 динара.
Како је стварно извршени износ мањи од
максимално
могућег, извршење је спроведено
успешно.
У трећем случају који прописује Закон,
ако запослени прима минималну зараду,
обуставе могу да износе само до 1/4 износа
(нето) минималне зараде.
Пример: Извршење на минималној
заради
Запослени прима минималну зараду (која
од 1. 1. 2020. године износи 172,54 динара
нето по часу рада), а истовремено су стигле
две судске обуставе. Зарада се обрачунава на
следећи начин:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Бруто обрачуната минимална зарада 40.994,00
2. Остала примања (минули рад, топли
оброк) 4.000,00
3. Укупна
бруто зарада
(ред. бр. 1 + ред. бр. 2) 44.994,00
4. Пореске обавезе из зараде 11.823,21
5. Обрачуната нето минимална зарада
(ред. бр. 3 – ред. бр. 4) 33.170,79
6. Износ за извршење по судским
пресудама 12.000,00
7. Проценат досуђеног износа за
извршење у односу
на нето зараду
(ред. бр. 6 / ред. бр. 5) 36,18%
8. Дозвољено извршење на минималној
заради – до 1/4, односно
до 25%
обрачунате нето зараде 8.292,70
На минималној нето заради потраживања
према судским
одлукама од 12.000,00 динара
могу да се изврше само до њене 1/4, у овом
примеру до износа од 8.297,70 динара. Дакле,
у овом случају остао је ненаплаћен остатак
досуђених обустава од 3.707,30 динара (12.000
– 8.292,70).
Међутим, као што је већ поменуто (члан
258. став 8. Закона), од сваке зараде, па и од
минималне, ради намирења потраживања
по основу законског издржавања, извршење
може да се спроведе до половине тих примања.
Када се то примени на претходни
пример,
добија се:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Обрачуната нето зарада 33.170,79
2. Износ за законско издржавање по
судским
пресудама 12.000,00
3. Проценат досуђеног износа за законско
издржавање у односу
на нето зараду
(ред. бр. 2 / ред. бр. 1) 36,18%
4. Дозвољено извршење на минималној
заради по основу законског
издржавања – 1/2, односно
50% од
обрачунате нето зараде (33.170,79) 16.585,39
У овом случају извршена је укупна
обустава
12.000 динара законског издржавања од
минималне зараде запосленог, јер је граница
за ову обуставу половина обрачунате минималне
нето зараде.
15
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНОГ КОЈА ЧИНЕ
И КОЈА НЕ ЧИНЕ ОСНОВ ЗА
ИЗВРШЕЊЕ
У члану
289. Закона прецизирано је да се у
решењу о извршењу на заради одређује пленидба
дела зараде извршног
дужника
и налаже
послодавцу да заплењени износ исплаћује
извршном
повериоцу док се потраживање
извршног
повериоца не намири у целини.
Осим тога, наведено је и да, сходно
ставу 2.
члана
288. Закона, зарада која је предмет
извршења
обухвата сва примања запосленог
по основу рада, без пореза и доприноса који
се плаћају из зараде. Ово законско одређење
указује на то да предмет
судског извршења,
дакле предмет
обустава по судским
одлукама,
није само зарада, већ су то и друга примања
која остварује запослени. Овде је дата широка
формулација да су то „сва примања запосленог
по основу рада”, која у самом Закону
није ближе разјашњена, што свакако захтева
додатно појашњење. Према нашем мишљењу,
примања запосленог по основу рада представљају
шири појам од дефиниције зараде из Закона
о раду. Предмет
извршења могу да буду
само примања са карактером зараде за запосленог,
а не и надокнаде
повећаних трошкова
који су у функцији извршења посла (накнада
превоза на посао или дневница
за службени
пут на пример). Према одредби члана
290.
Закона, решење о извршењу на заради протеже
се и на повећање зараде које уследи после
достављања
решења о извршењу, независно
од тога када је рад обављен.
Стога се у примања на којима може да се
спроводи поступак извршења сврставају:
1) зарада за обављени
рад и време проведено
на раду, коју чине основна зарада, део зараде
по основу радног
учинка и увећана зарада по
свим основама (за минули рад, за рад ноћу и
на празник итд.) у складу са актима послодавца;
2) зарада по основу доприноса запосленог пословном
успеху послодавца (награде, бонуси
и сл.), укључујући и зараду из очекиване и
остварене добити;
3) накнаде
зараде по свим основама одсуства
са посла које исплаћује послодавац (одсуство
на празник, годишњи одмор,
плаћено одсуство,
војна вежба и одазивање на позив државног
органа, боловање, прекид рада до и
преко четрдесет пет дана без кривице запосленог
и др.);
4) друга примања из радног
односа
која имају
карактер зараде: топли оброк, регрес, солидарне
помоћи које имају карактер зараде,
теренски додатак, додатак за одвојен живот,
отпремнина
при споразумном
престанку
радног
односа
и сва друга примања остварена
по основу радног
односа
која нису изузета
сходно
члану
105. став 3. Закона о раду.
Сва наведена примања улазе у основ за извршење,
односно
за умањење по основу досуђених
судских
решења о извршењу.
Када је реч о примања запосленог која
чине основ за извршење, треба имати у виду
и кратку
одредбу члана
298. Закона, према
којој се „одредбе које се односе
на извршење
на заради сходно
примењују и на примања на
основу социјалног осигурања и друга стална
новчана примања извршног
дужника.”
Вероватно
ће за објашњење ове одредбе, односно
набрајање на која се ту примања запосленог
мисли, бити потребно детаљније тумачење
надлежног
министарства. Међутим, наведена
одредба да се „извршење на заради примењује
и на примања по основу социјалног
осигурања” значи да извршење (пленидба)
прописано Законом може да се спроведе и
на примања која се запосленом исплаћују
по основу боловања до тридесет дана које
исплаћује послодавац, као и по основу боловања
преко тридесет дана које се исплаћује
из средстава Републичког фонда за здравствено
осигурање.
У наведеној одредби члана
298. Закона такође
је речено да се извршење на заради примењује
и на „друга стална новчана примања
извршног
дужника.”
То је још један критеријум
који је Закон поставио и који у пракси
мора да се има у виду приликом опредељења
на која примања запосленог стварно могу да
се примене обуставе.
С друге стране, ради заштите дужника
и
спречавања евентуалног
угрожавања његових
егзистенцијалних
потреба, строго мора
да се води рачуна о томе која су то примања
на којима никако не може да се спроводи
поступак извршења.
16
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Према одредбама иновираног члана
257.
Закона, предмет
извршења не могу да буду:
1) примања на основу законског издржавања,
накнаде
штете због нарушења здравља,
новчане ренте
због потпуне или делимичне
неспособности за рад и новчане ренте
за издржавање
које је изгубљено услед смрти дужника
издржавања;
2) примања на основу новчане накнаде
за телесно
оштећење према прописима о инвалидском
осигурању;
3) примања која се остварују према прописима
о социјалној заштити;
4) примања на основу привремене незапослености;
5) примања на основу закона којим се уређује
финансијска
подршка
породици са децом;
6) примања на основу стипендије и помоћи
ученицима и студентима;
7) потраживања чији је пренос законом забрањен.
Према томе, уколико запослени – извршни
дужник,
поред зараде и накнаде
зараде
и других новчаних примања, остварује и неко
од претходно
наведених примања, предмет
извршења не могу да буду наведена примања
под тачкама 1–7.
Међутим, с обзиром на то да запослени
имају већи број примања која нису зарада, а
ипак чине њихов доходак, остаје да се види да
ли су од извршења, односно
пленидбе ослобођена
примања попут отпремнине
при одласку
у пензију, јубиларних награда, отпремнине
при отказу
уговора о раду по основу технолошког
вишка
и сл. По нашем мишљењу, предмет
извршења не би могла да буду ни примања
по основу накнаде
за помоћ и негу другог лица
или за набавку специјалних помагала за читање
и писање прописаних законом. Уз то, извршење
не може да се спроведе ни ако се уместо
зараде запосленом само уплаћују доприноси
за социјално осигурање ради континуитета
у
пензијском стажу.
Прецизирање примања у наведене две групе
– која јесу и која нису основ за извршење
– битно је имати у виду у пракси
да не би били
оштећени и запослени и онај коме се плаћа
из његових примања. Конкретно, ако је извршење
наложено у одређеном проценту
од
сталних месечних
примања, неопходно
је прецизно
дефинисати која су то стална месечна
примања која улазе у зараду која је предмет
извршења, јер свако искључење неког од наведених
примања за последицу може да има
непотпуно спровођење извршења по судским
одлукама.
Пример: Обрачун обуставе када
извршни
дужник
остварује и
примања која немају
карактер зараде
Запосленом је судском одлуком наложено
извршење на заради на име издржавања детета
месечно
у проценту
од 30% од редовних месечних
примања – зараде. Запослени је у посматраном
месецу остварио следећа примања:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Зарада за часове рада 65.000
2. Топли оброк 4.000
3. Увећање зараде по основу минулог рада 4.000
4. Накнада
зараде за време годишњег
одмора
15.800
5. Награда по основу доприноса успеху
послодавца 6.200
6. Теренски додатак 5.800
7. Накнада
трошкова
смештаја и исхране
за рад и боравак на терену 8.500
8. Примања на основу новчане накнаде
за
телесно оштећење 10.000
9. Укупна
примања у месецу
(ред. бр. 1 до ред. бр. 8) 119.300
10. Износ примања која чине зараду као
основ за извршење
(ред. бр. 1 до ред. бр. 6) 100.800
11. Порез и доприноси које плаћа запослени
(из примања са карактером зараде од
100.800 дин.) 28.509
12. Нето примања расположива за
извршење (ред. бр. 10 – ред. бр. 11) 72.291
13. Проценат за извршење на заради 30%
14. Износ обуставе на име издржавања
детета (ред. бр. 12 × ред. бр. 13) 21.687
15. Износ за исплату запосленом
(ред. бр. 12 – ред. бр. 14) 50.604
У овом примеру запослени је у посматраном
месецу имао и друга примања која не
чине зараду, осим примања која чине зараду
од 100.800 динара. Исплаћен му је још и износ
од 18.500 динара (8.500 динара на име накнаде
трошкова
смештаја и исхране
за рад и боравак
на терену + 10.000 динара на име новчане
накнаде
за телесно оштећење), који не улази
у основ за извршење на заради јер према
17
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
прописима о раду не чини зараду запосленог,
односно,
према члану
257. тачка 2) Закона, не
може да буде предмет
извршења.
У оваквим случајевима, када запослени у
току месеца остварује више врста различитих
примања, важно
је правилно разлучити
која примања се сматрају сталним месечним
примањима, а која могу да буду основица за
процентуално
одређене обуставе од зараде.
Овде уједно
може да се испрати и законско
решење по коме, ако је нето зарада запосленог
већа од републичког просека према последњем
познатом податку,
извршење на заради
може да се спроведе до половине те нето зараде
запосленог, што је у примеру учињено без
сметњи.
ОБРАЧУН ОБУСТАВА ПО СУДСКИМ
ПРЕСУДАМА КАДА ОНЕ ПРЕЛАЗЕ
ДОЗВОЉЕНЕ ЗАКОНСКЕ ГРАНИЦЕ
Претходно
је наведено да, према одредбама
Закона, извршење на заради може да се
спроведе у зависности од висине те зараде и
да износи од 1/4 до 1/2 зараде. Ова ограничења
указују на то да ће бити доста ситуација
у пракси
када ће досуђене обуставе превазилазити
законски максимум
извршења на
заради, односно
применом ових ограничења
неће моћи да се изврше сва досуђена извршења.
Како се у том случају намирују налози
за извршење?
Ово питање разрешава се према одредбама
члана
270. Закона, у коме је наведено
следеће:
1) Ако је више извршних
поверилаца поднело
предлог за извршење на истом потраживању,
а сви не могу да се намире у целини, редослед
њиховог намирења одређује се према дану
пријема предлога за извршење у суду. Наредни
извршни
поверилац намирује се када се
претходни
намири у целини.
2) Више извршних
поверилаца које је поднело
предлог за извршење истог дана намирује се
истовремено. Ако у том случају сви извршни
повериоци не могу да се намире у целини, намирују
се сразмерно висини потраживања.
У случају недостајућег новчаног примања
дужника,
Закон предвиђа сразмерно намиривање,
што подразумева да:
■ износ сваког појединачног
потраживања
дели се са износом укупног
потраживања ради
добијања процента
његовог учешћа,
■ са добијеним процентом
множи
се износ
зараде дозвољен за извршење и на тај начин
добија се сразмеран износ потраживања који
може да се изврши.
Пример: Сразмерно намиривање
поверилаца
Бруто зарада запосленог износи 61.870 динара,
а нето 43.534 динара:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Бруто зарада запосленог 61.870
2. Порез ((61.870 – 16.300) x 10%) 6.024
3. Доприноси на терет запосленог
(61.870 x 19,9%) 12.312
4. Нето зарада
(ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 3) 43.534
Одмах
треба приметити да нето зарада
од 43.534 динара не прелази износ просечне
нето зараде према последњем објављеном
податку
републичког органа надлежног
за
послове статистике у моменту
обрачуна извршења
(53.698 динара), али је виша од минимална
нето зараде у моменту
извршења
(30.367 динара), па послодавац на овој заради
може да спроведе извршење у висини до једне
трећине, дакле до 14.511,33 динара (43.534
/ 3). Овакав поступак послодавци морају увек
да спроводе када обрачунавају извршење на
заради по добијеним судским
пресудама, јер,
како се могло видети, Закон прописује различита
ограничења за извршење у зависности
од висине зараде запосленог.
Када послодавац утврди у ком износу обуставе
могу да се обрачунају од конкретне зараде,
обрачун се наставља
на следећи начин:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Нето зарада 43.534
2. Укупне
судске обавезе (а + б) 18.800
од тога:
2а – алиментација
(10.000 дин.)
– учешће: (10.000 / 18.800) = 53,2% 10.000
2б – наплата штете запосленом (8.800)
– учешће: (8.800 / 18.800) = 46,8% 8.800
3. Износ обавеза који може да се плати
(до једне
трећине: 33,33% × 43.534) 14.511
18
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Ред.
бр. Опис Износ
од тога:
3а за алиментацију:
14.511 x 53,2% 7.720
3б за наплату штете: 14.511 x 46,8% 6.791
4. Укупно
извршене обавезе (7.720 + 6.791) 14.511
5. Нето зарада за исплату (43.534 – 14.511) 29.023
У овом примеру евидентан
је недостатак
нето зараде за измирење судских
обавеза,
а постоје две такве обавезе. Зато је потребно
најпре наћи њихово међусобно процентуално
учешће, па затим добијене проценте
применити на расположиви део нето зараде
за обуставе. Према наведеној рачуници остале
су неплаћене обавезе запосленог у износу од
4.289 динара (18.800 – 14.511).
ПРВЕНСТВО У НАМИРЕЊУ
ПОТРАЖИВАЊА
Решења о извршењу могу да се односе
на
намирења по многобројним
основама, па
зато Закон успоставља
одређено првенство.
Наиме, према члану
292. Закона, првенство
у намирењу над осталим извршним
повериоцима,
и када је извршење ради намирења
осталих извршних
поверилаца већ почело,
имају извршни
повериоци који потражују:
1) законско издржавање,
2) новчану ренту
због:
■ потпуне или делимичне
неспособности за
рад или
■ изгубљеног издржавања услед смрти дужника
издржавања.
Дакле, наведена потраживања имају првенство
у намирењу над осталим извршним
повериоцима и када је извршење ради намирења
осталих извршних
поверилаца већ почело,
као и у односу
на тзв. административне
забране. Зато се у пракси
често означавају као
привилегована потраживања.
Уз ово, чланом
291. Закона прецизирано је
управо помињано намирење извршних
поверилаца
законског издржавања и новчане ренте.
Према тим одредбама, ако више извршних
поверилаца потражује од истог извршног
дужника
законско издржавање, новчану ренту
због потпуне или делимичне
неспособности
за рад или новчану ренту
за издржавање које
је изгубљено услед смрти дужника
издржавања
(дакле потраживања са правом првенства
у намирењу), а њихова потраживања премашују
део зараде који може да буде предмет
извршења, решење о извршењу доноси се и
спроводи у корист сваког од њих, сразмерно
висини потраживања. Ако после започетог
извршења наведених потраживања (достављања
решења о извршењу послодавцу) уследи
нови предлог за извршење ради намирења
исте врсте потраживања, суд мења раније
решење о извршењу и одређује износ који
се убудуће, сразмерно висини потраживања,
исплаћује сваком извршном
повериоцу. Решење
којим се мења раније решење о извршењу
доставља
се и извршном
повериоцу на чији
предлог је донето раније решење, који има
право на приговор против решења.
Пример: Утврђивање сразмерног
износа потраживања када је
запосленом досуђено законско
издржавање за неколико деце
Нето зарада запосленог је 50.000 динара.
Одређено је издржавање за двоје деце од по
20% од нето зараде и за једно
дете од 12.000
динара, што укупно
износи 32.000 динара.
Пошто се овде ради о намирењу потраживања
по основу законског издржавања, извршење
се може спровести до половине нето
зараде запосленог, дакле до 25.000 динара.
Укупан износ на име потраживања са
правом првенства потраживања, по основу
законског издржавања, износи 32.000 динара,
што је више од дозвољеног извршења од
25.000 динара, па мора да се утврди сразмеран
износ потраживања за издржавана лица
на следећи начин:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Нето зарада 50.000
2. Укупне
судске обавезе (а + б + в) 32.000
од тога:
2а – законско издржавање за дете А
(10.000 дин.)
– учешће: (10.000 / 32.000) = 31,25% 10.000
2б – законско издржавање за дете Б
(10.000 дин.)
– учешће: (10.000 / 32.000) = 31,25% 10.000
2в – законско издржавање за дете В
(12.000 дин.)
– учешће: (12.000 / 32.000) = 37,50% 12.000
19
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
Ред.
бр. Опис Износ
3.
Износ обавеза који може да се плати –
до једне
половине – 50% од 50.000 25.000
од тога:
3а за законско издржавање дете А: 25.000
x 31,25% 7.812,5
3б за законско издржавање дете Б: 25.000
x 31,25% 7.812,5
3в за законско издржавање дете В: 25.000
x 37,50% 9.375,0
4. Укупно
извршене обавезе (7.812,50 +
7.812,50 + 9.375) 25.000
Према наведеној рачуници, за конкретни
месец остале су неплаћене обавезе запосленог
у износу од 7.000 динара (32.000 – 25.000).
ИЗВРШЕЊЕ НА ЗАРАДИ КАДА
ЗАПОСЛЕНИ ИМА И РЕШЕЊА О
ИЗВРШЕЊУ И АДМИНИСТРАТИВНЕ
ЗАБРАНЕ
Могло се видети да Закон третира обуставе
од зараде запосленог по основу решења о
извршењу (на пример судске пресуде). Међутим,
на зараду такође могу бити примењене
и тзв. административне
забране, које
карактерише пристанак запосленог да му
се одређена обавеза одбија од зараде. Наиме,
административна
забрана је забрана исплате
дела зараде са пристанком извршног
дужника
– запосленог, при чему, у смислу
Закона, има дејство решења о извршењу на
заради.
Карактер административне
забране имају:
разне кредитне позајмице
послодавца,
продаја робе на кредит код послодавца, рате
зајма
за набавку зимнице,
огрева и уџбеника
и сл. Отуда следи и логично
питање да ли се
ограничење извршења (нпр. највише до половине
на заради, односно
до четвртине на
минималној заради) односи
и на извршење
по основу административних
забрана.
Закон ове административне
забране назива
„забране са пристанком извршног
дужника”,
па у члану
297. утврђује следеће:
1) Забрана исплате зараде са пристанком
извршног
дужника
(административна
забрана)
има дејство решења о извршењу на
заради.
2) Упркос административној
забрани, извршни
повериоци који потражују законско
издржавање, новчану ренту
за издржавање
које је изгубљено услед смрти дужника
издржавања и новчану ренту
због потпуне
или делимичне
неспособности за рад –
привилегована потраживања – намирују
се пре поверилаца у чију је корист уведена
административна
забрана, до пуног износа
или сразмерно висини потраживања и ако
је извршење ради намирења потраживања
обухваћеног административном
забраном
већ почело.
Сагласно овим одредбама члана
297. Закона,
извршни
повериоци који потражују тзв.
привилегована потраживања намирују се
пре поверилаца у чију корист је уведена административна
забрана, чак и када је намирење
из административне
забране већ почело.
Дакле, привилегована потраживања по решењу
о извршењу увек имају првенство у
односу
на административне
забране.
Оно што је битно са становишта редоследа
намирења, а управо имајући у виду наведена
привилегована потраживања, јесте законско
опредељење да административна
забрана
нема утицаја на спровођење извршења
на заради ради намирења потраживања по
основу законског издржавања, новчане ренте
потпуне или делимичне
неспособности за рад
и новчане ренте
за изгубљено издржавање
услед смрти дужника
издржавања. Сагласно
наведеним одредбама члана
297. став 2. Закона,
када се ради о наведеним привилегованим
потраживањима, без обзира на то да ли запослени
већ има административну
забрану
или се она стави по његовом одобрењу после
доношења решења о извршењу по привилегованим
потраживањима, укупан износ извршења
може да пређе законско ограничење од
нпр. 1/2 зараде, односно
1/4 минималне зараде,
с тим да сам износ по решењу о извршењу,
иако се ради о приоритетним потраживањима,
не сме да пређе ово законско ограничење.
Исто је и ако је административна
забрана
стављена
на зараду после решења о извршењу
осталих потраживања, тј. укупан износ може
да пређе 1/2 зараде, односно
1/4 минималне
зараде, али износ по решењу о извршењу не
сме да пређе ово ограничење.
20
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Дакле, без обзира на чињеницу да ли је административна
забрана стављена
на зараду
пре или после доношења решења о извршењу
на заради по основу привилегованих потраживања,
укупан износ административне
забране стављене
пре или после решења о
извршењу привилегованих потраживања
могу да пређу ограничење од 1/2 зараде, тј.
1/4 минималне зараде. Наиме, у овом случају
не важи ограничење да укупна
извршења на
заради не могу да буду већа од 1/2 зараде, тј.
1/4 минималне зараде (ради једноставности,
увек говоримо о заради запосленог која је
већа од републичког просека, на коју је извршење
дозвољено до 1/2).
На бази ових одредби и наведених одредби
чл. 291. и 292. о првенству у намирењу потраживања
може се навести неколико примера
редоследа намирења потраживања.
Пример: Редослед намирења
потраживања – 1
Уколико постоји административна
забрана
на заради за конкретног запосленог
– извршеног дужника,
па након тога послодавац
добије решење суда по ком том
запосленом мора да извршава обуставу од
зараде (што се чини на бази овог судског решења),
а нису у питању тзв. привилегована
потраживања, прво мора да се намири административна
забрана, а затим обустава
по добијеном судском решењу, тако да обе
обуставе не буду веће од 1/2 зараде, односно
1/4 минималне зараде. У оваквом случају
запослени би, као дужник
потраживања, а
ради заштите своје зараде, требало да обавести
суд пре доношења решења о извршењу
осталих потраживања да му је већ стављена
административна
забрана на зараду и у ком
износу, како би суд исправно могао да утврди
износ по основу осталих потраживања, као и
да обуставе не пређу ограничење од 1/2 зараде,
односно
1/4 минималне зараде.
У другом случају, ако је послодавац ставио
одређену административну
забрану на
зараду запосленог, па је од јавног извршиоца
добио решење о извршењу на заради, јавног
извршитеља мора да обавести ако не може
у целини да извршава решење које је доставио
јавни извршитељ, јер запослени већ
има административну
забрану на заради.
Дакле, у овом случају не спроводи се сразмерно
извршење, већ извршење по основу
административних
забрана у целости, а
извршење по основу решења о извршењу
на преосталом износу примања запосленог
расположивог за извршење по Закону. Конкретно,
зарада запосленог износи 60.000 динара,
административне
зараде стављене
пре
доношења судског решења 20.000 динара, а по
основу судског решења обавеза запосленог на
име штете послодавцу износи 20.000 динара.
Пошто је административна
забрана на
зараду стављена
ПРЕ доношења решења о
извршењу, укупан износ обустава не може
да пређе 1/2 зараде. Тако у овом случају запосленом
може да се одреди месечно
извршење
највише у износу од 30.000 динара (60.000 /
2), иако његове укупне
обавезе износе 40.000
динара. У оваквом случају запослени треба да
поднесе
жалбу суду, као и да, уз подношење
доказа о стављању
административне
забране
пре решења о извршењу, тражи измену решења,
на пример, у смислу да му се дозволи
исплата по судском решењу у више рата. Са
своје стране, и послодавац треба да обавести
суд да не може да обуставља
20.000 динара
запосленом од зараде јер запослени већ има
административну
забрану на тој заради, као и
да може да му обуставља
само 10.000 динара.
Пример: Редослед намирења
потраживања – 2
Уколико постоји административна
забрана
која је стављена
пре или после (што
нема никаквог значај) потраживања са правом
првенства у намирењу (привилеговано
потраживање), сагласно члану
292. Закона,
прво морају да се намире потраживања са
правом првенства у намирењу (привилеговано
потраживање), па тек онда потраживање
по основу административне
забране.
Дакле, после намирења привилегованих потраживања
(законско издржавање, новчана
рента
за издржавање које је изгубљено услед
смрти дужника
издржавања и новчана рента
због потпуне или делимичне
неспособности
за рад) од остатка
зараде врши се обустава административне
забране која је на зараду стављена
по пристанку запосленог, независно од
21
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
тога што укупне
обуставе прелазе 1/2 зараде,
односно
1/4 минималне зараде. Извршење се,
дакле, спроводи на следећи начин:
■ по решењу о извршењу врши се наплата из
зараде највише до 1/2, односно
1/4 минималне
зараде;
■ од преосталог дела зараде преко 1/2 зараде,
односно
1/4 минималне зараде врши се
обустава административне
забране која је
на зараду запосленог стављена
по његовом
пристанку.
У овом случају не поштује се ограничење
оптерећења
зараде јер је административна
забрана
стављена
по пристанку запосленог када
је зарада већ била оптерећена
до законског
ограничења. Практично,
у овим случајевима
запосленом може да се изврши обустава и целог
преосталог дела зараде с обзиром на то да
је запослени за то дао свој писани пристанак,
сходно
члану
123. став 1. Закона о раду.
Према томе, може да се прецизира следеће:
1) Када се из зараде запосленог намирују потраживања
по решењу о извршењу, а то нису
потраживања са правом првенства у намирењу,
редослед намирења одвија се по датуму
доспелости потраживања. Ако је на зараду
прво стављена
административна
забрана, па
је после тога добијено решење суда о извршењу,
прво мора да се намири административна
забрана, а затим обустава по добијеном судском
решењу. Укупан износ свих ових обустава
не може да буде већи од 1/2 зараде, односно
1/4 минималне зараде или накнаде
зараде запосленог.
2) Када се из зараде запосленог намирују потраживања
по решењу о извршењу, а то су потраживања
са правом првенства у намирењу,
без обзира на постојање претходно
стављених
административних
забрана на зараду, редослед
намирења је такав да прво морају да се
намире решења о извршењу на потраживања
са правом првенства у намирењу, па тек након
тога административне
забране. Укупан износ
по судским
решењима не може да буде већи од
1/2 зараде, односно
1/4 минималне зараде или
накнаде
зараде запосленог, али укупан износ
по судским
решењима и административним
забранама може да пређе ограничење од 1/2
зараде, тј. 1/4 минималне зараде.
ПРОМЕНА ПОСЛОДАВЦА И
НАМИРЕЊЕ ПОТРАЖИВАЊА ПО
РЕШЕЊУ О ИЗВРШЕЊУ
У пракси
је могуће да у току плаћања по
основу решења о извршењу (за алиментацију,
штету и сл.) запослени мења послодавца. Такав
случај предвиђа члан
294. Закона, који
прецизира да решење о извршењу делује и
на новог послодавца извршног
дужника,
и
то од тренутка
када му се достави решење
о извршењу. Наиме, послодавац код кога је
извршном
дужнику
престао радни
однос
дужан
је да одмах,
препорученом пошиљком с
повратницом, достави решење о извршењу
новом послодавцу и да о томе обавести јавног
извршитеља. Ако му није познато ко је нови
послодавац, о томе одмах
обавештава јавног
извршитеља.
У наставку овог поступка јавни извршитељ
дужан је да начини увид у евиденцију
запослених и здравственог осигурања, да достави
решење о извршењу новом послодавцу
извршног
дужника
и о томе обавести извршног
повериоца. Међутим, ако после тог увида
утврди да извршни
дужник
нема стална
новчана примања, позива извршног
повериоца
да у року од осам дана предложи додавање
новог средства и предмета
извршења или
промену средства и предмета
извршења. Ако
извршни
поверилац ништа не предложи у
року, извршни
поступак се обуставља.
Послодавац на исти начин поступа и када
су у питању административне
забране, тј. новом
послодавцу доставља
административну
забрану. Ако му није познато код кога је
извршни
дужник
засновао радни
однос,
о
томе без одлагања треба писмено да обавести
извршног
повериоца који је донео административну
забрану, како би он могао да
предузме мере за наплату свог потраживања.
Овде је важно
подсетити и на одредбе
члана
293. Закона, који прецизира да потраживања
за која није прописано безготовинско
плаћање извршни
поверилац наплаћује
на благајни на којој се извршном
дужнику
исплаћује зарада. У том случају извршни
поверилац има право на то да му се заплењени
део зараде исплаћује о трошку
извршног
дужника,
и то преко поште на адресу
22
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
коју означи или на рачун у банци, по одбитку
поштанских
трошкова.
Заплењени део зараде
уплаћује се на наменски рачун јавног извршитеља,
који одмах
преноси уплаћени износ на
рачун извршног
повериоца.
ОБАВЕЗЕ ПОСЛОДАВАЦА ПО
ОСНОВУ СПРОВОЂЕЊА ИЗВРШЕЊА
НА ЗАРАДАМА ЗАПОСЛЕНИХ
Као што је већ речено, у решењу о извршењу
на заради одређује се пленидба дела зараде
извршног
дужника
и налаже послодавцу да
заплењени износ исплаћује извршном
повериоцу
док се потраживање извршног
повериоца
не намири у целини. Дакле, сва решења
о извршењу, као и административне
забране,
послодавац је дужан да редовно обуставља
од зараде запосленог, у складу са наведеним
одредбама законских
прописа. Притом подсећамо
и на то да је правоснажна
судска одлука
она одлука која више не може да се побија
жалбом.
Које су последице ако послодавац не
поступи према решењу суда и не обустави
прописани део нето зараде запосленог у корист
извршног
повериоца (физичког лица)?
Уколико привредно
друштво, као послодавац,
пропусти да поступи према решењу и да
прописани новчани износ обустави од зараде
свог запосленог, као извршног
дужника,
као и
да изврши исплату извршном
повериоцу, све
до окончања извршног
поступка извршни
поверилац,
сагласно члану
295. Закона, може да
поднесе
предлог јавном извршиоцу да донесе
решење које има дејство решења о извршењу
и којим се послодавац обавезује да намири
извршном
повериоцу све оброке које није запленио
и наплатио, али и да одреди средство
и предмет
извршења ако послодавац не намири
оброке у року.
Решење извршава онај ко спроводи извршење
на заради извршног
дужника.
Осим тога, послодавац који није поступио
према решењу о пленидби зараде, сходно
члану
296. Закона, одговара за штету коју
извршни
поверилац претрпи у случајевима
када:
1) послодавац није поступао према решењу
о извршењу,
2) после окончања радног
односа
извршног
дужника
није новом послодавцу одмах
доставио
решење о извршењу препорученом
пошиљком с повратницом,
3) није одмах
обавестио јавног извршитеља
да не зна ко је нови послодавац извршног
дужника.
У вези са наведеним може се препоручити
да би послодавци требало да воде посебну
евиденцију за сва примљена решења о
извршењу и судске и административне
забране
на основу којих се врше обуставе на
одређеном делу зараде својих запослених.
За свако решење о извршењу потребно је
стално имати податке
о датуму пријема,
укупном
износу обавезе, периоду у коме се
обустава спроводи и месечном
износу обуставе,
у складу са иновираним одредбама
Закона, али и месечне
податке
о висини зараде
запосленог у односу
на просечну
нето
зараду у Републици према последњем објављеном
податку
републичког органа надлежног
за послове статистике, као и о износу
минималне зараде утврђене у складу са законом,
важеће за месец у ком се врши обустава
од зараде.
Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www.legeartis.rs,
ажурира се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке.
■ Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним
областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази
се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у PDF формату, а могу и да се штампају
и копирају.
■ Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање,
Ауторско право, Планирање и изградња и др.
Електронски часопис
ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
Примена измењеног ЗИО-а:
Извршење на заради и другим
сталним новчаним примањима
извршног
дужника
У тексту
су анализиране најважније
измене и допуне ЗИО-а које се
примењују од 1. јануара 2020. године, а односе
се на износ зараде
који може да буде предмет
извршења, примања на којима може да се
спроводи поступак извршења, редослед намирења извршних
поверилаца,
извршење на заради када запослени има и решења о извршењу
и административне
забране, обавезе послодавца по решењима
о извршењу, ситуације кад дође до промене послодавца и др.
Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр.
24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,
75/2014, 13/2017 – УС, 113/2017 и 95/2018
– аутентично
тумачење) прописано је право
запосленог на зараду, при чему је предвиђена
и одговарајућа заштита зараде и накнаде
зараде. Према члану
123. став 1. овог закона,
новчано потраживање од запосленог послодавац
може да наплати обустављањем
од његове
зараде само:
■ на основу правоснажне
одлуке суда,
■ у случајевима утврђеним законом (као што
је самодопринос) или
■ уз пристанак запосленог.
Према ставу 2. истог члана,
на основу
правоснажне
одлуке суда и у случајевима
утврђеним законом послодавац запосленом
може да обустави од зараде највише до једне
трећине зараде, односно
накнаде
зараде, ако
законом није друкчије
одређено.
Из наведених одредби члана
123. Закона
о раду може да се закључи да се ограничење
до кога може да се врши обустава од зараде
Мр Жељко Албанезе
не односи
на обуставе за које је запослени
дао свој пристанак (као што су нпр. административне
забране по основу стамбених
или потрошачких кредита, зајам за
огрев, зимницу
и сл.).
С друге стране, Закон о извршењу и обезбеђењу
(„Сл. гласник РС”, бр. 106/2015,
106/2016 – аутентично
тумачење, 113/2017 –
аутентично
тумачење и 54/2019) ближе уређује
извршење на заради и прописује висину
обуставе од зараде јер омогућава извршење
на већем делу примања.
На основу наведеног може да се закључи да:
1) одредбе члана
123. Закона о раду немају
значај када је у питању ограничење обуставе
од зараде јер
2) извршење на заради ближе и другачије је
уређено одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу.
Према томе, када се у овом чланку
говори о
извршењу на заради и другим сталним новчаним
примањима запослених, прате се одредбе
Закона о извршењу и обезбеђењу
(даље: Закон),
као прописа којим се уређује поступак
у ком судови и јавни извршитељи принудно
намирују потраживања извршних
поверилаца
заснована на извршним
и веродостојним
исправама, односно
извршење ради намирења
новчаног потраживања, у складу са овим
12
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
законом, може да се чини, на пример, и на
заради и другим сталним новчаним примањима
која запослени остварује од послодавца
код кога је у радном
односу.
Дакле, овде је реч
о извршним
судским
одлукама као извршним
исправама којима суд обавезује послодавце
да на одређени део примања запослених ставе
забрану, односно
изврше одбијање конкретне
суме новца ради наплате досуђеног потраживања
правног или физичког лица према
запосленом. У тај део унете су одређене новине
последњим изменама и допунама Закона
(објављеним
у „Службеном гласнику РС” бр.
54/2019), на које ће бити указано у наредном
делу текста,
уз напомену да почињу да се примењују
од 1. јануара 2020. године.
Према законској терминологији:
1) потраживање означава право извршног
повериоца да захтева
од извршног
дужника
одређено давање, чињење, нечињење или трпљење;
2) извршни
поверилац је лице чије се потраживање
намирује у извршном
поступку или
обезбеђује
у поступку обезбеђења;
3) извршни
дужник
је лице у односу
на које се
потраживање намирује у извршном
поступку
или обезбеђује
у поступку обезбеђења;
4) решење о извршењу означава решење суда
или јавног извршитеља којим се усваја предлог
за извршење на основу извршне
исправе
или веродостојне исправе.
Извршење на заради и другим сталним
новчаним примањима извршног
дужника
регулисано је чл. 288–298. Закона, а на исту
материју односе
се и чл. 257–270. Закона.
ИЗНОС ЗАРАДЕ/ПЛАТЕ КОЈИ МОЖЕ
ДА БУДЕ ПРЕДМЕТ
ИЗВРШЕЊА ПО
ЗАКОНУ
Поменуто је да према одредбама Закона
суд досуђује обуставе на зараду запосленог.
То практично
значи да послодавци, након
што утврде месечну
зараду запосленог за исплату
(нето) на основу основне зараде запосленог,
учинка и увећања по свим основама
утврђеним актом послодавца (минули рад,
ноћни, прековремени и рад на празник),
имају обавезу да изврше обуставу у складу са
добијеном судском пресудом. Међутим, кад
је реч о примени законских
одредби о обустави
по извршној
судској одлуци, постоји јасно
ограничење до које границе зарада може да се
умањи по овом основу. У иновираном члану
258. Закона, који је у примени од 1. јануара
2020. године, а односи
се на извршења на
примањима запосленог лица, утврђена је
следећа регулатива:
1) Извршење на заради или плати, накнади
зараде, односно
плате може да се спроведе
у висини до једне
половине зараде, накнаде
зараде, плате, накнаде
плате, односно
до њихове
четвртине, ако је њихов износ једнак
или мањи од минималне зараде утврђене у
складу са законом.
2) Извршење на заради или плати, накнади
зараде, односно
плате која не прелази износ
просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког органа
надлежног
за послове статистике може да се
спроведе до њихове трећине.
3) Извршење на минималној заради спроводи
се до њене четвртине.
4) Ради намирења потраживања по основу
законског издржавања, извршење на примањима
из т. 1–3) може да се спроведе до половине
примања.
Као што се види, одредбама члана
258. Закона
ближе је уређено ограничење извршења
на заради/плати запосленог – извршног
дужника.
Према наведеним одредбама, извршење
је могуће спровести на:
1) заради или плати и
2) накнади
зараде или плате,
у висини:
а) до 1/2 зараде или накнаде
зараде, плате
или накнаде
плате, која је:
већа од просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког органа
надлежног
за послове статистике и
већа од минималне зараде утврђене у складу
са законом;
б) до 1/3 зараде или плате, накнаде
зараде,
односно
накнаде
плате, која не прелази износ
просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког органа
надлежног
за послове статистике;
в) до 1/4 зараде или накнаде
зараде, плате
или накнаде
плате, ако је њихов износ јед13
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
нак или мањи од минималне зараде утврђене
у складу са законом
Изузетно, извршење на заради или плати,
накнади
зараде, односно
накнади
плате и минималној
заради, ради намирења потраживања
по основу законског издржавања, може
да се спроведе до половине тих примања.
Треба имати у виду да Закон у члану
288.
став 2. дефинише да појам зарада/плата
обухвата
сва примања запосленог по основу
рада, без пореза и доприноса који се плаћају
из зараде (нето примања).
Као што се види, у Закон је уведена „слојевитост”
у спровођењу извршења на зарадама/
платама, тако што су од 1. јануара 2020. године
измењени – заправо повећани – заштићени
износи примања извршних
дужника,
а све
у циљу јачања социјалне компоненте
Закона
и заштите економски слабих слојева становништва.
Пример: Одређивање износа
обуставе од зараде/плате
С обзиром на то да минимална зарада за децембар
2019. године (исплата у јануару 2020.
године) износи нето 30.367,00 динара, док је
просечна
нето зарада за месец септембар,
према
последњем објављеном
податку
републичког
органа надлежног
за послове статистике,
нето 53.698,00 динара, наведене одредбе члана
258. Закона о извршењу на заради/плати могу
да буду приказане на следећи начин:
1) Ако је зарада запосленог нето 60.000,00
динара, извршење на њој може да се спроведе
у висини до једне
половине, дакле до 30.000
динара, пошто је ова зарада већа од просечне
нето зараде према последњем објављеном
податку
републичког органа надлежног
за
послове статистике у моменту
обрачуна извршења,
као и од минималне зараде у моменту
извршења.
2) Ако је зарада запосленог нето 45.000,00
динара, извршење на њој може да се спроведе
у висини до једне
трећине, дакле до 15.000
динара, пошто ова нето зарада не прелази
износ просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког органа
надлежног
за послове статистике у моменту
обрачуна извршења, а већа је од минималне
нето зараде у моменту
извршења.
3) Ако је зарада запосленог нето 28.000,00
динара, извршење на њој може да се спроведе
у висини до једне
четвртине, дакле до
7.000 динара, пошто је ова нето зарада мања од
минималне нето зараде у моменту
извршења.
У посебном случају, у погледу свих наведених
износа зараде, извршење на заради
или плати, накнади
зараде, односно
накнади
плате и минималној заради, ради намирења
потраживања по основу законског издржавања,
може да се спроведе до половине тих
примања (члан
258. став 8. Закона).
Према наведеним одредбама Закона,
основно решење за судски пресуђене обуставе
јесте да се оне обрачунавају и одбијају
од нето примања запосленог. Наиме, решење
о извршењу на заради доноси суд на основу
тужбе поднете
од стране повериоца потраживања,
при чему се у њему одређује пленидба
дела зараде извршног
дужника
и налаже послодавцу
да заплењени износ исплаћује извршном
повериоцу.
Пример: Обрачун обуставе и нето
зараде за исплату
Бруто зарада запосленог износи 90.000 динара.
Послодавац је добио судско решење о
обустави алиментације
од 8.000 динара. Обрачун
обуставе и нето зараде за исплату изгледа
овако:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Бруто обрачуната зарада 80.000,00
2. Порез (10% × ред. бр. 1 – 16.300) 6.370,00
3. Доприноси за социјално осигурање
(19,9% × ред. бр. 1) 15.920,00
4. Обрачуната нето зарада
(ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 3) 57.710,00
5. Досуђени износ алиментације
8.000,00
6. Зарада за исплату
(57.710,00 – 8.000,00) 49.710,00
У овом случају обустава је одређена у номиналном
износу и у целини је извршена
јер износи мање од 1/2 нето зараде, колики
је лимит за извршење када је зарада запосленог
већа од просечне
нето зараде према последњем
објављеном
податку
републичког
органа надлежног
за послове статистике у
моменту
обрачуна извршења, као и од минималне
зараде у моменту
извршења. Закон не
14
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
прецизира да ли се судске обуставе одређују у
номиналном износу или у проценту
од зараде,
па су у пракси
могућа оба решења.
Пример: Обустава која је одређена
као проценат од зараде
Запосленом је судском одлуком наложено
извршење на заради на име издржавања детета
месечно
у проценту
од 20% редовних месечних
примања – зараде. Обрачун је следећи:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Основна бруто зарада 60.000,00
2. Топли оброк 4.000,00
3. Увећање зараде по основу минулог
рада 3.000,00
4. Радни
учинак (5%) 3.000,00
5. Укупна
зарада запосленог
(ред. бр. 1 до ред. бр. 4) 70.000,00
6. Порез и доприноси које плаћа
запослени из зараде 19.300,00
7. Нето зарада запосленог
(ред. бр. 5 – ред. бр. 6) 50.700,00
8. Проценат за извршење на заради 20%
9. Износ обуставе на име издржавања
детета (20% × ред. бр. 7) 10.140,00
10. Износ нето зараде за исплату
запосленом (ред. бр. 7 – ред. бр. 9) 40.560,00
У овом случају примењен је проценат обуставе
на нето зараду, при чему је нето зарада
запосленог од 50.700 динара мања од просечне
нето зараде према последњем објављеном
податку
републичког органа надлежног
за послове
статистике, а већа од минималне зараде.
Зато је извршење могло да се обави до 1/3 нето
зараде, односно
до (50.700 x 1/3) 16.900 динара.
Како је стварно извршени износ мањи од
максимално
могућег, извршење је спроведено
успешно.
У трећем случају који прописује Закон,
ако запослени прима минималну зараду,
обуставе могу да износе само до 1/4 износа
(нето) минималне зараде.
Пример: Извршење на минималној
заради
Запослени прима минималну зараду (која
од 1. 1. 2020. године износи 172,54 динара
нето по часу рада), а истовремено су стигле
две судске обуставе. Зарада се обрачунава на
следећи начин:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Бруто обрачуната минимална зарада 40.994,00
2. Остала примања (минули рад, топли
оброк) 4.000,00
3. Укупна
бруто зарада
(ред. бр. 1 + ред. бр. 2) 44.994,00
4. Пореске обавезе из зараде 11.823,21
5. Обрачуната нето минимална зарада
(ред. бр. 3 – ред. бр. 4) 33.170,79
6. Износ за извршење по судским
пресудама 12.000,00
7. Проценат досуђеног износа за
извршење у односу
на нето зараду
(ред. бр. 6 / ред. бр. 5) 36,18%
8. Дозвољено извршење на минималној
заради – до 1/4, односно
до 25%
обрачунате нето зараде 8.292,70
На минималној нето заради потраживања
према судским
одлукама од 12.000,00 динара
могу да се изврше само до њене 1/4, у овом
примеру до износа од 8.297,70 динара. Дакле,
у овом случају остао је ненаплаћен остатак
досуђених обустава од 3.707,30 динара (12.000
– 8.292,70).
Међутим, као што је већ поменуто (члан
258. став 8. Закона), од сваке зараде, па и од
минималне, ради намирења потраживања
по основу законског издржавања, извршење
може да се спроведе до половине тих примања.
Када се то примени на претходни
пример,
добија се:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Обрачуната нето зарада 33.170,79
2. Износ за законско издржавање по
судским
пресудама 12.000,00
3. Проценат досуђеног износа за законско
издржавање у односу
на нето зараду
(ред. бр. 2 / ред. бр. 1) 36,18%
4. Дозвољено извршење на минималној
заради по основу законског
издржавања – 1/2, односно
50% од
обрачунате нето зараде (33.170,79) 16.585,39
У овом случају извршена је укупна
обустава
12.000 динара законског издржавања од
минималне зараде запосленог, јер је граница
за ову обуставу половина обрачунате минималне
нето зараде.
15
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНОГ КОЈА ЧИНЕ
И КОЈА НЕ ЧИНЕ ОСНОВ ЗА
ИЗВРШЕЊЕ
У члану
289. Закона прецизирано је да се у
решењу о извршењу на заради одређује пленидба
дела зараде извршног
дужника
и налаже
послодавцу да заплењени износ исплаћује
извршном
повериоцу док се потраживање
извршног
повериоца не намири у целини.
Осим тога, наведено је и да, сходно
ставу 2.
члана
288. Закона, зарада која је предмет
извршења
обухвата сва примања запосленог
по основу рада, без пореза и доприноса који
се плаћају из зараде. Ово законско одређење
указује на то да предмет
судског извршења,
дакле предмет
обустава по судским
одлукама,
није само зарада, већ су то и друга примања
која остварује запослени. Овде је дата широка
формулација да су то „сва примања запосленог
по основу рада”, која у самом Закону
није ближе разјашњена, што свакако захтева
додатно појашњење. Према нашем мишљењу,
примања запосленог по основу рада представљају
шири појам од дефиниције зараде из Закона
о раду. Предмет
извршења могу да буду
само примања са карактером зараде за запосленог,
а не и надокнаде
повећаних трошкова
који су у функцији извршења посла (накнада
превоза на посао или дневница
за службени
пут на пример). Према одредби члана
290.
Закона, решење о извршењу на заради протеже
се и на повећање зараде које уследи после
достављања
решења о извршењу, независно
од тога када је рад обављен.
Стога се у примања на којима може да се
спроводи поступак извршења сврставају:
1) зарада за обављени
рад и време проведено
на раду, коју чине основна зарада, део зараде
по основу радног
учинка и увећана зарада по
свим основама (за минули рад, за рад ноћу и
на празник итд.) у складу са актима послодавца;
2) зарада по основу доприноса запосленог пословном
успеху послодавца (награде, бонуси
и сл.), укључујући и зараду из очекиване и
остварене добити;
3) накнаде
зараде по свим основама одсуства
са посла које исплаћује послодавац (одсуство
на празник, годишњи одмор,
плаћено одсуство,
војна вежба и одазивање на позив државног
органа, боловање, прекид рада до и
преко четрдесет пет дана без кривице запосленог
и др.);
4) друга примања из радног
односа
која имају
карактер зараде: топли оброк, регрес, солидарне
помоћи које имају карактер зараде,
теренски додатак, додатак за одвојен живот,
отпремнина
при споразумном
престанку
радног
односа
и сва друга примања остварена
по основу радног
односа
која нису изузета
сходно
члану
105. став 3. Закона о раду.
Сва наведена примања улазе у основ за извршење,
односно
за умањење по основу досуђених
судских
решења о извршењу.
Када је реч о примања запосленог која
чине основ за извршење, треба имати у виду
и кратку
одредбу члана
298. Закона, према
којој се „одредбе које се односе
на извршење
на заради сходно
примењују и на примања на
основу социјалног осигурања и друга стална
новчана примања извршног
дужника.”
Вероватно
ће за објашњење ове одредбе, односно
набрајање на која се ту примања запосленог
мисли, бити потребно детаљније тумачење
надлежног
министарства. Међутим, наведена
одредба да се „извршење на заради примењује
и на примања по основу социјалног
осигурања” значи да извршење (пленидба)
прописано Законом може да се спроведе и
на примања која се запосленом исплаћују
по основу боловања до тридесет дана које
исплаћује послодавац, као и по основу боловања
преко тридесет дана које се исплаћује
из средстава Републичког фонда за здравствено
осигурање.
У наведеној одредби члана
298. Закона такође
је речено да се извршење на заради примењује
и на „друга стална новчана примања
извршног
дужника.”
То је још један критеријум
који је Закон поставио и који у пракси
мора да се има у виду приликом опредељења
на која примања запосленог стварно могу да
се примене обуставе.
С друге стране, ради заштите дужника
и
спречавања евентуалног
угрожавања његових
егзистенцијалних
потреба, строго мора
да се води рачуна о томе која су то примања
на којима никако не може да се спроводи
поступак извршења.
16
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Према одредбама иновираног члана
257.
Закона, предмет
извршења не могу да буду:
1) примања на основу законског издржавања,
накнаде
штете због нарушења здравља,
новчане ренте
због потпуне или делимичне
неспособности за рад и новчане ренте
за издржавање
које је изгубљено услед смрти дужника
издржавања;
2) примања на основу новчане накнаде
за телесно
оштећење према прописима о инвалидском
осигурању;
3) примања која се остварују према прописима
о социјалној заштити;
4) примања на основу привремене незапослености;
5) примања на основу закона којим се уређује
финансијска
подршка
породици са децом;
6) примања на основу стипендије и помоћи
ученицима и студентима;
7) потраживања чији је пренос законом забрањен.
Према томе, уколико запослени – извршни
дужник,
поред зараде и накнаде
зараде
и других новчаних примања, остварује и неко
од претходно
наведених примања, предмет
извршења не могу да буду наведена примања
под тачкама 1–7.
Међутим, с обзиром на то да запослени
имају већи број примања која нису зарада, а
ипак чине њихов доходак, остаје да се види да
ли су од извршења, односно
пленидбе ослобођена
примања попут отпремнине
при одласку
у пензију, јубиларних награда, отпремнине
при отказу
уговора о раду по основу технолошког
вишка
и сл. По нашем мишљењу, предмет
извршења не би могла да буду ни примања
по основу накнаде
за помоћ и негу другог лица
или за набавку специјалних помагала за читање
и писање прописаних законом. Уз то, извршење
не може да се спроведе ни ако се уместо
зараде запосленом само уплаћују доприноси
за социјално осигурање ради континуитета
у
пензијском стажу.
Прецизирање примања у наведене две групе
– која јесу и која нису основ за извршење
– битно је имати у виду у пракси
да не би били
оштећени и запослени и онај коме се плаћа
из његових примања. Конкретно, ако је извршење
наложено у одређеном проценту
од
сталних месечних
примања, неопходно
је прецизно
дефинисати која су то стална месечна
примања која улазе у зараду која је предмет
извршења, јер свако искључење неког од наведених
примања за последицу може да има
непотпуно спровођење извршења по судским
одлукама.
Пример: Обрачун обуставе када
извршни
дужник
остварује и
примања која немају
карактер зараде
Запосленом је судском одлуком наложено
извршење на заради на име издржавања детета
месечно
у проценту
од 30% од редовних месечних
примања – зараде. Запослени је у посматраном
месецу остварио следећа примања:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Зарада за часове рада 65.000
2. Топли оброк 4.000
3. Увећање зараде по основу минулог рада 4.000
4. Накнада
зараде за време годишњег
одмора
15.800
5. Награда по основу доприноса успеху
послодавца 6.200
6. Теренски додатак 5.800
7. Накнада
трошкова
смештаја и исхране
за рад и боравак на терену 8.500
8. Примања на основу новчане накнаде
за
телесно оштећење 10.000
9. Укупна
примања у месецу
(ред. бр. 1 до ред. бр. 8) 119.300
10. Износ примања која чине зараду као
основ за извршење
(ред. бр. 1 до ред. бр. 6) 100.800
11. Порез и доприноси које плаћа запослени
(из примања са карактером зараде од
100.800 дин.) 28.509
12. Нето примања расположива за
извршење (ред. бр. 10 – ред. бр. 11) 72.291
13. Проценат за извршење на заради 30%
14. Износ обуставе на име издржавања
детета (ред. бр. 12 × ред. бр. 13) 21.687
15. Износ за исплату запосленом
(ред. бр. 12 – ред. бр. 14) 50.604
У овом примеру запослени је у посматраном
месецу имао и друга примања која не
чине зараду, осим примања која чине зараду
од 100.800 динара. Исплаћен му је још и износ
од 18.500 динара (8.500 динара на име накнаде
трошкова
смештаја и исхране
за рад и боравак
на терену + 10.000 динара на име новчане
накнаде
за телесно оштећење), који не улази
у основ за извршење на заради јер према
17
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
прописима о раду не чини зараду запосленог,
односно,
према члану
257. тачка 2) Закона, не
може да буде предмет
извршења.
У оваквим случајевима, када запослени у
току месеца остварује више врста различитих
примања, важно
је правилно разлучити
која примања се сматрају сталним месечним
примањима, а која могу да буду основица за
процентуално
одређене обуставе од зараде.
Овде уједно
може да се испрати и законско
решење по коме, ако је нето зарада запосленог
већа од републичког просека према последњем
познатом податку,
извршење на заради
може да се спроведе до половине те нето зараде
запосленог, што је у примеру учињено без
сметњи.
ОБРАЧУН ОБУСТАВА ПО СУДСКИМ
ПРЕСУДАМА КАДА ОНЕ ПРЕЛАЗЕ
ДОЗВОЉЕНЕ ЗАКОНСКЕ ГРАНИЦЕ
Претходно
је наведено да, према одредбама
Закона, извршење на заради може да се
спроведе у зависности од висине те зараде и
да износи од 1/4 до 1/2 зараде. Ова ограничења
указују на то да ће бити доста ситуација
у пракси
када ће досуђене обуставе превазилазити
законски максимум
извршења на
заради, односно
применом ових ограничења
неће моћи да се изврше сва досуђена извршења.
Како се у том случају намирују налози
за извршење?
Ово питање разрешава се према одредбама
члана
270. Закона, у коме је наведено
следеће:
1) Ако је више извршних
поверилаца поднело
предлог за извршење на истом потраживању,
а сви не могу да се намире у целини, редослед
њиховог намирења одређује се према дану
пријема предлога за извршење у суду. Наредни
извршни
поверилац намирује се када се
претходни
намири у целини.
2) Више извршних
поверилаца које је поднело
предлог за извршење истог дана намирује се
истовремено. Ако у том случају сви извршни
повериоци не могу да се намире у целини, намирују
се сразмерно висини потраживања.
У случају недостајућег новчаног примања
дужника,
Закон предвиђа сразмерно намиривање,
што подразумева да:
■ износ сваког појединачног
потраживања
дели се са износом укупног
потраживања ради
добијања процента
његовог учешћа,
■ са добијеним процентом
множи
се износ
зараде дозвољен за извршење и на тај начин
добија се сразмеран износ потраживања који
може да се изврши.
Пример: Сразмерно намиривање
поверилаца
Бруто зарада запосленог износи 61.870 динара,
а нето 43.534 динара:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Бруто зарада запосленог 61.870
2. Порез ((61.870 – 16.300) x 10%) 6.024
3. Доприноси на терет запосленог
(61.870 x 19,9%) 12.312
4. Нето зарада
(ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 3) 43.534
Одмах
треба приметити да нето зарада
од 43.534 динара не прелази износ просечне
нето зараде према последњем објављеном
податку
републичког органа надлежног
за
послове статистике у моменту
обрачуна извршења
(53.698 динара), али је виша од минимална
нето зараде у моменту
извршења
(30.367 динара), па послодавац на овој заради
може да спроведе извршење у висини до једне
трећине, дакле до 14.511,33 динара (43.534
/ 3). Овакав поступак послодавци морају увек
да спроводе када обрачунавају извршење на
заради по добијеним судским
пресудама, јер,
како се могло видети, Закон прописује различита
ограничења за извршење у зависности
од висине зараде запосленог.
Када послодавац утврди у ком износу обуставе
могу да се обрачунају од конкретне зараде,
обрачун се наставља
на следећи начин:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Нето зарада 43.534
2. Укупне
судске обавезе (а + б) 18.800
од тога:
2а – алиментација
(10.000 дин.)
– учешће: (10.000 / 18.800) = 53,2% 10.000
2б – наплата штете запосленом (8.800)
– учешће: (8.800 / 18.800) = 46,8% 8.800
3. Износ обавеза који може да се плати
(до једне
трећине: 33,33% × 43.534) 14.511
18
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Ред.
бр. Опис Износ
од тога:
3а за алиментацију:
14.511 x 53,2% 7.720
3б за наплату штете: 14.511 x 46,8% 6.791
4. Укупно
извршене обавезе (7.720 + 6.791) 14.511
5. Нето зарада за исплату (43.534 – 14.511) 29.023
У овом примеру евидентан
је недостатак
нето зараде за измирење судских
обавеза,
а постоје две такве обавезе. Зато је потребно
најпре наћи њихово међусобно процентуално
учешће, па затим добијене проценте
применити на расположиви део нето зараде
за обуставе. Према наведеној рачуници остале
су неплаћене обавезе запосленог у износу од
4.289 динара (18.800 – 14.511).
ПРВЕНСТВО У НАМИРЕЊУ
ПОТРАЖИВАЊА
Решења о извршењу могу да се односе
на
намирења по многобројним
основама, па
зато Закон успоставља
одређено првенство.
Наиме, према члану
292. Закона, првенство
у намирењу над осталим извршним
повериоцима,
и када је извршење ради намирења
осталих извршних
поверилаца већ почело,
имају извршни
повериоци који потражују:
1) законско издржавање,
2) новчану ренту
због:
■ потпуне или делимичне
неспособности за
рад или
■ изгубљеног издржавања услед смрти дужника
издржавања.
Дакле, наведена потраживања имају првенство
у намирењу над осталим извршним
повериоцима и када је извршење ради намирења
осталих извршних
поверилаца већ почело,
као и у односу
на тзв. административне
забране. Зато се у пракси
често означавају као
привилегована потраживања.
Уз ово, чланом
291. Закона прецизирано је
управо помињано намирење извршних
поверилаца
законског издржавања и новчане ренте.
Према тим одредбама, ако више извршних
поверилаца потражује од истог извршног
дужника
законско издржавање, новчану ренту
због потпуне или делимичне
неспособности
за рад или новчану ренту
за издржавање које
је изгубљено услед смрти дужника
издржавања
(дакле потраживања са правом првенства
у намирењу), а њихова потраживања премашују
део зараде који може да буде предмет
извршења, решење о извршењу доноси се и
спроводи у корист сваког од њих, сразмерно
висини потраживања. Ако после започетог
извршења наведених потраживања (достављања
решења о извршењу послодавцу) уследи
нови предлог за извршење ради намирења
исте врсте потраживања, суд мења раније
решење о извршењу и одређује износ који
се убудуће, сразмерно висини потраживања,
исплаћује сваком извршном
повериоцу. Решење
којим се мења раније решење о извршењу
доставља
се и извршном
повериоцу на чији
предлог је донето раније решење, који има
право на приговор против решења.
Пример: Утврђивање сразмерног
износа потраживања када је
запосленом досуђено законско
издржавање за неколико деце
Нето зарада запосленог је 50.000 динара.
Одређено је издржавање за двоје деце од по
20% од нето зараде и за једно
дете од 12.000
динара, што укупно
износи 32.000 динара.
Пошто се овде ради о намирењу потраживања
по основу законског издржавања, извршење
се може спровести до половине нето
зараде запосленог, дакле до 25.000 динара.
Укупан износ на име потраживања са
правом првенства потраживања, по основу
законског издржавања, износи 32.000 динара,
што је више од дозвољеног извршења од
25.000 динара, па мора да се утврди сразмеран
износ потраживања за издржавана лица
на следећи начин:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Нето зарада 50.000
2. Укупне
судске обавезе (а + б + в) 32.000
од тога:
2а – законско издржавање за дете А
(10.000 дин.)
– учешће: (10.000 / 32.000) = 31,25% 10.000
2б – законско издржавање за дете Б
(10.000 дин.)
– учешће: (10.000 / 32.000) = 31,25% 10.000
2в – законско издржавање за дете В
(12.000 дин.)
– учешће: (12.000 / 32.000) = 37,50% 12.000
19
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
Ред.
бр. Опис Износ
3.
Износ обавеза који може да се плати –
до једне
половине – 50% од 50.000 25.000
од тога:
3а за законско издржавање дете А: 25.000
x 31,25% 7.812,5
3б за законско издржавање дете Б: 25.000
x 31,25% 7.812,5
3в за законско издржавање дете В: 25.000
x 37,50% 9.375,0
4. Укупно
извршене обавезе (7.812,50 +
7.812,50 + 9.375) 25.000
Према наведеној рачуници, за конкретни
месец остале су неплаћене обавезе запосленог
у износу од 7.000 динара (32.000 – 25.000).
ИЗВРШЕЊЕ НА ЗАРАДИ КАДА
ЗАПОСЛЕНИ ИМА И РЕШЕЊА О
ИЗВРШЕЊУ И АДМИНИСТРАТИВНЕ
ЗАБРАНЕ
Могло се видети да Закон третира обуставе
од зараде запосленог по основу решења о
извршењу (на пример судске пресуде). Међутим,
на зараду такође могу бити примењене
и тзв. административне
забране, које
карактерише пристанак запосленог да му
се одређена обавеза одбија од зараде. Наиме,
административна
забрана је забрана исплате
дела зараде са пристанком извршног
дужника
– запосленог, при чему, у смислу
Закона, има дејство решења о извршењу на
заради.
Карактер административне
забране имају:
разне кредитне позајмице
послодавца,
продаја робе на кредит код послодавца, рате
зајма
за набавку зимнице,
огрева и уџбеника
и сл. Отуда следи и логично
питање да ли се
ограничење извршења (нпр. највише до половине
на заради, односно
до четвртине на
минималној заради) односи
и на извршење
по основу административних
забрана.
Закон ове административне
забране назива
„забране са пристанком извршног
дужника”,
па у члану
297. утврђује следеће:
1) Забрана исплате зараде са пристанком
извршног
дужника
(административна
забрана)
има дејство решења о извршењу на
заради.
2) Упркос административној
забрани, извршни
повериоци који потражују законско
издржавање, новчану ренту
за издржавање
које је изгубљено услед смрти дужника
издржавања и новчану ренту
због потпуне
или делимичне
неспособности за рад –
привилегована потраживања – намирују
се пре поверилаца у чију је корист уведена
административна
забрана, до пуног износа
или сразмерно висини потраживања и ако
је извршење ради намирења потраживања
обухваћеног административном
забраном
већ почело.
Сагласно овим одредбама члана
297. Закона,
извршни
повериоци који потражују тзв.
привилегована потраживања намирују се
пре поверилаца у чију корист је уведена административна
забрана, чак и када је намирење
из административне
забране већ почело.
Дакле, привилегована потраживања по решењу
о извршењу увек имају првенство у
односу
на административне
забране.
Оно што је битно са становишта редоследа
намирења, а управо имајући у виду наведена
привилегована потраживања, јесте законско
опредељење да административна
забрана
нема утицаја на спровођење извршења
на заради ради намирења потраживања по
основу законског издржавања, новчане ренте
потпуне или делимичне
неспособности за рад
и новчане ренте
за изгубљено издржавање
услед смрти дужника
издржавања. Сагласно
наведеним одредбама члана
297. став 2. Закона,
када се ради о наведеним привилегованим
потраживањима, без обзира на то да ли запослени
већ има административну
забрану
или се она стави по његовом одобрењу после
доношења решења о извршењу по привилегованим
потраживањима, укупан износ извршења
може да пређе законско ограничење од
нпр. 1/2 зараде, односно
1/4 минималне зараде,
с тим да сам износ по решењу о извршењу,
иако се ради о приоритетним потраживањима,
не сме да пређе ово законско ограничење.
Исто је и ако је административна
забрана
стављена
на зараду после решења о извршењу
осталих потраживања, тј. укупан износ може
да пређе 1/2 зараде, односно
1/4 минималне
зараде, али износ по решењу о извршењу не
сме да пређе ово ограничење.
20
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Дакле, без обзира на чињеницу да ли је административна
забрана стављена
на зараду
пре или после доношења решења о извршењу
на заради по основу привилегованих потраживања,
укупан износ административне
забране стављене
пре или после решења о
извршењу привилегованих потраживања
могу да пређу ограничење од 1/2 зараде, тј.
1/4 минималне зараде. Наиме, у овом случају
не важи ограничење да укупна
извршења на
заради не могу да буду већа од 1/2 зараде, тј.
1/4 минималне зараде (ради једноставности,
увек говоримо о заради запосленог која је
већа од републичког просека, на коју је извршење
дозвољено до 1/2).
На бази ових одредби и наведених одредби
чл. 291. и 292. о првенству у намирењу потраживања
може се навести неколико примера
редоследа намирења потраживања.
Пример: Редослед намирења
потраживања – 1
Уколико постоји административна
забрана
на заради за конкретног запосленог
– извршеног дужника,
па након тога послодавац
добије решење суда по ком том
запосленом мора да извршава обуставу од
зараде (што се чини на бази овог судског решења),
а нису у питању тзв. привилегована
потраживања, прво мора да се намири административна
забрана, а затим обустава
по добијеном судском решењу, тако да обе
обуставе не буду веће од 1/2 зараде, односно
1/4 минималне зараде. У оваквом случају
запослени би, као дужник
потраживања, а
ради заштите своје зараде, требало да обавести
суд пре доношења решења о извршењу
осталих потраживања да му је већ стављена
административна
забрана на зараду и у ком
износу, како би суд исправно могао да утврди
износ по основу осталих потраживања, као и
да обуставе не пређу ограничење од 1/2 зараде,
односно
1/4 минималне зараде.
У другом случају, ако је послодавац ставио
одређену административну
забрану на
зараду запосленог, па је од јавног извршиоца
добио решење о извршењу на заради, јавног
извршитеља мора да обавести ако не може
у целини да извршава решење које је доставио
јавни извршитељ, јер запослени већ
има административну
забрану на заради.
Дакле, у овом случају не спроводи се сразмерно
извршење, већ извршење по основу
административних
забрана у целости, а
извршење по основу решења о извршењу
на преосталом износу примања запосленог
расположивог за извршење по Закону. Конкретно,
зарада запосленог износи 60.000 динара,
административне
зараде стављене
пре
доношења судског решења 20.000 динара, а по
основу судског решења обавеза запосленог на
име штете послодавцу износи 20.000 динара.
Пошто је административна
забрана на
зараду стављена
ПРЕ доношења решења о
извршењу, укупан износ обустава не може
да пређе 1/2 зараде. Тако у овом случају запосленом
може да се одреди месечно
извршење
највише у износу од 30.000 динара (60.000 /
2), иако његове укупне
обавезе износе 40.000
динара. У оваквом случају запослени треба да
поднесе
жалбу суду, као и да, уз подношење
доказа о стављању
административне
забране
пре решења о извршењу, тражи измену решења,
на пример, у смислу да му се дозволи
исплата по судском решењу у више рата. Са
своје стране, и послодавац треба да обавести
суд да не може да обуставља
20.000 динара
запосленом од зараде јер запослени већ има
административну
забрану на тој заради, као и
да може да му обуставља
само 10.000 динара.
Пример: Редослед намирења
потраживања – 2
Уколико постоји административна
забрана
која је стављена
пре или после (што
нема никаквог значај) потраживања са правом
првенства у намирењу (привилеговано
потраживање), сагласно члану
292. Закона,
прво морају да се намире потраживања са
правом првенства у намирењу (привилеговано
потраживање), па тек онда потраживање
по основу административне
забране.
Дакле, после намирења привилегованих потраживања
(законско издржавање, новчана
рента
за издржавање које је изгубљено услед
смрти дужника
издржавања и новчана рента
због потпуне или делимичне
неспособности
за рад) од остатка
зараде врши се обустава административне
забране која је на зараду стављена
по пристанку запосленог, независно од
21
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
тога што укупне
обуставе прелазе 1/2 зараде,
односно
1/4 минималне зараде. Извршење се,
дакле, спроводи на следећи начин:
■ по решењу о извршењу врши се наплата из
зараде највише до 1/2, односно
1/4 минималне
зараде;
■ од преосталог дела зараде преко 1/2 зараде,
односно
1/4 минималне зараде врши се
обустава административне
забране која је
на зараду запосленог стављена
по његовом
пристанку.
У овом случају не поштује се ограничење
оптерећења
зараде јер је административна
забрана
стављена
по пристанку запосленог када
је зарада већ била оптерећена
до законског
ограничења. Практично,
у овим случајевима
запосленом може да се изврши обустава и целог
преосталог дела зараде с обзиром на то да
је запослени за то дао свој писани пристанак,
сходно
члану
123. став 1. Закона о раду.
Према томе, може да се прецизира следеће:
1) Када се из зараде запосленог намирују потраживања
по решењу о извршењу, а то нису
потраживања са правом првенства у намирењу,
редослед намирења одвија се по датуму
доспелости потраживања. Ако је на зараду
прво стављена
административна
забрана, па
је после тога добијено решење суда о извршењу,
прво мора да се намири административна
забрана, а затим обустава по добијеном судском
решењу. Укупан износ свих ових обустава
не може да буде већи од 1/2 зараде, односно
1/4 минималне зараде или накнаде
зараде запосленог.
2) Када се из зараде запосленог намирују потраживања
по решењу о извршењу, а то су потраживања
са правом првенства у намирењу,
без обзира на постојање претходно
стављених
административних
забрана на зараду, редослед
намирења је такав да прво морају да се
намире решења о извршењу на потраживања
са правом првенства у намирењу, па тек након
тога административне
забране. Укупан износ
по судским
решењима не може да буде већи од
1/2 зараде, односно
1/4 минималне зараде или
накнаде
зараде запосленог, али укупан износ
по судским
решењима и административним
забранама може да пређе ограничење од 1/2
зараде, тј. 1/4 минималне зараде.
ПРОМЕНА ПОСЛОДАВЦА И
НАМИРЕЊЕ ПОТРАЖИВАЊА ПО
РЕШЕЊУ О ИЗВРШЕЊУ
У пракси
је могуће да у току плаћања по
основу решења о извршењу (за алиментацију,
штету и сл.) запослени мења послодавца. Такав
случај предвиђа члан
294. Закона, који
прецизира да решење о извршењу делује и
на новог послодавца извршног
дужника,
и
то од тренутка
када му се достави решење
о извршењу. Наиме, послодавац код кога је
извршном
дужнику
престао радни
однос
дужан
је да одмах,
препорученом пошиљком с
повратницом, достави решење о извршењу
новом послодавцу и да о томе обавести јавног
извршитеља. Ако му није познато ко је нови
послодавац, о томе одмах
обавештава јавног
извршитеља.
У наставку овог поступка јавни извршитељ
дужан је да начини увид у евиденцију
запослених и здравственог осигурања, да достави
решење о извршењу новом послодавцу
извршног
дужника
и о томе обавести извршног
повериоца. Међутим, ако после тог увида
утврди да извршни
дужник
нема стална
новчана примања, позива извршног
повериоца
да у року од осам дана предложи додавање
новог средства и предмета
извршења или
промену средства и предмета
извршења. Ако
извршни
поверилац ништа не предложи у
року, извршни
поступак се обуставља.
Послодавац на исти начин поступа и када
су у питању административне
забране, тј. новом
послодавцу доставља
административну
забрану. Ако му није познато код кога је
извршни
дужник
засновао радни
однос,
о
томе без одлагања треба писмено да обавести
извршног
повериоца који је донео административну
забрану, како би он могао да
предузме мере за наплату свог потраживања.
Овде је важно
подсетити и на одредбе
члана
293. Закона, који прецизира да потраживања
за која није прописано безготовинско
плаћање извршни
поверилац наплаћује
на благајни на којој се извршном
дужнику
исплаћује зарада. У том случају извршни
поверилац има право на то да му се заплењени
део зараде исплаћује о трошку
извршног
дужника,
и то преко поште на адресу
22
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
коју означи или на рачун у банци, по одбитку
поштанских
трошкова.
Заплењени део зараде
уплаћује се на наменски рачун јавног извршитеља,
који одмах
преноси уплаћени износ на
рачун извршног
повериоца.
ОБАВЕЗЕ ПОСЛОДАВАЦА ПО
ОСНОВУ СПРОВОЂЕЊА ИЗВРШЕЊА
НА ЗАРАДАМА ЗАПОСЛЕНИХ
Као што је већ речено, у решењу о извршењу
на заради одређује се пленидба дела зараде
извршног
дужника
и налаже послодавцу да
заплењени износ исплаћује извршном
повериоцу
док се потраживање извршног
повериоца
не намири у целини. Дакле, сва решења
о извршењу, као и административне
забране,
послодавац је дужан да редовно обуставља
од зараде запосленог, у складу са наведеним
одредбама законских
прописа. Притом подсећамо
и на то да је правоснажна
судска одлука
она одлука која више не може да се побија
жалбом.
Које су последице ако послодавац не
поступи према решењу суда и не обустави
прописани део нето зараде запосленог у корист
извршног
повериоца (физичког лица)?
Уколико привредно
друштво, као послодавац,
пропусти да поступи према решењу и да
прописани новчани износ обустави од зараде
свог запосленог, као извршног
дужника,
као и
да изврши исплату извршном
повериоцу, све
до окончања извршног
поступка извршни
поверилац,
сагласно члану
295. Закона, може да
поднесе
предлог јавном извршиоцу да донесе
решење које има дејство решења о извршењу
и којим се послодавац обавезује да намири
извршном
повериоцу све оброке које није запленио
и наплатио, али и да одреди средство
и предмет
извршења ако послодавац не намири
оброке у року.
Решење извршава онај ко спроводи извршење
на заради извршног
дужника.
Осим тога, послодавац који није поступио
према решењу о пленидби зараде, сходно
члану
296. Закона, одговара за штету коју
извршни
поверилац претрпи у случајевима
када:
1) послодавац није поступао према решењу
о извршењу,
2) после окончања радног
односа
извршног
дужника
није новом послодавцу одмах
доставио
решење о извршењу препорученом
пошиљком с повратницом,
3) није одмах
обавестио јавног извршитеља
да не зна ко је нови послодавац извршног
дужника.
У вези са наведеним може се препоручити
да би послодавци требало да воде посебну
евиденцију за сва примљена решења о
извршењу и судске и административне
забране
на основу којих се врше обуставе на
одређеном делу зараде својих запослених.
За свако решење о извршењу потребно је
стално имати податке
о датуму пријема,
укупном
износу обавезе, периоду у коме се
обустава спроводи и месечном
износу обуставе,
у складу са иновираним одредбама
Закона, али и месечне
податке
о висини зараде
запосленог у односу
на просечну
нето
зараду у Републици према последњем објављеном
податку
републичког органа надлежног
за послове статистике, као и о износу
минималне зараде утврђене у складу са законом,
важеће за месец у ком се врши обустава
од зараде.
Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www.legeartis.rs,
ажурира се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке.
■ Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним
областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази
се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у PDF формату, а могу и да се штампају
и копирају.
■ Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање,
Ауторско право, Планирање и изградња и др.
Електронски часопис
ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.