У тексту који следи објашњавамо у којим случајевима је потребно прибавити сагласност за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава и разрешавамо неке од дилема које су се тим поводом јавиле у пракси
Забрана запошљавања у јавном сектору регулисана је Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 108/13) који је ступио на снагу 7. 12. 2013. године и којим је прописана забрана заснивања радног односа или додатног радног ангажовања код корисника јавних средстава, а које траје до 31. 12. 2015. године.
Члан 27е ст. 35–37 прописују и изузетак, а то је да се радни однос с новим лицима може засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Кад је реч о додатном радном ангажовању, овим Законом је регулисано да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% од укупног броја запослених. Изузетно, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу (…), код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% од укупног броја запослених, уколико се прибави сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Поред наведених случајева, сагласност тела Владе (Комисије), потребно је прибавити и ради настављања поступака који су започети ради попуњавања радних места код корисника јавних средстава, а који нису окончани до дана ступања на снагу наведеног Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему.
У наведеном закону дато је овлашћење Влади да својим актом ближе уреди поступак за прибављање сагласности, а тај акт је Уредба о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 113/13, 21/14, 66/14, 118/14, 22/15 и 59/15). Истовремено с доношењем ове Уредбе, Влада је донела и Одлуку о образовању Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.
Уредба о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава
Овом уредбом уређен је поступак за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, чиме је под надзор дато запошљавање у јавном сектору чији су расходи везани за исплату плата у знатној мери у дотадашњем периоду оптерећивали буџетска средства и средства Фонда за здравствено осигурање.
Слободним радним местом, у смислу ове уредбе, сматра се радно место предвиђено актом о унутрашњем уређењу, односно организацији и систематизацији радних места, односно послова које није попуњено на дан ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, као и радно место предвиђено доношењем новог, односно изменом постојећег акта о систематизацији које није попуњено на дан одлучивања о давању сагласности за попуњавање у складу са овом уредбом.
Упражњеним радним местом, у смислу ове уредбе, сматра се радно место предвиђено актом о систематизацији које је било попуњено на дан ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, односно после ступања на снагу тог закона, а постало слободно услед престанка радног односа по било ком основу лица које је било распоређено на том радном месту, односно које је обављало послове тог радног места.
Укупним бројем запослених код корисника јавних средстава на основу којег се утврђује број од 10% запослених, односно ангажованих лица, у смислу ове уредбе, сматра се укупан број запослених на неодређено време код тог корисника.
Окончаним поступком за који се не тражи сагласност Комисије за наставак поступка сматра се поступак окончан даном доношења решења о пријему у радни однос, односно одлуке о избору између пријављених кандидата или закључивањем уговора о раду коју су донети до дана ступања на снагу Закона о буџетском систему, односно до 7. децембра 2013. године.
Примена Уредбе и подношење молбе за ново запошљавање
Молба за ново запошљавање и додатно радно ангажовање подноси се у следећим случајевима:
1) за заснивање радног односа с новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места код корисника јавних средстава, у складу са чланом 27е ст. 35. Закона о буџетском систему;
2) да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама буде изнад 10% од укупног броја запослених на неодређено време код корисника јавних средстава;
3) за настављање поступака ради попуњавања радних места код корисника јавних средстава који су започети, а нису окончани до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему.
У погледу давања сагласности да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла буде већи од 10% запослених на неодређено време, сматрамо да треба нагласити да дата сагласност да број лица ангажованих по основу уговора о делу (…) код одређеног корисника јавних средстава буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника, важи за период наведен у молби, али не дуже од четири месеца.
Изузетно, Комисија може, на предлог надлежног органа (надлежног министарства), уз прибављено мишљење Министарства финансија, дати генералну сагласност свим корисницима јавних средстава да број лица запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу (…) код корисника јавних средстава, задрже на нивоу од 1. марта 2014. године, с тим што је таква сагласност важила, по последњој измени и допуни Уредбе, док се не донесе закон о утврђивању максималног броја запослених и радно ангажованих лица у јавном сектору.
Најновије измене и допуне ове Уредбе
Уредбом о измени и допуни Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 59/15, која је ступила на снагу 2. 7. 2015. године) дата је могућност продужења важења генералне сагласности за радно ангажовање преко 10% – до регулисања овог питања законом којим ће се уредити начин утврђивања максималног броја запослених и радно ангажованих лица у јавном сектору.
Важење генералне сагласности корисницима јавних средстава даје могућност да задрже број ангажованих лица (запослени на одређено време због повећаног обима посла; ангажовани по основу уговора о делу; ангажовани по уговору о привременим и повременим пословима; ангажовани преко омладинске и студентске задруге; ангажовани по другим основама код корисника јавних средстава) на нивоу од 1. марта 2014. године – продужено је све док се не донесе поменути закон о утврђивању максималног броја запослених и радно ангажованих лица у јавном сектору.
Треба нагласити да је 12. 8. 2015. године ступио на снагу Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 68/15), чиме је поменута генерална сагласност на затечено стање уговарања тог датума престала да важи.
Подношење Молбе и попуна ПРМ обрасца
Молба се подноси на Обрасцу ПРМ – Ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, који се ради попуњавања може преузети на сајту Министарства финансија.
Корисник јавних средстава попуњава молбу у четири примерка, од чега три примерка молбе, односно ПРМ обрасца, подноси надлежном органу из члана 5. Уредбе, а четврти оставља за своје потребе. Молба се доставља надлежном органу, који надаље поштује утврђену процедуру и даје предлог Комисији коме од свих који су поднели молбе да се одобри сагласност у оквиру додељених квота (укупног броја радних места).
Осим тога, ради лакшег и ефикаснијег евидентирања молби за ново запошљавање и додатно радно ангажовање, надлежни органи достављају Министарству финансија збирни преглед примљених молби на обрасцу који је прописан Уредбом о измени и допуни Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 22/15), а то је тзв. ЗПМ Образац (Образац Збирни преглед примљених молби).
Надлежни органи којима се достављају молбе и њихове надлежности
Молбе за ново запошљавање и додатно радно ангажовање подносе се надлежним органима, а то су надлежно министарство, односно други надлежни орган коме корисници јавних средстава подносе молбе и који Комисији подносе предлог акта о давању сагласности за попуњавање слободних, односно упражњених радних места. Реч је о следећим надлежним органима:
1) свако министарство: за кориснике средстава буџета Републике Србије чији је оснивач Република Србија, а који су у надлежности тог министарства;
2) министарство надлежно за одређену област, односно делатност коју обавља јавно предузеће основано од Републике Србије;
3) надлежни орган аутономне покрајине – Служба за управљање кадровима, за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у органима и организацијама аутономне покрајине и код других корисника средстава буџета аутономне покрајине;
4) Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у том министарству и у органима и организацијама јединица локалне самоуправе и код других корисника средстава буџета јединица локалне самоуправе;
5) Министарство одбране: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у том министарству, Војсци Србије, војно-здравственим установама и другим војним органима и структурама које су у надлежности тог министарства;
6) Министарство правде и државне управе: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у ЈП „Службени гласникˮ;
7) Министарство здравља: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у том министарству и у здравственим и апотекарским установама чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе;
8) Генерални секретаријат Владе: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у том секретаријату и код корисника средстава буџета Републике Србије који су законом о буџету Републике Србије разврстани у оквиру буџетског раздела Владе.
Корисници јавних средстава који непосредно прибављају мишљења Министарства финансија, односно који Комисији достављају предлог акта о давању сагласности за попуњавање слободних, односно упражњених радних места јесу:
1) Генерални секретаријат председника Републике: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у том секретаријату;
2) Уставни суд: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у том суду;
3) Републички секретаријат за законодавство: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у том секретаријату;
4) Безбедносно-информативна агенција: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у тој агенцији;
5) организације за обавезно социјално осигурање: за попуњавање слободних, односно упражњених радних места у тим организацијама.
У случају кад се не може утврдити надлежност органа, надлежним органом сматраће се Министарство правде и државне управе.
Изузеће од подношења молбе
Изузетак у подношењу молбе регулисан је чланом 4. Уредбе, где је прописано да се она не подноси за попуњавање слободног, односно упражњеног радног места премештајем унутар истог државног органа, премештајем из другог државног органа по спроведеном интерном конкурсу, по основу споразума о преузимању из другог органа, као и за заснивање радног односа на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка.
Молба се не подноси ни у случају попуњавања слободних, односно упражњених радних места, заснивањем радног односа с лицем коме је радни однос на неодређено време код корисника јавних средстава престао на основу споразума ради заснивања радног односа код другог корисника јавних средстава. У овом споразуму мора бити наведен корисник јавних средстава код кога лице заснива радни однос.
Неопходно је нагласити да постоји обавеза корисника јавних средстава да о сваком попуњавању радних места радником коме је престао радни однос по основу споразума, а који прелази на даљи рад код корисника јавних средстава, у року од 5 дана обавести Комисију о овим променама. Уз ово обавештење неопходно је да се приложи споразум о престанку радног односа.
Молба се не подноси ни у следећим случајевима:
– за заснивање радног односа са особом са инвалидитетом у складу с прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом;
– за радно ангажовање незапослених лица у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу с прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), а које се реализују преко Националне службе за запошљавање;
– за ангажовање лица ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, с припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора.
Уколико се изврши заснивање радног односа или ангажовање по тачкама 1–3, такође се доставља обавештење Комисији. Уколико се спроводи заснивање радног односа са особом са инвалидитетом такође је неопходно да се у року од пет дана обавести Комисија да је извршено запошљавање. Уколико се заснива радни однос на одређено време, односно ангажовање ван радног односа по тачки 2, корисник јавних средстава је у обавези да уз обавештење достави и уговор закључен с Националном службом за запошљавање. Ова обавештења која се достављају Комисији морају да садрже број радно ангажованих лица, основ ангажовања и извор из којег се финансирају њихове плате (зараде), односно накнаде с припадајућим порезима и доприносима.
Лица ангажована по набројаним основама за чије ангажовање не треба прибавити сагласност Комисије не улазе у ограничење укупног броја запослених на одређено време због повећаног обима посла и лица ангажованих ван радног односа код корисника јавних средстава.
[blockquote]
Актуелна питања у вези с тематиком забране запошљавања у јавном сектору
#1 Поднет је писмени захтев за давање мишљења о начину ангажовања предавача за потребе реализација обука, односно постављено је питање постоји ли ограничење у прописима у погледу ангажовања предавача код корисника јавних средстава који врши обуке државних службеника, с обзиром на то да су предавачи по правилу из реда државних службеника.
Ограничење из члана 27е ст. 36. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13 и 142/14) односи се на запослене на одређено време због повећаног обима посла и лица ангажована по било ком основу (рад ван радног односа) код корисника јавних средстава, чије плате (зараде), односно уговорене накнаде, с припадајућим порезима и доприносима, финансира корисник јавних средстава.
Према члану 4а Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, молба за додатно радно ангажовање не подноси се за ангажовање лица по основу уговора у циљу спровођења мера активне политике запошљавања и лица чије се накнаде за рад, с припадајућим порезима и доприносима, финансирају средствима Европске уније или средствима донатора.
Полазећи од наведеног, Министарство финансија је по овом питању дало мишљење да се одредбе члана 27е ст. 36. Закона о буџетском систему односе и на предаваче које ангажује Служба за управљање кадровима ради реализације обука из програма општег стручног усавршавања, без обзира на то што ова лица, како је наведено, по правилу имају статус државних службеника, имајући у виду да се радно ангажују по основу уговора о делу и да трошкови њиховог ангажовања (уговорене накнаде с припадајућим порезима и доприносима) падају на терет буџета Републике Србије.
#2 Министарству финансија обратио се корисник јавних средстава са захтевом за давање мишљења о примени члана 27е ст. 36. Закона о буџетском систему.
Чланом 27е ст. 36. и 37. Закона о буџетском систему прописано је да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% од укупног броја запослених, осим изузетно уз сагласност тела Владе.
Под укупним бројем запослених код корисника јавних средстава на основу којег се утврђује број од 10% запослених, у смислу прописа који регулишу забрану запошљавања код корисника јавних средстава, сматра се укупан број запослених на неодређено време код тог корисника.
Министарство финансија заузело је став да се при утврђивању броја од 10% запослених, односно ангажованих лица код корисника јавних средстава заокруживање децималног броја врши тако што се број до 0,5 не узима у обзир, а број од 0,6 и више заокружује се на 1.
Примера ради, уколико корисник јавних средстава има до 5 запослених на неодређено време не може радно ангажовати ниједно лице без сагласности Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, а у случају да има 6–15 запослених на неодређено време може радно ангажовати једно лице без сагласности наведене комисије.
#3 Да ли се краткотрајно радно ангажовање које не траје цео месец већ само један или неколико дана сматра коришћењем права на ангажовање лица (до 10% од укупног броја запослених без прибављања сагласности Комисије) за цео месец?
Краткотрајно радно ангажовање (на пример, за одржавање књижевне вечери или ради чланства у жирију, као и друго краткотрајно ангажовање) не сматра се коришћењем права ангажовања лица за цео месец, у контексту примене наведене одредбе Закона о буџетском систему.
С друге стране, уколико је једно лице ангажовано по два различита основа у истом месецу, сматра се да су ангажована два извршиоца (без обзира на то што је реч о истом лицу), јер су закључена два уговора за та ангажовања и исплаћују се две накнаде с припадајућим порезима и доприносима.
#4 Како да поступају органи – корисници јавних средстава кад немају ниједног запосленог на неодређено време, а Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радна места су систематизована?
Ради попуњавања радних места која су систематизована, а непопуњена, без обзира на то што корисник јавних средстава до сада нема ниједног запосленог на неодређено време, неопходно је да корисник јавних средстава прибави сагласност Комисије, на начин прописан Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.
Молба за попуњавање слободног, односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања, као и за настављање поступка ради попуњавања радних места подноси се надлежном министарству, односно другом надлежном органу у три примерка, на Обрасцу ПРМ – Ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, који је саставни део Уредбе.
Образац ПРМ корисник јавних средстава може преузети, ради попуњавањa, на интернет страници Министарства финансија: www.mfin.gov.rs.
[/blockquote]
[signoff]
На кога се ова забрана не односи?
У прописима је регулисано и изузеће од примене одредаба које прописују забрану запошљавања, тако да се ове забране не односе на: судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом, на изабрана, постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република Србија или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе.
[/signoff]