Примена Закона о извршењу и обезбеђењу: Извршење ради враћања запосленог на рад

71
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Примена Закона о извршењу и
обезбеђењу: Извршење ради
враћања запосленог на рад
Законом о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015,
106/2016 – аутентично тумачење, 113/18 – аутентично тумачење и
54/2019 – даље: Закон) утврђује се поступак у коме судови и јавни
извршитељи принудно намирују потраживања извршних поверилаца
заснована на извршним и веродостојним исправама. Већи део Закона
односи се на извршења ради намирења новчаних потраживања (део
трећи), али исто тако Закон регулише и извршење ради остварења
неновчаног потраживања (део четврти), у оквиру кога су дате и одредбе
у вези са извршењем ради враћања запосленог на рад (чл. од 381 до
385), о чему у наставку дајемо више детаља.
НАЧИН СПРОВОЂЕЊА ИЗВРШЕЊА
Сходно члану 383. Закона, извршење се
спроводи:
 ради враћања запосленог на рад или
 ради распоређивања запосленог на одређе-
не послове.
Ово извршење спроводи се изрицањем
новчане казне послодавцу и његовом одго-
ворном лицу према одредбама о изрицању
новчане казне ради предузимања радње коју
може да предузме само извршни дужник.
Наиме, у оваквом случају када се ради о рад-
њама које може да предузме само извршни
дужник, примењују се одредбе члана 363. За-
кона, којима је прописано да, кад радњу може
да предузме само извршни дужник, у решењу
о извршењу одређује се:
1) примерени рок за радњу (враћање запосле-
ног на рад или распоређивање на одређене
послове) и
2) извршном дужнику изриче се новчана ка-
зна ако радњу не предузме у року.
Мр Жељко Албанезе
Ако извршни дужник не поступи по реше-
њу о извршењу, суд по службеној дужности
доноси решење о извршењу новчане казне, и
истовремено, а на предлог извршног повери-
оца, доноси ново решење којим одређује:
1) нови примерени рок за радњу (враћање за-
посленог на рад или распоређивање на одре-
ђене послове) и
2) изриче нову новчану казну извршном ду-
жнику, вишу од претходне, ако радњу не пре-
дузме у року.
Ако дужник опет пропусти рок, суд по
службеној дужности опет доноси решење о
извршењу новчане казне. Све то се понавља
док извршни дужник не предузме радњу. Ако,
међутим, извршни дужник предузме радњу у
року, дужан је да о томе одмах суду приложи
несумњиве доказе. Таквим доказом сматра се
оверена писмена изјава извршног повериоца
или записник суда о томе да је радња преду-
зета, као и налаз и мишљење судског вешта-
ка, предаја суду предмета насталог радњом
и слично. Против решења којим се одређује
нови примерени рок и изриче нова новчана
казна и против решења о извршењу новчане
казне дозвољен је приговор.
У смислу ових законских одредби:
1) потраживање означава право извршног
повериоца – запосленог да захтева од извр-
72
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
шног дужника – послодавца одређено давање
или чињење;
2) извршни поверилац означава лице чији се
захтев (нпр. враћање на посао) обезбеђује у
извршном поступку;
3) извршни дужник означава лице, у овом
случају послодавца, у односу на кога се до-
носи решење о извршењу, које у конкретном
случају треба да спроведе решење суда о вра-
ћању запосленог на рад;
4) решење о извршењу означава решење суда
којим се усваја предлог за извршење на осно-
ву извршне исправе.
Према општим одредбама Закона, извр-
шни поступак покреће се тако што извршни
поверилац подноси предлог за извршење на
основу извршне или веродостојне исправе. У
овом случају, сагласно Закону, извршни по-
ступак покренут је тако што је запослени, као
извршни поверилац, поднео предлог за извр-
шење на основу извршне или веродостојне
исправе о којој је одлучивао суд. Правосна-
жном и извршном пресудом суд обавезује
извршног дужника – послодавца да врати
запосленог на рад, на конкретне послове ње-
говог радног места, у року од петнаест дана од
дана правоснажне пресуде.
Уколико послодавац, као извршни ду-
жник, не поступи у остављеном року сагла-
сно решењу о извршењу, изриче му се новчана
казна, која престаје онда када суд утврди да
је запослени почео да ради на одговарајућим
пословима или да му је то омогућено иако је
одбио да ради. Као што се уочава у овом спе-
цифичном случају, у ком се ради о неновчаној
обавези и о радњи коју може да изврши само
извршни дужник (послодавац), извршење се
принудно спроводи изрицањем новчаних ка-
зни. Казне се изричу и правном лицу и лицу
које је у њему одговорно (као при прекрша-
јима и привредним преступима). Не постоји
ограничење у броју изречених казни, односно
оне се понављају (и принудно наплаћују) све
дотле док послодавац не поступи по изрече-
ној обавези.
Уколико је послодавац поступио сагла-
сно решењу о извршењу, дужан је да о томе
одмах приложи несумњиве доказе, као и да
исте достави суду са позивом на број пред-
мета.
НАКНАДА ИЗГУБЉЕНЕ ЗАРАДЕ
ПРИЛИКОМ ВРАЋАЊА ЗАПОСЛЕНОГ
НА РАД
Могло се видети да се, у складу са Законом,
извршење спроводи ради враћања запосленог
на рад или ради распоређивања запосленог
на одређене послове. Међутим, према члану
384. Закона, осим тога, суд може да одлучује
и о новчаним накнадама запосленом који се
враћа на рад, а пре свега на име изгубљене за-
раде за време трајања спора.
Према одредбама овог члана, на предлог
извршног повериоца који је захтевао враћа-
ње на рад суд може да донесе решење које има
дејство решења о извршењу, којим се посло-
давац обавезује да извршном повериоцу ис-
плати месечне износе зараде која је доспела
од правоснажности пресуде до враћања извр-
шног повериоца на рад (накнада изгубљене
зараде). Накнада изгубљене зараде одређује
се у износу који би извршни поверилац при-
мио да је био на раду, с порезима и доприно-
сима који се исплаћују из зараде.
Предлог за накнаду изгубљене зараде може
да се поднесе с предлогом за извршење ради
враћања на рад или касније, до окончања из-
вршног поступка.
Као што се види, осим враћања на рад,
запослени може да захтева и накнаду из-
губљених зарада, при чему Закон није по-
менуо случај да запослени, као извршни
поверилац, тражи исплату изгубљене зара-
де без повратка на рад.
По овом законском, односно извршном
судском решењу:
 запослени се враћа на посао после отказа
од стране послодавца за који је судски утвр-
ђено да није у складу са Законом о раду и
 послодавац је дужан да запосленом испла-
ти месечне износе зараде која је доспела од
правоснажности пресуде до враћања запо-
сленог, као извршног повериоца, на рад.
Пошто се по извршном судском решењу
запослени враћа на рад, послодавац је дужан
да запосленом исплати накнаду изгубљене
зараде, практично накнаду штете у висини
изгубљене зараде, што подразумева и припа-
дајуће пореске обавезе по основу те зараде.
Наиме, пошто у периоду од престанка радног
73
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
односа до враћања на рад запослени није ра-
дио, нема права на зараду јер се она остварује
радом, али има право на накнаду штете због
тога што је незаконитом одлуком био спречен
да ради. Ова накнада штете утврђује се:
1) у висини изгубљене зараде за период у коме
је запослени био незаконито ван радног од-
носа,
2) у коју су укључени припадајући порез и до-
приноси за обавезно социјално осигурање, у
складу са пореским прописима о опорезива-
њу зарада.
Јасно је да запослени, као извршни пове-
рилац, у овом случају када захтева да се врати
на рад и истовремено тражи да му се надокна-
де зараде које је изгубио док није радио, суду
мора да поднесе тачан и прецизан обрачун
свих месечних зарада које је могао да прими
да је био на раду. Изузетно, суд може да раз-
мотри да се запосленом не исплаћују зараде
за период када је овај запослени радио код
другог послодавца, чекајући да се реши његов
поступак код првобитног послодавца.
Као што је већ речено, по извршном суд-
ском решењу запослени се враћа на рад и по
истом решењу остварује право на накнаду
штете у висини изгубљених зарада, што под-
разумева и припадајуће пореске обавезе по
основу те зараде. Према изнетим одредбама
члана 384. Закона, послодавац се обавезује
да запосленом извршном повериоцу исплати
накнаду изгубљених зарада. Поставља се пи-
тање какав је порески третман ове накнаде
која очигледно има карактер накнаде штете.
Према члану 9. став 1. тачка 8) Закона о
порезу на доходак грађана, не плаћа се порез
на доходак грађана на примања остварена
по основу накнада материјалне и нематери-
јалне штете, изузев накнаде за измаклу ко-
рист и накнаде зараде, односно накнаде за
изгубљену зараду. Сходно овим законским
одредбама, на накнаду штете за изгубљену
зараду плаћа се порез на зараде по стопи
која је важећа у моменту исплате, што је
тренутно 10%.
У погледу обрачуна доприноса за обавезно
социјално осигурање на накнаду штете наво-
димо да, према Мишљењу Министарства
финансија бр. 011-00-112/2017-04 од 5. 5.
2017. године, накнада штете за изгубљену за-
раду (која замењује зараду за период од дана
престанка радног односа до дана враћања на
рад), коју по извршном судском решењу из
члана 384. Закона исплаћује послодавац за-
посленом коме је незаконитом одлуком тог
послодавца престао радни однос, има поре-
ски третман зараде на коју се обрачунавају
и плаћају пореске обавезе као на редовну
зараду. Ова зарада у виду накнаде штете
утврђује се у бруто износу, дакле са припа-
дајућим пореским обавезама за цео период
у коме запослени није радио, а исплаћује се
запосленом у нето износу.
Према томе, у складу са судским решењем
о извршењу, послодавац је дужан да:
 за сваки месец појединачно од дана пре-
станка радног односа запосленом до повратка
на посао, дакле за сваки месец периода у коме
запослени није радио у бруто износу обрачу-
на зараду за обављени рад и време проведено
на раду, која добија карактер накнаде штете;
 исплати запосленом нето износ накнаде
штете (бруто износ умањен за припадајући
порез и доприносе на терет запосленог) за
цео период у коме запослени није радио;
 уплати пореске обавезе (порез и доприносе);
 изврши пријаву на осигурање закључно са
даном када је извршио одјаву осигурања при
давању отказа (нема прекида стажа осигурања).
Сасвим је извесно да ће се накнада штете
због изгубљене зараде одређивати за сваки
месец незаконитог престанка радног односа
у висини основне зараде запосленог увећане
за минули рад, јер су то елементи зараде који
могу да се квантификују као зарада коју би
запослени остварио да је радио. Дакле, у овом
случају не би били обрачунати радни учинак
и увећања зараде (за ноћни, прековремени,
сменски и сл. рад), који јесу елементи зараде
по Закону о раду, али запослени није радио,
па је тешко оценити колико би остварио по
тим елементима. Исто је објашњење и за део
зараде по основу топлог оброка и регреса, на
које запослени није остварио право јер није
ни радио. Наведена права зависе управо од
присуства на послу (топли оброк), односно
од права на годишњи одмор (регрес), који за-
послени није користио, па се поменуте ком-
поненте зараде обично не урачунавају у износ
накнаде штете.
74
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Може се констатовати да је порески трет-
ман свих исплата по основу накнаде штете
запосленом који се враћа на рад једнак испла-
тама које се врше за већ запослене. Другим
речима, на накнаду изгубљене зараде, како је
Закон назива, односно на накнаду штете због
изгубљене зараде, што она у суштини јесте,
послодавац обрачунава следеће пореске оба-
везе:
Врста обавезе
Проценат
на терет Укупно
запосленог
на терет
послодавца
– за пензијско-
инвалидско 14,00% 11,50% 25,50%
– за здравствено 5,15% 5,15% 10,30%
– за осигурање од
незапослености 0,75% – 0,75%
– порез на зараду 10,00% – 10,00%
Основица:
За порез: бруто зарада, умањена за пореску олакшицу
За доприносе: бруто зарада не нижа од најниже месечне
основице доприноса и не виша од највише месечне
основице доприноса
У наредној табели дат је пример обрачуна
накнаде штете коју послодавац исплаћује у
марту 2020. године по решењу о извршењу за
период од четири месеца, и то од 1. новембра
2019. до 29. фебруара 2020. године. Месечна
зарада запосленог по решењу суда износи
70.000 динара, при чему тај запослени за вре-
ме ова четири месеца није радио код другог
послодавца. Пошто за конкретни месец нак-
нада штете за изгубљену зараду износи 70.000
динара, обрачун пореских обавеза и износа за
исплату је следећи:
Опис Износ
1. Бруто зарада по решењу суда (за један
месец) 70.000,00
2. Пореска олакшица 16.300,00
3. Пореска основица (ред. бр. 1 – ред. бр. 2) 53.700,00
4. Порез на зараду (53.700 × 10%) 5.370,00
5. Доприноси за социјално осигурање – на
терет запосленог (19,90% × 70.000) 13.930,00
5.1. за ПИО (14% × 70.000) 9.800,00
5.2. за здравствено (5,15% × 70.000) 3.605,00
5.3. за незапосленост (0,75% × 70.000) 525,00
6. Доприноси за социјално осигурање – на
терет послодавца (16,65% × 70.000) 11.655,00
6.1. за ПИО (11,50% × 70.000) 8.050,00
6.2. за здравствено (5,15% × 70.000) 3.605,00
Опис Износ
7. Нето зарада по решењу суда за један месец
(ред. бр. 1 – ред. бр. 4 – ред. бр. 5) 50.700,00
8. Допринос за ПИО за уплату (ред. бр. 5.1. +
ред. бр. 6.1.) 17.850,00
9. Допринос за здравствено за уплату (ред. бр.
5.2. + ред. бр. 6.2.) 7.210,00
10. Допринос за незапосленост за уплату (ред.
бр. 5.3) 525,00
11. Укупно обрачунати трошкови послодавца
за један месец (ред. бр. 4 + ред. бр. 5 + ред. бр.
6 + ред. бр. 7) 81.655,00
Оваквим обрачуном поштоване су одредбе
извршног судског решења, односно:
 накнада штете утврђује се у висини изгу-
бљене зараде која у себи садржи припадајући
порез и доприносе у складу са законом;
 накнада штете исплаћује се запосленом у
висини изгубљене зараде која је умањена за
износ пореза и доприноса који се обрачуна-
вају по основу зараде у складу са законом;
 порез и доприноси за обавезно социјално
осигурање за период у коме запослени није
радио обрачунати су и плаћају се на утврђени
месечни износ изгубљене зараде.
Пре исплате накнаде изгубљене зараде са
карактером накнаде штете послодавац – ис-
платилац дужан је да поднесе појединачну
пореску пријаву о обрачунатим порезима и
доприносима (образац ППП-ПД) надлежној
организационој јединици Пореске управе.
Према томе, при враћању запосленог на
рад прописан је изузетак од општег правила
да може принудно да се изврши обавеза само
како по извршној исправи гласи. Разлог је
обезбеђење заштите материјалног положаја,
егзистенције запосленог (и чланова његовог
домаћинства), с обзиром на то да је запосле-
ни у односу на послодавца неравноправна
странка. С друге стране, ова обавеза треба да
стимулише послодавца да поступи по пре-
суди. Предуслов је да је пресуда о враћању
правоснажна, па за период од правоснажно-
сти пресуде до дана враћања на рад (када ће
својим радом моћи да остварује сва права, па
и право на зараду) запослени у извршном по-
ступку може да наплати потраживање на име
месечних зарада, са порезима и доприносима.
Уколико послодавац, као извршни дужник,
у остављеном року не намири месечне изно-
75
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
се зарада доспелих до враћања запосленог на
рад, односно у износу утврђеном у решењу о
извршењу, одредиће се извршење на новча-
ним средствима на рачуну извршног дужни-
ка тако што ће се овластити организација за
принудну наплату да наложи банкама да бло-
кирају рачуне извршног дужника и да пренесу
новчана средства у висини потраживања из-
вршног повериоца одређеног у решењу.
НАДЛЕЖНОСТ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
ИЗВРШЕЊА
Суд је искључиво надлежан за извршење
враћања запосленог на рад, дакле овде се не
појављују јавни извршитељи. За одлучивање
о предлогу за извршење и спровођење извр-
шења обавезе послодавца да врати запосле-
ног на рад или да га распореди на одређене
послове надлежан је суд на чијем се подручју
налази седиште послодавца.
Ограничење овог извршења налази се у чи-
њеници да предлог за извршење не може да се
поднесе кад истекне шездесет дана од када је
извршни поверилац стекао право да поднесе
предлог (члан 382). Дакле, рок почиње да тече
од дана стицања права на подношење предло-
га. Ако се ради о незаконитом отказу, против
решења о отказу запослени може да покрене
спор пред надлежним судом, при чему је рок
за покретање спора шездесет дана од дана
достављања решења.
Према томе, у спору по тужби за враћање
запосленог на рад странке су послодавац,
правно лице или предузетник и запослени,
физичко лице, па је стварно надлежан за ре-
шавање спора основни суд, чиме је и за из-
вршење надлежан суд опште надлежности
– основни суд. Изузетак може да буде ако је
послодавац у стечају, а одлуку је донео при-
вредни суд као парнични, када је и за извр-
шење надлежан привредни суд. Месно је
надлежан суд према седишту послодавца,
при чему је поменута надлежност искључи-
ва. Искључиво је у надлежности суда не само
одлучивање о предлогу већ и спровођење из-
вршења због значаја ових правних односа.
МОГУЋНОСТ ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА
Ако суд не усвоји или само делимично
усвоји предлог за накнаду изгубљене зараде,
зараду или њен остатак извршни поверилац
може да потражује у парничном поступку
(члан 385). Дакле, суд може делимично да
усвоји предлог запосленог – извршног пове-
риоца, а делимично да га одбије, што зависи
од обима захтева запосленог, контрааргумен-
тације послодавца и става суда по питању ре-
конструкције зарада запосленог.
Пример предлога за извршење ради враћања запосленог на рад и накнада изгубљене зараде
– чл. 381–384. ЗИО-а
ОСНОВНИ СУД У ____________
Извршни поверилац: __________________________ (име и презиме за физичко лице / пословно
име за правно лице) из __________, ул. ___________ (пребивалиште/седиште или адреса за пријем
поште уписана у АПР), ЈМБГ________________ (за физичка лица) / матични број _____________
и ПИБ _____________ (за правна лица).
Извршни дужник: __________________________ (име и презиме за физичко лице / пословно име за
правно лице) из ___________, ул. __________ (пребивалиште/седиште), ЈМБГ ________________
(за физичка лица) / матични број _____________ и ПИБ _____________ (за правна лица).
Извршење спроводи суд.
(Напомена Редакције: Суд је искључиво надлежан за извршење извршних исправа у вези са враћањем
запосленог на рад – чл. 4. ст. 1. ЗИО-а)
Вредност: __________ динара
У 4 примерка, са _____ прилога
76
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
ПРЕДЛОГ ЗА ИЗВРШЕЊЕ
Правоснажном и извршном Пресудом Основног суда у __________ , број ____ од ________ . године,
обавезан је извршни дужник да врати извршног повериоца на рад на пословима _________________
(опис послова) у року од петнаест дана од дана правоснажности пресуде.
Доказ: Правоснажна и извршна Пресуда Основног суда у _______ (број) ______ (датум доношења)
у оригиналу или овереној копији или препису са потврдом о извршности.
Извршни поверилац се дана __________ . године пријавио надлежној служби извршног дужника
ради распореда на послове ___________, али овлашћено лице ______________ одбило је да га врати
на рад. Извршни поверилац је тражио да му извршни дужник исплаћује и месечну зараду у износу
од ___________ динара од дана правоснажности одлуке о враћању на рад, па док не буде враћен
на послове ___________ , али је овлашћено лице службе извршног дужника и овај захтев одбило.
Доказ: Потврда службеног лица од ____________.
Имајући у виду претходно наведено, извршни поверилац предлаже да суд донесе
РЕШЕЊЕ О ИЗВРШЕЊУ
I На основу правоснажне и извршне Пресуде Основног суда у __________ , број ______ од _______
__ . године, ОДРЕЂУЈЕ СЕ извршење, па се НАЛАЖЕ извршном дужнику ________________ из
___________ да врати извршног повериоца _____________ на рад на послове _______________ у
року од _______ дана од дана пријема овог решења.
II Уколико извршни дужник у остављеном року не поступи сагласно налогу из става I изреке овог
решења, ИЗРИЧЕ СЕ новчана казна извршном дужнику у износу од ________ динара, коју ће суд
спровести по службеној дужности.
III Уколико извршни дужник поступи сагласно налогу из става I изреке овог решења ДУЖАН ЈЕ да
о томе одмах приложи несумњиве доказе, као и да исте достави суду са позивом на број предмета.
IV ОБАВЕЗУЈЕ СЕ извршни дужник ________________ из___________ да извршном повериоцу
__________________ из __________ исплати месечне износе зарада доспелих од правоснажности
извршне исправе до враћања извршног повериоца на рад, и то у износу од ________ динара за
месец _________, у износу од ______ динара за месец _______ , а све у року од осам дана од дана
пријема овог решења.
V Уколико извршни дужник у остављеном року не намири потраживање из става IV овог реше-
ња, ОДРЕЂУЈЕ СЕ ИЗВРШЕЊЕ НА НОВЧАНИМ СРЕДСТВИМА НА РАЧУНУ ИЗВРШНОГ
ДУЖНИКА, па се НАЛАЖЕ Организацији за принудну наплату да наложи банкама да блоки-
рају рачуне извршног дужника број________ __у ________ банци и др., као и да пренесу новчана
средства у висини потраживања извршног повериоца одређеног у ставу IV изреке овог решења на
рачун извршног повериоца број ___________ у _________ банци.
VI Ово решење има дејство решења о извршењу.
VII Извршење спроводи суд.
У ____________ Извршни поверилац
дана _________ . године ____________________
Напомена Редакције: Члан 384. ЗИО-а:
Суд по предлогу извршног повериоца који зах-
тева враћање на рад може донети решење
које има дејство решења о извршењу којим се
послодавац обавезује да повериоцу исплати
месечне износе зараде која је доспела од пра-
воснажности пресуде до враћања извршног
повериоца на рад (накнада изгубљене зараде).
Накнада изгубљене зараде одређује се у износу
који би поверилац примио да је био на раду, с
порезима и доприносима који се исплаћују из
зараде. Предлог за накнаду изгубљене зараде
може да се поднесе с предлогом за извршење
ради враћања запосленог на рад или касније,
до окончања извршног поступка.
Члан 61. ЗИО-а у вези са чл. 384. ЗИО-а:
Предлог за накнаду изгубљене зараде обавезно
треба да садржи захтев да се извршни ду-
жник обавеже да намири потраживање у року
од осам дана од дана пријема решења, као и
одређена средства и предмете извршења ако
потраживање не буде намирено у оставље-
ном року, под претњом одбачаја предлога без
претходног враћања на допуну.