Иако су начелно опредељене као непрофитне, организацијама цивилног друштва, ипак, није ускраћена могућност да обављају привредну делатност, као и да обезбеде друге видове финансирања ради остварења својих статутарних циљева
Непрофитни карактер организације цивилног друштва (ОЦД) представља њену суштински разлику у односу на друга правна лица. Ово законско правило, међутим, не искључује могућност да ОЦД обавља привредну делатност (највећа новина новог Закона), као и да стиче имовину од чланарине, добровољних прилога, донација и поклона (у новцу или натури), финансијских субвенција, оставина, камата на улоге, закупнине, дивиденди и на други законом дозвољени начин.
Закон о удружењима („Сл. гласник РС”, бр. 51/2009, у даљем тексту: Закон) предвиђа да удружење може да обавља оне активности којима се остварују циљеви утврђени његовим статутом. Удружење може непосредно да обавља и привредну или другу делатност којом се стиче добит у складу са законом којим се уређује класификација делатности, под следећим условима:
– да је делатност у вези с његовим статутарним циљевима;
– да је делатност предвиђена статутом;
– да је делатност мањег обима, односно да се делатност обавља у обиму потребном за остваривање циљева удружења.
Да би једно удружење обављало привредну делатност, она се обавезно уписује у Регистар привредних субјеката код Агенције за привредне регистре (АПР) и може отпочети са истом тек непосредно након овог уписа. Како је Законом прописано да се у Регистар уписују и друге делатности и активности које удружење непосредно обавља, то ће се у Регистар АПР-а, на основу пријаве и прописане документације, уписати (у виду забелешке) подаци о другим делатностима и активностима које удружење непосредно обавља.
Послови које удружење закључи пре регистрације делатности правно су ваљани, осим ако је треће лице знало или је морало знати за прекорачење. Чланом 72. Закона предвиђено је да удружење може бити кажњено новчаном казном за привредни преступ ако непосредно обавља привредну или другу делатност у циљу стицања добити која није у вези с његовим статутарним циљевима или није предвиђена статутом, или је обавља иако је надлежни орган утврдио да не испуњава услове за обављање делатности. За овај привредни преступ казниће се и одговорно лице у удружењу. Члан 73. ст. 1. тач. 2) Закона предвиђа да ће се Удружење казнити за прекршај и уколико обавља привредну делатност у већем обиму, односно у обиму који није потребан за остваривање циљева удружења. По истом основу, и одговорно лице у удружењу казниће се новчаном казном. Овде треба истаћи да Закон не утврђује поуздане критеријуме о томе када се ради о обављању привредне делатности у већем обиму, односно обиму који није потребан за остваривање циљева удружења.
Закон не искључује могућност да удружење самостално, или с другим лицима, оснује друштво са ограниченом одговорношћу, односно да буде суоснивач других облика привредних друштава (акционарско друштво, командитно или ортачко друштво). У том смислу, нема никакве разлике између удружења и других правних лица која могу бити оснивачи привредних друштава. Да ли ће удружење привредну и другу делатност обављати непосредно или преко посебно основаног привредног друштва ствар је његове пословне процене. У начелу, уколико удружење жели да у већем обиму обавља привредну и другу делатност, препоручује се да оснује посебно привредно друштво. Та чињеница је посебно важна, имајући у виду да се тиме избегава ризик санкција због непрецизних законских одредаба у погледу дозвољеног обима обављања привредне делатности.
У случају да се удружење регистровало код надлежног органа и успешно отпочело обављање привредне делатности, дужно је да обезбеди, односно евидентира податке о насталим приходима и расходима и да у пореском билансу посебно искаже приходе остварене на тржишту и с њима повезане расходе. Удружење је ослобођено плаћања пореза на добит до 400.000,00 динара под одређеним условима, и то:
– да остварену добит од привредне или друге делатности не расподељује својим оснивачима, члановима, члановима органа удружења, директорима, запосленима или с њима повезаним лицима (под повезаним лицима сматрају се лица која су као таква утврђена законом којим се уређују привредна друштва);
– да лична примања запослених у удружењу нису већа од двоструког просека примања других запослених у делатности коју обављају.
Извори финансирања ОЦД-а
Већ смо напоменули да удружење, поред прихода од делатности, може стицати имовину и на друге законом дозвољене начине.
Чланарине, као извор финансијских прихода, могу представљати сигуран прилив новчаних средстава, под претпоставком да се редовно годишње наплаћују, али никако и једини извор којим се покрива финансирање свих предвиђених статутарних активности. Одлуком надлежног органа удружења, одређује се колико и на који начин чланови плаћају чланарину, као и евентуална санкција за непоступање по њој. У пракси, од чланарина се највише покривају ситни режијски, оперативни трошкови, као и трошкови одржавања просторија или за набавку добара (рачунара, канцеларијског материјала и сл.). Други, много ефикаснији извор финансирања представљају донације које удружењима дају физичка и правна лица, домаћа или страна. Донацијом, односно поклоном, сматрају се примљена новчана или друга средства, за која прималац средстава није у обавези да изврши никакву услугу нити да испоручи добра даваоцу средстава или лицу које он одреди.
Физичка и правна лица која дају прилоге и поклоне удружењима могу бити ослобођена одговарајућих пореских обавеза у складу са законом којим се уводи одговарајући јавни приход. Систем донација финансијских средстава која удружењима дотирају разни донатори у развијеним земљама функционише на веома ефикасан начин. Наиме, донатори за свој допринос односно донацију, добијају разне пореске и друге олакшице, као и друштвена признања, а организације цивилног друштва неопходна средства ради постизања дефинисаних циљева. У пракси, најчешће се дотирају средства организацијама које се баве хуманитарним или здравственим радом. Како је ово веома ефикасан механизам за стимулацију и развој цивилног друштва, влада једне земље може предвидети, на пример, посебне пореске олакшице донаторима који донирају средства у одређену област од посебног значаја.
У Републици Србији Законом нису прописани изузеци у признавању ових трошкова (у смислу области или активности која се донира), што значи да се они признају само до наведеног процента укупног прихода, независно од других специфичности или значаја донације (на пример, културно-економског значаја и сл.). Ови расходи признају се пореском обвезнику независно од тога да ли је давање новчаних средстава за прописане намене извршено непосредно кориснику – примаоцу донације (здравственој установи, школи и др.) или посредно (преко банке или на неки други начин). Поред новца, донација може бити и у предметима и опреми (на пример, рачунари, школски намештај, спортска опрема, играчке и сл.), као и у виду услуга с карактером наведених давања.
Изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012 и 47/2013), чланом 15. повећан је лимит за издатке с претходних 3,5% на 5%. Наиме, наведени члан предвиђа да издаци за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске намене, за заштиту човекове средине и спортске намене, као и давања учињена установама социјалне заштите основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту, признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода. Ови издаци-донације признају се као расходи само ако су извршени лицима регистрованим за те намене у складу с посебним прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање наведених делатности – статутарних активности. Издаци за улагања у области културе, укључујући и кинематографску делатност, признају се као расходи, такође, у износу до 5% од укупног прихода. уколико је, међутим, вредност донације преко 30.000,00 динара, лице које прима донацију дужнo је да поднесе пореску пријаву и плати порез на поклон од 2,5%. Овде треба напоменути да смо ми једина земља у окружењу која удружењима прописује законску обавезу да поднесу пореску пријаву и плате порез на поклон – донацију. Остаје нада да ће у скоријој будућности држава укинути обавезу плаћања овог пореза што би свакако додатно стимулисало овај вид финансирања.
Поред донација у новцу, услугама или стварима, постоји још један посебан вид донација – спонзорство. Оно подразумева да прималац средстава врши неку услугу или противчинидбу спонзору – даваоцу средстава. Најчешће је то услуга рекламе, која се сматра извршеном у свим случајевима када примаоци средстава обелодане спонзоре (истицањем рекламе на спортским теренима, навођењем фирми спонзора приликом разних културних, спортских и других манифестација на ТВ-у или у дневној и другој штампи и сл.). Закон о порезу на добит правних лица предвиђа да издаци донатора за спонзорство (рекламу и пропаганду), а који се признају као расход, могу ићи до 10% од укупног прихода.
Поред наведених начина, Закон оставља могућност и да се удружења финансирају финансијским субвенцијама – кроз дотације, оставину, камату на улоге, закупнину, дивиденде и на друге законом дозвољене начине (дотације).
Аплицирање за средства код државних и страних финансијера – дотације
Најефикаснији, али не и најизвеснији, начин обезбеђивања ликвидних средстава за рад обавља се кроз директно или индиректно учествовање у пројектима које финансирају државни или приватни домаћи или страни финансијери (дотације). У члану 38. Закон предвиђа да се средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма које реализују удружења, а који су од јавног интереса обезбеђују у буџету Републике Србије. На основу спроведеног јавног конкурса, Влада закључује уговоре са удружењима око реализовања одобрених програма.
Удружења која су из буџета добила средства за реализовање програма од јавног интереса у обавези су да најмање једанпут годишње омогуће увид јавности у извештај о свом раду, као и обиму и начину стицања и коришћења средстава. Овде је реч о знатним годишњим издацима у буџету у зависности од фискалне године, који иду од 0,5% до 0,8% укупних буџетских расхода, односно преко 60 милиона евра годишње. у пракси је, међутим, уочен проблем непостојања јасних критеријума и приоритета за доделу оваквих дотација, као и околност да се на истој економској класификацији буџета РС (481) воде и спортска друштва, верске заједнице и политичке странке, те се анализом структуре трошкова долази до податка да мање од 1/3 наведених средстава реално одлази на дотације ОЦД-у (остатак средстава се додељује поменутим субјектима).
Када је реч о страним финансијерима у земљи, свакако, у најзначајније спада Европска унија која своје програме подршке спроводи преко Делегације европске комисије и ИПА фонда (Instrument for Pre-Accession assistance). ИПА представља инструмент Европске уније за бесповратну финансијску претприступну помоћ земљама кандидатима, као и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ за буџетски период од 2007. до 2013. године. За Србију је закључно са 2012. годином из ИПА издвојено приближно 1,2 милијарде евра. Средствима из ИПА су се финансирали: инфраструктурни пројекти, набавке и субвенције, развој административних капацитета, помоћ за реализацију и управљање програмима, у изузетним случајевима, буџетска подршка, као и активности и програми организација цивилног друштва.
ИПА има 5 компонената, и то:
– помоћ транзицији ка тржишној економији и изградња и јачање институција;
– прекогранична сарадња са суседним земљама;
– регионални развој који обухвата транспорт, животну средину и конкурентност;
– развој људских ресурса; и
– рурални развој.
Овде је значајно поменути и то да за ова средства могу аплицирати и организације цивилног друштва које су то, уз мање или више успеха, у претходном периоду и чиниле. До сада су стартовале само прве две компоненте, а успостављањем децентрализованог система управљања фондовима (ДИС), помоћ ће бити пружена кроз свих пет компоненти. На ОЦД сектору је да спремно дочека отварање свих компоненти (највероватније почетком 2014), што значи да морају имати припремљене програме (пројекте) који ће се финансирати из ових средстава и значајне људске ресурсе за њихово успешно спровођење.
Зараде, накнаде и друга примања чланова ОЦД-а
Члан 41. ст. 4. Закона дозвољава давање пригодних примерених награда и накнада члановима удружења, исплату оправданих трошкова насталих остваривањем статутарних циљева удружења (путни трошкови, дневнице, трошкови преноћишта и сл.) и исплату зарада запослених. ОЦД која има запослене или повремено ангажује раднике за обављање одређених послова, према прописима којима су регулисани радни односи, има сва права и обавезе као и сваки други послодавац. То значи да се све оне обавезе које су законима и другим прописима (на пример, онима којима су регулисани порези и доприноси) предвиђене за привредна друштва, односе и на ОЦД као послодавца. Послодавац је дужан да, у складу са законом, одмах пријави запослено лице организацијама надлежним за послове запошљавања и пензијског, инвалидског и здравственог осигурања.
У погледу остваривања основних права из радног односа (право на зараду, безбедност и заштиту здравља на раду, права у случају болести и др.), дужине радног времена, распореда радног времена, одмора и одсустава, исплате зарада, накнада и других примања, као и престанка радног односа, послодавац је, такође, дужан да поштује одговарајуће законске одредбе, а радник има право на заштиту од стране надлежне инспекције, као и на судску заштиту. Запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом или уговором о раду. Зарада се исплаћује најмање једанпут месечно. Поред зараде и накнада, запослени има право и на друга примања, као што су накнада трошкова за долазак и одлазак с рада, дневница за службено путовање у земљи и иностранству, накнада зараде за време одсуствовања с рада због привремене неспособности за рад и др.
Одговорност за обавезе удружења
Будући да се Законом не захтева оснивачка имовина за оснивање удружења, већ се само приликом оснивања предаје Захтев за упис у Регистар АПР-а и плаћа одговарајућа накнада (прописана Уредбом о висини накнаде за упис удружења и друге услуге које пружа АПР), овде се поставља питање одговорности чланова и оснивача за обавезе удружења.
Закон предвиђа да за своје обавезе удружење одговара целокупном својом имовином. Имовина удружења може се користити једино за остваривање његових статутарних циљева, а чланови удружења и органа удружења могу лично одговарати за обавезе удружења, ако поступају са имовином удружења као да је у питању њихова имовина или злоупотребе удружење као форму за незаконите или преварне сврхе. Располагање имовином удружења супротно одредбама Закона ништаво је.
За случај престанка удружења, као прималац његове имовине статутом се може одредити само домаће недобитно правно лице које је основано ради остваривања истих или сличних циљева. Одредба Закона се не односи на случај престанка удружења које је у време ступања на снагу овог закона користило имовину у друштвеној, односно државној својини. Ако се у тренутку престанка удружења не може поступити на начин одређен овим законом или статутом за расподелу имовине, или ако удружење престаје на основу одлуке о забрани рада, након спроведеног поступка ликвидације, или статутом није одређен начин располагања имовином после престанка удружења, имовина удружења постаје имовина Републике Србије. Право коришћења имовине после престанка удружења припада јединици локалне самоуправе на чијој је територији било седиште удружења. На исти начин ће се поступити и у случају престанка удружења које је у време ступања на снагу овог закона користило имовину у друштвеној, односно државној својини, без обзира на то да ли је то удружење у међувремену уписано у Регистар АПР-а у складу са одредбама Закона.
Вођење пословних књига и финансијско извештавање
Закон предвиђа да удружења воде пословне књиге, сачињавају финансијске извештаје и подлежу вршењу ревизије финансијских извештаја, у складу с прописима о рачуноводству и ревизији. Годишњи обрачуни и извештаји о активности удружења подносе се члановима удружења на начин утврђен статутом.
Доношењем новог закона прописана је обавезна примена међународних рачуноводствених стандарда за све пословне субјекте, без обзира на величину и делатност. На тај начин направљен је рез у књиговодству ОЦД-а, будући да су у вођењу пословних књига и презентацији финансијских извештаја у потпуности изједначени с другим привредним друштвима.
Када је реч о пројектима које финансирају донатори, на удружењима је обавеза да средства троше наменски у складу са закљученим уговором. Како би доказали испуњење уговорних обавеза, дужна су да донаторима полажу рачуне и подносе редовне и завршне извештаје. У таквим околностима већина удружења принуђена је да води паралелно (двоструко) рачуноводство, и то једно статутарно за државу, а друго аналитичко и пројектно за донаторе, што реално у пракси представља проблем и повећава трошкове пословања.
Уместо закључка
Доношењем Закона о удружењима из 2009. године једним делом је дефинисано пословање и спровођење статутарних активности организација цивилног друштва, али су, ипак, остали бројни проблеми када је реч о њиховом правном, пореском и фискалном статусу, а с обзиром на бројне мањкавости пореског и рачуноводственог система у Републици Србији.
Наиме, у нашој држави не постоји јасно дефинисан систем олакшица и стимулација за развој организација цивилног друштва. Ове организације се углавном третирају као мала и средња предузећа, што знатно отежава њихов рад и не уважава њихове специфичности, а посебно имајући у виду чињеницу да су основане ради испуњења одређених друштвено корисних циљева, а не ради стицања профита. Стога се као нужност намеће потреба за што скоријим стварањем повољног рачуноводственог окружења уз обезбеђење повољног пореског третмана за опстанак и финансијску самоодрживост цивилног сектора.
[signoff]
Представништво страног удружења
Страно удружење јесте удружење са седиштем у другој држави, основано по прописима те државе ради остваривања неког заједничког или општег интереса или циља, а чије деловање није усмерено на стицање добити, као и међународно удружење или друга страна, односно међународна невладина организација, која има чланове који су се на добровољној основи повезали ради остваривања неког заједничког или општег интереса или циља који није усмерен на стицање добити.
Представништво страног удружења може да делује на територији Републике Србије након уписа у Регистар страних удружења који води АПР. На странце запослене у представништвима страног удружења примењују се прописи којима се уређује кретање и боравак странаца, док се на домаће држављане запослене у представништвима страног удружења примењују прописи Републике Србије.
За свој рад и за остваривање свог програма, представништво страног удружења може из иностранства уносити финансијска средства, а после измирења свих доспелих пореских и других обавеза у Републици Србији, може изнети неутрошена финансијска средства у складу са одредбама закона којим се уређује девизно пословање.
Представништво страног удружења може привремено да увезе предмете и опрему који су потребни за његов рад и да их изнесе из Републике Србије у складу с царинским прописима и прописима о спољнотрговинском пословању.
Како страна представништва, канцеларије и други организациони облици немају статус правног лица, она не могу закључивати уговоре у своје име и за свој рачун, већ само у име и за рачун страног удружења.
[/signoff]
[signoff]
Статистика
Према доступним подацима за 2012. годину, утврђено је да око 80% организација цивилног друштва у Републици Србији није успело да обезбеди основна средства за рад и спровођење својих активности, док на другој страни око 5% има годишње буџете веће од 100.000 евра и значајан број запослених лица.
У Републици Србији не постоји јасно дефинисан систем олакшица и стимулација за развој организација цивилног друштва. Ове организације се углавном третирају као мала и средња предузећа, што знатно отежава њихов рад и не уважава њихове специфичности у односу на друга правна лица.
[/signoff]