Привремени извоз робе ради обраде или поправке – пасивно оплемењивање

Иако стављање робе у слободан промет подразумева обавезу плаћања увозних дажбина, поступак пасивног оплемењивања омогућава да се при поновном увозу робе, применом потпуног или делимичног ослобођења, увозне дажбине не плаћају у пуном износу. У овом тексту дајемо одговоре на уобичајена питања и разрешавамо најчешће дилеме које се јављају у овом поступку

 

 

Због привредне неразвијености и технолошке заосталости, неретко се дешава да на територији Републике Србије није могуће пронаћи предузеће које би било у стању да изврши неку производну радњу над робом или да изврши њену поправку. Стога је робу неопходно привремено извести у оквиру царинског поступка пасивног оплемењивања, како би се након извршене обраде (укључујући монтажу, склапање и уградњу у други производ), прераде или поправке (укључујући њену рестаурацију и довођење у исправно стање) она вратила у Републику Србију и ставила у слободан промет или, у изузетним случајевима, у поступак активног оплемењивања.

 

Иако стављање робе у слободан промет подразумева обавезу плаћања увозних дажбина, поступак пасивног оплемењивања омогућава да се при поновном увозу робе, применом потпуног или делимичног ослобођења, увозне дажбине не плаћају у пуном износу.

Пословним људима тешко су разумљиве одредбе прописа који регулишу поступак пасивног оплемењивања јер су реченице изузетно дуге, с много нејасних израза и позивања на друге одредбе. Зато је у циљу квалитетног планирања посла неопходно схватити тачно значење израза који се користе и знати колики ће бити коначни трошкови увозних дажбина и ПДВ-а.

Сâм израз „пасивно оплемењивањеˮ ствара забуну у вези са својим значењем јер није створен у духу српског језика и употребљен је као супротност изразу „активно оплемењивањеˮ. У међународној царинској пракси у употреби је назив outward processing, а у земљама бивше Југославије израз „вањска обрадаˮ.

У пракси је често нејасно да ли неку робу треба ставити у поступак пасивног оплемењивања или обичног привременог извоза (на пример, када се у иностранство шаље различита роба ради сортирања, паковања и сл.), па је Министарство финансија дало мишљење да се поступак привременог извоза примењује само у случајевима када роба битно не мења своја првобитна својства.

 

#1 Да ли је коришћење поступка пасивног оплемењивања нечим ограничено?

Прво, поступак пасивног оплемењивања не може се спроводити без претходног одобрења царинског органа надлежног према месту у којем се налази роба која ће бити декларисана за привремени извоз. Одобрење се може издати само лицу регистрованом у Републици Србији уколико је могуће несумњиво утврдити да је роба која се враћа из иностранства настала од привремено извезене робе (осим код система стандардне замене) и уколико су испуњени „економски условиˮ. Према важећем ставу Министарства финансија, сматра се да постоји оборива претпоставка да су економски услови испуњени све док не дође до озбиљних поремећаја на домаћем тржишту или док се заинтересовано лице не обрати царинском органу износећи доказе да се одобравањем пасивног оплемењивања угрожавају основни интереси домаћих произвођача. У тим случајевима Привредна комора Србије издаје потврду о испуњености економских услова.

Осим код система стандардне замене, одобрење се може издати и лицу које не организује пасивно оплемењивање, ако се ради о роби домаћег порекла у смислу правила о непреференцијалном пореклу, а процес оплемењивања се састоји од уграђивања те робе у страну робу која ће се у Републику Србију увести као добијени производ. Тиме се не смеју угрозити основни интереси домаћих произвођача, а поступак пасивног оплемењивања мора доприносити бољој продаји робе за извоз.

Ако у току спровођења поступка, због немогућности испуњења уговорних обавеза, дође до промене инопартнера или других података из одобрења, потребно је поднети захтев за измену одобрења. Права и обавезе носиоца одобрења се, уз сагласност царинског органа, могу пренети на друго лице које испуњава прописане услове.

Ако се захтева обнова одобрења за исту врсту поступка и исту врсту робе, царински орган може да изда одобрење с ретроактивним дејством које ступа на снагу на дан подношења захтева или од дана престанка важења првобитног одобрења. Изузетно, одобрење може имати ретроактивно дејство и до једне године пре датума подношења захтева уколико постоји доказана економска потреба и ако:

– захтев није последица покушаја преваре или грубе немарности;

– није прекорачен рок важења одобрења од три године;

– књиговодство подносиоца захтева омогућава контролу над поступком и потврђује да се сви услови за пасивно оплемењивање могу сматрати испуњеним, те да се уколико је то потребно може утврдити истоветност робе за тај период,

– могу да се обаве све формалности неопходне за уређење статуса робе, укључујући, у случају потребе, и поништавање декларације.

 

Друго, привремено се ради пасивног оплемењивања може извести како домаћа, тако и страна роба, која се већ налази у поступку активног оплемењивања у оквиру којег је неопходно неку од производних операција над робом извршити у иностранству, а затим робу вратити у Републику Србију ради настављања израде финалног производа.

 

Поступак се, међутим,  не може одобрити за домаћу робу:

1) чијим извозом се стиче право на повраћај или отпуст увозних дажбина;

2) која је пре извоза била стављена у слободан промет уз потпуно ослобађање од плаћања увозних дажбина због своје употребе у посебне сврхе, све док се примењују услови за одобравање тог ослобођења (наведено се не односи на поправку робе);

3) чијим се извозом стиче право на извозне накнаде или на друге финансијске погодности у оквиру мера пољопривредне политике.

 

Треће, роба која се шаље на поправку мора бити подобна за поправку, а сама поправка не сме имати за циљ побољшање техничких или других употребних карактеристика робе. Испуњеност наведених услова утврђује се на основу уговора, рачуна, предрачуна, понуде, обавештења или друге преписке носиоца одобрења и страног лица које ће обављати поправку.

 

Према царинским прописима поправка се може извршити с накнадом или без ње и то на неки од следећих начина:

1) иста роба која се привремено извози након поправке се поновно увози;

2) привремено извезену робу није могуће поправити или то није исплативо, па се уместо ње увози производ за замену (систем стандардне замене без претходног увоза);

3) унапред је јасно да робу није могуће поправити или да то није исплативо, па се производ за замену увози пре него се извезе неисправна роба (систем стандардне замене уз претходни увоз), при чему се мора положити обезбеђење (на пример, банкарска гаранција) за намирење царинског дуга који би могао настати уколико домаћа роба која се замењује не буде извезена у прописаном року.

 

Систем стандардне замене се одобрава само за домаћу робу која није предмет посебних прописа донетих у оквиру пољопривредне политике. Производ за замену мора имати исту тарифну ознаку, исти квалитет и техничке карактеристике које би имала привремено извезена роба након поправке, али не и исту вредност. Пошто је роба пре извоза била коришћена и производ за замену мора бити коришћен (употребљаван). Изузетно, царински орган може дозволити да производ за замену буде нов или различитог степена употребљаваности ако се испоручује бесплатно на основу уговорене или законске гарантне обавезе или због производног недостатка робе.

И четврто, на привремени извоз робе ради пасивног оплемењивања примењују се мере комерцијалне политике и друга спољнотрговинска ограничења, као и извозна царина уколико је прописана. Мере комерцијалне политике (на пример, заштитне мере, квантитативна ограничења и забране) не примењују се при поновном увозу добијених производа који су задржали домаће порекло, ако се враћају с поправке или ако се враћају у поступак активног оплемењивања.

 

#2 Кад и како поднети захтев за добијање одобрења?

У циљу добијања одобрења, писмени захтев из Прилога 1 (видети рубрику Корисни правни акти) треба поднети благовремено имајући на уму да закон омогућава царинском органу да одлуку донесе у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева.

Изузетно, у случајевима поправке робе и стандардне замене без претходног увоза, подношење ЈЦИ (Јединствена царинска исправа) Ц2 се може сматрати захтевом, а прихватање ЈЦИ од царинског органа одобрењем. Оваква ЈЦИ се подноси искључиво царинском органу надлежном према месту где се роба налази и уз ЈЦИ се прилаже попуњени образац из Прилога 2 (видети рубрику Корисни правни акти). Наведено важи и при подношењу и прихватању ЈЦИ Ц6 код стандардне замене с претходним увозом или у случајевима када добијени производ не служи за комерцијалне сврхе.

 

Скрећемо пажњу на начин попуњавања спорних рубрика захтева и на значење израза који се при том користе:

1) Додатни образац – уноси се „ДАˮ само у случају кад се захтева одобравање система стандардне замене и тада се прилаже и Додатни образац из Прилога 1. у којем се наводи:

– да ли је подносилац захтева лице које не организује поступак пасивног оплемењивања (члан 174. ст. 2. ЦЗ-а);

– да ли се ради о случају када због карактера радње обраде, није могуће утврдити да ли су добијени производи настали од привремено извезене робе; ако је тако, подносилац захтева мора пружити довољне гаранције да роба употребљена у оквиру поступка пасивног оплемењивања има исту десетоцифрену тарифну ознаку, те да је истих трговачких и техничких карактеристика као и привремено извезена роба (члан 359. ст. 3. Уредбе).

2) Место и начин вођења књиговодства/евиденције – наводи се адреса места и прилаже предлог изгледа и садржаја евиденције о роби, која треба да садржи податке наведене у одобрењу, норматив, бројеве и датуме ЈЦИ по којима је роба декларисана за привремени извоз и за поновни увоз и податке из њих; разматрајући наведено, царински орган у одобрењу одређује обавезу и начин вођења евиденције, при чему може одобрити да се уместо посебне евиденције користи постојеће књиговодство, а у изузетним случајевима чак и да се ова евиденција не води.

3) Период важења одобрења – наводи се предлог рока у оквиру којег се може поднети једна или више ЈЦИ којима се роба декларише за поступак пасивног оплемењивања; под а) се наводи датум почетка, а под б) датум завршетка важења одобрења; рок не може бити дужи од три године, осим у случају производње или прераде млечних производа из тарифних бројева 0401 до 0406 Царинске тарифе, када период важења одобрења не може бити дужи од три месеца.

4) Добијени или обрађени производи – предлаже се норматив који представља количину или проценат добијених производа насталих оплемењивањем одређене количине привремено извезене робе; на основу предложеног норматива, комисија коју формира царинарница одређује очекивани норматив или начин утврђивања норматива који царински орган може и накнадно проверавати; уколико у току спровођења поступка дође до промене утврђеног норматива, корисник је дужан да о томе одмах обавести надзорни царински орган ради измене одобрења; изузетно, када на почетку поступка пасивног оплемењивања није могуће прецизно утврдити норматив утрошка материјала, у одобрењу ће се назначити предложени (привремени) норматив, с тим да је при одређивању новог царински дозвољеног поступања или употребе, односно пре првог поновног увоза добијених производа, носилац одобрења обавезан доставити надзорном царинском органу стварни норматив на основу којег ће се вршити обрачун увозних дажбина.

5) Економски услови – само када царински орган то захтева, уписују се број и датум потврде Привредне коморе Србије која се и прилаже уз захтев.

6) Царински органи – уписује се предлог царинских органа почетка и завршетка поступка, те надзорног царинског органа; царинском органу почетка поступка се подноси ЈЦИ Ц2 којом се роба декларише за привремени извоз, док се царинском органу завршетка поступка подноси ЈЦИ (Ц6 или Ц5) за поступак поновног увоза; надзорни царински орган контролише спровођење одобрења; један царински орган може имати све наведене улоге.

7) Идентификација – описује се роба навођењем серијских или фабричких бројева, стављених пломби, печата, налепница или других ознака препознавања, узимањем узорака, прилагањем проспеката, фотографија, техничког описа робе или налаза; наведено треба без сумње да докаже да је добијени производ произведен од привремено извезене робе или да се ради о истом предмету.

8) Рок за завршетак поступка – уписује се предлог рока у којем би добијени производи требало да буду поновно увезени; рок се изражава у месецима и почиње тећи од дана прихватања ЈЦИ Ц2; рок за завршетак поступка може бити дужи од рока важења одобрења и може се продужити у разумним границама на основу благовременог и образложеног захтева у којем се прецизно наводи количина привремено извезене робе која је преостала за раздуживање; оправданим разлозима за продужење рока сматрају се кашњења при испоруци робе због проблема у процесу производње, због политичке или економске ситуације, због проблема при транспорту и сл.

9) Поједностављени поступци – наводе се шифре или називи поједностављених царинских поступака чије је коришћење одобрено ради спровођења поступка пасивног оплемењивања (на пример, декларисање на основу књиговодствене исправе); поједностављење у виду подношења непотпуне декларације не може се одобрити за поступак пасивног оплемењивања.

10) Додатне информације – уписују се подаци који нису могли да стану у остале рубрике или им тамо није било место (на пример, број банкарске гаранције у случају претходног увоза у оквиру система стандардне замене).

 

Уколико се у неку од рубрика не могу унети сви потребни подаци уписује се „По спецификацијиˮ, а приложена спецификација постаје саставни део захтева.

Уз захтев је потребно поднети и одговарајући уговор или понуду и прихват понуде и друга документа која се наводе у захтеву и могу утицати на доношење одобрења.

 

#3 Који се царински документи користе?

Роба за привремени извоз декларише се подношењем ЈЦИ Ц2. Након извршеног оплемењивања, а најкасније у оквиру рока одређеног за завршетак поступка, царинском органу завршетка поступка добијени производи се подношењем ЈЦИ Ц6 морају декларисати за поступак поновног увоза ради стављања у слободан промет или подношењем ЈЦИ Ц5 за враћање у поступак активног оплемењивања. У случају када је ЈЦИ Ц2 представљала и захтев и одобрење, ЈЦИ Ц6 (Ц5) се обавезно подноси царинском органу код којег је тај поступак и започет. Уз ЈЦИ Ц6, декларант је дужан да поднесе и образац за обрачун царинског дуга (Прилог 3.). Укупно обрачунати износ царинског дуга уписује се у четврту поделу рубрике 47. ЈЦИ, а стопа царине се не уписује.

При примени система стандардне замене без претходног увоза, у рубрику Б ЈЦИ Ц2 и Ц6 уписује се напомена: „Систем стандардне замене без претходног увозаˮ. Обрачун царинског дуга врши се на обрасцу из Прилога 4. и саставни је део ЈЦИ Ц6, а рубрика 47. се попуњава као и у претходном случају.

 

#4 Шта урадити у случају када је неопходно прво добити исправну робу, а затим неисправну послати у иностранство?

Изузетак од горе наведене процедуре представља ситуација у којој је ради омогућавања континуитета у раду неопходно прво добити исправну робу, почети с њеним коришћењем, а затим отпремити неисправну. Тада се користи систем стандардне замене уз претходни увоз производа за замену, у којем носилац одобрења прво подноси ЈЦИ Ц6 (поступак 6121) уз коју се прилаже попуњени образац из Прилога 4. иако се по овој ЈЦИ не врши ни обрачун ни наплата царинског дуга. У року од два месеца мора се поднети ЈЦИ Ц2 којом се домаћа роба декларише за привремени извоз. Наведени рок за извоз може бити продужен. У рубрици Б ЈЦИ Ц6 и Ц2 уписује се напомена „Систем стандардне замене уз претходни увозˮ. Носилац одобрења мора доставити оверени примерак 3 ЈЦИ Ц2 и тиме доказати да је домаћа роба физички иступила из царинског подручја Републике Србије. Уколико то не учини, сматра се да је настао царински дуг, чији износ царинарница утврђује решењем у управном поступку и наплаћује га из положеног обезбеђења из којег се наплаћује и камата која се обрачунава на износ царинског дуга. Врши се измена података у ЈЦИ Ц6, тако што се у рубрику 47. уписује обрачунати износ царинског дуга. Уколико је поднет доказ о иступу домаће робе, царинарница утврђује потпуно или делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина и у рубрику Б ЈЦИ Ц6 уноси податке о броју и датуму ЈЦИ Ц2.

 

#5 Да ли је привремено извезену робу могуће коначно извести без претходног враћања у Републику Србију?

Уколико се у Републику Србију не врати сва роба која је привремено извезена, носилац одобрења је дужан да о разлозима за такво поступање обавести надзорни царински орган, те да у датом року поднесе извозну ЈЦИ Ц1 (поступак 1021) уз уношење напомене „Коначни извоз невраћене робе с пасивног оплемењивањаˮ у рубрику Б. Како је роба већ у иностранству, није могуће спровести уобичајени поступак овере иступа робе по ЈЦИ Ц1, те се у циљу доказивања да не постоји обавеза обрачуна и наплате ПДВ-а, сматра да је роба коначно извезена онога дана када је истекао рок за раздужење поступка пасивног оплемењивања, без обзира на датум ЈЦИ Ц1.

 

#6 Како се обрачунава износ увозних дажбина и када се одобрава право на ослобођење?

Потпуно или делимично ослобађање од плаћања увозних дажбина одобрава се само када се добијени производи пријављују за стављање у слободан промет у име или за рачун носиоца одобрења или другог лица са седиштем у Републици Србији које има сагласност носиоца одобрења, а испуњени су услови из одобрења.

Ослобођење од плаћања увозних дажбина утврђује се тако што се од износа увозних дажбина обрачунатих за добијене производе који се стављају у слободан промет одбије износ увозних дажбина које би биле обрачунате на исти дан за привремено извезену робу ако би се она увозила у Републику Србију из државе у којој је била предмет оплемењивања или државе у којој је била у последњој фази оплемењивања.

При обрачуну увозних дажбина за привремено извезену робу користе се врста и количина робе утврђене у ЈЦИ Ц2 и курс, стопа царине, порекло робе и царинска вредност робе утврђени на дан прихватања ЈЦИ Ц6.

Изузетно, ако је привремено извезена роба пре стављања у поступак пасивног оплемењивања била стављена у слободан промет са смањеном стопом царине услед њене употребе у посебне сврхе, све док важе услови за примену смањене стопе царине, утврђени износ увозних дажбина за ту робу биће једнак износу који је био наплаћен кад је она стављена у слободан промет. При том се не узимају у обзир антидампинг царине и заштите од умањених дажбина (компензаторне дажбине).

Ако би привремено извезена роба код стављања у слободан промет испуњавала услове за смањену стопу царине или стопу царине нула због њене употребе у посебне сврхе, та стопа ће се применити на добијене производе, под условом да је роба у држави у којој се одвијала прерада или последња радња прераде, била предмет радњи које су у складу с таквом употребом.

Ако је на основу уговора о слободној трговини или аутономних преференцијала, на добијене производе могуће применити повољнију стопу царине, и износ који треба одбити ће се обрачунавати коришћењем истог преференцијалног режима ако је он примењив на робу чија је тарифна ознака иста као и тарифна ознака привремено извезене робе.

Често није једноставно утврдити царинску вредност робе, па је неопходно знати правила по којима се она утврђује како би се израчунао исправан износ припадајућих увозних дажбина.

Вредност привремено извезене робе је вредност која се прихвата за ту робу приликом одређивања царинске вредности добијених производа, при чему трошкови утовара, превоза и осигурања за привремено извезену робу до места у којем су обављене производне радње или последњег места обављања тих радњи, не улазе у вредност привремено извезене робе. Ако се вредност не може утврдити на тај начин, она се утврђује на основу разлике између царинске вредности добијених производа (укључујући споредне добијене производе који представљају отпатке, талоге, опиљке или остатке) и производних трошкова утврђених на објективан начин.

 

Царинска вредност добијених производа је збир:

– цене која је стварно плаћена или је треба платити извршиоцу процеса оплемењивања;

– вредности материјала, компоненти и делова садржаних у добијеном производу или употребљених у процесу производње, које је испоручило лице које је робу привремено извезло;

– трошкова превоза и осигурања на иностраној релацији, трошкова провизије, амбалаже, паковања, накнаде за коришћење ауторских права и лиценци.

 

Стога се потпуно ослобађање од плаћања увозних дажбина одобрава:

1) уколико је износ увозних дажбина које би се платиле за привремено извезену робу када би се она стављала у слободан промет већи од износа увозних дажбина за производе добијене обрадом или прерадом;

2) ако је роба поправљена бесплатно на основу уговора или обавезе која произлази из гаранције или због производне мане која није била позната у време кад је предметна роба првобитно стављена у слободан промет и није узета у обзир код утврђивања царинске вредности; у том случају се у ЈЦИ Ц6 у рубрику 36. уписује шифра 17910, а у рубрику Б напомена: „Бесплатна поправка – потпуно ослобађањеˮ;

3) у систему стандардне замене, ако се производ за замену даје без накнаде било због уговорене или законске обавезе која произлази из гаранције или због грешке у производњи;

4) у случају када се привремено извезена роба у непромењеном стању врати у року од 3 године од дана када је иступила из царинског подручја Републике Србије.

 

Применом делимичног ослобођења, увозне дажбине се обрачунавају на следећи начин и то:

1) за производе добијене обрадом или прерадом:

а) од износа увозних дажбина за производе добијене обрадом или прерадом одузме се износ увозних дажбина које би се платиле за привремено извезену робу када би се она ставила у слободан промет; ако је разлика позитивна, она представља износ увозних дажбина које треба платити;

б) када то декларант изричито захтева, а царински орган одобри, на трошкове оплемењивања се примењује стопа царине предвиђена за добијене производе; трошкови оплемењивања морају одговарати трансакцијској вредности у коју су урачунати трошкови утовара, превоза (на пример, провизије и накнаде посредовања, цена контејнера, трошкови паковања заједно с радом и материјалом, манипулативни трошкови) и осигурања добијених производа од места обављања или последњег места обављања производних радњи до места њиховог уноса у царинско подручје Републике Србије; услов за овакво поступање је да пре пуштања добијеног производа у слободан промет, није утврђено да је коришћење овог ослобођења био једини разлог да се претходно привремено извезена роба, која не испуњава услове за стицање домаћег непреференцијалног порекла, стави у слободан промет уз примену царинске стопе нула; наведени услов се не примењује на робу некомерцијалне природе.

2) код поправке извршене уз накнаду: стопа царине предвиђена за добијене производе примењује се на вредност трошкова поправке (сва плаћања, у новцу, роби или услугама, које врши или треба да изврши носилац одобрења у корист лица које обавља поправку или посредна или непосредна плаћања која су услов за обављање поправке, ако су ти трошкови једино плаћање корисника одобрења) у које су укључени трошкови паковања, амбалаже, превоза и осигурања до царинског подручја Републике Србије; уколико су носилац одобрења и лице које је обавило поправку повезана лица, на захтев царинског органа, носилац одобрења мора пружити доказ да исказани трошкови поправке одговарају стварним; при попуњавању ЈЦИ Ц6, у рубрику Б се уписује напомена: „Поправка уз накнадуˮ;

3) у систему стандардне замене код којег се производ за замену даје уз накнаду – примењује се начин обрачуна наведен под 1).

 

У случају да се сва привремено извезена роба не декларише истовремено за поступак поновног увоза, удео привремено извезене робе уграђене у добијене производе израчунава се применом количинског или вредносног метода одређеног одобрењем, при чему се за потребе обрачуна добијеним производом сматрају и прерађени производи и полупроизводи.

Ако је међународним споразумом предвиђено делимично или потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за добијене производе, поступиће се у складу с тим споразумом.

 

#7 Да ли постоје поједностављења при обрачуну увозних дажбина?

Царински орган може ради убрзања поступка, на захтев корисника који учестало обавља производне радње у оквиру једног одобрења које не укључује поправке, одобрити примену просечне стопе царине (збирно извршење). Наведена стопа царине одређује се за период не дужи од 12 месеци и примењује се на добијене производе који се у том периоду стављају у слободан промет. Након истека наведеног периода царински орган врши коначни обрачун.

 

#8 Како се обрачунава ПДВ?

У случајевима када нема плаћања накнаде за услугу оплемењивања и не долази до пораста вредности робе, не постоји ни обавеза плаћања ПДВ-а.

 

У противном, пореска основица је једнака збиру:

– накнаде коју је обвезник платио или треба да плати за оплемењивање, поправку или уградњу, а ако се та накнада не плаћа (на пример, код бесплатне поправке), основицу чини пораст вредности робе настао оплемењивањем, поправком или уградњом;

– царине, других увозних дажбина и осталих јавних прихода (осим ПДВ-а) и споредних трошкова насталих до првог одредишта у Републици Србији.