Разлози кojи oпрaвдaваjу пoтрeбу зa приврeмeним oдузимaњeм
Привремено одузимање имовине је по својој природи превентивна мера и оправдана је само уколико би без ње евентуално трајно одузимање у знатној мери било отежано или чак и онемогућено. Закон предвиђа привремено одузимање имовине управо онда када постоји опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено (члан 23. ст. 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела). Ово је материјални услов који уједно и оправдава постојање института привременог одузимања имовине. У пракси, да би се применио овај институт, мора да постоји опасност да ће имовина, за коју се основано сумња да је проистекла из кривичног дела, бити отуђена, уништена, сакривена или на други начин измењена. Доношењем решења о њеном привременом одузимању, фактички се отклања та опасност, а тиме и опасност за „неометано” вођење поступка трајног одузимања те имовине.
[signoff]
ПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ
У једној одлуци Апелационог суда у Београду оцењено је да би окривљени и трећа лица имовину која је предмет захтева могли отуђити, имајући у виду да су у конкретном случају предмет захтева за привремено одузимање имовине пре свега станови, пословни простори и гараже које је окривљени саградио и стекао закључењем уговора о куповини и продаји некретнине с продавцем, те да наведене непокретности имају неспорно значајну тржишну и употребну вредност, а да је основна сврха улагања у изградњу објеката од стране окривљеног остварење зараде управо кроз продају станова, пословних простора и гаража заинтересованим купцима (Решење Апелационог суда у Београду, Кж. 2. По. 1. 190/13 од 11. 6. 2013). Све напред наведене околности, уз чињеницу да је против окривљеног покренут поступак за одузимање имовине, управо указују на вероватноћу отуђења имовине и ометање вођења овог поступка.
Такође, чињеница да постоји оправдана сумња да је окривљени извршио тешка кривична дела, од којих и кривично дело које се односи на продају опојне дроге, а да се и даље налази у бекству, те да се и организатори криминалне групе још увек налазе у бекству, могу бити околности које указују на то да би касније одузимање те имовине било знатно отежано или чак сасвим онемогућено (Решење Апелационог суда у Београду, Кж. 2. По. 1. 44/13 од 29. 1. 2013).
[/signoff]
Околности које указују на оправданост привременог одузимања имовине произлазе из прикупљених доказа и чињеница које се утврде током поступка и њихове међусобне повезаности (видети оквир).
Дакле, када се утврди постојање основане сумње да је лице извршило кривично дело из члана 2. овог закона и када из прикупљених доказа и резултата финансијске истраге, произлази основана сумња, односно степен вероватноће да имовина одређеног власника проистиче из кривичног дела, а имовина превазилази 1.500.000 динара, те постоје разлози који оправдавају привремено одузимање имовине, испуњени су законски услови да суд усвоји захтев јавног тужиоца за привремено одузимање имовине.
Тростепени поступак за привремено одузимање имовине
О захтеву јавног тужиоца за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела суд, односно судија за претходни поступак или председник већа пред којим се одржава главни претрес, доноси одлуку најкасније у року од осам дана од дана подношења захтева. Рок за доношење одлуке о привременом одузимању имовине није био предвиђен претходним Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, већ је овај закон познавао рок у којем је суд морао заказати рочиште поводом захтева јавног тужиоца. Овде се као спорна јављају два питања. Прво је везано за појам доношења одлуке, имајући у виду да из наведене одредбе није јасно да ли у остављеном року суд доноси одлуку или је дужан да у наведеном року изради њен писани отправак. Имајући у виду сложеност поступка за одузимање имовине и досадашњу судску праксу, могло би се рећи да израда писаног отправка није везана овим роком. Друго питање односи се на природу наведеног рока од 8 дана. Полазећи од чињенице да се Законом не предвиђају законске последице у случају пропуштања овог рока, сматрамо да је рок инструктиван.
Законом је предвиђено и да у случају када постоји опасност да ће власник располагати имовином проистеклом из кривичног дела, чак и пре него што суд одлучи о захтеву о привременом одузимању имовине, јавни тужилац може донети наредбу о забрани располагања имовином и о привременом одузимању покретне имовине. Ова мера има своје ограничено трајање, па не само да је лимитирано њено трајање до саме одлуке суда о захтеву јавног тужиоца већ може трајати најдуже три месеца од дана доношења наредбе. Наредба о забрани располагања непокретностима уписује се у евиденцију непокретности одмах по пријему захтева и без одлагања доставља банкама и другим финансијским организацијама код којих су депонована новчана средства и хартије од вредности власника, док се привремено одузете покретне ствари по наредби јавног тужиоца поверавају на управљање Дирекцији (члан 24. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела).
[signoff]
ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ
Позитивни ефекти који су до сада остварени применом овог института и института трајног одузимања имовинске користи, огледају се у чињеници да је за само две године примене овог закона, буџет Републике Србије попуњен за отприлике око 300 милиoнa eврa прoистeклих из прoдaje имoвинe сумњивoг пoрeклa.
(Податак преузет из Техничког извештаја о ставу грађана и перцепцији примене Закона о одузимању имовине, Пројекат о одузимању имовинске користи стечене кривичним делом у Србији, Канцеларија Савета Европе у Београду, септембар 2011. године).
Од издавања ових и осталих одузетих непокретности Дирекција приходује око 30 хиљада евра месечно. До почетка 2012. године, од новца добијеног од издавања непокретности је, Уредбом Владе, издвојено и око 20 милиона динара у хуманитарне сврхе (народне кухиње, штете од поплава, превремено рођеној деци, удружењу дистрофичара, манастиру Девич), док су поједини објекти уступљени државним установама и органима на коришћење, а одузета возила дата на коришћење државним органима задуженим за борбу против организованог криминала и корупције.
(Подаци преузети из чланка „Досадашњи учинак Закона о одузимању имовине – Пажња доброг домаћина”, часопис „Време”).
Иако су набројани ефекти неспорни и делују импозантно, пуњење државног буџета не представља основни циљ доношења и примене овог закона, већ је то истинска борба против организованог криминала и корупције, те других најтежих кривичних дела, што је сврха доношења и примене Закона.
[/signoff]