Решење о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела, податке о врсти и вредности имовине која се одузима, околности из којих произлази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине, време на које се одузима и поуку о праву на приговор против решења. Решење ће суд доставити власнику, његовом браниоцу, односно пуномоћнику, јавном тужиоцу, јединици, Дирекцији и банци или другој организацији надлежној за платни промет.
Против решења о привременом одузимању имовине може се поднети приговор кривичном већу из члана 21. ст. 4. ЗКП-а, који не одлаже извршење решења, и то у року од осам дана од дана достављања решења. О приговору одлучује ванпретресно веће, након одржаног рочишта на које позива власника, његовог браниоца или пуномоћника и јавног тужиоца. Суд ће одбацити приговор ако је неблаговремен, непотпун или га је изјавило неовлашћено лице.
Рочиште ће се одржати најкасније у року од 15 дана од дана подношења приговора, по правилу, без прекидања или одлагања, а недолазак уредно обавештених странака не спречава одржавање рочишта. Одлуку о приговору суд ће донети у року од осам дана од дана закључења рочишта. По приговору, кривично веће може решењем одбити приговор уколико нађе да је неоснован, усвојити приговор власника и у целини или делимично укинути привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела уколико нађе да нису испуњени законски услови, односно уколико утврди да не постоји опасност да ће трајно одузимање имовине бити онемогућено или отежано или да нема довољно доказа о постојању основане сумње да привремено одузета имовина проистиче из кривичног дела или власник докаже да није власник целокупне или дела привремено одузете имовине или да вредност имовине проистекле из кривичног дела не прелази износ од милион и петсто хиљада динара. Веће може решењем и усвојити приговор јавног тужиоца и у целини или делимично одредити привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, уколико нађе да су испуњени услови из члана 25. ст. 1. овог закона.
Против одлуке о приговору, дозвољена је жалба. Закон прописује да против решења о одбијању приговора странке могу изјавити жалбу у року од три дана од дана достављања решења. Против решења о усвајању приговора власника, жалбу може изјавити јавни тужилац, а против решења о усвајању приговора јавног тужиоца, жалбу може изјавити власник. Решавајући по жалби, суд може жалбу одбацити као неблаговремену или недозвољену, одбити жалбу као неосновану или усвојити жалбу и решење преиначити или укинути и предмет вратити на поновно одлучивање. Ако је у истом предмету решење већ једанпут укинуто, другостепени суд ће у седници већа или након одржаног рочишта донети одлуку, с тим да побијано решење не може укинути и упутити на поновно одлучивање првостепеном суду.
Тростепеност у одлучивању о привременом одузимању имовине има својих оправдања у правној природи овог института. С обзиром на то да се имовина привремено одузима у фази поступка у којој још увек није правноснажно утврђено да је неко лице извршило кривично дело, а поготово имајући у виду реперкусије самог одузимања имовине и задирања у основна имовинска и лична права човека, попут права на мирно уживање приватне својине и право на правично суђење, неопходна је нарочита обазривост у доношењу одлуке и могућност њене што свеобухватније контроле од стране виших судских инстанци.
Преиспитивање одлуке о привременом одузимању имовине
До подношења захтева за трајно одузимање имовине суд може по службеној дужности или на захтев странака – јавног тужиоца или власника преиспитати одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела и у оправданим случајевима ту одлуку укинути или је заменити мером забране располагања привремено одузетом имовином. Разлози за укидање или замену мером могу бити различити.
Такође, у случају да је управљање привремено одузетом имовином отежано или проузрокује несразмерно високе трошкове, суд може на образложени предлог Дирекције преиспитати одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела и заменити је мером забране располагања привремено одузетом имовином.
Решење о укидању привременог одузимања имовине суд ће донети ако се појаве околности које указују да даља примена привременог одузимања имовине није оправдана или ако се појаве околности које указују на то да се и том мером може обезбедити трајно одузимање имовине.
[blockquote]
Уместо закључка
Увођење овог института у наше кривичноправно законодавство има велики значај на пољу превенције и сузбијања организованог криминала и кривичних дела чији је основни мотив стицање противправне имовинске користи. Овом посебном кривичноправном мером остварује се како генерална и специјална превенција кривичних санкција, тако и општи интерес државе, будући да одузета имовина остаје у имовини државе.
Осим што се остварује начелни захтев да нико не може имати корист од извршеног кривичног дела, у смислу члана 91. ст. 1. КЗ-а („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 и 107/05), применом овог института омогућава се да се имовина, која је стечена криминалним активностима а није узрочно-последично повезана с кривичним делом за које се окривљени терети, одузме и уклони из правног промета. Предвиђање широког круга лица од којих се може одузети имовина, а који се означавају као власници, значајно је ради ефикасног спречавања промета нелегално стечене имовине, па чак и њеног наслеђивања.
С друге стране, примена овог института надомешћује све недостатке постојећег института одузимања имовинске користи, имајући у виду да се имовинска корист у смислу члана 91. КЗ-а, према одредбама важећег ЗКП-а, може одузети само у пресуди којом се окривљени оглашава кривим, а не и након тога.
Да ли је и у којој мери примена овог закона допринела искорењивању овог за државу највећег зла остаје да се види и може бити предмет неке друге детаљније анализе. Такође, поставља се и друго питање, не мање значајно, а то је да ли су истражни органи и судије довољно способни и обучени за вођење поступака и примену овог важног института у борби против криминала, односно за пуно спровођење закона у живот.
[/blockquote]