У пракси се као спорно поставило питање надокнаде трошкова судског поступка у два случаја: прво, у случају када је странка одустала од тужбе због ћутања управе због тога што је надлежни орган у међувремену донео решење и доставио га странци, и друго, у случају када је суд одбио тужбу због ћутања управе због тога што је тужени орган донео решење против којег је странка поднела посебну тужбу.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F01%2F1036.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
53
УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Признавање права на накнаду
трошкова управног спора
покренутог тужбом због ћутања
управе
У пракси се као спорно поставило питање надокнаде трошкова
судског поступка у два случаја: прво, у случају када је странка
одустала од тужбе због ћутања управе због тога што је надлежни
орган у међувремену донео решење и доставио га странци, и
друго, у случају када је суд одбио тужбу због ћутања управе због
тога што је тужени орган донео решење против којег је странка
поднела посебну тужбу.
Ружа Урошевић,
судија Управног суда
Ћутање управе представља специфичан
процесноправни институт управног
права, који се огледа у неблаговременом
доношењу, односно недоношењу управних
аката од стране органа управе, било првостепеног
било другостепеног.
Одредбама члана 145. Закона о општем
управном поступку („Сл. гласник РС”, број
18/2016 и 95/18 – аутентично тумачење) прописани
су рокови за доношење решења од
стране првостепеног органа, док је одредбама
члана 174. истог закона прописан рок за доношење
решења по жалби од стране другостепеног
органа.
Наведеним одредбама Закона најпре је
одређено да се под издавањем решења сматра
и доношење и обавештавање странке о донетом
решењу. То значи да се у роковима који су
законом прописани решење мора и донети и
доставити странци.
Кад је поступак пред првостепеним органом
покренут по захтеву странке или по
службеној дужности, а у интересу странке, и
када се о управној ствари одлучује у поступку
непосредног одлучивања, првостепени орган
је дужан да изда решење најкасније у року од
тридесет дана од покретања поступка. Кад је
поступак покренут по захтеву странке или по
службеној дужности, а у интересу странке, и
када се о управној ствари не одлучује у поступку
непосредног одлучивања, првостепени
орган је дужан да изда решење најкасније у
року од шездесет дана од покретања поступка.
Ако првостепени орган против чијег акта
има места жалби у року одређеном законом
није донео никакво решење по захтеву, странка
има право да се обрати жалбом другостепеном
органу, сагласно одредби члана 151.
став 3. истог закона.
За разлику од наведеног, другостепени орган
решење којим се одлучује о жалби издаје
без одлагања, а најкасније у року од шездесет
дана од када је предата уредна жалба, изузев
ако законом није прописан краћи рок. Овакво
законско решење условило је и одговарајуће
решење у Закону о управним споровима
(„Сл. гласник РС” број 111/2009), установљено
у циљу обезбеђивања судске заштите
права странке да од надлежног органа добије
одговарајућу одлуку по захтеву или по жалби.
То решење огледа се у праву странке о чијем
захтеву или жалби није одлучено да се обрати
Управном суду подношењем тужбе којом
се не оспорава законитост каквог управног
акта, већ се тражи судска заштита због ћута54
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УПРАВНО ПРАВО
ња управе, односно због неиздавања решења
од стране надлежног органа у законом прописаном
року.
Према одредбама члана 15. Закона о
управним споровима управни спор може да
се покрене и када надлежни орган у вези са
захтевом, односно жалбом странке није донео
управни акт, под условима предвиђеним
тим законом. У члану 19. Закона дефинисани
су рокови за подношење тужбе тако што је
прописано да, ако у року од шездесет дана од
дана пријема жалбе или у законом одређеном
краћем року другостепени орган није донео
решење по жалби странке против првостепеног
решења, а не донесе га ни у даљем року од
седам дана по поновљеном тражењу поднетом
другостепеном органу, странка по истеку
тог рока може да поднесе тужбу због недоношења
захтеваног акта. На овај начин странка
може да поступи и кад по њеном захтеву
првостепени орган против чијег акта нема
места жалби није донео решење. Садржина
тужбе поднете због ћутања управе прописана
је одредбом члана 22. став 3. истог закона,
према којој се уз поднету тужбу прилаже копија
захтева, односно жалбе, копија захтева
о накнадном тражењу из члана 19. тог закона
и доказ о предаји ових поднесака надлежном
органу.
Из наведеног може да се закључи да су
законом прописани услови за подношење
и садржина тужбе због ћутања управе, што
подразумева и неопходност пружања доказа
суду о испуњености услова за подношење ове
тужбе. Правна последица другачијег поступања
врло је неповољна по странку и изричито
је прописана одредбом члана 26. став 1.
тачка 3) Закона о управним споровима, према
којој ће судија појединац одбацити тужбу ако
утврди да уз тужбу због ћутања управе нису
приложени сви докази.
Овакво законско решење условило је потребу
странака, које су најчешће правно неука
физичка лица, да за подношење тужбе због
ћутања управе ангажују пуномоћнике из реда
адвоката. Ангажовање адвоката неминовно
је изазвало одређене трошкове странака
у управном спору о којима одлучује суд на
основу члана 67. Закона о управним споровима.
Како овај закон не садржи друге одредбе
о трошковима, односно ово питање поступка
није уређено тим законом, приликом доношења
одлуке о трошковима управног спора
Управни суд сходно примењује одредбе Закона
о парничном поступку („Сл. гласник РС”,
број 72/2011… 87/2018). Међутим, током примене
Закона о парничном поступку појавила
су се одређена спорна правна питања управо
у вези са накнадом трошкова управног спора
покренутог тужбом због ћутања управе, коју
тај закон не познаје.
Наиме, у пракси суда није било спорно да
тужиоцу припадају трошкови за састав тужбе
од стране пуномоћника из реда адвоката
када је суд утврдио да је тужба основана,
односно када је донета пресуда којом се тужба
уважава и налаже туженом органу да у
одређеном року донесе решење или кад суд
својом пресудом непосредно реши управну
ствар. Није био споран начин одлучивања о
трошковима управног спора ни у случају када
је суд тужбу због ћутања управе одбацио зато
што нису били испуњени услови за подношење
ове тужбе, односно зато што тужилац није
пружио одговарајуће доказе о испуњености
ових услова. Спорно је било питање надокнаде
трошкова судског поступка у два случаја:
прво, у случају када је странка одустала
од тужбе због ћутања управе због тога што је
надлежни орган у међувремену донео решење
и доставио га странци, и друго, у случају када
је суд одбио тужбу због ћутања управе због
тога што је тужени орган донео решење против
кога је странка поднела посебну тужбу.
Први случај: Одредбом члана 29. Закона
о управним споровима прописано је да је тужени
орган дужан да, у случају подношења
тужбе због ћутања управе, о доношењу првостепеног
односно другостепеног акта, поред
тужиоца, истовремено обавести и суд. У том
случају суд ће позвати тужиоца да се у року
од петнаест дана од пријема позива изјасни да
ли је задовољан накнадно донетим управним
актом или остаје при тужби и у ком обиму,
односно да ли тужбу проширује и на нови
акт. Ако тужилац благовремено достави суду
писану изјаву да је накнадно донетим актом
задовољан или ако не да изјаву у наведеном
року, суд ће донети решење о обустављању
поступка.
55
УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Ако би се на овај случај непосредно примениле
одредбе Закона о парничном поступку,
тужилац који је повукао тужбу, односно одустао
од тужбе, сагласно одредби члана 153.
став 1. тог закона, не би имао право на накнаду
трошкова судског поступка, него би само
био ослобођен обавезе да противној странци
(туженом) надокнади трошкове, будући да је
повлачење тужбе уследило одмах након испуњења
захтева од стране туженог. У случају
тужбе због ћутања управе, тужбени захтев је
био да суд обавеже надлежни орган да донесе
одговарајући управни акт по захтеву или
жалби тужиоца, што је тужени и учинио поводом
поднете тужбе.
Како се одредбе Закона о парничном поступку
у управно-судском поступку примењују
сходно правној природи тог поступка,
односно примерено посебном правном институту
о коме је овде реч – ћутању управе,
Управни суд је на 72. седници свих судија,
одржаној дана 27. 6. 2017. године, донео следећи
правни став: „Када суд обустави посту-
пак покренут тужбом због ћутања управе
јер је тужилац задовољан одлуком органа
донетом у току управног спора, тужилац
има право на накнаду трошкова спора за
састав тужбе ако је састављена од стране
адвоката и ако је тужба у време подноше-
ња била основана, као и за састав накнадно
достављене изјаве по позиву суда од стране
пуномоћника из реда адвоката, ако је захтев
за накнаду трошкова истакнут у тужби или
у накнадно достављеној изјави суду.”
Из наведеног произлази да је за доношење
одлуке о признавању права на накнаду трошкова
поступка у овом случају неопходно да
буду испуњени следећи услови:
да је надлежни орган донео управни акт
чије се доношење тужбом тражи,
да је тужилац одустао од тужбе због ћутања
управе,
да је тужба због ћутања управе била основана
у време подношења,
да је тужба састављена од стране пуномоћника
из реда адвоката,
да је изјава странке дата по налогу суда,
да је изјава такође састављена од стране пуномоћника
из реда адвоката и
да је захтев за накнаду трошкова истакнут
у тужби или изјави тужиоца.
Други случај је прилично чест у пракси, а
настаје када тужени орган, после подношења
тужбе због ћутања управе, донесе управни акт
чије је доношење тужбом тражено, па тужилац,
пре него што је суд обавештен од стране
органа да је акт донет и достављен странци,
поднесе посебну тужбу којом оспорава законитост
новодонетог решења. Разлог за такво
поступање тужиоца јесте бојазан да ће протеком
рока од тридесет дана од достављања
траженог акта изгубити право на подношење
тужбе против тог акта којим није задовољан.
Уколико би суд, поступајући на начин прописан
одредбом члана 29. Закона о управним
споровима, позвао овог очигледно незадовољног
тужиоца да се изјасни, његова изјава
свакако би била да није задовољан новодонетим
актом и да проширује тужбу на исти. Тада
би се пред Управним судом водила два управна
спора о оцени законитости истог решења
истог туженог органа, што је правно недопустиво.
Због тога је Управни суд на 93. седници
свих судија, одржаној дана 25. 12. 2019. године,
донео следећи правни став: „Уколико суд
у току управног спора због ћутања управе
утврди да је тужени орган донео управни
акт због чијег недоношења је тај спор покре-
нут, а да је тужилац против тог акта посеб-
ном тужбом покренуо управни спор ради
оцене његове законитости, суд неће у спору
због ћутања управе достављати тужиоцу
накнадно донети акт ради изјашњења, већ
ће тужбу због ћутања управе одбити.”
Последица оваквог одлучивања суда била
би одбијање захтева тужиоца за накнаду трошкова
управног спора, имајући у виду одредбе
члана 149. став 1. Закона о парничном
поступку, према којима признавање права на
накнаду трошкова судског поступка зависи
од успеха тужиоца у спору, при чему је поменути
тужилац у овом случају изгубио спор
покренут тужбом због ћутања управе.
Полазећи од одредбе члана 151. став 1. истог
закона и чињенице да је тужени својим
непоступањем по захтеву, односно жалби
тужиоца изазвао трошкове које је тужилац
имао за ангажовање пуномоћника из реда
56
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УПРАВНО ПРАВО
адвоката за састав тужбе, као и да је тужба
због ћутања управе у време подношења била
основана, Управни суд је на истој седници
свих судија донео и правни став који се односи
на признавање права на накнаду трошкова
тужиоцу који гласи: „Када суд одбије тужбу
због ћутања управе из разлога што је туже-
ни накнадно донео акт због чијег недоноше-
ња је тужба поднета, тужилац има право на
накнаду трошкова за састав тужбе ако је са-
стављена од стране адвоката и ако је тужба
у време подношења била основана, уколико
је захтев за накнаду трошкова истакнут у
тужби.”
Из наведеног може да се закључи да је и
у овом случају неопходно да буду испуњени
одређени услови да би суд тужиоцу признао
право на накнаду трошкова управно-судског
спора, независно од његовог исхода, и то:
да је надлежни орган донео управни акт
чије се доношење тужбом тражи,
да је тужилац поднео посебну тужбу против
новодонетог управног акта,
да је тужба због ћутања управе била основана
у време подношења,
да је тужба састављена од стране пуномоћника
из реда адвоката и
да је захтев за накнаду трошкова истакнут
у тужби.
Уколико у оба случаја било који од наведених
услова није испуњен, суд ће одбити захтев
тужиоца за накнаду трошкова управног спора
покренутог тужбом због ћутања управе.
Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски
франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаго-
времено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском
поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по рефе-
рентној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европ-
ског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а
поред свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне
стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун
камата сопственим потребама.
Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну,
односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична
отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице.
Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, посто-
ји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода,
а од 3. 3. 2001. пропорционална), која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после
тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено
плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну
у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода).
Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принци-
пу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим
различитим основама.
КАЛКУЛАТОР КАМАТА
у оквиру електронског издања ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Признавање права на накнаду
трошкова управног спора
покренутог тужбом због ћутања
управе
У пракси се као спорно поставило питање надокнаде трошкова
судског поступка у два случаја: прво, у случају када је странка
одустала од тужбе због ћутања управе због тога што је надлежни
орган у међувремену донео решење и доставио га странци, и
друго, у случају када је суд одбио тужбу због ћутања управе због
тога што је тужени орган донео решење против којег је странка
поднела посебну тужбу.
Ружа Урошевић,
судија Управног суда
Ћутање управе представља специфичан
процесноправни институт управног
права, који се огледа у неблаговременом
доношењу, односно недоношењу управних
аката од стране органа управе, било првостепеног
било другостепеног.
Одредбама члана 145. Закона о општем
управном поступку („Сл. гласник РС”, број
18/2016 и 95/18 – аутентично тумачење) прописани
су рокови за доношење решења од
стране првостепеног органа, док је одредбама
члана 174. истог закона прописан рок за доношење
решења по жалби од стране другостепеног
органа.
Наведеним одредбама Закона најпре је
одређено да се под издавањем решења сматра
и доношење и обавештавање странке о донетом
решењу. То значи да се у роковима који су
законом прописани решење мора и донети и
доставити странци.
Кад је поступак пред првостепеним органом
покренут по захтеву странке или по
службеној дужности, а у интересу странке, и
када се о управној ствари одлучује у поступку
непосредног одлучивања, првостепени орган
је дужан да изда решење најкасније у року од
тридесет дана од покретања поступка. Кад је
поступак покренут по захтеву странке или по
службеној дужности, а у интересу странке, и
када се о управној ствари не одлучује у поступку
непосредног одлучивања, првостепени
орган је дужан да изда решење најкасније у
року од шездесет дана од покретања поступка.
Ако првостепени орган против чијег акта
има места жалби у року одређеном законом
није донео никакво решење по захтеву, странка
има право да се обрати жалбом другостепеном
органу, сагласно одредби члана 151.
став 3. истог закона.
За разлику од наведеног, другостепени орган
решење којим се одлучује о жалби издаје
без одлагања, а најкасније у року од шездесет
дана од када је предата уредна жалба, изузев
ако законом није прописан краћи рок. Овакво
законско решење условило је и одговарајуће
решење у Закону о управним споровима
(„Сл. гласник РС” број 111/2009), установљено
у циљу обезбеђивања судске заштите
права странке да од надлежног органа добије
одговарајућу одлуку по захтеву или по жалби.
То решење огледа се у праву странке о чијем
захтеву или жалби није одлучено да се обрати
Управном суду подношењем тужбе којом
се не оспорава законитост каквог управног
акта, већ се тражи судска заштита због ћута54
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УПРАВНО ПРАВО
ња управе, односно због неиздавања решења
од стране надлежног органа у законом прописаном
року.
Према одредбама члана 15. Закона о
управним споровима управни спор може да
се покрене и када надлежни орган у вези са
захтевом, односно жалбом странке није донео
управни акт, под условима предвиђеним
тим законом. У члану 19. Закона дефинисани
су рокови за подношење тужбе тако што је
прописано да, ако у року од шездесет дана од
дана пријема жалбе или у законом одређеном
краћем року другостепени орган није донео
решење по жалби странке против првостепеног
решења, а не донесе га ни у даљем року од
седам дана по поновљеном тражењу поднетом
другостепеном органу, странка по истеку
тог рока може да поднесе тужбу због недоношења
захтеваног акта. На овај начин странка
може да поступи и кад по њеном захтеву
првостепени орган против чијег акта нема
места жалби није донео решење. Садржина
тужбе поднете због ћутања управе прописана
је одредбом члана 22. став 3. истог закона,
према којој се уз поднету тужбу прилаже копија
захтева, односно жалбе, копија захтева
о накнадном тражењу из члана 19. тог закона
и доказ о предаји ових поднесака надлежном
органу.
Из наведеног може да се закључи да су
законом прописани услови за подношење
и садржина тужбе због ћутања управе, што
подразумева и неопходност пружања доказа
суду о испуњености услова за подношење ове
тужбе. Правна последица другачијег поступања
врло је неповољна по странку и изричито
је прописана одредбом члана 26. став 1.
тачка 3) Закона о управним споровима, према
којој ће судија појединац одбацити тужбу ако
утврди да уз тужбу због ћутања управе нису
приложени сви докази.
Овакво законско решење условило је потребу
странака, које су најчешће правно неука
физичка лица, да за подношење тужбе због
ћутања управе ангажују пуномоћнике из реда
адвоката. Ангажовање адвоката неминовно
је изазвало одређене трошкове странака
у управном спору о којима одлучује суд на
основу члана 67. Закона о управним споровима.
Како овај закон не садржи друге одредбе
о трошковима, односно ово питање поступка
није уређено тим законом, приликом доношења
одлуке о трошковима управног спора
Управни суд сходно примењује одредбе Закона
о парничном поступку („Сл. гласник РС”,
број 72/2011… 87/2018). Међутим, током примене
Закона о парничном поступку појавила
су се одређена спорна правна питања управо
у вези са накнадом трошкова управног спора
покренутог тужбом због ћутања управе, коју
тај закон не познаје.
Наиме, у пракси суда није било спорно да
тужиоцу припадају трошкови за састав тужбе
од стране пуномоћника из реда адвоката
када је суд утврдио да је тужба основана,
односно када је донета пресуда којом се тужба
уважава и налаже туженом органу да у
одређеном року донесе решење или кад суд
својом пресудом непосредно реши управну
ствар. Није био споран начин одлучивања о
трошковима управног спора ни у случају када
је суд тужбу због ћутања управе одбацио зато
што нису били испуњени услови за подношење
ове тужбе, односно зато што тужилац није
пружио одговарајуће доказе о испуњености
ових услова. Спорно је било питање надокнаде
трошкова судског поступка у два случаја:
прво, у случају када је странка одустала
од тужбе због ћутања управе због тога што је
надлежни орган у међувремену донео решење
и доставио га странци, и друго, у случају када
је суд одбио тужбу због ћутања управе због
тога што је тужени орган донео решење против
кога је странка поднела посебну тужбу.
Први случај: Одредбом члана 29. Закона
о управним споровима прописано је да је тужени
орган дужан да, у случају подношења
тужбе због ћутања управе, о доношењу првостепеног
односно другостепеног акта, поред
тужиоца, истовремено обавести и суд. У том
случају суд ће позвати тужиоца да се у року
од петнаест дана од пријема позива изјасни да
ли је задовољан накнадно донетим управним
актом или остаје при тужби и у ком обиму,
односно да ли тужбу проширује и на нови
акт. Ако тужилац благовремено достави суду
писану изјаву да је накнадно донетим актом
задовољан или ако не да изјаву у наведеном
року, суд ће донети решење о обустављању
поступка.
55
УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Ако би се на овај случај непосредно примениле
одредбе Закона о парничном поступку,
тужилац који је повукао тужбу, односно одустао
од тужбе, сагласно одредби члана 153.
став 1. тог закона, не би имао право на накнаду
трошкова судског поступка, него би само
био ослобођен обавезе да противној странци
(туженом) надокнади трошкове, будући да је
повлачење тужбе уследило одмах након испуњења
захтева од стране туженог. У случају
тужбе због ћутања управе, тужбени захтев је
био да суд обавеже надлежни орган да донесе
одговарајући управни акт по захтеву или
жалби тужиоца, што је тужени и учинио поводом
поднете тужбе.
Како се одредбе Закона о парничном поступку
у управно-судском поступку примењују
сходно правној природи тог поступка,
односно примерено посебном правном институту
о коме је овде реч – ћутању управе,
Управни суд је на 72. седници свих судија,
одржаној дана 27. 6. 2017. године, донео следећи
правни став: „Када суд обустави посту-
пак покренут тужбом због ћутања управе
јер је тужилац задовољан одлуком органа
донетом у току управног спора, тужилац
има право на накнаду трошкова спора за
састав тужбе ако је састављена од стране
адвоката и ако је тужба у време подноше-
ња била основана, као и за састав накнадно
достављене изјаве по позиву суда од стране
пуномоћника из реда адвоката, ако је захтев
за накнаду трошкова истакнут у тужби или
у накнадно достављеној изјави суду.”
Из наведеног произлази да је за доношење
одлуке о признавању права на накнаду трошкова
поступка у овом случају неопходно да
буду испуњени следећи услови:
да је надлежни орган донео управни акт
чије се доношење тужбом тражи,
да је тужилац одустао од тужбе због ћутања
управе,
да је тужба због ћутања управе била основана
у време подношења,
да је тужба састављена од стране пуномоћника
из реда адвоката,
да је изјава странке дата по налогу суда,
да је изјава такође састављена од стране пуномоћника
из реда адвоката и
да је захтев за накнаду трошкова истакнут
у тужби или изјави тужиоца.
Други случај је прилично чест у пракси, а
настаје када тужени орган, после подношења
тужбе због ћутања управе, донесе управни акт
чије је доношење тужбом тражено, па тужилац,
пре него што је суд обавештен од стране
органа да је акт донет и достављен странци,
поднесе посебну тужбу којом оспорава законитост
новодонетог решења. Разлог за такво
поступање тужиоца јесте бојазан да ће протеком
рока од тридесет дана од достављања
траженог акта изгубити право на подношење
тужбе против тог акта којим није задовољан.
Уколико би суд, поступајући на начин прописан
одредбом члана 29. Закона о управним
споровима, позвао овог очигледно незадовољног
тужиоца да се изјасни, његова изјава
свакако би била да није задовољан новодонетим
актом и да проширује тужбу на исти. Тада
би се пред Управним судом водила два управна
спора о оцени законитости истог решења
истог туженог органа, што је правно недопустиво.
Због тога је Управни суд на 93. седници
свих судија, одржаној дана 25. 12. 2019. године,
донео следећи правни став: „Уколико суд
у току управног спора због ћутања управе
утврди да је тужени орган донео управни
акт због чијег недоношења је тај спор покре-
нут, а да је тужилац против тог акта посеб-
ном тужбом покренуо управни спор ради
оцене његове законитости, суд неће у спору
због ћутања управе достављати тужиоцу
накнадно донети акт ради изјашњења, већ
ће тужбу због ћутања управе одбити.”
Последица оваквог одлучивања суда била
би одбијање захтева тужиоца за накнаду трошкова
управног спора, имајући у виду одредбе
члана 149. став 1. Закона о парничном
поступку, према којима признавање права на
накнаду трошкова судског поступка зависи
од успеха тужиоца у спору, при чему је поменути
тужилац у овом случају изгубио спор
покренут тужбом због ћутања управе.
Полазећи од одредбе члана 151. став 1. истог
закона и чињенице да је тужени својим
непоступањем по захтеву, односно жалби
тужиоца изазвао трошкове које је тужилац
имао за ангажовање пуномоћника из реда
56
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УПРАВНО ПРАВО
адвоката за састав тужбе, као и да је тужба
због ћутања управе у време подношења била
основана, Управни суд је на истој седници
свих судија донео и правни став који се односи
на признавање права на накнаду трошкова
тужиоцу који гласи: „Када суд одбије тужбу
због ћутања управе из разлога што је туже-
ни накнадно донео акт због чијег недоноше-
ња је тужба поднета, тужилац има право на
накнаду трошкова за састав тужбе ако је са-
стављена од стране адвоката и ако је тужба
у време подношења била основана, уколико
је захтев за накнаду трошкова истакнут у
тужби.”
Из наведеног може да се закључи да је и
у овом случају неопходно да буду испуњени
одређени услови да би суд тужиоцу признао
право на накнаду трошкова управно-судског
спора, независно од његовог исхода, и то:
да је надлежни орган донео управни акт
чије се доношење тужбом тражи,
да је тужилац поднео посебну тужбу против
новодонетог управног акта,
да је тужба због ћутања управе била основана
у време подношења,
да је тужба састављена од стране пуномоћника
из реда адвоката и
да је захтев за накнаду трошкова истакнут
у тужби.
Уколико у оба случаја било који од наведених
услова није испуњен, суд ће одбити захтев
тужиоца за накнаду трошкова управног спора
покренутог тужбом због ћутања управе.
Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски
франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаго-
времено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском
поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по рефе-
рентној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европ-
ског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а
поред свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне
стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун
камата сопственим потребама.
Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну,
односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична
отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице.
Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, посто-
ји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода,
а од 3. 3. 2001. пропорционална), која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после
тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено
плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну
у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода).
Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принци-
пу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим
различитим основама.
КАЛКУЛАТОР КАМАТА
у оквиру електронског издања ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.