Као свој најважнији задатак, Влада је истакла унапређење српске економије и животног стандарда наших грађана, а стратешки циљ без којег тај задатак није могуће остварити огледа се, пре свега, у стабилизацији јавних финансија и реформи јавног сектора
Србија је 27. априла 2014. године добила своју нову Владу, која је на самом почетку суочена с нагомиланим проблемима због вишедеценијских неповољних околности у којима се земља налази, актуелне светске кризе, али и због одлагања решавања проблема и разводњавања планираних реформи током последње три-четири године.
Пуно је циљева које је ова влада ставила пред себе, а у овом тексту говоримо о намераваним економским реформама, које су бројне и морају се истовремено спроводити, при чему многе од њих неће бити нимало популарне. Довољно је рећи да је пред новом владом велики изазов смањења фискалног дефицита, који је већ две године највећи у источној и централној Европи, а у 2014. може се догодити да буде и највећи у Европи. Таква ситуација може узроковати да Србија упадне у рецесију, јер већ годинама „игра” на ивици банкрота, па је крајње време да се приступи најављеним реформама, о којима се говори већ годинама.
У међувремену, Влада је направила редослед својих активности за наредни период. Прво, на дневном реду Скупштине биће 13 закона из области правосуђа, потом ће се радити на припремама ребаланса буџета, а затим на сету економских закона, који ће бити у јуну у Скупштини. У сваком случају, Влада је пред себе ставила амбициозан програм чије спровођење неће бити лако, а њен успех зависиће и од способности власти да изађе на крај са свим потешкоћама.
У тексту који је пред нама, а у јеку припрема за економске реформе на кратак и на дуг рок, изнећемо основне карактеристике затеченог стања у економији Србије, као и приказ донетих и планираних мера на економском плану.
Основни показатељи тренутне економске ситуације у Србији
Карактер, брзина и дубина економских реформи у Србији зависе пре свега од актуелних економско-финансијских показатеља стања српске економије.
Висок јавни дуг, буџетски дефицит и незапосленост главне су негативне карактеристике наше економије. С друге стране, имамо раст извоза и повећање бруто домаћег производа.
Конкретно, од почетка ове године јавни дуг Србије увећан је 257 милиона евра, чиме је достигао 20,9 милијарди евра. То је 64,2 одсто процењеног бруто домаћег производа, односно свега што мислимо да ћемо произвести у току целе 2014. године.
Похвално је да је Србија имала раст БДП-а у 2013. од око 2,5 одсто, а на то је утицао извоз који је у 2013. порастао 25,6 процената (што је условљено брзим развојем аутомобилске индустрије и добрим резултатима пољопривреде).
[signoff]
Србија на дну табеле
По индексу социјално-економских услова живота, у анализи коју је спровео Институт Кејто са седиштем у Вашингтону Србија се нашла на 88. месту, од 90 држава, а као главни разлог наводи се стопа незапослености. Индекс социјално-економских услова живота у појединој земљи израчунат је на основу стопе инфлације, каматних стопа, стопе незапослености и стопе раста БДП-а.
[/signoff]
Републички завод за статистику саопштио је да је реални раст бруто домаћег производа у првом кварталу 2014. године, у односу на исти период претходне године, износио 0,4 одсто. Бруто друштвени производ Србије ће ове године порасти 1,1 одсто, а следеће године 1,9 одсто, према најновијој пролећној прогнози Европске комисије (ЕК). У том извештају, такође, стоји да ће, упркос новом пакету мера фискалне консолидације у 2014, укупни расходи и буџетски дефицит Србије остати на изузетно високом нивоу због већих плаћања на име камата, инвестиционих трошкова, нових субвенција и социјалних трошкова. Нижа од планиране, инфлација ће се, такође, негативно одразити на приходе Владе и допринети нарастању фискалног притиска.
Потрошачке цене (као показатељ инфлације) у марту 2014. године биле су у просеку ниже за 0,3 одсто у односу на фебруар, а у поређењу с мартом 2013. године инфлација, мерена малопродајним ценама робе и услуга за личну потрошњу, марта ове године износила је 2,3 одсто. Од децембра прошле године потрошачке цене повећане су за 1,2 одсто, што је и испод очекиваних кретања.