Током пословања једног привредног субјекта потреба за променом његове правне форме може настати из најразличитијих разлога. Иако закон ову промену начелно не забрањује, важно је знати који се облици не могу мењати и у које облике правне промене нису могуће
Привредни субјекти послују у одређеном статусном облику, односно правној форми (на пример, као ортачко друштво). Приликом оснивања привредног субјекта сами оснивачи одређују (бирају) правну форму, а могуће правне форме прописане су законом.
Осниваче привредног субјекта код избора правне форме опредељују различити разлози, а потреба за променом претходно изабране правне форме може настати и током самог пословања. Разлоге и анализу очекиваних ефеката промене правне форме образлажу директори привредног субјекта и подносе их скупштини (у пракси иницијатива потиче од чланова – осим код акционарског друштва с великим бројем акционара), а овај документ (као и разлози код оснивања) остаје непознат трећим лицима изван привредног субјекта и не региструје се. У најкраћем, приликом промене правне форме један привредни субјект се из једног облика преображава у други могући облик.
Промена правне форме регулисана је (пре свега) Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011, у даљем тексту: Закон) који је основни статусни закон (на чије одредбе упућују други закони). Тако се у члану 478. наводи: „Променом правне форме друштво прелази из једне правне форме у другу правну форму у складу са овим законом”. Дакле, постојећи привредни субјект не мора се ликвидирати и потом основати нови, већ привредни субјект једноставно „прелази” из једне правне форме у другу изабрану. Из овога следи да промена правне форме друштва не утиче на правни субјективитет тог друштва, што у пракси значи да друштво не мења матични број, чиме је омогућен континуитет у његовом пословању. Када се предузетник организује као привредно друштво, долази до промене матичног броја, тачније добија се нови – што је логична последица чињенице да делатност више не обавља физичко лице-предузетник, већ то чини правно лице. Предузетник не мења правну форму, већ наставља пословање у форми привредног друштва, па се и по називу ова промена разликује у односу на привредна друштва (једино би се у овом случају могло говорити о правном следбеништву, а у случајевима кад друштво мења правну форму – о континуитету). Обрнута ситуација (привредно друштво у предузетника) није дозвољена.
У нашем праву друштво не може да мења правну форму ако је у ликвидацији или у стечају. По природи ствари, ови поступци воде окончању друштва, док у случају промене правне форме и даље постоји воља да друштво настави да послује. Овом забраном спречавају се промена врсте одговорности оснивача за обавезе друштва и одуговлачење поступка.
Промена правне форме у стечају, међутим, могућа је као мера реорганизације, када се привредно друштво спасава од стечаја, односно стечајни поступак се привремено не спроводи, већ стоји као претња, уколико се реорганизација не спроведе.
О чему треба водити рачуна
Промена правне форме у други правно допуштен статусни облик представља правило. Законодавац изричито прописује који облици не могу да се мењају и у које облике промене нису могуће (задруге не могу променити правну форму у предузеће, али су у једном периоду могле да промене облик у друштвено предузеће, а у каснијем периоду да се из друштвеног предузећа поново организују као задруге; Закон прописује да пословно удружење не може променити правну форму у форму привредног друштва).
Опште правне форме друштава су ортачко друштво, командитно друштво, друштво с ограниченом одговорношћу, акционарско друштво (Закон прописује ове форме).
Правна форма је обавезан део пословног имена, а само пословно име не може бити такво да изазива заблуду у погледу правне форме друштва (ортачко друштво за производњу текстила д.о.о. Београд). Важно је да на први поглед буде јасно о каквом је привредном субјекту реч.
Приликом промене правне форме привредни субјект задржава свој назив.
Поједине делатности могу се обављати само у одређеној форми (делатност осигурања, банке – само у форми АД, факторинг – у правној форми АД или ДОО).
На промену правне форме друштва сходно се примењују одредбе о оснивању дате форме друштва, с тим да се сачињава измена оснивачког акта, а не нови оснивачки акт. Морају се испунити прописани услови за ту правну форму, а услови се могу односити на број оснивача, висину капитала или врсту капитала (ствари и права или само ствари).
Код оснивања, као и код промене правне форме, треба нарочито водити рачуна о различитој одговорности оснивача за обавезе друштва – ортаци, комплементари и предузетник одговарају неограничено.
Предузетник може донети одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се, такође, примењују одредбе о оснивању дате форме друштва:
– врши се истовремено брисање предузетника из регистра привредних субјеката и регистрација оснивања привредног друштва које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва;
– физичко лице остаје одговорно целокупном својом имовином за све обавезе настале у вези са обављањем делатности до тренутка брисања предузетника из регистра.
Акти и документа у вези с променом правне форме
Законом је прописан поступак промене правне форме. Одбор директора (извршни одбор код дводомног управљања друштвом) припрема и (надзорни одбор код дводомног управљања друштвом) доставља скупштини ради усвајања:
1) предлог одлуке о промени правне форме друштва;
2) предлог измене оснивачког акта ради усклађивања са одредбама закона које се односе на дату правну форму друштва;
3) предлог статута друштва, ако друштво мења правну форму у акционарско друштво;
4) предлог одлуке којом се именују чланови органа друштва у складу са одредбама закона које регулишу дату правну форму друштва;
5) извештај о потреби спровођења поступка промене правне форме, који обавезно садржи:
– објашњење правних последица промене правне форме;
– разлоге и анализу очекиваних ефеката промене правне форме;
– образложење сразмере конверзије акција у уделе, односно удела у акције, односно конверзије удела једне правне форме друштва у уделе друге правне форме друштва, у зависности од конкретне промене правне форме.
6) детаљно обавештење о праву члана друштва да буде несагласан са одлуком о промени правне форме (у смислу члана 481. Закона).
Привредни субјект је обавезан да на својој интернет страни (члан 495), ако је има, објави предлог одлуке о промени правне форме и исту достави Регистру привредних субјеката ради објављивања на интернет страници тог Регистра најкасније месец дана пре дана одржавања седнице скупштине на којој се доноси одлука, и дужан је да омогући приступ актима и то свим заинтересованим лицима без обавезе идентификације и без накнаде. Објављивање се односи и на обавештење члановима друштва о времену и месту где могу извршити увид у документе и акте. Друштво које није јавно акционарско друштво нема обавезу објављивања обавештења ако је то обавештење упутило лично сваком члану друштва.
Сматра се да су објављивањем и повериоци друштва обавештени о промени.
Обавеза обезбеђивања увида у акте и документе (члан 496) (у седишту друштва) подразумева увид у акта и документе, као и у годишње финансијске извештаје за последње три године. Друштво је дужно да, о свом трошку, сваком члану друштва омогући копирање тих докумената и аката (осим ако их је могуће прибавити са интернет странице Регистра привредних субјеката без накнаде).
Обавеза личног обавештавања поверилаца (члан 497) односи се на повериоца који је познат друштву, а чија потраживања износе најмање 2.000.000 динара у противвредности било које валуте по средњем курсу Народне банке Србије на дан објаве. Председник одбора директора, односно надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, дужан је да дâ писану изјаву о томе да је обавеза упућивања обавештења извршена.
Одлука о промени правне форме друштва садржи:
1) пословно име и адресу седишта друштва које спроводи поступак промене правне форме;
2) означење нове правне форме друштва;
3) податке о начину и условима конверзије удела у друштву у акције или обратно, односно конверзије удела једне правне форме друштва у уделе друге правне форме друштва, у зависности од конкретне промене правне форме.
Чланови друштва, односно скупштина са одлуком истовремено усвајају:
1) измене оснивачког акта;
2) статут, у случају промене правне форме у акционарско друштво;
3) одлуку или одлуке којима се именују чланови органа друштва.
Регистрација промене правне форме друштва врши се у складу са законом о регистрацији. Ако друштво мења правну форму у акционарско друштво претходно врши регистрацију акција у Централном регистру, а ако друштво мења правну форму и постаје јавно акционарско друштво или престаје то да буде, примењују се и одредбе закона којим се уређује тржиште капитала и које се односе на стицање, односно престанак својства јавног друштва (својство – не правна форма). Заправо, одлуком Комисије за хартије од вредности, брише се из Регистра јавних друштава, а одлуком директора Берзе, хартије тог друштва искључују се из трговања.
Правне последице промене правне форме друштва наступају даном регистрације те промене (конститутивност уписа), а оне могу бити следеће:
1) удели чланова у друштву претварају се у акције или обратно, односно удели једне правне форме друштва претварају се у уделе друге правне форме друштва, у зависности од конкретне промене правне форме;
2) законитим имаоцима заменљивих обвезница и вараната, односно других хартија од вредности с посебним правима, осим акција, обезбеђују се најмање иста посебна права након промене правне форме, осим ако је одлуком о издавању тих хартија од вредности другачије одређено или ако је другачије уговорено с њиховим имаоцима;
3) ортаци и комплементари који су променом правне форме постали чланови друштва који су ограничено одговорни остају солидарно одговорни с друштвом за обавезе друштва настале до регистрације промене правне форме у складу са законом о регистрацији.
Промена правне форме је последица одлуке власника. Тек изузетно постоји обавеза промене правне форме. На пример, као последица усаглашавања с новим законом, власници ортачких радњи били су дужни да своју форму обављања делатности промене у правну форму привредног друштва прописану законом. Или у случају кад се смањи (повећа) капитал испод (изнад) одређене вредности или број чланова, односно акционара. Према Закону о задужбинама и фондацијама, ако се вредност основне имовине задужбине смањи тако да више не испуњава услове из члана 12. ст. 2. тог закона, а не покрене се поступак ликвидације, задужбина мења правну форму у форму фондације.
Закон о приватизацији има одредбе о промени облика организовања субјекта приватизације, с тим да говори о промени облика организовања у друштво капитала (ако субјект приватизације није као такав организован).
Поступак реструктурирања (ако капитал или имовина субјекта приватизације не могу бити продати методом јавног тендера или јавне аукције без претходног реструктурирања) подразумева промене које се односе на субјект, а као једна од таквих промена прописана је и промена правне форме.
Сагласност Агенције за приватизацију за промену правне форме прописана је за случај да привредно друштво у структури капитала има акције у власништву Акционарског фонда.
Право несагласних акционара на откуп акција
У акционарском друштву одлука о промени правне форме доноси се трочетвртинском већином, те несагласни акционар може да тражи од друштва да оно откупи његове акције (ако гласа против или се уздржи од гласања за одлуку о промени правне форме).
Промена правне форме као последица продаје стечајног дужника као правног лица
У регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима региструју се промене (правне форме, оснивача, чланова и акционара и других података) на основу уговора о продаји стечајног дужника као правног лица, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Други закони
Закон о рачуноводству прописује да се у случају статусне промене саставља ванредни финансијски извештај, попис имовине и обавеза и закључују пословне књиге, али таква обавеза не постоји за промену правне форме.
Закон о пореском поступку и пореској администрацији прописује да промена организационог или својинског облика правног лица не утиче на испуњење пореске обавезе. Али Регистар привредних субјеката (РЕПС) мора да пријави ову промену пореској управи.
Регистрација
Правилником о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију прописано је шта се подноси уз регистрациону пријаву промене правне форме (члан 50).
Уз пријаву за објављивање предлога одлуке о промени правне форме на интернет страни Агенције, прилаже се одлука о промени правне форме (тзв. први корак).
Предлог одлуке биће објављен на интернет страници Регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од најмање 60 дана, с тим што друштво може одржати седницу скупштине на којој ће донети одлуку о промени правне форме већ након месец дана од дана објаве предлога одлуке.
Практично, Регистру се подноси:
– регистрациона пријава за објављивање предлога одлуке о промени правне форме на интернет страни Агенције;
– одлука о промени правне форме;
– доказ о уплати накнаде.
Уз пријаву промене правне форме привредног друштва (тзв. други корак) прилаже се:
1) одлука надлежног органа о промени правне форме друштва;
2) измене оснивачког акта друштва;
3) статут друштва, ако друштво мења правну форму у акционарско друштво;
4) одлука којом се именују чланови органа друштва;
5) документација прописана за оснивање дате форме друштва.
Практично, Регистру се подноси:
– регистрациона пријава промене правне форме привредног друштва;
– одлука надлежног органа о промени правне форме друштва;
– измене оснивачког акта друштва;
– статут друштва, ако друштво мења правну форму у акционарско друштво;
– одлука којом се именују чланови органа друштва;
– документација прописана за оснивање дате форме друштва;
– доказ о уплати накнаде за промену података.
А за промену облика организовања друштвеног предузећа:
– регистрациона пријава за промену облика организовања друштвеног предузећа;
– одлука о промени облика организовања;
– споразум о уделу државне својине у средствима које користи друштвено предузеће;
– закључак Владе о уделу државне својине у средствима које користи друштвено предузеће с предлогом споразума о уделу државне својине у средствима које користи друштвено предузеће;
– доказ о уплати накнаде за промену података.
На сајту Агенције за привредне регистре доступни су обрасци регистрационе пријаве, примери аката и висина накнаде.
[signoff]
Престанак својства јавног друштва (члан 70, Закон о тржишту капитала)
Својство јавног друштва може престати након достављања одговарајућих доказа Комисији за хартије од вредности да на крају било које наредне календарске године, након оне у којој је успешно извршена јавна понуда хартија од вредности тог друштва, јавно друштво има мање од 100 власника класе дужничких хартија од вредности које су биле предмет јавне понуде и да је поступило у складу са одредбама члана 123. закона, као и да је извршило откуп акција од несагласних акционара. Својство јавног друштва може престати уколико у току било које календарске године све хартије од вредности издате јавном понудом буду преузете путем понуде за преузимање; откупљене у поступку принудне продаје или остваривања права на продају акција друштва у складу са законом који уређује привредна друштва; поништене након спајања или другог облика статусне промене.
[/signoff]
[signoff]
Специфичности
Ортачко друштво
Ако је уговором о оснивању одређено да друштво наставља да послује с наследницима преминулог ортака, наследници се с тим могу сагласити тако да ступе на место преминулог ортака или да захтевају да ортачко друштво промени правну форму у командитно друштво, а да они стекну статус командитора. Ако преостали ортаци друштва то одбију, наследници ступају на место преминулог ортака и могу иступити из друштва у складу са одредбама Закона о привредним друштвима о иступању ортака, али и даље одговарају за до тада настале обавезе друштва, по прописима који уређују одговорност наследника за дугове оставиоца.
Командитно друштво
Ако из командитног друштва иступе сви комплементари, а најмање један нови комплементар није примљен у року од шест месеци од дана иступања последњег комплементара, командитори могу у том року донети једногласно одлуку о промени правне форме у друштво с ограниченом одговорношћу или акционарско друштво, а ако не донесу такву одлуку покреће се поступак принудне ликвидације друштва. Ако из командитног друштва иступе сви командитори, а најмање један нови командитор није примљен у року од три месеца од дана иступања последњег командитора, комплементари могу у том року донети једногласно одлуку о промени правне форме у ортачко друштво, а у случају да је преостао само један комплементар он може одлучити и да постане предузетник, а ако не донесу такву одлуку покреће се поступак принудне ликвидације друштва.
[/signoff]