Прописи у пракси: Битна повреда одредаба парничног поступка кроз праксу привредних судова

У склопу сасвим новог формата који однедавно можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на битну повреду одредаба парничног поступка

Апсолутно битна повреда одредаба парничног поступка

Постоји апсолутно битна повреда поступка из тачке 12. члана 374. став 2. Закона о парничном поступку на који повреду Привредни апелациони суд, као другостепени суд, пази по службеној дужности, с обзиром на то да ожалбена одлука не садржи разлоге о свим битним чињеницама и да су неки од датих разлога нејасни.

Из образложења:

„Основано се у жалби тужиоца указује да ожалбена одлука не садржи разлоге о свим битним чињеницама, да су неки од датих разлога нејасни, што чини да је захваћена битном повредом поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку („Службени гласник РСˮ, бр. 72/2011, 49/2013, 55/2014), и због чега је иста морала да буде укинута.

Првостепени суд своју одлуку заснива на чињеници да према подацима са сајта Агенције за привредне регистре овде означени тужени, који има седиште у Смедеревској Паланци, односно месту Азања, у улици К… бр.ј 45, нема регистрован ниједан огранак, па ни на адреси у Београду у улици Булевар А… Ч… Међутим, првостепени суд пропушта да разјасни да ли је тужени корисник пословног простора у улици Булевар А… Ч… бр. 52/30 у Новом Београду, тим пре што према извештају из пословних књига тужиоца произлази да је евидентирани корисник комуналних услуга управо на поменутој адреси. Конкретна чињеница да према подацима са сајта Агенције за привредне регистре тужени нема регистрован ниједан огранак, па ни на адреси у Београду, не значи да није корисник по неком основу пословних просторија које се налазе на адреси Булевар А…. Ч…, те да из наведеног произлази његова обавеза накнаде комуналних услуга, чија се обједињена наплата управо врши од стране овде тужиоца.

Првостепени суд ће у поновном поступку поновном оценом предложених и изведених доказа разјаснити све чињенице везане за спорни правни однос, те ће уз правилну примену материјалног права и правила о терету доказивања да донесе нову и на закону засновану одлуку.ˮ

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 342/14 од 22. 7. 2014. године укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6288/14 од 23. 12. 2015)

Битна повреда одредаба парничног поступка

Одредбом члана 374. став 2. тачка 6. Закона о парничном поступку је прописано да битна повреда одредаба парничног поступка увек постоји ако је противно одредбама овог Закона суд донео пресуду на основу признања, пресуду на основу одрицања, пресуду због пропуштања или пресуду због изостанка.

Из образложења:

„Првостепени суд је након оцене свих изведених доказа и навода странака донео мериторну одлуку о свим постављеним захтевима из тужбе, па се не могу прихватити као основани жалбени наводи туженог да је ожалбена одлука донета уз битну повреду поступка из члана 374. став 2. тачка 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) којом је прописано да битна повреда одредаба парничног поступка увек постоји ако је противно одредбама овог Закона суд донео пресуду на основу признања, пресуду на основу одрицања, пресуду због пропуштања или пресуду због изостанка. У поступку доношења ожалбене одлуке нису почињене ни битне повреде поступка из тачке 12. наведеног члана Закона, на коју се повреду такође неосновано указује у жалби туженог, јер су о битним чињеницама дати јасни разлози и пресуда нема таквих недостатака због којих се њена правилност не би могла испитати.

Привредни апелациони суд је нашао да је ожалбена одлука донета без битних повреда поступка прописаних одредбом члана 374. став 2. Закона о парничном поступку на које повреде другостепени суд пази по службеној дужности сагласно одредби члана 386. став 3. истог Закона. Неосновано се жалбом туженог указује да је ожалбена одлука захваћена апсолутно битном повредом поступка из тачке 9. наведеног члана закона, на коју повреду овај суд пази и по службеној дужности, с обзиром на то да из стања у списима не произлази да је у поступку као тужилац и тужени учествовало лице које не може да буде странка у поступку или да је било пропуста у њиховом заступању.ˮ

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 149/14 од 21. 5. 2014. године потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5022/14 од 21. 10. 2015)

Битна повреда одредаба парничног поступка – разлози о одлучним чињеницама

Закон о парничном поступку, у својој одредби члана 374. став 2. тачка 12. прописује да битна повреда одредаба парничног поступка увек постоји ако пресуда има недостатке због којих се не може испитати, а нарочито ако је изрека пресуде неразумљива, ако противречи сама себи и разлозима пресуде, или ако пресуда нема уопште разлоге или у њој нису наведени разлози о битним чињеницама или су ти разлози нејасни или противречни или ако о битним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа, записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника или изведеним доказима.

Из образложења:

„Првостепена пресуда донета је уз битну повреду поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку („Службени гласник РСˮ, бр. 72/11, 49/13, 55/14), јер пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама, а дати разлози су супротни стању у списима предмета.

У току првостепеног поступка је утврђено да су парничне странка сачиниле, потписале и овериле Извод стања амбалаже на дан 31. 1. 2010. године, те да је истим утврђено дуговање туженог по основу амбалаже тј. гајбе 20/1 БНР у количини од 6807 комада, TuborgHmas боца 0,5 литара у количини од 2565 комада и Холстен боца 0,5 литара у количини од 3015 комада. Како је наведени Извод стања амбалаже на дан 31. 1. 2010. године потписан и оверен печатима парничних странака, то је истим потврђен дуг туженог према тужиоцу по основу амбалаже у количини обухваћеној наведеним изводом.

Остало је нејасно на основу чега је првостепени суд извео закључак да на дан 19. 3. 2010. године тужени нема задужење по основу амбалаже према тужиоцу. Наиме, у уговору од 19. 3. 2010. године, у члану 4.8 констатовано је да се купац и продавац слажу да је почетни салдо повратне амбалаже као што је наведено у Додатку 3 – Почетни салдо и износ депозита за повратну амбалажу, а приложени образац Д 3 није попуњен. Остало је нејасно на основу чега првостепени сду закључује да на дан закључења Уговора од 19. 3. 2010. године, тужени према тужиоцу нема било коју задужену количину амбалаже, имајући у виду да су парничне странке сачиниле Извод стања амбалаже на дан 31. 1. 2010. године, којим је констатована количина амбалаже којом је тужени задужен на дан сачињавања извода.ˮ

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 437/13 од 16. 7. 2014. године укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6925/14 од 17. 9. 2015)

Битна повреда одредаба парничног поступка

Одредбом члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку прописано је да битна повреда одредаба парничног поступка увек постоји ако пресуда има недостатака због којих се не може испитати, а нарочито ако је изрека пресуде неразумљива, ако противречи сама себи и разлозима пресуде, или ако пресуда нема уопште разлога или у њој нису наведени разлози о битним чињеницама или су ти разлози нејасни или противречни или ако о битним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа, записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника или изведеним доказима.

Из образложења:

„Првостепена пресуда донета је уз битну повреду поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку („Службени гласник РСˮ, бр. 72/11, 49/13, 55/14), јер пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама, а дати разлози су супротни стању у списима предмета.

У конкретном случају нејасна је одлука првостепеног суда. Нејасна због тога што Одлука о јавним паркиралиштима прописује да је корисник паркиралишта дужан да плати накнаду за коришћење паркинг места, па легитимацију плаћања суштински везује за корисника а не за власника возила. Тужени је тек на рочишту за главну расправу оспорио да је власник возила, а таквих навода у приговору против решења о извршењу није имао, а није се изјашњавао о томе да ли је био корисник паркиралишта. Имајући у виду да на ове околности никакве доказе суд није извео, већ је расправу одмах закључио, онда су основани наводи жалбе да пресуда има недостатке због којих се њена правилност не може испитати.ˮ

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 35/14 од 07. 2. 2014. године укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 2371/14 од 17. 12. 2015)

Comments

Оставите одговор