Прописи у пракси: Финансијска подршка породици са децом

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а која се овом приликом односе на финансијску подршку породици са децом

 

 

Валидност мишљења Међуопштинске интерресорне комисије достављеног као доказ, уз захтев за остваривање права на накнаду зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета

Члан 96. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), чл. 10. и 26. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09), чл. 2. и 9. Правилника о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета („Сл. гласник РСˮ, бр. 1/02)

 

Чланом 96. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, одсуствује с рада или да ради с половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота детета.

Ово право остварује се на основу мишљења надлежног органа за оцену степена психофизичке ометености детета, у складу са законом.

Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица, односно лица која самостално обављају делатност.

Чланом 26. ст. 3. и 4. Закона о финансијској подршци породици прописано је да о степену психофизичке ометености детета мишљење даје општинска, односно градска комисија надлежна за преглед деце са сметњама у развоју, а трошкови њеног рада финансирају се из буџета општине, односно града. Састав, надлежност и начин рада комисије утврђује општинска, односно градска управа, у складу са законом.

Сходно члану 2. ставу 2. Правилника о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета („Сл. гласник РСˮ, бр. 1/02 од 14. 1. 2002) тежак степен психофизичке ометености у смислу наведеног Правилника постоји ако је дете телесно инвалидно, слепо, глуво, односно наглуво, умерено, тешко или дубоко ментално ометено, дете с первазивним развојним поремећајем и дете које је вишеструко ометено док су утврђена стања ближе одређена члановима 3–8.

Чланом 9. ставом 1. Правилника предвиђено је да право на одсуство с рада или рад с половином пуног радног времена утврђује орган надлежан за решавања о правима из области друштвене бриге о деци, на основу захтева, у складу са законом, док је ставом 2. предвиђено да орган доставља захтев комисији надлежној за оцену степена психофизичке ометености детета, која позива подносиоца захтева ради прегледа.

Сходно наведеном, мишљење Међуопштинске интерресорне комисије, која одлучује на основу чл. 9. и 13. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику („Сл. гласник РСˮ, бр. 63/10), не може бити прихваћено као доказ приликом одлучивања о праву на накнаду зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета, већ је поступак прибављања неопходног мишљења потребно спровести у складу с наведеним одредбама Закона и Правилника.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, број 011-00-00952/2015-13, од 7. 12. 2015)

 

Исплата накнаде зараде за породиље

Члан 108. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), члан 11. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09), члан 12. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РСˮ, бр. 34/01, 92/11, 10/13, 55/13 и 99/14)

 

Чланом 11. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 15/05 и 107/09) прописано је да се накнада зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета утврђује у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку годину рада остварену у радном односу у складу са Законом.

Чланом 108. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014) прописано је да запослени има право на увећану зараду по основу радног времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу и то најмање 0,4% од основице.

Законом о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РСˮ, бр. 34/2001, 92/2011, 10/2013, 55/2013 и 99/2014), чланом 12. предвиђена је могућност повећања плате запосленима из сопствених прихода, али то повећање не представља основну зараду да би се узимало у обзир приликом утврђивања висине накнаде зараде запослене породиље.

То у конкретном случају значи да Министарство не признаје рефундацију износа накнаде зараде који је исплаћен из остварених прихода који нису јавни приходи у смислу Закона о јавним приходима и расходима.

Факултет може запосленој током коришћења одсуства и даље исплаћивати увећање накнаде зараде из сопствених средстава, али за тај износ не може тражити рефундацију, већ само за износ основне зараде увећане за минули рад који се финансира из буџета Републике Србије.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 132-04-00335/2015-13, од 30. 12. 2015)

 

Остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета

Чл. 94. и 94а Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), члан 3. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09)

 

Чл. 94. и 94а Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) предвиђено је да запослена жена има право на одсуство с рада због трудноће и порођаја (породиљско одсуство), као и одсуство с рада ради неге детета у укупном трајању од 365 дана за прво и друго дете и две године за треће и свако наредно дете.

Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај.

Чланом 3. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) прописано је да се за остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета и родитељски додатак – редослед рођења деце у породици утврђује у односу на дан подношења захтева за остваривање ових права, према датуму и часу рођења уписаних у матичну књигу рођених.

Увидом у приложене изводе из матичне књиге рођених може се утврдити:

– да је мушко дете рођено 30. 9. 2010. године мртворођено, а што је констатовано на изводу из матичне књиге рођених у складу са одредбама Закона о матичним књигама („Сл. гласник РСˮ, бр. 20/09) и Упутством о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига („Сл. гласник РСˮ, бр. 109/09, 4/10 – испр. и 10/10);

– да је 7. 12. 2012. године рођено дете, М. Н;

– да је 1. 6. 2015. године рођено дете, Г. Н.

Имајући у виду наведено, дете М. Н. има статус првог детета по редоследу рођења мајке, а дете Г. Н. другог детета по редоследу рођења мајке, јер дете мртворођено 30. 9. 2010. године није постало субјект права и не рачуна се у редослед рођења.

Узимајући у обзир наведене чињенице именована може остварити право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета у трајању од 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 011-00-01146/2015-13, од 6. 1. 2016)

 

Исплата накнаде зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета у случају промене седишта послодавца

Чл. 10, 13. и 29. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09)

 

Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност.

У складу са чланом 13. Закона, обрачун и исплату накнаде зараде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, а пренос средстава послодавцу врши се по пружању доказа да је извршио исплату накнаде зараде запосленом.

Чланом 29. Закона прописано је да о праву на накнаду зараде у првом степену решава општинска, односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог.

Из приложене документације може се утврдити да је, решењем Градске управе Ниш, М. П., запосленој код послодавца са седиштем у Нишу, признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета у периоду од 2. 8. 2014. године до 1. 8. 2015. године.

Како је решењем Агенције за привредне регистре усвојена регистрациона пријава од 13. 7. 2015. године и извршена промена података и то пословног имена и седишта послодавца са седиштем у Лесковцу, то је решењем Градске управе Ниш 1. 12. 2015. године именованој престало право по решењу од 28. 1. 2015. године и то с даном 12. 7. 2015. године.

Сходно извршеној промени седишта послодавца, решењем Градске управе Лесковац, именованој је признато право на накнаду зараде за време одсуства с рада ради неге детета у периоду од 13. 7. 2015. године до 1. 8. 2015. године.

Имајући у виду наведено, све радње везане за исплату, односно рефундацију исплаћених средстава, а за период 2. 8. 2014 – 12. 7. 2015. године, у надлежности су Службе дечије заштите у Нишу, имајући у виду седиште послодавца у наведеном периоду, док за преостали период, односно 13. 7. 2015 – 1. 8. 2015. године, у ком је седиште фирме у Лесковцу, наведене радње врши Служба дечије заштите у Лесковцу.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 011-00-01200/2015-13, од 12. 2. 2016)

 

 

Када је породиљи признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и право на накнаду зараде за време одсуства с рада ради неге детета у висини од 60%, те када она оствари право на одсуство с рада ради посебне неге детета, да ли ће износ накнаде зараде остати у висини од 60%?

Чл. 94, 96. и 187. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), чл. 10–12. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09)

 

Чланом 94. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да:

1. Запослена жена има право на одсуство с рада због трудноће и порођаја (породиљско одсуство) и одсуство с рада ради неге детета у укупном трајању од 365 дана.
2. Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај.
3. Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја.
4. Запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство с рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства.
5. Отац детета може да користи право из става 3. овог члана у случају када мајка напусти дете, умре или је и из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). То право отац детета има и када мајка није у радном односу.
6. Отац детета може да користи право из става 4. овог члана.
7. За време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду зараде, у складу са законом.

Чланом 96. Закона о раду прописано је да један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, одсуствује с рада или да ради с половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота детета.

Ово право остварује се на основу мишљења надлежног органа за оцену степена психофизичке ометености детета, у складу са законом.

Одредбом члана 187. ст. 1. и 2. Закона о раду предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду, односно запосленом који је уговором засновао радни однос на одређено време, рок се продужава до истека коришћења права на одсуство.

Чланом 10. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) прописано је да накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност.

Сходно члану 11. ст. 1. и 2. Закона, накнада зараде за лица запослена код правних и физичких лица утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у складу са Законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији. Уколико су лица запослена код правних и физичких лица била у радном односу мање од 12 месеци, накнада зараде утврђује се тако што се за месеце који недостају до 12 месеци као зарада узима 50% просечне месечне зараде у Републици Србији, према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике, у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства.

Према члану 12. овог закона, пун износ накнаде зараде, утврђен у смислу члана 11. овог закона, припада лицима запосленим код послодавца под условом да су непосредно пре остваривања овог права била у радном односу, и по том основу остваривала зараду, или накнаду зараде, односно самостално обављала делатност више од шест месеци непрекидно; 60% накнаде зараде припада лицима која су била у радном односу, и по том основу остваривала зараду, или накнаду зараде, односно самостално обављала делатност, од три до шест месеци непрекидно и непосредно пре остваривања овог права; а 30% лицима која су била у радном односу и по том основу остваривала зараду, или накнаду зараде, односно самостално обављала делатност непрекидно и непосредно пре остваривања права до три месеца.

Имајући у виду да је именована пре отпочињања породиљског одсуства била у радном односу мање од шест месеци, то јој је у складу с поменутим чланом 12. Закона, правилно признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета у висини од 60% накнаде зараде утврђене у смислу члана 11. Закона.

Инструкцијом Општинским/градским управама о спровођењу Закона о финансијској подршци породици са децом (Министарство рада и социјалне политике, бр. 011-00-413/2011-13, од 23. 5. 2011), у делу који се односи на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета, указано је да се висина накнаде зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета утврђује у односу на почетак коришћења одсуства с рада ради посебне неге детета, те сходно наведеном именованој припада право на накнаду зараде у пуном износу, имајући у виду дужину радног односа (више од шест месеци), оствареног до отпочињања коришћења одсуства с рада ради посебне неге детета.

У погледу кориснице права којој је, како је наведено у допису, признато право на накнаду зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета у периоду од 15. 7. 2011. године до 2015. године у висини од 60%, иако је у моменту отпочињања коришћења одсуства с рада ради посебне неге детета била у радном односу више од шест месеци, те је сходно претходно наведеним одредбама Закона и Инструкције, испунила услов за остваривање права на накнаду зараде у пуном износу, потребно је да се спроведе понављање поступка у складу са Законом о општем управном поступку („Сл. лист СРЈˮ, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РСˮ, бр. 30/2010).

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 132-04-00393/2015-13, од 18. 2. 2016)

 

 

Рефундација накнаде зараде за време породиљског одсуства послодавцу, после престанка обављања делатности, брисања радње и гашења свих текућих рачуна

Рефундација исплаћених накнада зарада послодавцу, чија је радња престала с радом, на његов текући рачун, могућа је само у случају да је послодавац пре затварања радње исплатио накнаду породиљи и уплатио доприносе и порез на одговарајуће уплатне рачуне, као и да се захтевом за рефундацију надлежној служби обратио пре затварања радње.

Решењем градске управе од 23. 9. 2015. године Н. Д., запосленој код послодавца „Н.ˮ (предузетник), признато је право на накнаду зараде за време породиљског одсуства у периоду од 1. 7. 2015. године до 29. 7. 2015. године.

На основу доказа приложених уз допис, утврђено је да је власник, решењем Агенције за привредне регистре, 29. 7. 2015. године престао са обављањем делатности брисањем радње и гашењем свих текућих рачуна, те да је накнада зараде за месец јул 2015. године за породиљу Н. Д., исплаћена 28. 7. 2015. године, али да је захтев за рефундацију накнаде зараде поднет по престанку обављања делатности, односно 27. 10. 2015. године.

Како захтев за рефундацију исплаћених средстава није поднет пре брисања привредног субјекта из регистра АПР-а и гашења рачуна, то је власник изгубио могућност остваривања права на рефундацију.

Имајући у виду да је решењем Градске управе од 24. 9. 2015. године, Н. Д., запосленој код послодавца „НВˮ (предузетник), признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, почев од 30. 7. 2015. године закључно са 30. 6. 2016. године, то именована право на накнаду зараде остварује код наведеног послодавца и то почев од 30. 7. 2015. године, када је засновала радни однос, па до истека права, док послодавац „НВˮ може остварити право на рефундацију исплаћених накнада зарада за исти период, уз испуњење неопходних услова.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 132-04-00344/2015-13, од 30. 12. 2015)

 

Родитељски додатак (1)

Члан 14. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09)

 

Чланом 14. ст. 1. и 4. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) предвиђено је да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом:

– да је држављанин Републике Србије,

– да има пребивалиште у Републици Србији,

– да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање, као и

– да непосредно брине о детету за које је мајка поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење, и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења.

Ставом 5. истог члана је предвиђено да ће се право изузетно признати и уколико је дете претходног реда рођења смештено у установи због потребе континуиране здравствене заштите и неге, односно ако постоји оправдан разлог за смештај детета претходног реда рођења са сметњама у менталном развоју степена теже или тешке менталне ометености, с тешким телесним обољењима и оштећењима, као и са вишеструким сметњама у развоју, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјална питања.

Увидом у списе предмета утврђено је да је Ј. В. захтев за остваривање права на родитељски додатак за треће дете, рођено 12. 11. 2015. године, поднела 4. 12. 2015. године.

На основу уверења Центра за социјални рад утврђено је да се именована непосредно брине о детету за које је поднела захтев, да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења, али да је друго дете по редоследу рођења, мал. К. В. рођена 14. 1. 2013. године, смештена у установу социјалне заштите Дом за децу ометену у развоју а у току је и поступак њеног усвојења.

На основу приложене документације, прибављене службеним путем од Службе дечије заштите – Градске управе Шабац, утврђено је да су родитељи малолетне К. В. 1. 2. 2013. године поднели захтев за смештај детета у установу социјалне заштите и дали изјаву да нису спремни да се брину о новорођеном детету с Дауновим синдромом, а такође се и сагласили да се мал. дете стави под привремено непосредно старатељство Центра за социјални рад, уз наводе да не желе да учествују у битним питањима о животу детета, већ да одлуку о томе доноси старатељ који буде постављен. Интересовали су се за могућност да дају сагласност за усвојење мал. детета, али им је објашњено да мора да прође одређени временски период од рођења детета како би такву сагласност дали.

Дана 8. 2. 2013. године мал. К. В. је решењем стављена под привремено старатељство наведеног Центра и одређен је привремени старатељ. Како није пронађена хранитељска породица која би на адекватан начин бринула о мал. детету, указано је на неопходност смештаја у неку од установа социјалне заштите у којој постоји медицински надзор, индикован и због постојања извесних здравствених проблема на виталном органу – срцу које захтевају редовно праћење. Смештај у неку од установа социјалне заштите реализовао би се након завршеног хоспиталног лечења.

Мал. К. В. је од 12. 3. 2013. године на институционалном смештају у Дому за децу ометену у развоју под сталним старатељством Центра за социјални рад, родитељи су дали сагласност за усвојење, а утврђена је и општа подобност детета за усвојење.

Имајући у виду наведено, а сходно одредби члана 14. Закона, мишљења смо да подносилац захтева не испуњава услове за остваривање права на родитељски додатак за треће дете по редоследу рођења, будући да је дете претходног реда рођења смештено у установу социјалне заштите, а при томе није реч о ситуацији предвиђеној ставом 5. поменутог члана.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 011-00-00075/2016-13, од 2. 2. 2016)

 

Родитељски додатак (2)

Члан 14. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09)

 

Чланом 14. ст. 1. и 4. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) предвиђено је да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанин Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање, као и да непосредно брине о детету за које је поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење, и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења.

Ставом 5. истог члана предвиђено је да ће се право изузетно признати и уколико је дете претходног реда рођења смештено у установу због потребе континуиране здравствене заштите и неге, односно ако постоји оправдани разлог за смештај детета претходног реда рођења са сметњама у менталном развоју степена теже или тешке менталне ометености, с тешким телесним обољењима и оштећењима, као и са вишеструким сметњама у развоју, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјална питања.

Увидом у списе предмета утврђено је да је М. Ч. захтев за остваривање права на родитељски додатак за друго дете, рођено 12. 11. 2015. године, поднела 16. 12. 2015. године, уз сву неопходну документацију.

Као доказ да се непосредно брине о детету за које је поднела захтев, затим да јој деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење, те да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења, именована је у складу са Законом, приложила Уверење Центра за социјални рад од 10. 12. 2015. године.

Чињеница да је прво дете по редоследу рођења, пресудом општинског суда од 10. 11. 2008. године, правноснажном од 12. 12. 2008. године, поверено оцу на самостално вршење родитељског права, није сметња за остваривање права за родитељски додатак за друго дете именоване, а имајући у виду податке из поменутог Уверења.

Сходно наведеном, мишљења смо да именована испуњава Законом прописане услове за остваривање права на родитељски додатак за друго дете по редоследу рођења.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 183-00-00052/2016-13, од 2. 2. 2016)

 

Напомена редакције:

Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (01/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.