Прописи у пракси: Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Рачунање радног времена запосленом на службеном путу

Чл. 50. и 51. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Законом о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), између осталог, уређују се радно време (чл. 50. и 51), одмор у току дневног рада, дневни и недељни одмор (чл. 64–67), прерасподела радног времена (чл. 57–61) и прековремени рад (члан 53).

Законом о раду није посебно уређено питање радног времена запосленог за време службеног пута, већ се сходно примењују напред наведене одредбе Закона о раду, при чему се морају имати у виду специфичности службеног пута.

По нашем мишљењу, запосленом на службеном путу по правилу се рачуна и евидентира редовно радно време (8 часова) ако је службени пут трајао једнако или дуже од редовног радног времена запосленог, без обзира на то колико је ефективно радио за време службеног пута. Изузетно, запосленом који је на службеном путу ефективно радио дуже од пуног радног времена, такав рад се посебно евидентира и рачуна као рад у прерасподели радног времена или као прековремени рад у зависности од конкретног случаја, односно од тога да ли је време проведено на ефективном раду дужем од пуног радног времена унапред планирано или се ради о изненадном и непланираном послу. Остало време проведено на службеном путу преко редовног (пуног) радног времена, а које је проведено у путовању, одмору и др., по нашем мишљењу, не рачуна се у радно време, односно прековремени рад или прерасподелу радног времена.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-91/2016-02, од 8. 3. 2016)

Право запослене, којој је радни однос на одређено време продужен до истека породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, а по основу члана 187. ст. 2. Закона о раду, на коришћење годишњег одмора по истеку наведеног рока

Чл. 68, 76. и 187. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Према члану 187. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета (став 1), а запосленом који је засновао радни однос на одређено време продужава рок за који је заснован радни однос до истека коришћења права на то одсуство (став 2).

Према томе, у члану 187. став 2. Закона реч је о одложном услову за престанак радног односа заснованог на одређено време за време заштите од престанка радног односа које по Закону остварују труднице, односно запослене на породиљском одсуству, одсуству с рада ради неге детета и посебне неге детета. Наведеном одредбом Закона изричито је прописано по ком основу и до када се продужава радни однос заснован на одређено време када је у питању запослена трудница, односно породиља, а по истеку тог рока запосленој престаје радни однос.

Према члану 68. Закона о раду запослени стиче право на коришћење годишњег одмора након месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа, при чему се под непрекидним радом сматра и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства с рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа.

У члану 76. став 1. Закона о раду прописано је да је у случају престанка радног односа послодавац дужан да запосленом, који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Из наведених одредаба произлази да је право на коришћење годишњег одмора право из радног односа и да се годишњи одмор користи у току трајања радног односа (време за које је закључен уговор о раду), а да само у случају престанка радног односа може да се замени новчаном накнадом у складу са овим законом.

Имајући у виду да је у конкретном случају запосленој одложен престанак радног односа који је заснован на одређено време, у складу са чланом 187. став 2. Закона о раду, до истека одсуства с рада ради неге детета, те да запослена нема основа за ново продужење радног односа, сматрамо да јој припада само право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор у складу са чланом 76. Закона о раду.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-295/2016-02, од 18. 4. 2016)

Да ли се у издатим радним књижицама могу вршите промене унетих података

Члан 204. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) и Правилник о радној књижици („Сл. гласник РСˮ, бр. 17/97) а у вези са чланом 116. став 1–2. Закона о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 74/15)

Чланом 116. ст. 1–2. Закона о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 74/15) прописано је да члан 204. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) и Правилник о радној књижици („Сл. гласник РСˮ, бр. 17/97) престају да важе 1. јануара 2016. године. Радне књижице издате закључно са 31. децембром 2015. године настављају да се користе као јавне исправе, а подаци уписани у те књижице могу да служе као доказ за остваривање права из радног односа и других права у складу са законом.

Према томе, нема правног основа да се од 1. јануара 2016. године издају нове радне књижице као ни дупликати радних књижица, нити да се у радне књижице издате закључно са 31. 12. 2015. године уносе нови подаци или врши промена унетих података.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-60/2016-02, од 10. 2. 2016)

Остваривање права на новчану накнаду за телесно оштећење

Право на новчану накнаду за телесно оштећење постоји кад код осигураника настане губитак, битније оштећење или знатнија онеспособљеност појединих органа или делова тела, што отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању животних потреба, без обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује инвалидност. Осигураник код кога телесно оштећење проузроковано повредом на раду, или професионалном болешћу износи најмање 30%, стиче право на новчану награду. Телесна оштећења су разврстана према тежини у осам степена, и то:

Степен           Проценат телесног оштећења

1.                           100%
2.                            90%
3.                            80%
4.                            70%
5.                            60%
6.                            50%
7.                            40%
8.                            30%

Такође, уколико код осигураника, код кога је раније настало телесно оштећење проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу испод 30%, дође до погоршања тог телесног оштећења, или настане нов случај телесног оштећења тако да укупно телесно оштећење износи 30% и више, осигураник стиче право на новчану накнаду за телесно оштећење у одговарајућем проценту према новом степену телесног оштећења. Према томе, да би остварили право на новчану накнаду за телесно оштећење, оно мора да настане као последица повреде на раду, или професионалне болести.

Ово право се остварује у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање на основу захтева који подноси осигураник, или корисник пензије, уз који се прилаже потребна медицинска документација. Напомињемо да Фонд решењем утврђује чињеницу настанка телесног оштећења на основу налаза, мишљења и оцене органа вештачења, а против првостепеног решења Фонда може се изјавити жалба у року од 15 дана од пријема решења.

Према томе, с обзиром на то да се новчана накнада за телесно оштећење може остварити уколико је телесно оштећење последица повреде на раду, или професионалне болести, напомињемо да у конкретном подносилац захтева за давање мишљења не испуњава услове за остваривање наведеног права, јер је код њега телесно оштећење последица болести.

С обзиром на то да подносилац захтева у допису истиче да се налази у тешкој материјалној ситуацији, напомињемо да се може обратити Центру за социјални рад, надлежном према месту пребивалишта.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број 553-00-00360/2016-07, од 7. 3. 2016)

Испуњавање услова за остваривање права на дечји додатак – да ли се може сматрати да родитељ непосредно брине о детету које похађа средњу школу ван места пребивалишта

Члан 29. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 и 27/11 – УС)

Чл. 29. ст. 1. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 и 27/11 – УС) прописано је да се под непосредном бригом у смислу Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РСˮ, бр. 16/02, 115/06 и 107/09) и овог правилника, подразумева непосредно старање о животу, здрављу, васпитавању и образовању детета које живи у заједничком домаћинству подносиоца захтева. Ставом 2. истог члана прописано је да се сматра да родитељ непосредно брине о детету ако дете живи и школује се у месту пребивалишта, док је ст. 3. под в) истог члана прописано да се изузетно од наведеног сматра да се родитељ непосредно брине о детету и ако дете похађа жељену средњу школу која не постоји у месту пребивалишта.

Из приложене документације утврђено је да је М. И. редован ученик Електротехничке школе која му је приликом уписа била наведена као прва жељена средња школа. Такође је утврђено да у месту пребивалишта не постоји Електротехничка школа.

Имајући у виду утврђене чињенице, то се може сматрати да се родитељ непосредно брине о детету М. И., сходно члану 29. Правилника.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, број 183-00-00182/2016-13, од 12. 4. 2016)

[signoff]

Напомена редакције:

Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (02/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

[/signoff]