Прописи у пракси: Стечај кроз судску праксу

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на стечај

 

Одбацивање пријаве потраживања

Повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, и исте се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.

Из образложења:

„Одредбом члана 111. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 83/14), прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, с тим да сходно одредбама члана 111. став 5. Закона о стечају пријаве се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.

Одредбом члана 111. став 8. Закона о стечају прописано је да трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из ставa 5. овог члана дужан је да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам пријава ће се одбацити.

Првостепени суд констатује у својој одлуци да је пријава потраживања поднета након протека рока од 90 дана који је одређен решењем стечајног судије од 8. 5. 2015. године, а који рок је протекао дана 6. 8. 2015. године, али у року од 120 дана од дана отварања стечајног поступка. Међутим, одлука првостепеног суда у погледу датума када је донето решење којим је одређен рок од 90 дана за достављање пријаве потраживања и дан када је истекао поменути рок није довољно јасно одређен, с обзиром на то да стање у списима предмета потврђује да је решење о отварању стечајног поступка над овде стечајним дужником донето дана 17. 7. 2015. године и да су ставом 4. истог решења позвани повериоци да у року од 90 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у Службеном гласнику Републике Србије, пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања. На основу дописа који је првостепени суд упутио пуномоћнику подносиоца жалбе, проистиче да исти констатује да је рок од 90 дана, који је одређен решењем првостепеног суда, истекао дана 2. 11. 2015. године, док у образложењу првостепене одлуке као дан истека рока од 90 дана спомиње се дан 6. 8. 2015. године. Следи да је првостепени суд у погледу одлучних чињеница који се односе на датум када је истекао рок од 90 дана, дао нејасне и неразумљиве податке и противречне подацима у списима предмета, самим тим не може се са сигурношћу утврдити када је истекао рок од 90 дана, односно рок од 120 дана, те да ли је поднета пријава подносилаца жалбе поднета благовремено и у ком року.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 16/15-1507 од 10. 3. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда, у Београду, Пвж. 211/16 од 20. 4. 2016)

 

Разлози за одбацивање пријаве потраживања

Повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, и исте се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Ако поверилац у року који одреди суд не положи предујам за трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања, пријава ће се одбацити.

Из образложења:

„Одредбом члана 111. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 83/14), прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, с тим да се сходно одредбама члана 111. став 5. Закона о стечају пријаве могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене, као неблаговремене.

Одредбом члана 11.1 став 8. Закона о стечају прописано је да трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из став 5. овог члана дужан је да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам пријава ће се одбацити.

У образложењу своје одлуке првостепени суд констатује да је пријава потраживања поднета након протека рока од 90 дана који је одређен решењем стечајног судије од 8. 5. 2015. године, а који рок је протекао 6. 8. 2015. године, али у року од 120 дана од дана отварања стечајног поступка. Међутим, одлука првостепеног суда у погледу датума када је донето решење којим је одређен рок од 90 дана за достављање пријаве потраживања и дан када је истекао поменути рок није довољно јасно одређен, с обзиром на то да стање у списима предмета потврђује да је решење о отварању стечајног поступка над овде стечајним дужником донето дана 17. 7. 2015. године и да су ставом 4. истог решења позвани повериоци да у року од 90 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у Службеном гласнику Републике Србије, пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања. На основу дописа који је првостепени суд упутио пуномоћнику подносиоца жалбе, проистиче да исти констатује да је рок од 90 дана, који је одређен решењем првостепеног суда, истекао дана 2. 11. 2015. године, док у образложењу првостепене одлуке као дан истека рока од 90 дана спомиње се дан 6. 8. 2015. године.

Проистиче да је првостепени суд у погледу одлучних чињеница који се односе на датум када је истекао рок од 90 дана, дао нејасне и неразумљиве податке и противречне подацима у списима предмета, самим тим не може се са сигурношћу утврдити када је истекао рок од 90 дана, односно рок од 120 дана, те да ли је поднета пријава подносилаца жалбе поднета благовремено и у ком року.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 16/15-1508 од 10. 3. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 214/16 од 14. 4. 2016)

 

Одлука којом се одбацује као неблаговремена пријава потраживања

Одлука којом се одбацује као неблаговремена пријава потраживања мора садржати све оно што прописује одредба члана 355. а у вези са чланом 366. Закона о парничном поступку.

Из образложења:

„Одлука којом се одбацује као неблаговремена пријава потраживања мора садржати све оно што прописује одредба члана 355. а у вези са одредбом члана 366. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/11, 49/13, 55/14), који се у поступку стечаја примењује сходно одредби члана 7. Закона о стечају. У образложењу суд мора да наведе захтев странке, његове наводе о чињеницама на којима се захтев заснива, доказе, чињенично стање које је утврдио као и прописе на којима је засновао одлуку. Позивање на одредбу члана 111. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 83/14) којом је прописан рок за подношење пријаве потраживања и навођење да се неблаговремене пријаве одбацују, није довољно за оцену благовремености пријаве потраживања већ је првостепени суд у обавези да образложи када је поступак стечаја отворен, када је објављен оглас о отварању поступка стечаја, односно када је истекао законски рок од 120 дана за пријаву потраживања, као и ознаку датума када је предметна пријава потраживања поднета суду.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 14/15 од 15. 4. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 328/16 од 22. 6. 2016)

 

Одлучивање о основаности пријављеног потраживања

Поверилац коме је потраживање оспорено упућује се на парницу ради утврђења оспореног потраживања.

Из образложења:

„Према одредби члана 117. Закона о стечају, поверилац коме је потраживање оспорено упућује се на парницу, односно наставак прекинутог парничног поступка, ради утврђивања оспореног потраживања који може да покрене, односно настави у року од 15 дана од дана пријема закључка из члана 116. цитираног Закона, односно дана истека рока за медијацију у складу са чланом 115. овог закона. Из напред наведеног произлази да се о потраживању које је оспорено у току стечајног поступка од стране стечајног управника одлучује у парничном поступку, те је нејасна одлука првостепеног суда да у стечајном поступку, као ванпарничном поступку, одлучује о основаности захтева за утврђење разлучног права, односно права на одвојено намирење. Другим речима, овлашћење стечајног судије је било да уколико се ради о неблаговремено поднетој пријави исту одбаци а не да одлучује о основаности тако неблаговремено пријављеног потраживања. У конкретном случају првостепени суд се позвао на одредбу члана 111. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/11, 49/13, 55/14) којом је прописан рок за подношење пријаве потраживања и да ће се наблаговремене пријаве одбацити, а донео је одлуку којом се одбија захтев да се утврди разлучно право.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 14/15 од 15. 4. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 328/16 од 22. 6. 2016)

 

Оцена целисходности отварања поступка стечаја

Закон о стечају прописује да се стечајни поступак отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога и исти не оставља могућност оцене целисходности покретања поступка стечаја суду.

Из образложења:

„Законом о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14) у одредби члана 11. став 1. прописује се да се стечајни поступак отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога. Дакле, законодавац није оставио могућност оцене целисходности отварања стечајног поступка, по предлогу овлашћеног предлагача, онда када је испуњен један од стечајних разлога који тај члан даље прописује. Стога је и обавеза суда да онда када утврди постојање стечајног разлога, такав поступак отвори.

Без утицаја су на правилност одлуке жалбени наводи о томе да је имовина стечајног дужника вишеструко већа од потраживања, код чињенице да законодавац не оставља могућност оцене целисходности покретања поступка стечаја суду, већ само обавезу да утврди постојање стечајног разлога када суд мора отворити поступак стечаја. Да ли ће поступак стечаја покренути или спровести извршни поступак јесте одлука која је у диспозицији повериоца.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 8/14 од 24. 12. 2014, потврђено Решењем Привредног апелационог суда, Пвж. 42/15 од 18. 2. 2015)

 

Постојање стечајног разлога за отварање стечаја

Закон о стечају прописује да се стечајни поступак отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога.

Из образложења:

„Правилно је првостепени суд нашао да је предлагач активно легитимисан да поднесе предлог за отварање стечајног поступка, будући да је поверилац који није могао да намири своје потраживање у поступку извршења које се води према стечајном дужнику. При том, није неопходно да предлагач докаже да је покушао да намири своје потраживање свим могућим и по Закону о извршењу и обезбеђењу прописаним средствима извршења, већ је довољно да докаже да је покушао само једним од прописаних средстава. У конкретном случају ради се о чињеници да је испуњен стечајни разлог из одредбе члана 11. став 2. тачка 1. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14). Наиме, наведена одредба прописује да стечајни разлог је трајнија неспособност плаћања, а у ставу 3. да трајнија неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник не може да одговори својим новчаним обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе, односно потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана. Према утврђеним чињеницама, дужник је био у непрекидној блокади почев од 28. 5. 2012. године, односно укупној блокади од 840 дана, са прекидом.

Законом о стечају у одредби члана 11. став 1. прописује да се стечајни поступак отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога. Дакле, законодавац није оставио могућност оцене целисходности отварања стечајног поступка, по предлогу овлашћеног предлагача, онда када је испуњен један од стечајних разлога који тај члан даље прописује. Стога је и обавеза суда да онда када утврди постојање стечајног разлога, такав поступак отвори.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 8/14 од 24. 12. 2014, потврђено Решењем Привредног апелационог суда, Пвж. 42/15 од 18. 2. 2015)

 

Одлуке суда у поступку стечаја

У поступку стечаја суд одлучује у форми закључка или у форми решења. Против решења дозвољена је жалба а против закључка жалба није дозвољена, као ни приговор. Закључком се одлучује по примедбама, односно издаје налог службеном лицу.

Из образложења:

„Одредбом члана 18. став 1. тачка 6. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09 и 83/14) прописано је да стечајни судија одлучује о примедбама на радње стечајног управника, а према одредби из тачке 10. доноси друге одлуке и предузима друге радње одређене овим законом.

Према одредби члана 45. став 1. Закона о стечају, у стечајном поступку доносе се решења и закључци, према ставу 2, решењем се одлучује у стечајном поступку, према одредби став 3, закључком се одлучује о примедбама и издаје налог службеном лицу, органу који спроводи стечајни поступка или трећем лицу за извршење појединих радњи, а према одредби из става 4. овог члана, против закључка није дозвољена жалба или приговор.

Одредбом члана 46. став 1. Закона о стечају, прописано је да против решења се може изјавити жалба суду вишег степена преко првостепеног суда у року од 8 дана од дана објављивања решења на огласној табли суда, односно од дана достављања решења о учесницима у поступку, ако овим законом није другачије одређено.

Из напред цитираних одредаба Закона о стечају проистиче да у поступку стечаја суд одлучује у форми закључка или у форми решења. Против решења може се уложити жалба, против закључка није дозвољена ни жалба ни приговор. Такође је прописано да се закључком одлучује по примедбама, односно издаје налог службеном лицу.

У конкретном случају управо се ради о ситуацији у коме је један од поверилаца уложио примедбу на поступање стечајног управника. Чињеница да је своју примедбу назвао приговор не утиче на његову правну природу, јер је суштина наведеног поднеска да се укаже на наводне примедбе, односно погрешно поступање стечајног управника. Имајући у виду напред цитиране одредбе закона није било основа да првостепени суд одлучује о примедби решењем, а затим још мање основа да када одлучи решењем не поучи странку о правном леку.

Када се одлучује закључком онда правног лека нема, али суд је дужан да поучи странку о правном леку и наведе да се против закључка не може уложити жалба нити приговор. Супротно томе, уколико суд одлучи решењем, жалба је увек дозвољена.

Како је у конкретној правној ствари суд погрешном применом одредаба материјалног права, односно Закона о стечају о примедби одлучио решењем уместо закључком, то је првостепена одлука морала бити укинута како би у поновном поступку првостепени суд одлучио на законом прописан начин.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 24/15 од 14. 3. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 295/16 од 18. 5. 2016)

 

Право стечајних поверилаца да расправљају о завршном рачуну стечајног управника

На завршном рочишту се расправља о завршном рачуну стечајног управника, о коначним захтевима за исплату награде стечајном управнику, подносе примедбе на завршни рачун или на поднете захтеве за исплату накнада и награда, одлучује о нерасподељеним деловима стечајне масе и одлучује о другим питањима од значаја за банкротство стечајног дужника.

Из образложења:

„Основано се жалбом указује да је првостепено решење о закључењу стечаја над стечајним дужником донето уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 7. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/11, 49/13, 55/14), јер стечајним повериоцима није омогућено да расправљају о завршном рачуну стечајног управника, нити о коначним захтевима за исплату награде стечајног управника, нити им омогућено да подносе примедбе на завршни рачун, нити да подносе захтеве за исплату накнада и награда, као и да расправљају о другим питањима од значаја за банкротство стечајног дужника, а о чему се расправља управо на завршном рочишту, уз примену одредбе члана 145. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 83/14).ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 218/11 од 31. 12. 2015, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 149/16 од 30. 3. 2016)

 

Реорганизација као начин намирења поверилаца

Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника, или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.

Из образложења:

„Према одредби става 4. члана 1. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09 и 83/14), под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника, или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.

Одредбом члана 162. став 1. Закона о стечају прописано је да план реорганизације подноси се стечајном судији најкасније 90 дана од дана отварања стечајног поступка, а у ставу 2. да ако је у року става 1. овог члана, поднет образложен предлог за продужење рока, стечајни судија може рок из става 1. овог члана, да продужи највише за 60 дана.

Да би се стечај спровео реорганизацијом, неопходно је да овлашћени подносиоци, у смислу одредбе члана 161. став 1. Закона о стечају, благовремено поднесу план реорганизације.

Према одредби члана 162. став 1. Закона о стечају, план реорганизације подноси се најкасније у року од 90 дана, али стечајни судија може наведени рок продужити највише за 60 дана уколико је поднет образложени предлог. Из напред цитиране одредбе Закона произлази да не постоји обавеза суда да рок од 90 дана за подношење плана продужи увек када овлашћени предлагач плана то захтева, већ да стечајни судија, у сваком конкретном случају, према околностима случаја, цени да ли ће дозволити продужење наведеног рока. То значи да законска могућност није довољна да би суд дозволио продужење рока, али свакако о таквом захтеву мора донети одлуку, при чему се мора водити циљем стечај и повољнијим начином намирења поверилаца, ценећи да ли постоје економско оправдани услови за наставак дужниковог пословања, како то изричито прописује одредба члана 155. Закона о стечају.

У конкретној правној ствари жалилац, који је овлашћени предлагач плана, у законском року поднео је предлог за продужење рока за подношење плана, у коме је навео да му за правилно формирање класа и окончање преговора са стратешким партнером, потребно да се продужи рок до одржавања испитног рочишта. Првостепени суд одбија предлог са образложењем да би продужење рока повећало трошкове стечаја, што је без значаја с обзиром на то да је одредбом члана 161. став 1. Закона о стечају прописано да предлагач сноси трошкове сачињавања и подношења плана реорганизације. Како предлагач плана није стечајни дужник, односно стечајни управник то наведени трошкови не представљају трошак стечајног поступка. Стога подношење плана реорганизације од стране жалиоца свакако не може утицати на трошкове поступка, јер ти трошкови иначе падају на његов терет и не оптерећују стечајну масу.

Такође, одлука суда се није могла засновати на изјави „Х.Р.Е.ˮ да неће гласати за план и да је он једини поверилац у класи разлучних, код чињенице да у моменту доношења овог решења није била позната садржина плана. Тиме је првостепени суд прејудицирао одлуку.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 24/15 од 11. 3. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 293/16 од 18. 5. 2016)

 

Пренос потраживања повериоцима стечајног дужника

Закон о стечају, као ни ранији Закон о стечајном поступку, не предвиђа могућност закључења стечајног поступка и преношења потраживања повериоцима стечајног дужника.

Из образложења:

„Стечајни управник поднео је предлог да се закључи стечајни поступак над стечајним дужником „У.М.Х.ˮ а.д. у стечају, са седиштем у Смедереву, и да се потраживање стечајног дужника „У.М.Х.ˮ а.д. у стечају, као извршног повериоца, од извршног дужника „У…ˮ д.о.о. из Шапца у извршном поступку пред Привредним судом у Ваљеву, у правној ствари тога суда И. 815/2012, пренесе повериоцима овог стечајног дужника као и да се неизмирене обавезе утврде решењем суда.

Првостепени суд је дана 25. 4. 2016. године донео решење којим се одређује завршно рочиште у поступку стечаја над стечајним дужником „У.М.Х.ˮ а.д. у стечају Смедерево, у складу са одредбом члана 145. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14), за 16. 5. 2016. године у Привредном суду у Пожаревцу. При том, правилно првостепени суд утврђује да Закон о стечају, као ни Закон о стечајном поступку, не предвиђају могућност закључења стечајног поступка и преношења потраживања повериоцима стечајног дужника то је из тих разлога и одлучено као у изреци решења.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 216/12 од 9. 5. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 330/16 од 13. 7. 2016)

 

Разрешење стечајног управника

Суд ће стечајног управника разрешити и на лични захтев.

Из образложења:

„Другостепени суд констатује да се основано жалбеним наводима указује да је у конкретној ситуацији првостепени суд погрешно применио одредбе члана 32. Закона о стечају.

Одредбом члана 32. став 7. Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14), прописано је да се стечајни управник разрешава и на лични захтев. Наведена одредба је императивне природе и стечајни судија разрешава стечајног управника без оцене разлога због којих стечајни управник тражи разрешење. У конкретној ситуацији стечајни судија ће избор стечајног управника извршити са листе стечајних управника. Из напред наведеног, првостепена одлука је укинута без враћања на поновно одлучивање.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 216/12 од 27. 4. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 330/16 од 13. 7. 2016)

 

Исплата утврђених потраживања

Повериоци којима је утврђено потраживање у поступку стечаја потраживања се исплаћују у складу са исплатним редовима, сразмерно величини деобне масе.

Из образложења:

„Законом о стечају уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицем. Стечај се у смислу овог Закона спроводи банкротством или реорганизацијом. Под банкротством се подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. У стечајном поступку свим повериоцима обезбеђује се једнак третман и равноправан положај поверилаца истог исплатног реда, односно исте класе у поступку реорганизације.

Повериоцима којима је утврђено потраживање у поступку стечаја оно се исплаћује у складу са исплатним редовима, сразмерно величини деобне масе, у складу са одредбом члана 54. Закона о стечају. Повериоцима којима је оспорено потраживање резервише се део деобне масе у оној величини и у оном проценту који би добили да им је признато, односно утврђено потраживање све до правноснажног окончања покренуте парнице. Уколико се парница оконча у корист стечајног дужника, онда се та резервисана средства деле сразмерно свим стечајним повериоцима тог исплатног реда.

У конкретној правној ствари, стечајном повериоцу Д. П. из Петровца на Млави је у стечајном поступку утврђено потраживање у укупном износу од 1.014.681,92 динара у 3. исплатном реду. Једнако, као и свим другим стечајним повериоцима 3. исплатног реда у току стечајног поступка му је исплаћено од 12,35% утврђеног потраживања, по решењу о главној деоби од 6. 1. 2012. године и по решењу о накнадној деоби од 19. 9. 2012. године, у укупном износу од 125.000,00 динара. Имајући у виду да постоје стечајни повериоци којима је оспорено потраживање, па су до окончања тих парница резервисана новчана средства у процентуалној висини исто као и оним повериоцима којима је утврђено потраживање и исплаћено. У овој фази стечајног поступка пре окончања наведених парница нема расположивих средстава за исплату утврђених потраживања стечајним повериоцима, па је из тих разлога првостепени суд одбио захтев овог стечајног повериоца као преурањен.ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 33/12 од 23. 6. 2015, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 370/15 од 16. 7. 2016)

 

Активна или пасивна легитимација стечајне масе

У ситуацији када је правноснажним судским решењем у изреци означено да стечајна маса стечајног дужника остаје активно или пасивно легитимисана у свим парницама, не постоји процесна дужност тужиоца, као стечајног дужника, да доставља уговор о купопродаји стечајног дужника као правног лица.

Из образложења:

„Основано се изјављеном жалбом тужиоца указује да је првостепени суд погрешно применио материјално право и то одредбе члана 112. Закона о стечајном поступку („Сл. гласник РСˮ, бр. 84/04, 85/05). У ситуацији када је правноснажним судским решењем, Ст. 20/10 од 16. 1. 2015. године, у изреци назначено да стечајна маса стечајног дужника П… ад у стечају из Б. К. остаје активно или пасивно легитимисана у свим парницама у којима стечајни дужник П… ад у стечају има својство тужиоца или туженог, а тужени у поновљеном поступку није оспорио активну легитимацију новоозначеног тужиоца стечајна маса П… ад у стечају, није постојала процесна дужност тужиоца да доставља уговор о купопродаји стечајног дужника као правног лица. Правноснажним судским решењем, чију законитост и правилност не може ценити првостепени суд, назначено је да је стечајна маса раније означеног тужиоца стечајног дужника активно легитимисана у свим парницама у којима стечајни дужник има својство тужиоца. То значи да је стечајна маса као новоозначени тужилац активно легитимисана за потраживање стечајног дужника према трећим лицима па и за потраживање према овде туженом.ˮ

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1062/15 од 26. 12. 2015, делимично потврђена – делимично преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 2418/16 од 15. 6. 2016)

 

Меродаван закон за поступке стечаја над банком

Поступци стечаја банака и осигуравајућих друштава започети по ранијим законима, почев од 12. 2. 2015. године настављају се по одредбама Закона о стечају и Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање.

Из образложења:

„Одредбом члана 33. став 1. Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање („Сл. гласник РСˮ, бр. 14/15), прописано је да ће се поступци стечаја и ликвидације банака започети по Закону о санацији, стечају и ликвидацији банака („Сл. лист СФРЈˮ, бр. 84/89 и 63/90 и „Сл. лист СРЈˮ, бр. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 и 53/01), Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији („Сл. лист СФРЈˮ, бр. 84/89 и „Сл. лист СРЈˮ, бр. 37/93 и 28/96), Закона о стечајном поступку („Сл. гласник РСˮ, бр. 84/04) и Закона о стечају и ликвидацији банака и друштва за осигурање („Сл. гласник РСˮ, бр 61/05, 116/08 и 91/10), наставити по одредбама Закона о стечају („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09, 99/11-др. закон, 71/12-УС и 83/14), овог закона, осим члана 20. овог закона, и по члану 17. Закона о стечају и ликвидацији банака и друштва за осигурање („Сл. гласник РСˮ, бр. 61/05, 116/08 и 91/10).ˮ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 218/11 од 31. 12. 2015, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 149/16 од 30. 3. 2016)