Прописи у пракси: Заснивање радног односа

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису, доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а која се овом приликом односе на заснивање радног односа. 

 

У ПРАВИЛНИКУ О ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ ПОСЛОВА, КАО УСЛОВ ЗА ОБАВЉАЊЕ ОДРЕЂЕНИХ ПОСЛОВА МОЖЕ ДА СЕ УТВРДИ ВИШЕ ЗАНИМАЊА У ОКВИРУ ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ И СТЕПЕНА ЗАХТЕВАНЕ СТРУЧНЕ СПРЕМЕ, АЛИ ЈЕ ПОТРЕБНО ДА СЕ ИСТА НАВЕДУ

 

                  Члан 24. ст. 2. и 3. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

 

У вези са питањем „да ли послодавац у правилнику о организацији и систематизацији послова може као услов за обављање послова навести нпр. електротехничар, сва занимања, IV степен стручне спреме”, дајемо следеће мишљење:

Члан 24. ст. 2. и 3. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописује да се правилником о организацији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања, и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом.

Полазећи од наведених одредаба Закона о раду, мишљења смо да у правилнику о организацији и систематизацији послова, као услов за обављање одређених послова може да се утврди више занимања у оквиру одређене врсте и степена захтеване стручне спреме, али је потребно да се иста наведу.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-286/2016-02 од 16. 5. 2016)

 

ВАЛИДНОСТ УГОВОРА О РАДУ У КОМЕ НИЈЕ САДРЖАН ОПИС ПОСЛОВА НА КОЈИ СЕ ПОСЛОДАВАЦ ПОЗИВА КАО НА РАЗЛОГ ЗА ВИШЕСТРУКО ПОВЕЋАЊЕ ЗАРАДЕ, НИТИ ЈЕ ТАКАВ ОПИС САДРЖАН У АНЕКСУ УГОВОРА О РАДУ

 

            Члан 24. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

 

У вези са дописом Републичког фонда за здравствено осигурање, којим се указује на „сумњу у валидност правних послова које закључују поједини послодавци са својим  запосленима у циљу остваривања права на накнаду зараде за време привремене спречености за рад због компликација или болести у вези са одржавањем трудноће”, у смислу одредби Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05,  54/09, 32/13 и 75/14), обавештавамо о следећем:

Чланом 2. Закона о раду прописано је да се одредбе овог закона примењују на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица (у даљем тексту: послодавац), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране послодавца, ако законом није друкчије одређено (став 1). Такође, одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено (став 1).

По питању „да ли се може сматрати валидним уговор о раду у коме није садржан опис послова на који се послодавац позива као на разлог за вишеструко повећање зараде, нити је такав опис садржан у анексу уговора о раду“, указујемо да према Закону о раду назив и опис послова представљају елементе уговора о раду. Поред тога, опис послова садржан је и у правилнику о организацији и систематизацији послова коју доноси послодавац (члан 24. Закона о раду), који представља општи акт који треба да буде доступан запосленима. Послодавац, такође, има обавезу да запослене обавести о условима и организацији рада, као и о условима и правилима у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа (члан 16. став 3).

У погледу овог и осталих питања из захтева напомињемо да ово министарство, сагласно члану 80. Закона о државној управи, даје мишљења о примени закона из своје надлежности која нису обавезујућа. За оцену законитости уговора о раду надлежан је суд, а сваки запослени за заштиту својих појединачних права из радног односа може да се обрати и инспекцији рада ради предузимања мера из надлежности овог органа, чл. 268–272. Закона о раду.

С обзиром на то да је у конкретном случају у питању примена прописа из области здравственог осигурања, обавештавамо да смо допис и одговор овог министарства проследили Министарству здравља.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, 011-00-513/2016-02 од 18. 7. 2016)

 

ПОСЛОВИ ЗА КОЈЕ ЈЕ ЗАСНОВАН РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ЗА РАД НА ПРОЈЕКТУ, А КОЈИ СУ ДЕФИНИСАНИ ПРОЈЕКТОМ И НИСУ РЕДОВНИ КОД ПОСЛОДАВЦА, НЕ МОРАЈУ БИТИ СИСТЕМАТИЗОВАНИ

 

            Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

 

У складу са Законом о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) радни однос се може засновати на неодређено и одређено време. Одредбом члана 37. Закона о раду уређено је заснивање радног односа на одређено време. Уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих послова а најдуже 24 месеца. Изузетно, уговор о раду се може закључити на дужи период у случају рада на пројекту чије је време унапред одређено, а најдуже до завршетка пројекта.

Одредбом члана 24. став 2. Закона о раду прописано је да се правилником о организацији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме односно образовања, и други посебни услови за рад на тим пословима.

С обзиром да се ради о пословима који нису редовни код послодавца, односно који су дефинисани пројектом, сматрамо да такви послови не морају бити систематизовани.

Напомињемо да је, с обзиром да је Универзитет у *** буџетски корисник на ком се примењује Закон о начину oдређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, број 68/15), потребно да са обратите надлежном Министарству за државну управу у погледу могућности заснивања радног односа на одређено време.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, 011-00-479/2016-02 od 18. 7. 2016)

  

МОГУЋНОСТ  ДА СЕ РАДНИ ОДНОС СА ЗАПОСЛЕНИМ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ДО 24 МЕСЕЦА ПРЕКИНЕ ЗБОГ ЗАМЕНЕ ОДСУТНОГ ЗАПОСЛЕНОГ И ПОНОВО НАСТАВИ ПО ПОВРАТКУ ОДСУТНОГ ЗАПОСЛЕНОГ – ДО ИСТЕКА РОКА ОД 24 МЕСЕЦА

 

Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

 

Чланом 37. став 1–3. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05  54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Послодавац може закључити један или више уговора о раду на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који, са прекидима или без прекида, не може бити дужи од 24 месеца. Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода.

Такође, ставом 4. истог члана Закона предвиђени су изузеци – случајеви када уговор о раду на одређено време може да се закључи у дужем трајању од 24 месеца (замена привремено одсутног запосленог до његовог повратка, рад на пројекту до његовог завршетка, рад код новооснованог послодавца – најдуже три године, са лицем коме недостаје до пет година за испуњење за старосну пензију – до испуњења услова, са страним држављанином – до истека рока за који важи дозвола за рад).

Послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1–3) овог члана, по истом, односно другом правном основу у складу са овим чланом.

Имајући у виду наведено, сматрамо да са запосленим са којим је закључен уговор о раду на одређено време у трајању до 24 месеца, у смислу члана 37. ст. 1–3. Закона о раду, може да се раскине уговор пре истека тог рока уколико су престали објективни разлози због којих је заснован радни однос. Након тога, са истим лицем може да се заснује радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог у складу са ставом 4. тачка 1. истог члана.

Уколико по том основу након повратка одсутног запосленог и престанка радног односа запосленог на одређено време наступе објективни разлози, у смислу члана 37. ст. 1–3. Закона о раду, са истим запосленим може се закључити уговор о раду на одређено време за преостало време до 24 месеца, не рачунајући период трајања радног односа на одређено време ради замене одсутног запосленог.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-314/2016-02 од 30. 5. 2016)

 

Напомена Редакције:

Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 4/2016, који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про доо Београд.