Прописи у пракси: Заснивање радног односа

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а која се овом приликом односе на заснивање радног односа

Да ли послодавац може са истим запосленим, који је био у радном односу на одређено време 24 месеца, поново да заснује радни однос на одређено време у складу са чланом 37. став 1. Закона о раду, али на другим пословима

Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

У члану 37. ст. 1–3. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Послодавац може закључити један или више уговора о раду на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који, с прекидима или без прекида, не може бити дужи од 24 месеца. Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода.

У ставу 4. наведеног члана Закона прописани су изузеци када уговор о раду на одређено време може да се закључи у дужем трајању од 24 месеца:

1) ако је то потребно због замене привремено одсутног запосленог, до његовог повратка;

2) за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка пројекта;

3) са страним држављанином, на основу дозволе за рад у складу са законом, најдуже до истека рока на који је издата дозвола;

4) за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године, на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци;

5) са незапосленим коме до испуњења једног од услова за остваривање права на старосну пензију недостаје до пет година, најдуже до испуњења услова, у складу с прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1–3) овог члана по истом, односно другом правном основу, у складу са овим чланом (члан 37. став 5. Закона о раду).

Имајући у виду одредбе члана 37. ст. 1–3. Закона о раду, послодавац може да закључи један или више уговора о раду на одређено време са истим запосленим најдуже 24 месеца (када је објективним разлогом унапред одређено да ће радни однос да траје одређено време, односно ако је предвиђен рок у коме треба да се заврши посао или ако се уговор везује за извршење тачно одређеног посла или ако трајање уговора зависи од наступања одређеног догађаја) и по истеку тог рока не може с тим запосленим да поново заснује радни однос на одређено време на истим или другим пословима а на основу члана 37. ст. 1. и 2. Закона о раду. Нема, међутим, сметњи да се са истим запосленим закључи уговор о раду у случајевима из члана 37. став 4. Закона о раду.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-119/2015-02, од 3. 3. 2016)

 

Да ли се запосленом, са VI степеном стручне спреме и закљученим уговором о раду на пословима за које је био предвиђен IV–VI степен стручне спреме, после усаглашавања Правилника са изменама Закона о раду којим је за исте послове предвиђен IV и V степен стручне спреме, може анексирати уговор о раду на тим пословима?

Чл. 24. и 171. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

У члану 24. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да се правилником о организацији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца.

Став 3. истог члана Закона о раду прописује да се за рад на одређеним пословима, изузетно, могу утврдити највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са Законом.

Из наведеног следи да је правило да се за послове побројане у правилнику о организацији и систематизацији као услов за њихово обављање не могу утврђивати алтернативни степени стручне спреме, односно образовања, а да се то може урадити само изузетно, уколико конкретан посао то захтева и омогућава, и то само два узастопна степена стручне спреме.

Како се у допису подносиоца захтева за добијање мишљења наводи, у циљу усаглашавања с наведеним одредбама Закона о раду, измењен је Правилник о организацији и систематизацији послова тако да је за послове за које је био предвиђен услов IV–VI степен стручне спреме, прописан IV и V степен стручне спреме. Запослени, који поседује VI степен стручне спреме и који је пре измене Правилника радио на пословима за које се захтевао VI степен стручне спреме и имао закључен уговор о раду за обављање послова с тим степеном стручне спреме, може се преместити само на одговарајуће послове у смислу члана 171. став 2. Закона о раду, што су за запосленог у конкретном случају послови за које је прописан VI степен стручне спреме.

Истовремено напомињемо да је у складу са самосталним чланом 110. Закона о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, број 75/14), постојала обавеза да се правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова усагласи са одредбама овог закона у року до 60 дана од дана његовог ступања на снагу.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-787/2015-02, од 21. 9. 2015)

 

Прерастање радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време

Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

У члану 37. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба.

Чланом 37. став 2. Закона о раду прописано је да послодавац може закључити један или више уговора о раду на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који с прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца.

Према члану 37. став 3. Закона о раду прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана.

У члану 37. став 6. Закона о раду прописано је да ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време.

Према томе, запослени који је засновао радни однос на одређено време, на период од 12 месеци, према раније важећим одредбама Закона о раду, по престанку радног односа на одређено време по уговору по коме је засновао радни однос у складу с раније важећим Законом, може са истим послодавцем, у складу са важећим Законом о раду, да закључи један или више уговора о раду на одређено време који укупно могу трајати најдуже 24 месеца. Напомињемо да се уговори на одређено време закључени пре ступања на снагу Закона о раду (29. 7. 2014. године), окончавају по одредбама закона које су биле на снази у време њиховог закључења и не рачунају се у рок од 24 месеца утврђен важећим Законом о раду. Рок од 24 месеца рачуна се само за уговоре закључене почев од 29. 7. 2014. године.

Такође, указујемо на то да није потребно да између истека уговора о раду на одређено време који је био закључен у складу с раније важећим одредбама Закона о раду и закључења новог уговорa о раду на одређено време у складу са важећим чланом 37. Закона о раду, прође одређени временски период.

С обзиром на то да у конкретном случају није дошло до наставка рада по истеку уговора о раду, него је заснован нови уговор о раду, мишљења смо да се не може сматрати да је дошло до прерастања радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време у смислу члана 37. став 6. Закона о раду.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-519/2015-02, од 2. 6. 2015)

 

Да ли се сматра прекидом радног односа ако је запосленом престао радни однос на одређено време и ако је сутрадан настављен следећим уговором о раду на одређено време, као и да ли се запосленом на одређено време може продужити уговор о раду анексом уговора

Чл. 30. и 37. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Према члану 30. ст. 1. и 2. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/09, 54/09, 32/13 и 75/14) радни однос се заснива уговором о раду, а уговор о раду закључују запослени и послодавац.

У члану 37. Закона уређен је уговор о раду на одређено време. Према ст. 1–3. овог закона уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба (став 1).

Послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који с прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца (став 2). Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана (став 3).

Уговором о раду којим се заснива радни однос утврђује се и трајање радног односа (на неодређено или одређено време). Ако се ради о уговору о раду на одређено време, трајање уговора о раду унапред је ограничено, а сагласно члану 175. тачка 1) Закона о раду запосленом престаје радни однос истеком рока на који је радни однос на одређено време заснован. Нови уговор о раду на одређено време са истим или другим запосленим, на истим или другим пословима представља нови радни однос, независно да ли је радни однос заснован одмах наредног дана од дана престанка претходно заснованог радног односа.

Рок од 30 дана из члана 37. став 3. Закона о раду утврђен је само из аспекта ограничења закључивања више уговора о раду на одређено време, те се размак између два уговора о раду на одређено време са истим запосленим, који је краћи од 30 дана, иако се не сматра радним односом, рачуна у рок од 24 месеца који је максимални период за који може да се заснује један или више уговора о раду на одређено време са истим запосленим.

Иако Законом о раду није изричито прописано у члану 171, сматрамо да се радни однос заснован на одређено време може продужити анексом уговора о раду, у оквиру максималног рока утврђеног у члану 37. став 2. Закона о раду. У овом случају обезбеђује се континуитет радног односа заснованог уговором о раду који је продужен анексом а који је саставни део тог уговора.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-1029/2015-02, од 16. 11. 2015)

 

Заснивање радног односа директора у складу са Законом о раду

Чл. 48. и 79. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Чланом 2. ст. 1–2. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да се одредбе овог закона примењују на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица (у даљем тексту: послодавац), као и на запослене које је и на рад у иностранство упутио послодавац ако законом није другачије одређено. Одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није другачије одређено.

Према члану 48. ст. 1–3. Закона, директор, односно други законски заступник послодавца (у даљем тексту: директор) може да заснује радни однос на неодређено или одређено време. Радни однос заснива се уговором о раду. Радни однос на одређено време може да траје до истека рока на који је изабран директор, односно до његовог разрешења.

У члану 79. став 1. тачка 4. Закона прописано је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено, ако одсуствује с рада због: 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца. Како је у допису наведено да директору мирују права и обавезе из претходног радног односа на неодређено време, мишљења смо да не би могао да заснује нови радни однос на неодређено време док му не престане претходни радни однос код кога му мирују права и обавезе, јер је основ за мировање радног односа именовање на функцију чије вршење привремено захтева да престане да ради код послодавца, те уколико заснује радни однос на неодређено време, престаје да постоји основ за мировање права и обавеза из радног односа.

Према томе, Закон о раду прописује да се радни однос с директором заснива на одређено време, до истека рока на који је изабран, односно до његовог разрешења. Како се, међутим, питање односи на радноправни однос у области здравља, упућујемо подносиоца захтева да се обрати Министарству здравља у том делу, као надлежном органу за тумачење прописа из области здравља. Како је надлежно министарство за примену Закона о буџетском систему Министарство финансија, то подносиоца захтева упућујемо да се обрати том министарству као ресорном у том делу.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-887/2015-02, од 6. 11. 2015)

 

Да ли се директор у једночланом друштву може сматрати запосленим, односно да ли директор може да закључи уговор о раду са самим собом

Чл. 30. и 48. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Према члану 30. ст. 1. и 2. Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), радни однос се заснива уговором о раду, који закључују запослени и послодавац.

Према томе уговор о раду је двострани акт којим се заснива радни однос и уређују међусобна права, обавезе и одговорности послодавца и запосленог.

Према члану 48. ст. 1. и 2. Закона о раду директор, односно други законски заступник послодавца (у даљем тексту: директор) може да заснује радни однос на неодређено или одређено време. Уговор о раду са директором закључује у име послодавца надлежни орган утврђен законом или општим актом послодавца (став 6).

Лице које као једини акционар једночланог друштва у складу са Законом о привредним друштвима обавља функцију скупштине, може да стекне својство директора на начин прописан тим законом. У случају у којем једно лице у једночланом друштву истовремено обавља функцију скупштине и директора у складу са Законом о привредним друштвима, по нашем мишљењу не може да закључи уговор о раду са самим собом и тиме заснује радни однос у својству директора у складу са чланом 48. Закона о раду, јер такав уговор не би се сматрао двостраним актом којим се уређују међусобна права и обавезе из радног односа између запосленог у својству директора и послодавца – надлежног органа код послодавца.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-186/2016-02, од 26. 5. 2016)

[signoff]

Напомена редакције:

Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (01/2016 и 02/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

[/signoff]