Прописи у пракси: Зашто је и даље актуелан „солидарни порезˮ?

Доносимо шест значајних питања и одговора из проблематике „солидарног порезаˮ, који иако је званично укинут крајем прошле године и даље није нестао из правног живота

 

„Солидарни порезˮ на приходе лица у јавном сектору укинут је још крајем прошле календарске године. Међутим, околности да је плаћање умањења нето прихода истовремено и обавеза имаоца прихода из јавног сектора, те да застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године почев од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање, чине ову материју и даље актуелном, а посебно поводом поступака који и даље теку.

 

#1 Шта је предмет Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору и шта чини јавни сектор Републике Србије?

Предмет Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору јесте умањење нето зараде и нето других примања запослених, односно ангажованих лица у јавном сектору Републике Србије, осим у оним привредним друштвима која истовремено испуњавају услове из члана 1. Закона:

– да од 1. јануара 2010. године нису примила ниједан вид државне помоћи;

– да у послeдњих пет годишњих финансијских извештаја нису исказала губитак;

– да послују у условима тржишне конкуренције с привредним друштвима кoја нису у јавном сектору Републике Србије.

 

Привредна друштва која истовремено испуњавају услове из члана 1. тач. 1) до 3) Закона дужна су да доставе надлежном пореском органу изјаву о испуњености тих услова.

Исплатилац прихода који запосленима врши исплату уговорене накнаде за рад који није финансиран из средстава тог исплатиоца прихода или другог лица из јавног сектора, доставља надлежном пореском органу обавештење које садржи податке о ЈМБГ запосленог, износу тог прихода и броју поднете пореске пријаве за порез по одбитку, уз напомену да ти приходи нису предмет умањења у складу са Законом.

Обавештење из ст. 2. члана 6. Правилника о начину умањивања нето прихода запосленог у јавном сектору доставља се до 5. у месецу за претходни месец.

Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сектору по својој суштини представља социјалну категорију с циљем смањења привилегованог положаја запослених у јавном сектору, а који би, уз остале законе сличног карактера, истовремено резултирао смањењем тренда запошљавања у том сектору.

Питање које се намеће јесте заправо шта чини јавни сектор Републике Србије, што је наведено у члану 2. Закона:

– директни и индиректни буџетски корисници Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе;

– Народна банка Србије;

– јавне агенције основане у складу са законом који уређује јавне агенције, укључујући све регулаторне и надзорне институције, комисије, заводе, фондове, савете и друге субјекте чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно локална самоуправа или су под контролом државе;

– сви органи и организације који су основани законом или чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно локална самоуправа, као и тела чији су оснивачи ти органи и организације;

– јавна предузећа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно локална самоуправа, као и субјекти чији је оснивач јавно предузеће;

– правна лица над којима Република Србија, аутономна покрајина, односно самоуправа има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у органима управљања.

 

#2 На који начин се спроводи умањење нето прихода запосленог у јавном сектору?

Законом је регулисано умањење нето зараде (зарада умањена за порез на зараде у складу са законом о порезу на доходак грађана и доприносе за обавезно социјално осигурање сходно закону о доприносима за обавезно социјално осигурање) и умањење нето других примања запослених, односно радно ангажованих лица (износ другог примања умањен за порез и припадајуће доприносе).

Нето зарада и нето друго примање чине нето приход запосленог који остварује код свих исплатилаца у јавном сектору.

 

Умањење нето прихода запосленог у јавном сектору спроводи се на следећи начин:

1) нето приход који није већи од 60.000,00 месечно множи се коефицијентом 1;

2) нето приход већи од 60.000,00 а који није већи од 100.000,00 месечно, множи се коефицијентом 1 који се примењује на износ који није већи од 60.000,00 динара месечно и коефицијентом 0,8 који се примењује на износ нето прихода који је већи од 60.000,00 динара до износа који није већи од 100.000,00;

3) нето приход већи од 100.000,00 динара месечно множи се коефицијентом 1 који се примењује на износ који није већи од 60.000,00 динара месечно, коефицијентом 0,8 који се примењује на износ нето прихода који је већи од 60.000,00 динара до износа нето прихода који није већи од 100.000,00 динара месечно и коефицијентом 0,75 који се примењује на износ нето прихода преко 100.000,00 динара месечно.

 

#3 Да ли је искључива обавеза имаоца прихода из јавног сектора да обрачуна и изврши плаћања умањења нето прихода, односно да ли је исплатилац прихода тај који контролише ову законску обавезу?

Члан 4. ст. 1. Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору гласи: „Исплатилац прихода дужан је да обрачуна, обустави и на прописани уплатни рачун буџета Републике Србије пренесе збир разлика за уплату обрачунатих за свако лице запослено у јавном сектору истога дана када овим лицима исплаћује умањени нето приходˮ.

Ова одредба Закона изазвала је велике забуне код примаоца прихода у јавном сектору који су наведену одредбу протумачили као искључиву обавезу исплатиоца прихода из јавног сектора за обрачун и уплату нето прихода. Чланом 4. Закона, међутим, дефинисано је да по истеку календарског тромесечја, а најкасније до 15. у првом месецу наредног календарског тромесечја, Пореска управа контролише да ли је за претходно календарско тромесечје нето приход запослених у јавном сектору умањен у складу са Законом. Ако је у претходном календарском тромесечју нето приход који је остварио запослени у јавном сектору од исплатиоца прихода већи од умањеног нето прихода, Пореска управа решењем налаже физичком лицу да износ разлике за уплату нето прихода уплати на прописани рачун буџета Републике Србије у року од 30 дана од дана пријема решења.

 

#4 Како се врши умањивање нето зараде уколико се запосленом зарада исплаћује у једном месецу и то у више делова за исти месец, односно за различите месеце?

Правилником о начину умањивања нето прихода запосленог у јавном сектору, чланом 2. прописано је да се умањивање нето прихода запосленог у јавном сектору односи на умањивање износа који чини збир нето зараде и нето других примања исплаћених у месецу од исплатиоца прихода у јавном сектору. Даље се наводи да, уколико се зарада исплаћује у једном месецу у више делова за исти месец, односно за различите месеце, умањивање нето зараде врши се најкасније при последњој исплати зараде у том месецу, за све исплате извршене у том месецу. Зарада обухвата зараду и накнаду зараде. Уколико се друго примање исплаћује у једном месецу у више делова, исплатилац прихода врши умањивање нето другог примања најкасније при последњој исплати тог другог примања у том месецу, за све исплате извршене у том месецу.

Овим чланом Правилника отклоњене су дилеме у погледу опорезивања нето прихода које су запослени остварили за различите месеце, а чија је исплата из неких разлога исплаћена у једном месецу, и на тај начин створили обавезу умањења нето прихода. У пракси је то чест случај код исплата надокнада за породиљско одсуство или код закаснелих исплата личних примања запослених које су вршене у једном месецу.

 

#5 На који начин се врши умањивање нето прихода у ситуацији када запослени истовремено остварује зараду и друго примање код истог исплатиоца прихода?

Правилником о начину умањивања нето прихода запосленог у јавном сектору чланом 3. прописано је да се у ситуацији када запослени истовремено остварује зараду и друго примање код истог исплатиоца прихода, умањивање нето зараде и нето другог примања врши посебно за нето зараду, а посебно за нето друго примање.

Исплатилац прихода дужан је да приликом исплате зараде и другог примања, износ умањења нето зараде и нето другог примања уплати на рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије.

И овај члан правилника утицао је на погрешно убеђење да је исплатилац прихода једини одговоран у поступку обрачуна и плаћања умањења нето прихода, односно да је исплатилац прихода тај који контролише ову законску обавезу.

Примери који следе показују које су обавезе исплатиоца прихода, а које самих физичких лица као прималаца, које утврђује Пореска управа.

Претпоставимо да је стално запослена учитељица неке основне школе остварила нето зараду у износу од 65.000,00 динара. Уз претпоставку да је у истом месецу учитељица ангажована код истог послодавца на припреми и организацији екскурзије и по том основу зарадила додатно нето примање у износу од 30.000,00 динара.

Исплатилац прихода у наведеном случају, сходно члану 3. Правилника извршиће обрачун умањења нето прихода за исплаћену нето зараду у износу од 65.000,00 динара на следећи начин:

 

60.000,00*1 = 60000,00

5.000,00*0,8 = 4000,00

65.000,00 – (60.000,00+4.000,00) = 1.000,00

 

Нето друго примање у износу од 30.000,00 динара множи се коефицијентом 1 и у овом случају, односно за нето друго примање послодавац нема обавезу обрачуна умањења. Дакле у наведеном случају, обавеза послодавца испуњена је уплатом износа од 1.000,00 динара на прописани рачун буџета.

У наведеном примеру, Пореска управа ће сходно члану 5. Правилника извршити обавезу обрачуна умањења нето укупног прихода који чини збир зараде и нето другог примања, на следећи начин:

Укупан нето приход је: 65.000,00+30.000,00 = 95.000,00

60.000*1 = 60.000,00

35.000,00*0,8 = 28.000,00

Укупно нето умањење је: 95.000,00 – (60.000,00+28.000,00) = 7.000,00

 

Ако од 7.000,00 динара одузмемо 1.000,00 динара које је исплатилац прихода обрачунао и уплатио на прописан буџетски рачун, добијамо износ разлике за уплату од 6.000,00 динара које ће Пореска управа наложити примаоцу прихода који је дужан да га уплати у року који је одређен решењем наведеног органа.

Претпоставимо даље да прималац прихода остварује зараду и друга примања код различитих исплатилаца. Уколико се зарада и друго примање остварују код различитих исплатилаца прихода и уколико нето приход запосленог у јавном сектору није умањен за сваки месец у претходном календарском тромесечју у складу са Законом, Пореска управа ће, у складу са чланом 5. Правилника, утврдити разлику за уплату нето прихода на следећи начин:

 

Исплатилац из јавног сектора	Врста прихода	Износ нето прихода	Обрачунато умањење исплатиоца	Износ уплаћеног умањења
Предшколска установа	Зарада	89.000	5.800	5.800
Предшколска установа	Уговорена накнада	45.000	0,00	0,00
Вртић	Уговорена накнада	30.000	0,00	0,00
Укупно		164.000	5.800,00	5.800,00

 

Из наведеног примера се види да је сваки исплатилац извршио своју обавезу обрачуна и уплате нето умањења сходно закону, а након тога је Пореска управа у обавези да обрачуна разлику за уплату нето умањења које ће физичко лице уплатити на прописан рачун буџета.

 

Укупан нето приход је: 164.000,00

60.000,00*1 = 60.000,00

Разлика 100.000,00-60.000,00 = 40.000,00*0,8 = 32.000

Износ преко 100.000,00 = 64.000,00*0,75 = 48.000,00

164.000,00 – (60.000,00+32.000,00+48.000,00) = 24.000,00

 

Дакле, Пореска управа је извршила обрачун умањења укупног нето прихода у износу од 24.000,00 динара и наложиће примаоцу прихода да на прописани рачун буџета уплати разлику у износу од 18.200,00 динара, између обрачунатог износа и износа који је исплатилац прихода обрачунао и уплатио.

У пракси се догађа да нето друго примање запосленог потиче из извора финансирања који не представљају јавни сектор. Исплатиоци ових прихода дужни су да о томе доставе Oбавештење надлежном пореском органу према седишту исплатиоца примања у циљу правилног обрачуна, односно смањења обавезе.

 

#6 Када престаје право на утврђивање износа разлике обрачунатог и уплаћеног нето умањења прихода лица у јавном сектору?

Читајући члан 4. Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору којим је одређена обавеза Пореске управе да најкасније до 15. у наредном месецу по истеку тромесечја утврди износ разлике обрачунатог и уплаћеног нето умањења прихода лица у јавном сектору, стиче се утисак да је по истеку тог периода престало право на утврђивање овог јавног прихода, односно да је наступила застарелост. Застарелост права Пореске управе на утврђивање и наплату свих јавних прихода, међутим, регулисана је Законом о пореском поступку и пореској администрацији, чланом 114 а–ж.

Наиме, чланом 114. дефинисано је да право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Застарелост права на утврђивање и пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање.

Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године почев од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање.