У тексту се говори о услугама социјалне заштите које градови и општине пружају свом становништву, о наменским средствима за социјалну заштиту и условима које треба да испуни јединица локалне самоуправе да би остварила наведена средства.
Закон о социјалној заштити („Сл. гласник РС”, број 24/11), између осталог, прописује да Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују обављање делатности у области социјалне заштите из оквира својих права и дужности утврђених Уставом и законом, оснивањем установа или поверавањем вршења тих делатности другим правним и физичким лицима.
Овај закон прецизира и права и услуге у области социјалне заштите о којима се стара локална самоуправа. Тако члан 40, став 2, 3, 4. и 5. наведеног закона, наводи услуге из области социјалне заштите о којима се стара локална самоуправа, а чланови 110. и 111. наводе права у социјалној заштити из домена локалне самоуправе. Уколико Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе поверавају вршење делатности социјалне заштите, њихова међусобна права и обавезе уређују се уговором. Установе социјалне заштите и пружаоци услуга социјалне заштите, уз претходно прибављену сагласност оснивача, могу обављати и другу врсту делатности сагласну основној делатности и располагати приходима у складу са законом.
Општина (или више општина) за услуге у области социјалне заштите које су у њеној надлежности, оснива центар за социјални рад, док Република Србија и аутономна покрајина могу основати завод за социјалну заштиту и установу за васпитање деце и омладине.
У центрима за социјални рад остварују се утврђена права и обезбеђује се пружање услуга социјалне заштите у складу са Законом о социјалној заштити. Како би се обезбедио развој и постојећих и нових услуга социјалне заштите које су у надлежности јединице локалне самоуправе, неопходно је да се донесе програм унапређења социјалне заштите на нивоу општине или града, односно свака јединица локалне самоуправе мора утврдити мере и активности за подстицај и развој постојећих и нових услуга социјалне заштите.
Центар за социјалну заштиту, основан од стране јединице локалне самоуправе, финансира се једним делом из средстава буџета локалне самоуправе. Средства за обезбеђивање услуга социјалне заштите могу се прибављати и путем донација, као и уступањем имовине и оснивањем задужбина и фондација, у складу са законом.
Услуге социјалне заштите које су у надлежности локалне самоуправе
У оквиру општина и градова се становништву са територије тих општина и градова пружају услуге социјалне заштите које су у надлежности јединица локалне самоуправе, а то могу бити следеће услуге:
1) Дневне услуге у заједници – обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу.
2) Услуге подршке за самосталан живот – пружају се појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Ове услуге (према члану 45. Закона) обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија.
3) Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге – пружају се као вид помоћи појединцима и породицама које су у кризи, ради унапређивања породичних односа, превазилажења кризних ситуација и стицања вештина за самосталан и продуктиван живот у друштву. Ове услуге обезбеђују јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина, односно Република Србија, у складу са овим законом.
Други облици материјалне подршке породици које пружа јединица локалне самоуправе
Према члану 110. и 111. Закона о социјалној заштити, општина или град као јединице локалне самоуправе, могу да пружају следеће помоћи:
– једнократну новчану помоћ и
– друге врсте материјалне помоћи грађанима на својој територији (народне кухиње, субвенције и друго).
Једнократна помоћ је помоћ која се обезбеђује лицу које се изненада или тренутно нађе у стању социјалне потребе, као и лицу које се упућује на домски или породични смештај, а које нема средстава да обезбеди одећу, обућу и трошкове превоза неопходне за реализацију смештаја (једнократну помоћ обезбеђује и Република Србија, а средства у буџету Републике Србије обезбеђена су у случајевима изузетног угрожавања животног стандарда великог броја грађана, при чему о додели ових средстава одлучује Влада).
Једнократна помоћ може бити новчана или у натури. О обезбеђивању једнократне новчане помоћи и помоћи у натури стара се јединица локалне самоуправе која утврђује и ближе услове и начин остваривања једнократне помоћи.
Поступак за остваривање и исплату једнократне новчане помоћи спроводи центар за социјални рад, а поступак за остваривање права на помоћ у натури спроводи орган, организација или служба одређена актом јединице локалне самоуправе.
Износ једнократне новчане помоћи не може бити већи од просечне зараде по запосленом у јединици локалне самоуправе у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата.
Јединица локалне самоуправе може предвидети и друге врсте материјалне помоћи грађанима на својој територији (народне кухиње, субвенције и др.), што општина или град треба да уреди својим актом.
Наменска средства за социјалну заштиту
Уредбом о наменским трансферима у социјалној заштити („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016) утврђују се висина наменског трансфера за финансирање услуга социјалне заштите, критеријуми за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе, критеријуми за учешће локалне самоуправе и динамика преноса средстава, као и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију.
У буџету Републике Србије обезбеђују се средства за наменске трансфере којима се, у складу са Законом о социјалној заштити и прописима о финансирању локалне самоуправе, правно уређује намена, а то је могућност трошења средстава за:
1) услуге социјалне заштите које, по Закону о социјалној заштити, финансирају јединице локалне самоуправе и то у оним јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености испод републичког просека;
2) услуге социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе на чијој територији седиште имају установе за домски смештај у трансформацији, укључујући и трошкове тих установа; и
3) иновативне услуге и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију.
Уредбом је утврђено да се јединицама локалне самоуправе из IV групе развијености, наменски трансфер додељује без обзира на обезбеђено учешће у финансирању услуга социјалне заштите из своје надлежности, док ће јединице локалне самоуправе из II и III групе развијености, бити финансиране путем комплементарног односно допуњујућег финансирања, у складу са прописима којима се уређује регионални развој. Другим речима: постоји утврђена обавеза јединица локалне самоуправе из II и III групе развијености, у погледу обезбеђених средстава за социјалну заштиту кроз одлуке о буџетима за буџетску годину, у финансирању услуга из надлежности јединица локалне самоуправе за које се врши наменски трансфер.
Наиме, у складу са Законом о социјалној заштити и прописима о финансирању јединица локалне самоуправе, Република је у буџету обезбедила средства за наменске трансфере који ће подржати услуге социјалне заштите на локалном нивоу, дефинисане локалним одлукама о правима и услугама у социјалној заштити (помоћ у кући, дневни боравак, свратиште, становање уз подршку, лични пратилац детета итд.).
Јасно је да усвајање Уредбе о наменским трансферима у социјалној заштити доприноси одрживости услуга социјалне заштите на локалном нивоу и представља директну подршку локалним механизмима за смањење сиромаштва, обезбеђујући квалитетнију заштиту рањивих група деце, особа са инвалидитетом и старијих особа, као и маргинализованих група грађана.
Треба напоменути да Влада утврђује висину наменског трансфера, критеријуме за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе, критеријуме за учешће локалне самоуправе и динамику преноса средстава, као и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију.
Уредбом о наменским трансферима у социјалној заштити утврђују се:
– висина наменског трансфера за финансирање услуга социјалне заштите;
– критеријуми за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе;
– услуге социјалне заштите које се финансирају кроз наменске трансфере;
– корисници наменских трансфера;
– поступак за обрачун и доделу наменских трансфера;
– као и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију.
Услови које треба да испуни општина као јединица локалне самоуправе да би остварила наменска средства за социјалну заштиту
Наменски трансфер јединици локалне самоуправе може се доделити ако јединица локалне самоуправе има обезбеђено учешће у финансирању услуга социјалне заштите из своје надлежности, утврђено у одлуци о буџету за текућу буџетску годину, и то:
– за јединице локалне самоуправе из II групе развијености, у висини од најмање 30% средстава у односу на утврђену основицу за обрачун наменског трансфера, по појединим јединицама локалне самоуправе из члана 6. ове уредбе;
– за јединице локалне самоуправе из III групе развијености, у висини од најмање 10% средстава у односу на утврђену основицу за обрачун наменског трансфера, по појединим јединицама локалне самоуправе из члана 6. ове уредбе.
Јединицама локалне самоуправе из IV групе развијености, наменски трансфер се додељује без обзира на обезбеђено учешће у финансирању услуга социјалне заштите из своје надлежности.
Јединица локалне самоуправе којој се одобри наменски трансфер за иновативну или услугу социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију, дужна је да ове услуге интегрише у одлуку о услугама из своје надлежности до краја буџетске године за коју је одобрен наменски трансфер.
Наменски трансфер додељује се за покриће расхода услуга које задовољавају минималне стандарде прописане правилником којим се уређују минимални стандарди услуга социјалне заштите.
Министарство надлежно за социјалну заштиту обавештава јединице локалне самоуправе о услугама које се финансирају путем наменских трансфера, установама у трансформацији, иновативним и услугама социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију и основицама по јединицима локалне самоуправе, односно износима наменског трансфера према одредбама ове уредбе.
Елементи уговора о наменским трансферима у социјалној заштити
Напред дефинисани услови су саставни део уговора о наменским трансферима за социјалну заштиту који закључује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и поједине општине које су испуниле услове и добиле наменски трансфер за социјалну заштиту.
Предмет уговора је утврђивање врста услуга социјалне заштите из надлежности општине, које се финансирају наменским трансферима из буџета Републике Србије, затим регулисање међусобних односа уговорних страна и начина извештавања министарства од стране општине о утрошку наменских средстава, као и друга питања од значаја за реализацију наменских трансфера, у складу са чланом 8. став 5. Уредбе о наменским трансферима.
Што се тиче врсте услуга социјалне заштите за које се у општини наменски трансфери могу утрошити, треба истаћи да могу да се финансирају услуге социјалне заштите из надлежности јединице локалне самоуправе, у складу са Законом о социјалној заштити и одлукама о правима и услугама из социјалне заштите, донетим од стране јединица локалне самоуправе, по основу степена развијености општине испред републичког просека, и то:
– дневне услуге у заједници (услуге дневног боравка, свратишта и помоћи у кући);
– услуге смештаја у прихватилиште;
– услуге подршке за самосталан живот, осим услуге становања уз подршку за особе са инвалидитетом;
– услуга личног пратиоца детета са инвалидитетом као подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу;
– услуге персоналне асистенције доступне пунолетним лицима са инвалидитетом, са процењеним I и II степеном подршке;
– саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге, осим саветовања и обуке хранитеља и усвојилаца;
– остале односно друге услуге социјалне заштите, у складу са потребама и приоритетима јединице локалне заједнице, утврђене одлукама о правима и услугама из социјалне заштите, донетим од стране јединице локалне самоуправе.
5.1. Шта општина не може финансирати из наменских трансфера за социјалну заштиту
Уговором о наменским трансферима за социјалну заштиту треба прецизирати и оно што се не може финансирати из ових средстава, а то је следеће:
– новчана односно материјална права грађана, утврђена Законом о социјалној заштити и одлукама о правима и услугама из социјалне заштите, донетим од стране јединице локалне самоуправе;
– трошкове који се односе на капитална улагања, односно изградњу, реконструкцију, санацију и адаптацију објеката и набавку опреме;
– трошкове који се односе на текуће поправке и одржавање зграда, објеката и опреме;
– трошкове који се односе на похађање акредитованих програма обука, едукација и стручних усавршавања пружалаца услуга; као и
– неизмирене обавезе по основу пружених услуга социјалне заштите у оквиру надлежности локалне самоуправе из ранијег периода.
5.2. Посебне одредбе уговора о наменским трансферима, односно права и обавезе страна потписница
Како би се Уредба о наменским трансферима у социјалној заштити у потпуности реализовала, уговорне стране треба у посебним одредбама уговора да прецизирају овлашћења и могућности вршења одређених права и обавеза.
Општина као уговорна страна има следећа права и обавезе:
– Средства по основу наменског трансфера општина може користити само за финансирање текућих трошкова, односно за ефективно пружање услуга социјалне заштите из надлежности локалне самоуправе, које су утврђене Законом о социјалној заштити и одлукама о правима и услугама из социјалне заштите, донетим од стране јединице локалне самоуправе.
– Средства по основу наменских трансфера општина може да користи за покриће текућих трошкова дефинисаних ценом услуге социјалне заштите, која је утврђена од стране надлежног органа јединице локалне самоуправе, а коју чине трошкови рада, материјала, других услуга, законских обавеза и друго.
– Општина је одговорна за наменско и законито коришћење средстава од одобрених наменских трансфера пренетих од стране министарства.
– Општина је дужна да изврши одговарајуће измене у својој важећој одлуци о буџету у вези са додељеним односно одобреним наменским трансфером, као и да достави министарству акт о изменама и допунама одлуке о буџету.
– Општина је дужна да по завршетку буџетске године достави министарству наративни, статистички и финансијски извештај о утрошку наменских трансфера, најдаље до 20. јануара наредне године, а када је потребно, дужна је да достави и ванредне извештаје на захтев надлежног министарства.
– Општина ће све успостављене и покренуте услуге социјалне заштите од средстава одобрених наменских трансфера интегрисати у одлуку о правима и услугама социјалне заштите из своје надлежности до краја буџетске године.
– Општина је дужна да обавести министарство о свим новонасталим и промењеним околностима и чињеницама које су од утицаја на примену овог уговора.
– Општина треба да изврши повраћај неутрошених средстава, пренетих од стране министарства за намене које чине предмет уговора, у складу са Законом о буџетском систему.
Што се тиче овлашћења и могућности вршења одређених права и обавеза, министарство има следећа права и обавезе:
– да општини пренесе укупан износ средстава за одобрене наменске трансфере на годишњем нивоу, који је утврђен у складу са чланом 4. Уредбе, а на основу критеријума и корективних коефицијената прописаних Уредбом;
– да општини пренесе средства на рачун број: 840-733131843-59, са одређеним позивом на број, при чему се поменути рачун води код управе за трезор.
Динамика преноса средстава
Чланом 9. ове уредба дефинисано је да се средства за наменске трансфере преносе јединицама локалне самоуправе до 25. у месецу за текући месец, у висини једне дванаестине годишњег утврђеног износа наменског трансфера за расподелу.
Јединице локалне самоуправе дужне су да наменски троше средства од одобрених наменских трансфера.
По завршетку буџетске године јединице локалне самоуправе достављају министарству надлежном за послове социјалне заштите, извештаје о утрошку наменских трансфера најдаље до 20. јануара текуће године.
Контролу наменског коришћења средстава за наменске трансфере врши буџетска инспекција у складу са законом којим се уређује буџетски систем.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.