Рачунање радног времена запосленом на службеном путу

Тема овог текста је рачунање радног времена запосленог који је упућен на службени пут у радне дане према распореду радног времена код послодавца, на дан недељног одмора или на дан празника у коме се не ради, као и карактеристичан случај прековременог рада на службеном путу за возаче моторних возила.

Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014, 13/2017 – Одлука УС РС и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) уређују се, између осталог, радно време (чл. 50. и 51), одмор у току дневног рада, дневни и недељни одмор (чл. 64–67), прерасподела радног времена (чл. 57–61) и прековремени рад (члан 53). Законом није посебно уређено питање радног времена запосленог за време службеног пута, већ се сходно примењују напред наведене одредбе Закона, при чему се морају имати у виду специфичности службеног пута. У вези са питањем које путовање запосленог има карактер службеног пута, може се пренети искуство из досадашње праксе према коме се службеним путовањем у земљи сматра путовање ван места редовног запослења ради извршења одређених службених послова по налогу послодавца, уколико је на пример место у које путује удаљено од места његовог рада више од 30, 40 километара итд.

Службени пут у редовно радно време

Запослени може да буде упућен на службени пут у радне дане према распореду радног времена код послодавца или на дан недељног одмора или на дан празника у коме се не ради. Сматра се да се запосленом на службеном путу по правилу рачуна и евидентира редовно радно време, односно службени пут у радне дане запосленима се признаје у пуно радно време утврђено код послодавца, без обзира на то колико су ефективно радили, односно запосленом на службеном путу по правилу се рачуна и евидентира редовно радно време (8 часова) ако је службени пут трајао једнако или дуже од редовног радног времена запосленог, без обзира на то колико је ефективно радио за време службеног пута.

Изузетно, запосленом који је на службеном путу ефективно радио дуже од пуног радног времена, такав рад се посебно евидентира и рачуна као рад у прерасподели радног времена или као прековремени рад, у зависности од конкретног случаја, односно од тога да ли је време проведено на ефективном раду дужем од пуног радног времена унапред планирано или се ради о изненадном и непланираном послу. Остало време проведено на службеном путу преко редовног (пуног) радног времена, које је проведено у путовању, одмору и др., не рачуна се у радно време, односно прековремени рад или прерасподелу радног времена. То конкретно значи да се:

– време путовања (до места у које је запослени упућен на службени пут),

– време одмора и

– време проведено на пословном ручку

не рачунају у радно време, већ се у радно време рачуна само ефективан рад у вези са обављањем посла због кога је запослени и био упућен на службени пут.

Наиме, одредбом члана 50. Закона прописано је да је радно време временски период у коме је запослени дужан односно расположив да обавља послове према налозима послодавца на месту где се послови обављају, у складу са Законом. Сходно томе, и запослени који обављају рад односно послове свог радног места на службеном путу, обављају га у одређеном временском периоду за који остварују право на зараду. Стога у радно време не може да се рачуна време проведено на службеном путу које се односи на период потребан за одлазак до места где треба да се обави службени посао, као ни време повратка, будући да у том временском периоду запослени није обављао послове свог радног места. Отуда је и време проведено на службеном путу за које запослени има право на дневницу шири временски оквир од радног времена и обухвата и радно време (време проведено у обављању послова) и време потребно за одлазак и долазак са службеног пута.

Случајеви прековременог рада на службеном путу

У вези са питањем да ли запослени на службеном путу има право на накнаду за прековремени рад, може се рећи да су Законом предвиђени случајеви када је запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена. Ако је запослени на службеном путу радио дуже од пуног радног времена, за рад тог дана има право на зараду увећану по основу прековременог рада само уколико је тај прековремени рад обављен у случајевима утврђеним Законом или колективним уговором послодавца донетим у складу са Законом. Ако је запослени на службеном путу обављао послове који нису наведени у Закону, односно у колективном уговору послодавца, тада има право само на прерасподелу радног времена, односно право на слободне дане за онолико времена колико је радио дуже од пуног радног времена.

Према томе, службени пут у радне дане запосленима се признаје у пуно радно време утврђено код послодавца, без обзира на то колико су ефективно радили. Међутим, у највећем броју случајева време проведено на службеном путу траје дуже од пуног радног времена. Када време проведено на службеном путу траје дуже од пуног радног времена, онда се онолико времена колико је запослени ефективно радио на службеном путу признаје за остваривање права на увећану зараду или прерасподелу радног времена.

Као што је речено, запосленом се у радно време не рачуна време проведено у вожњи (било које превозно средство) до места у које је упућен на службени пут. Радно време почиње да тече од тренутка доласка у место у које је упућен на службени пут и у коме почиње са радом. То је исто као што се запосленом у радно време не рачуна време доласка и одласка са рада у седиште рада.

Конкретно, ако је на службеном путу провео укупно 11 часова, од тога у путу три часа, а осам часова је ефективно радио, за наведена три часа запослени нема право на увећану зараду нити на прерасподелу радног времена.

У другом случају запослени је провео на службеном путу 12 часова, од тога два часа у вожњи, а 10 часова ефективно радећи. За два часа ефективног рада, дужег од пуног дневног радног времена (осам часова дневно радно време), запослени има право на увећану зараду јер је у питању био повећан обим рада на службеном путу (конкретни радови по извештају).

У трећем случају службени пут је трајао 12 часова, од чега је два часа трајала вожња, а 10 часова ефективан рад. Ако разлог за два часа ефективног рада, дужег од пуног радног времена, није један од случајева када запослени може да ради прековремено, према Закону запослени има право на прерасподелу радног времена, а не на увећање по основу прековременог рада.

Треба размотрити и сложенији пример, када запослени проводи више дана на службеном путу. На пример, запослени је кренуо на службени пут 4. јула у 8.00 часова и био је на путу до 7. јула, до 17.00 часова. Радно време код послодавца је осам часова. Запослени је укупно провео на службеном путу четири дана: првог дана (4. јула) провео је на путу три часа и ефективно је радио 10 часова; другог дана (5. јула) ефективно је радио од 10.00 до 16.00 часова (шест часова), а од 16.00 до 20.00 часова имао је пословни ручак; трећег дана (6. јула) ефективно је радио од 9.00 до 14.00 часова, тј. пет часова, а после тога је имао слободно време; четвртог дана (7. јула) ефективно је радио 10 часова, а три часа је провео у путу. У овом случају запослени је:

а) првог дана  провео укупно три часа на путу и 10 часова је ефективно радио, па за осам часова има право на зараду и за два часа право на увећану зараду за рад дужи од пуног радног времена (повећан обим посла);

б) другог дана провео укупно са пословним партнерима 10 часова, од којих ефективан рад обухвата шест часова и пословни ручак четири часа, а после тога је отишао у хотел на одмор, па у овом случају има право на зараду за осам часова;

ц) трећег дана ефективно радио пет часова, а остало време се одмарао, па има право на зараду за осам часова;

д) четвртог дана ефективно радио од 8.00 до 18.00 часова, а од 18.00 до 21.00 час провео је на путу (повратак са службеног пута), па има право на зараду за осам часова и два часа за прерасподелу радног времена, јер та два часа рада дужег од пуног радног времена нису прековремени рад према случајевима из Закона.

Према томе, без обзира на то колико је дана запослени провео на службеном путу, остваривање права на увећану зараду или прерасподелу радног времена има само за онолико часова ефективног рада колико је радио дуже од пуног радног времена утврђеног код послодавца. Дакле, време одмора у хотелу, пословни ручак или вечера и друге активности које нису обављање конкретног посла због ког је запослени упућен на службени пут, не могу бити предмет права запосленог на прерасподелу радног времена, нити се евидентирају као прековремени рад, али могу ући у редован рад до дневног фонда часова (као што је то трећи дан у примеру).

У посебном случају, ако је послодавац упутио запосленог на службени пут у земљи са задатком да за потребе послодавца обави одређени посао за који постоји обавеза да се у одређеном року заврши или да обави неки други посао, у смислу члана 53. Закона, за чије обављање је потребно да запослени интензивно ради на службеном путу и прековремено, што је послодавац требало да назначи (захтева) у путном налогу, у том случају ће, поред дневнице за службено путовање, запослени имати право и на зараду за прековремени рад. Ако послодавац није запосленом наложио да на службеном путу ради прековремено, запослени не може да оствари право на зараду за прековремени рад, већ само право на дневницу за службено путовање.

Прековремени рад возача моторних возила

Случај прековременог рада на службеном путу посебно је карактеристичан за возаче моторних возила. У радно време возача рачуна се време проведено у вожњи (ефективан рад), као и време обавезне присутности (време чекања на утовар или истовар робе коју превози и слично). Време које возач проводи у вожњи или чекању питање је организације рада и потребе посла послодавца. Возачу се на службеном путу признаје пуно дневно радно време утврђено код послодавца, без обзира на то колико је ефективно радио (возио). Међутим, уколико време проведено на службеном путу траје дуже од пуног радног времена, возач има право на прерасподелу радног времена само ако је ефективно радио (возио) дуже од пуног радног времена код послодавца, а часови чекања проведени на службеном путу не могу бити основ за утврђивање прерасподеле радног времена, односно права на слободне дане. У овом случају се радно време возача на службеном путу прерасподељује тако што се сабирају часови ефективног рада (вожње) у току дана проведеног на службеном путу, па ако тај збир прелази пуно дневно радно време код послодавца, вишак часова ефективног рада (вожње) представља основ за прерасподелу радног времена, односно право на слободне дане.

Међутим, уколико је природа посла возача таква да захтева често одлажење на службени пут, а време проведено на службеном путу (у вожњи и чекању на вожњу) прелази пуно радно време, та околност би, као отежавајући услов рада, требало да се узме у обзир приликом утврђивања норматива и критеријума за одређивање зараде возача, што се уређује колективним уговором.

Службени пут у дане недељног одмора и празника

Запослени може да буде упућен на службени пут на дан недељног одмора или на дан празника који је нерадни.

За време проведено на службеном путу на дан недељног одмора запослени нема право на увећану зараду нити на прерасподелу радног времена јер се запосленом, ако ради на дан недељног одмора, у складу са чланом 67. Закона, мора обезбедити један дан одмора у току наредне недеље (који му је плаћен). Међутим, ако би запослени радио у оба дана свог недељног одмора, онда би му се један дан евидентирао као прековремени рад и тако био плаћен, а за други би добио слободан дан.

Послодавац који запосленог упућује на службени пут у дане недељног одмора има обавезу да са запосленим договори на који начин ће да му надокнади рад у дане недељног одмора. Ако су послови за које је запослени упућен на службени пут предвиђени у члану 53. Закона, за које је на захтев послодавца запослени обавезан да ради прековремено, тада послодавац треба запосленом да изда и налог за прековремени рад за време трајања службеног пута у дане недељног одмора. Дакле, прековремени рад може да се исплати запосленом за време службеног пута само ако је послодавац такав рад захтевао својим налогом.

Међутим, за време проведено на службеном путу у дане празника који су нерадни, запослени има право на зараду и увећану зараду, у складу са општим актом или уговором о раду, за време проведено на ефективном раду. Радно време проведено на путу, када запослени не ради (време одмора, путовање и чекање на посао), не рачуна се у ефективно време и за то време запослени нема право на зараду и увећану зараду, пошто за време проведено на службеном путовању запослени има право на дневницу. Дневница служи за покриће повећаних трошкова које запослени има ван места боравка, као и да истовремено компензује део времена у ком запослени не ради. За време док се налази на службеном путу запослени остварује право на дневницу у складу са општим актом или уговором о раду. Дневница пре свега служи за то да се покрију повећани трошкови које запослени има ван места боравка. Према томе, то што запослени прима дневницу док ради на терену не утиче на његово право на прерасподелу радног времена. При томе се ваља подсетити да се прерасподела радног времена не сматра прековременим радом, те за рад обављен у прерасподели радног времена запослени нема право на увећану зараду, већ само на слободне дане.

У посебном случају, ако је код послодавца радно време распоређено тако да запослени има само један дан недељног одмора (шестодневна радна недеља), а запослени је на дан недељног одмора на службеном путу, не може да му се за тај дан исплати прековремени рад, већ је послодавац обавезан да му, у складу са чланом 67. Закона, омогући да у наредној недељи користи један дан недељног одмора.

Извештај уз путни налог

Ради остваривања права по основу прековременог рада или прерасподеле радног времена, требало би да запослени који је на службеном путу у извештају уз путни налог наведе време ефективног рада, време проведено на путу, време проведено на пословним ручковима и слично.

Возачи моторних возила требало би такође да воде евиденцију о часовима проведеним у вожњи, у чекању, у отклањању кварова и др., како би се могло утврдити право на прековремени рад или на прерасподелу радног времена.

Искази у извештајима увек могу да се провере, па самим тим и да се изврши корекција извештаја појединих запослених, наравно ако постоји сумња у исправност поднетог извештаја уз путни налог. Уколико таквог извештаја нема уз путни налог, запосленима ће бити исплаћена само зарада за осам часова рада, без признавања права на увећану зараду за прековремене часове рада. Дакле, запослени који жели да оствари право на увећану зараду за прековремени рад или право на прерасподелу радног времена, мора у извештају да наведе своје активности на путу да би послодавац из тога могао да утврди да ли постоји основ за остваривање једног од ова два права.