Радни однос на одређено време у Закону о раду

У овом тексту разјашњене су све недоумице везане за уговор о раду на одређено време, које су се јавиле у пракси после измене Закона о раду из 2014. године.

 

Према Закону о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) радни однос се заснива на неодређено или одређено време. Правило је да се радни однос заснива на неодређено време. Изузетно, радни однос може да се заснује на одређено време.

Заснивање радног односа на одређено време ограничено је:

– у погледу времена трајања радног односа и

– услова (разлога) под којима може да се заснује.

 

1. РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ У МАКСИМАЛНОМ ТРАЈАЊУ ОД 24 МЕСЕЦА (ЧЛАН 37. СТ. 1–3. ЗАКОНА О РАДУ)

 

Према члану 37. ст. 1–3. Закона о раду, уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла, или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба.

Послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог члана, на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца.

Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана.

1.1. Услови за заснивање радног односа

У овим случајевима је могућност заснивања радног односа на одређено време ограниченa постојањем 2 кумулативна услова, и то:

– ограниченим трајањем посла због чијег обављања се заснива радни однос – послови који треба да се обаве су ограниченог трајања – унапред одређени роком, извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја;

– ограниченим трајањем радног односа са истим запосленим – при чему се, за разлику од ранијег законског решења, временско ограничење укупног трајања радног односа на одређено време везује за запосленог, а не само за послове које обавља код послодавца.

Запослени може код истог послодавца да закључи један или више уговора о раду на одређено време који су ограниченог трајања (док постоји потреба за одређеним послом, али не дуже од 24 месеца). Према новом законском решењу из 2014. године, 24-месечно ограничење везује се за запосленог – тако да запослени који је код послодавца радио укупно 24 месеца на истим или различитим пословима, не може поново да заснује радни однос на одређено време код истог послодавца, осим ако се ради о изузецима прописаним у члану 37. став 4. Закона о раду.

Према ранијем законском решењу (пре измена и допуна Закона о раду из 2014. године) радни однос на одређено време је био ограничен на 12 месеци, а то ограничење се везивало за послове који се обављају код послодавца, тако да исти или други запослени није могао да ради на одређеним пословима дуже од 12 месеци. С друге стране, један запослени је могао и да по истеку 12 месеци заснује радни однос на одређено време код истог послодавца, али овај пут на другим пословима, а не за рад на пословима које је претходно обављао.

1.2. Случајеви

Законом нису таксативно набројани случајеви када се радни однос може засновати на одређено време до 24 месеца са истим запосленим. Према ранијем законском решењу (пре измена и допуна Закона о раду из јула 2014. године) радни однос на одређено време могао је да се заснује за рад на сезонским пословима, за рад на одређеном пројекту, у случају повећања обима посла који траје одређено време и сл., за време трајања тих потреба, с тим што тако заснован радни однос непрекидно или с прекидима није могао трајати дуже од 12 месеци.

Према важећем законском решењу (члан 37. став 4. тачка 2) Закона о раду) за рад на пројекту чије је време унапред одређено, може да се заснује радни однос на одређено време док трају потребе за обављањем посла у оквиру тог пројекта, а најдуже до завршетка пројекта, што представља посебан основ за заснивање радног односа на одређено време који није ограничен на 24 месеца, нити се рачуна у ограничење прописано у члану 37. став 2. Закона о раду.

Oстали случајеви – сезонски послови, повећани обим посла и сл. – могу да буду разлози за заснивање радног односа на одређено време које, са прекидима или без прекида, са истим запосленим не може да траје дуже од 24 месеца.

Према томе, у оквиру периода од 24 месеца са истим запосленим може да се заснује радни однос у случајевима:

– Привремено повећаног обима посла. Овде се ради о случају када се појави потреба за радом већег броја извршилаца на одређеним пословима, у одређеном – ограниченом временском периоду (нпр. закључење уговора о испоруци већег броја производа у одређеном року или испоруци робе или извршењу услуга до одређеног датума и сл.). У овим случајевима посао у уговореном року или до наступања одређеног датума предвиђеног уговором између послодавца као испоручиоца робе или услуга, не би могао да се обави са постојећим бројем извршилаца (запослених на неодређено време).

Послодавац може да заснује радни однос са једним или више запослених за рад на истим пословима.

– Рада на сезонским пословима. Уговор о раду може да се закључи и за рад на сезонским пословима ако се ради о повећаном обиму посла у сезони који не може да се изврши прерасподелом радног времена запослених на неодређено време, већ послодавац има потребу да заснује радни однос са одређеним бројем лица у том периоду (најчешће су то послови у пољопривреди, туризму, грађевини и др.).

Сезонски послови не представљају посебан основ за заснивање радног односа на одређено време, већ се за ову врсту посла може засновати радни однос на одређено време, с тим што са истим запосленим укупно трајање радног односа по овом основу не може да износи више од 24 месеца. По истеку периода од 24 месеца послодавац може на сезонским пословима да заснује радни однос са другим лицем – опет у оквиру периода од 24 месеца.

Трајање уговора о раду на одређено време због привремено повећаног обима посла

Уговор о раду се закључује у складу са чланом 33. Закона о раду, пре ступања запосленог на рад. У уговору се наводи да се радни однос заснива на одређено време због привремено повећаног обима посла. Рок за који се заснива радни однос утврђује се у складу са потребама послодавца, а са истим запосленим радни однос може да се закључи у континуитету или са прекидима до 24 месеца најдуже.

Продужење уговора о раду на одређено време анексом уговора о раду

Уговор о раду који је закључен на одређено време, садржи трајање уговора, као и основ за заснивање радног односа на одређено време (члан 33. став 1. тачка 7) Закона о раду).

Ако је послодавац закључио са запосленим уговор о раду на одређено време ради привремено повећаног обима посла, на период од нпр. четири месеца, а у међувремену се укаже потреба да запослени настави да ради на тим пословима нпр. још три месеца, послодавац може са истим запосленим да:

– закључи нови уговор о раду на три месеца одмах по истеку претходног уговора од три месеца, или

– закључи анекс постојећег уговора о раду продужењем рока на који је првобитно био закључен уговор о раду (са четири на још три месеца), тако да уговор о раду на одређено време у континуитету траје укупно седам месеци.

Прекид радног односа и рачунање рока од 24 месеца

Послодавац са истим запосленим може да закључи уговор на одређено време које се прекидима или без прекида може да траје најдуже 24 месеца, при чему се под прекидом не сматра прекид краћи од 30 (календарских) дана.

Шта ово практично значи?

Послодавац са истим запосленим може да закључи уговор о раду на одређено време за рад на истим или другим пословима који су ограниченог трајања, с тим да укупно трајање радног односа на одређено време са тим запосленим износи најдуже 24 месеца.

Ограничење од 24 месеца везује се за запосленог, а не за послове које обавља, тако да промена врсте посла није од утицаја на прекид овог рока ако се уговор закључује са истим запосленим.

Која је разлика између два уговора о раду на одређено време са истим запосленим када протекне мање или више од 30 дана?

– У првом случају – када размак између два уговора о раду, закључених ради обављања истих или различитих послова са истим запосленим, износи од једног до 29 дана – период између та два радна односа рачуна се у рок од 24 месеца иако је било фактичког прекида између два радна односа (два уговора о раду).

– У другом случају – када између два уговора о раду на одређено време протекне 30 и више дана – размак између њих се не рачуна у рок од 24 месеца, али се трајање радног односа по првом и по другом уговору сабирају и рачунају у укупно ограничење од 24 месеца.

Третман уговора о раду на одређено време, закључених пре 29. јула 2014. године, и рачунање рокова којима се ограничава трајање уговора о раду на одређено време

Када се ради о уговорима о раду на одређено време са запосленима који су код истог послодавца већ радили на одређено време пре измена и допуна Закона о раду из 2014. године, у рок од 24 месеца по новим одредбама Закона рачунају се само уговори закључени од 29. 7. 2014. године, када је ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС” број 75/14). Уговори о раду на одређено време, закључени пре ступања на снагу тог закона, окончавају се по одредбама закона које су биле на снази у време њиховог закључења, односно у роковима који су били прописани по тада важећим одредбама Закона о раду.

2. РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ У ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА (ЧЛАН 37. СТ. 4 И 5. ЗАКОНА О РАДУ)

            У одређеним случајевима – прописаним у члану 37. став 4. Закона о раду – радни однос на одређено време може да се заснује у трајању дужем од 24 месеца, односно независно од тог законског ограничења.

Радни однос на одређено време ради замене привремено одсутног запосленог до повратка запосленог

У овом случају трајање радног односа на одређено време зависи од периода одсуства запосленог који се замењује – радни однос се заснива до повратка привремено одсутног запосленог. Период трајања радног односа ради замене одсутног запосленог може да траје и више година, нпр. замена запосленог коме мирују права и обавезе из радног односа због привременог одсуства са рада због избора или именовања на државну или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца (сагласно члану 79. став 1. тачка 4) и став 2. Закона о раду).

Радни однос на одређено време за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка пројекта

Радни однос за рад на пројекту може се засновати на одређено време ради обављања посла на одређеном пројекту чије је време унапред одређено.

Иако пројекат није дефинисан Законом о раду, може се закључити да пројекат представља јединствени процес састављен из низа активности које се извршавају у одређеним роковима, са унапред утврђеним општим и посебним циљевима, роковима за њихово извршење, људским, финансијским и другим ресурсима.

Пројектом су унапред дефинисани општи и посебни циљеви, утврђене активности које доприносе постизању циља, фазе односно рокови за спровођење активности у оквиру пројекта, као и људски и финансијски ресурси за спровођење пројекта који се обезбеђују од стране носиоца пројекта или из других извора.

Носилац пројекта треба да испуњава све услове за његово спровођење, рачунајући и потребне људске ресурсе, а само изузетно може да заснује радни однос на одређено време са лицима за рад на том пројекту или у одређеним фазама пројекта и то ако за поједине послове не располаже довољним људским ресурсима или му је за одређене специфичне послове у оквиру пројекта потребан посебан профил запосленог који поседује одређене квалификације, ако запосленог са тим квалификацијама нема у радном односу, односно нема довољан број запослених потребних за рад на пројекту.

Радни однос са страним држављанином на основу дозволе за рад у складу са законом, најдуже до истека рока на који је издата дозвола

Страни држављанин који има одобрење за стално настањење или боравак, може да заснује радни однос по добијању радне дозволе у складу са Законом о запошљавању странаца, коју издаје Национална служба за запошљавање.

Радни однос на одређено време за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године, на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци

Новооснована привредна друштва и друга правна лица, као и предузетници, могу да заснују радни однос са једним или више запослених у периоду од годину дана од дана њиховог оснивања, када је уписан у Регистар привредних субјеката, односно други одговарајући регистар. Радни однос на одређено време може да се закључи на период до 3 године (36 месеци).

У периоду од оснивања па до истека годину дана од тог датума, привредни субјект може да заснива радни однос на одређено време са једним или више лица по основу члана 37. став 4. тачка 4) Закона о раду, при чему уговор о раду не може да траје дуже од 36 месеци по овом основу.

Радни однос који новоосновани послодавац заснује са одређеним лицем у складу са чланом 37. став 4. тачка 4) Закона о раду, представља подстицајну меру за новооснованог послодавца на почетку обављања делатности и омогућава његово лакше прилагођавање и уклапање у економске и тржишне токове. За период на који новоосновани послодавац заснује радни однос са одређеним лицем по овом основу, не рачуна се опште ограничење трајања радног односа на 24 месеца из члана 37. став 2. Закона о раду.

Услови за заснивање радног односа по члану 37. став 4. тачка 4) Закона о раду:

– да је радни однос на одређено време заснован пре истека годину дана од дана уписа у регистар привредних субјеката или други одговарајући регистар,

– да је радни однос заснован на период који износи најдуже три године (36 месеци).

Радни однос са незапосленим коме до испуњења једног од услова за остваривање права на старосну пензију недостаје до пет година најдуже до испуњења услова, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању

Послодавац може са лицем коме недостаје један од услова за стицање права на старосну, односно превремену старосну пензију, да заснује радни однос на одређено време до стицања услова на једну од ових видова старосне пензије, а најдуже 5 година.

Ово је такође подстицајна мера за запошљавање лица којима недостаје до 5 година за стицање права на старосну, односно превремену старосну пензију.

2.1. Могућност поновног заснивања радног односа са истим запосленим у случајевима из члана 37. став 4. Закона о раду

У члану 37. став 5. Закона о раду прописано је да послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1–3) овог члана, по истом односно другом правном основу, у складу са овим чланом.

То значи да послодавац са истим запосленим може да заснива радни однос на одређено време више пута по истом или другом основу, када су у питању случајеви:

– замене привремено одсутног запосленог – до његовог повратка;

– рада на пројекту чије је време унапред одређено – најдуже до завршетка пројекта;

– страни држављанин коме је поново издата нова дозвола за рад у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености – до истека важења те дозволе;

– рада на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године – на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци;

– незапосленог коме до испуњења једног од услова за остваривање права на старосну пензију недостаје до пет година – најдуже до испуњења услова – у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

2.2. Могућност заснивања радног односа на одређено време са лицем које је код истог послодавца било у радном односу на одређено време 24 месеца, на основу члана 37. став 2. Закона о раду

Радни однос у случајевима из члана 37. став 4. може да се заснује и са запосленим који је код послодавца радио 24 месеца по основу ст. 1–3. овог члана и обрнуто, послодавац може да са запосленим који је радио по неком од основа из члана 37. став 4. Закона о раду, заснује радни однос на одређено време до 24 месеца са истим запосленим, у складу са чланом 37. ст. 1–3. Закона о раду, при чему се време које је провео у радном односу по основу члан 37. став 4. Закона о раду не рачуна у законско ограничење из члана 37. став 2. Закона о раду.

3. МОГУЋНОСТ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ У ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ О РАДУ

Законом о  раду утврђени су и други случајеви када радни однос може да се заснује на одређено време, осим случајева прописаних у члану 37. тог закона, и то:

– Чланом 48. Закона о раду – могућност заснивања радног односа са директором или другим законским заступником послодавца – до истека рока на који је изабран на дужност директора, односно до његовог разрешења са те дужности. Директор у складу са законом, односно статутом правног лица, може имати ограничено трајање мандата, са могућношћу поновног избора. У овим случајевима са директором може да се заснује радни однос на одређено време – до истека мандата, односно разрешења пре истека мандата, у складу са одредбама члана 48. ст. 1. и 3. Закона о раду.

– Чланом 174. Закона о раду – у случају упућивања запосленог на рад код другог послодавца, запослени са послодавцем код кога је упућен заснива радни однос на одређено време док трају разлози због којих је упућен. Овде се не ради о класичном случају рада на одређено време јер су разлози за заснивање радног односа на одређено време код послодавца код кога је запослени упућен, на страни послодавца који запосленог упућује на рад код другог послодавца (привремено смањен обим посла, издавање у закуп пословног простора, уговор о пословно-техничкој сарадњи и др.). За време упућивања запосленом мирује радни однос код послодавца који га је упутио на рад код другог послодавца и има право да се по истеку рока на који је упућен, врати на рад код послодавца који га је упутио.

 

НАПОМЕНА: Овај текст је преузет из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 1/2017, који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про доо Београд.