У другом делу текста о разлучним повериоцима, који објављујемо у овом издању часописа, говоримо о остварењу права разлучних поверилаца, продаји имовине стечајног дужника и продаји стечајног дужника као правног лица, уз неколико илустративних примера из судске праксе
Поступак остварења права разлучних поверилаца дефинише се одредбама чланова 111, 90. и 107. Закона о стечају.
Одредбама члана 111. Закона о стечају регулисано је пријављивање потраживања у оквиру поглавља којим се регулише утврђивање потраживања. Предвиђено је да повериоци подносе пријаве потраживања писмено стечајном суду. При регулисању садржине наведене пријаве назначено је да она мора садржати:
1) назив, односно име и седиште, односно пребивалиште повериоца с контакт адресом;
2) матични број правног лица, односно јединствени матични број грађана за физичка лица;
3) број пословног или текућег рачуна;
4) правни основ потраживања;
5) износ потраживања и то посебно износ главног потраживања са обрачунатом каматом;
6) ствар на коју је поверилац стекао разлучно право уколико се ради о обезбеђеном потраживању и износ његовог потраживања који није обезбеђен ако његово потраживање није у целини обезбеђено;
7) одређени захтев повериоца сходно одредбама о садржини тужбе Закона којим се уређује парнични поступак.
Изменама Закона о стечају уведена је обавеза повериоца да у пријави наведе и да ли постоје јемци за обавезу стечајног дужника, као и да о поднетој пријави благовремено обавести јемца. Поверилац је дужан и да стечајног управника обавести о свакој наплати потраживања од јемца, у року од 8 дана од извршене наплате (члан 111. ст. 5. Закона о стечају).
И повериоци који према стечајном дужнику имају потраживање које је обезбеђено разлучним правом на његовој имовини, морају пријавити своја потраживања. Разлучни поверилац у пријави треба да наведе висину и основ свог потраживања, као и захтев за његово признање, те захтев за признање разлучног права, као и ствар на којој тражи да му се разлучно право призна. У наведеној пријави потраживања, поверилац је дужан да пријави укупно новчано потраживање према стечајном дужнику, као и висину свог обезбеђења, те ако постоји део износа потраживања који није обезбеђен, односно ако његово потраживање није обезбеђено у целини, посебно нагласи који износ по основу необезбеђеног потраживања пријављује.
Иако Закон о изменама и допунама Закона о стечају није предвидео да се уз пријаву мора доставити и процена овлашћеног стручног лица о вредности имовине која представља предмет разлучног права, у смислу члана 35. Закона, мишљења сам да је то потребно, да би стечајни органи могли да утврде за који део је подносилац пријаве разлучни, а за који износ је стечајни поверилац.
Ово је значајно да би надлежни стечајни органи, при испитивању пријаве, могли разликовати о којим ће се потраживањима изјашњавати као потраживањима разлучног повериоца, а о којима као потраживањима стечајног необезбеђеног повериоца, јер сходно општим правилима за део потраживања која нису обезбеђена разлучним правом, разлучни поверилац се заправо појављује као стечајни поверилац који ће се намирити из стечајне масе. И за разлучног повериоца важи правило да уколико о пријављеном потраживању тече парница повериоци у пријави морају то назначити и навести њен број.
Разлучни повериоци су дужни да пријаве своја потраживања у року који у решењу о отварању стечајног поступка буде одредио стечајни судија, али ће исти моћи да поднесу пријаве и касније, односно по истеку тог рока, све до рока од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, уз услов да плате трошкове накнадног испитног рочишта.
Закон прописује и санкцију за пропуштање уплате предујма трошкова одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања у ситуацији када је поверилац пријаву поднео после рока одређеног решењем о отварању стечаја, а пре истека рока од 120 дана. Тако се предвиђа да ће суд наложити уплату предујма таквом повериоцу и за њу одредити рок. Ако у одређеном року поверилац не положи предујам, пријава ће се одбацити. Све наведено важи и за разлучног повериоца и директно утиче на поступак остварења његових права.
Поверилац који не пријави своје потраживање према стечајном дужнику обезбеђено разлучним правом на делу његове имовине, због преклузивног рока за пријављивање, губи право и могућност наплате свог потраживања, односно престаје да буде поверилац наведеног потраживања, па се као право које је везано за наведено потраживање гаси и разлучно право којим је исто потраживање било обезбеђено. Ово је у складу са општим принципима заложног права, као и одредбама Закона о упису залоге на покретним стварима и Закона о хипотеци, који такође предвиђају да хипотека престаје престанком потраживања ради чијег је обезбеђења и успостављена.
Може се закључити да поверилац који има и потраживање према стечајном дужнику и разлучно право на делу његове имовине као средство обезбеђења тог потраживања, мора пријавити своје потраживање у стечајном поступку као и разлучно право, јер ће иначе због невршења свог права изгубити право на наплату наведеног потраживања, а тиме ће се угасити и његово право приоритетног намирења.
Ако се анализира положај повериоца који има потраживање према стечајном дужнику и уписано право обезбеђења – право залоге и хипотеке на имовини трећих лица (најчешће правних или физичких која су капиталом повезана са стечајним дужником) уочава се да и за такве повериоце постоји обавеза пријављивања потраживања према стечајном дужнику у законском року за његово пријављивање. Разлучно право, с обзиром на то да се не односи на имовину самог стечајног дужника, не треба ни пријављивати. Ако, међутим, такав поверилац пропусти да пријави потраживање у стечају, губитком статуса повериоца, доћи ће до престанка наведеног потраживања, па ће се тако стећи услови и за гашење успостављеног стварноправног средства обезбеђења на имовини трећих лица. То, међутим, неће бити од директног утицаја на сâм стечајни поступак, јер се у наведеном поступку овакав поверилац не појављује као разлучни поверилац, већ као стечајни поверилац, све док се не наплати из разлучним правом оптерећене ствари у власништву трећег лица, када му и престаје статус повериоца према самом стечајном дужнику.
Даљи ток поступка остварења права регулисан је одредбама чланова 113–118. Закона о стечају. Тим члановима је регулисан начин поступања по пријавама потраживања свих поверилаца, па тако и поверилаца који су обезбеђени.
Према одредбама члана 113. Закона о стечају, по истеку рока за пријављивање потраживања пријаве ће се доставити стечајном управнику који ће да се изјасни о њиховој основаности, обиму и исплатном реду и то у погледу сваке од пријава, и сачини листу признатих и оспорених потраживања.
Листу потраживања, стечајни управник најкасније у року од 10 дана пре одржавања испитног рочишта доставља стечајном судији, који је објављује на огласној табли суда или истиче обавештење о месту где се листа налази, да би сви повериоци могли да се упознају са садржином наведене листе, односно утврде какво је изјашњење стечајног управника по њиховој пријави. Стечајни управник, међутим, има обавезу да изврши личну доставу обавештења оним повериоцима чија су потраживања оспорена и то најкасније 15 дана пре одржавања испитног рочишта.
Такви повериоци могу тражити да се још једном, заједно са стечајним управником, прегледа њихова пријава, докази и документација, те одлучи коначно да ли ће се признати или оспорити овакво потраживање.
Стечајни управник није овлашћен да одбије овакав захтев повериоца. Уколико то, ипак, учини, поверилац има право примедбе на радње стечајног управника, стечајном судији који ће о томе одлучити. Уколико по накнадном прегледу дође до признања потраживања из пријаве или делимичног признања потраживања из пријаве повериоца, стечајни управник ће исправити листу признатих и оспорених потраживања уношењем наведеног признатог потраживања, односно његовог дела.
Обавезно је одржавање испитног рочишта на коме се утврђује коначна листа свих потраживања испитаних на испитном рочишту. На испитном рочишту се и повериоци могу изјаснити да оспоравају потраживања других поверилаца, која се на том рочишту испитују. Закључењем испитног рочишта престаје таква могућност за све повериоце.
Одредбама Закона о стечају уведена је и могућност медијације ради споразумног решавања спорног односа којим се утврђује одређено потраживање. Ово је значајно јер парнице за утврђење потраживања некада веома дуго трају, што успорава поступак стечаја, а трошкови таквих парница неретко су већи и од самог потраживања које се утврђује. Поступак медијације према одредбама члана 115. Закона о стечају, може трајати најдуже 30 дана од дана закључења испитног рочишта и у том року је стечајни управник дужан да обавести стечајног судију о резултатима медијације. Само изузетно, у оправданим случајевима и на сагласни предлог свих учесника у поступку посредовања, стечајни судија може одобрити продужење рока, али најдуже до истека рока од 60 дана од закључења испитног рочишта (што значи још 30 дана на првобитно одређених 30 за окончање поступка медијације). Такво продужење рока стечајни судија ће дозволити само ако га странке сагласно обавесте да преговори имају успеха и да су близу постизања споразума. На наведени начин уведена је медијација са ограничењем рока трајања, да се поступак медијације који је иначе уведен у циљу убрзања утврђења права, не би претворио у своју супротност и довео до успоравања стечајног поступка. Све наведене могућности у остварењу права има и разлучни поверилац.
Према одредбама члана 116. Закона о стечају, потраживање се сматра утврђеним ако га није оспорио стечајни управник нити други поверилац, а у супротном је оспорено. И разлучним повериоцима ће се потраживање сматрати утврђеним, ако га није оспорио стечајни управник или други поверилац до закључења испитног рочишта. Потраживање ће се увек сматрати оспореним ако га оспорава стечајни управник, а у ситуацији у којој га не оспорава сâм стечајни управник, већ други повериоци на испитном рочишту, само ако су ти повериоци у накнадном преклузивном року од 15 дана покренули парницу са захтевом за утврђење да не постоји такво потраживање. У противном, односно ако су ти повериоци пропустили рок за подношење тужбе с наведеним захтевом, сматраће се као да нису ни оспорили потраживање разлучног повериоца. Будући да потраживање није оспоравао ни стечајни управник, оно ће се самим тим сматрати утврђеним.
Стечајни судија усваја коначну листу на основу листе потраживања коју је саставио стечајни управник и измена унетих на рочишту за испитивања потраживања. На основу коначне листе стечајни судија доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања и доставља га стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу. Наведена коначна листа утврђених потраживања и његов исплатни ред по члану 116. ст. 5. Закона о стечају обавезујући су за стечајног дужника и све стечајне повериоце. Повериоци којима је, међутим, стечајни управник оспорио потраживање, закључком ће бити упућени на парницу за његово утврђење коју су дужни да покрену подношењем тужбе у року од 15 дана од дана пријема закључка. Стечајни поверилац који је у парници доказао постојање свог потраживања, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања.
Спорно питање евентуално погрешно датог упута на парницу, решено је изменама члана 116. Закона о стечају, извршеним Законом о изменама и допунама Закона о стечају, којима је предвиђена могућност да се тражи исправка закључка у том делу, уз назнаку да до одлуке по захтеву за исправку, не тече рок за подношење тужбе или наставак поступка.
Ако у тренутку отварања стечајног поступка већ тече парница о неком потраживању, па и о потраживању разлучног повериоца према самом стечајном дужнику, он је за даље остварење својих права, такође, дужан да наведено потраживање пријави уз посебну назнаку да је о наведеном потраживању парница у току и са ознаком броја списа. Парница ће се иначе (као директна последица отварања стечајног поступка) прекинути, а по стављању предлога за наставак поступка, суд ће поступак наставити, па ће се огласити ненадлежним уколико се поступак не води пред привредним судовима и уступиће наведену парницу привредном суду пред којим се води стечајни поступак по основу атракције надлежности.
Одредбама чланова 88–92. Закона о стечају регулисане су и процесноправне последице отварања стечајног поступка из којих се може утврдити како ће се, у случају отварања стечајног поступка над једном од странака, одвијати поступци који су у току. Исто важи и за поступке у којима је разлучни поверилац тужилац или тужени.
Сходно одредбама члана 88. Закона, у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци. До наставка поступака у којима је стечајни дужник тужилац, према члану 89. Закона о стечају, доћи ће када стечајни управник, уз захтев за наставак, обавести суд пред којим се води поступак да је преузео поступак.
Парнични поступак у коме је стечајни дужник тужени, наставиће се сходно одредбама члана 90. Закона о стечају само ако је:
1) тужилац као стечајни или разлучни поверилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања;
2) на испитном рочишту стечајни управник оспорио наведену пријаву потраживања;
3) тужилац као стечајни или разлучни поверилац закључком стечајног судије упућен на наставак покренутог парничног поступка ради утврђења оспореног потраживања;
4) тужилац као стечајни разлучни поверилац предложио наставак покренутог поступка у року од 8 дана од дана пријема закључка стечајног судије из тачке 3. (Напомена: вероватно је само техничком грешком остао раније важећи рок од 8 дана, уместо новопрописаног од 15 дана).
Цитирани члан предвиђа да уколико нису испуњени сви услови из члана 90. Закона о стечају, суд решењем одбацује предлог за наставак прекинутог поступка, па ће тако одбацити и предлог разлучног повериоца који не испуњава све наведене услове. Ако се прекинути поступак води пред судом опште надлежности, о наставку поступка (у случају да је предлог за наставак поднет у законском року) одлучиће суд опште надлежности, а по наставку ће се решењем огласити стварно и месно ненадлежним и предмет уступити суду који спроводи стечајни поступак над туженим. Ако се прекинути парнични поступак водио пред привредним судом, код кога се не води стечајни поступак, тај ће се суд, по наставку поступка решењем огласити месно ненадлежним и предмет уступити суду који води стечајни поступак над туженим.
Против наведених решења није дозвољена жалба, како се коришћењем ових правних лекова не би успорио поступак спровођења стечаја.
Разлучни поверилац, као и сви други повериоци којима је оспорено потраживање, и који воде као тужиоци поступке против стечајног дужника, у захтеву за наставак прекинутог поступка морају и преиначити тужбу променом истоветности захтева (из захтева за обавезивање у захтев за утврђење), а ако то не учине у предлогу за наставак поступка, надлежни суд ће наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену на основу члана 92. Закона о стечају.
ПРОДАЈА ИМОВИНЕ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА
Неопходно је размотрити и положај разлучног повериоца у поступку продаје имовине или продаје дужника као правног лица (одредбе чланова 133–136. Закона о стечају), јер је то фаза у којој разлучни повериоци остварују своја права одвојеног приоритетног намирења.
Члан 133. Закона о стечају предвиђа да, пре продаје имовине, стечајни управник има обавезу да стечајном судији, одбору поверилаца, као и повериоцима који имају обезбеђено потраживање на имовини која се продаје и свим оним лицима која су исказала интерес за ту имовину, без обзира на то по ком основу, достави обавештење о намери и плану продаје, начину продаје, роковима продаје, као и обавештење о процени целисходности продаје стечајног дужника као правног лица, односно целокупне имовине стечајног дужника у односу на продају имовине стечајног дужника у деловима.
По основу цитираног члана, и повериоци који према стечајном дужнику имају потраживање обезбеђено правима на имовини стечајног дужника, као и они повериоци који имају само право одвојеног намирења из наведене имовине (иако нису истовремено и повериоци стечајног дужника), морају бити обавештени о планираној продаји од стране стечајног управника. Обавештење је управник дужан да достави најкасније 15 дана пре предложеног датума јавног надметања, односно 15 дана пре дана објављивања огласа о продаји јавним прикупљањем понуда, односно 15 дана пре дана одржавања продаје непосредном погодбом.
Чланом 133. Закона о стечају, у посебном ставу, предвиђено је да, када се продаје имовина обезбеђена потраживањем једног или више разлучних поверилаца, такви разлучни повериоци могу у року од 5 дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји, предложити повољнији начин уновчења имовине, о ком предлогу одлучује стечајни судија.
Право стечајног дужника и других заинтересованих лица, па и разлучних поверилаца, јесте да поднесу и приговор на продају коју је предложио стечајни управник и то најкасније у року од 10 дана пре предложеног датума продаје или преноса. О овом приговору, који заправо представља примедбе на предложену продају, одлучује стечајни судија. Приговор не задржава продају, осим ако стечајни судија, оцењујући да је основан, то изричито одреди.
Када се продаја изврши, према Закону настаје обавеза стечајног управника да о (сада извршеној) продаји, условима и постигнутој цени, обавести стечајног судију и одбор поверилаца у року од 10 дана од дана извршене продаје. Евидентно је да се у овој фази сви повериоци не обавештавају, нити се разлучни повериоци обавештавају посебно, већ се обавештење поверилаца предвиђа преко одбора поверилаца.
Повериоци, па и разлучни повериоци, могу ставити приговор и на извршену продају, уколико за то постоји основ. Такав приговор, међутим, не утиче на извршену продају, већ представља само основ за утврђивање одговорности стечајног управника, у случају да је штета настала његовим радњама у поступку продаје.
Основ за наведени приговор могу бити превара, пристрасно понашање управника, непотпуно дата обавештења или било који други разлог из којег произлази да је стечајни управник водио поступак продаје на штету стечајне масе.
Продајом имовине стечајног дужника, стичу се и услови за намирење разлучних поверилаца.
Закон изричито прописује да ако је имовина која је продата била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних поверилаца, из остварене цене се првенствено намирују трошкови продаје и други неопходни трошкови (процене имовине, оглашавања, законске обавезе и сл.) који укључују и награду стечајног управника, а из преосталог износа исплаћују се разлучни повериоци чије је потраживање било обезбеђено продатом имовином, у складу с њиховим правом приоритета. Намирење разлучних поверилаца врши се у року од 5 дана од дана када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине, односно наплате потраживања. Тако ће сви повериоци којима су призната потраживања и разлучно право, у року од 5 дана од дана пријема средстава добијених продајом ствари на којима је било засновано њихово право, бити у могућности да наплате своја потраживања до висине износа обезбеђења.
Уколико је цена добијена за ствар на којој су имали уписано заложно право већа од износа обезбеђења, преостали износ ће се, по намирењу разлучних поверилаца, унети у стечајну масу и делиће се стечајним повериоцима у складу са одредбама Закона.
Уколико је, међутим, наведени износ добијен као цена за продају ствари оптерећене разлучним правом – мањи, за преостали део потраживања (које се није могло намирити), разлучни поверилац ће постати стечајни поверилац и намириће се као и сви други необезбеђени стечајни повериоци, односно у оном проценту који буде дозвољавала висина деобне масе.
Кад купац исплати цену, на купца се преноси право својине на купљеној имовини без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену ствар.
То значи да се ствар у стечају продаје без терета, а да се из цене имовине добијене продајом, намирују пре свега трошкови поступка продаје, а потом разлучни повериоци. Стечајни судија решењем констатује да је продаја извршена и налаже да се по правноснажности решења, у одговарајућем регистру изврши упис права својине новог власника – купца уз брисање свих терета насталих пре извршене продаје.
ПРОДАЈА СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА КАО ПРАВНОГ ЛИЦА
Положај разлучног повериоца, уколико дође до продаје стечајног дужника као правног лица, законом је изричито дефинисан.
Наведено је предвиђено одредбама члана 135. Закона о стечају, којим је предвиђено да предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице, уз сагласност одбора поверилаца и претходно обавештење разлучних поверилаца у складу са чланом 133. ст. 2. истог Закона, исто као и код продаје делова имовине који су оптерећени разлучним правом. Евидентно је да је и у случају продаје стечајног дужника као правног лица, посебна заштита пружена управо разлучним повериоцима.
Ако стечајни управник не усвоји предлог разлучног повериоца о повољнијем начину уновчења имовине (уместо продаје стечајног дужника као правног лица), а ако је он исти дао у складу са својим овлашћењима из члана 133. ст. 5. Закона, стечајни судија ће о таквом предлогу одлучити закључком у року од 5 дана, нарочито узимајући у обзир процену целисходности продаје стечајног дужника као правног лица, као и да ли је процењена вредност стечајног дужника као правног лица или имовине која је предмет разлучног права, извршена у складу с Националним стандардом за управљање стечајном масом и да ли се таквом продајом постиже очигледно неповољније (односно мање повољно) намирење разлучног повериоца у односу на одвојену продају те имовине. У случају усвајања предлога разлучног повериоца, стечајни судија има посебна овлашћења да закључком наложи стечајном управнику предузимање једне од више законом предвиђених мера.
Те мере су:
– одлагање продаје,
– нова процена целисходности продаје стечајног дужника као правног лица или процена вредности стечајног дужника као правног лица, односно имовине која је предмет разлучног права,
– издвајање имовине на којој постоји разлучно право из имовине стечајног дужника која се продаје као правно лице и изврши одвојена продаја наведеног дела имовине, као и
– предузимање других мера ради одговарајуће заштите интереса разлучних поверилаца.
Све наведене мере уведене су у циљу заштите разлучног повериоца од умањења његових права, односно умањења могућности њиховог остварења у поступку продаје стечајног дужника као правног лица.
Дакле, и у случају продаје стечајног дужника као правног лица, разлучни поверилац има право и могућности да предлаже повољније намирење.
Предвиђен је и поступак по таквом предлогу повериоца, па и посебно ангажовање, односно обавеза стечајног судије да размотри наведени предлог, разматрајући суштински да ли се њим умањује могућност остварења права разлучних поверилаца и тиме доводи у опасност могућност његовог намирења. Закон је прописао обавезу стечајног судије да закључком одлучи о предлогу разлучног повериоца, а у случају да га усвоји, дата је могућност и право стечајном судији да наложи стечајном управнику предузимање неке од цитираних мера, све у циљу заштите разлучних поверилаца. Стечајни судија ће сâм одлучити која је мера одговарајућа и потребна да се у довољној мери разлучни поверилац заштити од могућег умањења његових права, а да се ни на који начин не заустави, односно, не успори поступак продаје, али могуће је и да се управо због мере заштите разлучних поверилаца, одложи сама продаја стечајног дужника као правног лица.
Регулишући последице продаје стечајног дужника као правног лица, члан 136. Закона о стечају изричито предвиђа да се стечајни поступак у односу на стечајног дужника обуставља, а наставља према стечајној маси, коју представљају средства добијена продајом стечајног дужника као правног лица.
Посебно је назначено да уговор о продаји стечајног дужника као правног лица мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника која није била предмет процене из члана 135. ст. 2. улази у стечајну масу, чиме је искључена раније примећена могућност злоупотребе и прикривања делова имовине самог стечајног дужника.
Закон дефинише положај разлучних поверилаца тако што предвиђа да они који су имали разлучно право на било ком делу имовине стечајног дужника имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом, према рангу приоритета, који су стекли у складу са Законом, а сразмерно процењеном учешћу вредности имовине која је предмет разлучног права у односу на процењену вредност правног лица.
У складу са општим одредбама којима се регулише намирење разлучних поверилаца, стечајни управник ће у року од 5 дана од пријема средстава добијених на име цене стечајног дужника продатог као правног лица, исплатити разлучне повериоце водећи рачуна о висини средстава која су добијена на име вредности разлучним правом оптерећене ствари, као и рангу приоритета, с обзиром на то да се неретко дешава да је на истој ствари уписано више поверилаца приоритетног намирења с различитим рангом приоритета.
Поступањем на наведени начин и у означеном року (исплатом средстава у року од 5 дана) према разлучним повериоцима, они остварују своја права, а стечајни судија решењем, поступајући у складу и са одредбама члана 133. Закона о стечају, констатује да је продаја извршена, да су разлучни повериоци исплаћени, те да ће по правноснажности наведеног решења одговарајући регистри извршити упис права својине купца на имовини, односно у конкретној ситуацији капиталу правног лица (јер је управо он предмет продаје), а да се бришу терети уписани пре извршене продаје. Тако купац правног лица постаје власник капитала наведеног правног лица које је ослобођено свих обавеза, а чија је имовина ослобођена и свих раније уписаних терета.
По намирењу разлучних поверилаца на описани начин, после извршене продаје имовине, дела имовине или стечајног дужника као правног лица, разлучни повериоци заправо престају да буду учесници у поступку стечаја, осим у ситуацији у којој на наведени начин нису наплатили своја потраживања у целости.
Ако реализацијом разлучних права на описани начин нису у целости наплатили своја потраживања, преостали износ потраживања наплатиће као стечајни повериоци у одговарајућем исплатном реду и у оној мери у којој буде дозвољавала висина деобне масе.
[signoff]
СУДСКА ПРАКСА
Изјашњење на пријаву
„…у ситуацији када се предмет залоге налази код трећег лица, а не код стечајног дужника и то по основу неког правног посла, пре изјашњења о основаности пријављеног разлучног права, стечајни управник мора да процени да ли има услова за побијање правне радње на основу које је отуђена ствар на којој је засновано хипотекарно право из стечајне масе, па ће се зависно од одлуке о њеном побијању изјаснити о разлучном праву.
При доношењу одлуке да ли ће побијати правну радњу на основу које је отуђена ствар, стечајни управник треба да се руководи искључиво ефектима побијања на стечајну масу, а што зависи од вредности отуђене ствари и висине заснованог заложног права. Само ако процени да би по реализацији заложног права преостао износ који би био унет у стечајну масу, има оправдања да стечајни управник покрене парницу за побијање правне радње којом је ствар отуђена из стечајне масе.
Уколико се одлучи да побија правну радњу, стечајни управник ће се о пријављеном разлучном праву изјаснити његовим условним признањем. Услов који треба да буде испуњен је успех у покренутој парници за побијање – окончање парнице у корист стечајног дужника. Исто ће поступити стечајни управник и ако поверилац покрене парницу за побијање.
Уколико, међутим, стечајни управник процени да нема услова за побијање правне радње ако је ствар отуђена из стечајне масе, стечајни управник ће оспорити разлучно право јер се ствар не налази у маси, а заложни поверилац ће моћи да своја права реализује у односу на власника ствари на којој има залогу, односно хипотеку, и то у складу с постојећим законским прописима.”
(Билтен судске праксе привредних судова, бр. 3/2012)
[/signoff]
[signoff]
Питање и одговор
П: Да ли разлучни поверилац у смислу члана 49. Закона о стечају, који има новчано потраживање обезбеђено хипотеком на непокретности стечајног дужника може пријавити потраживање по истеку преклузивног рока од 120 дана, предвиђеног чланом 111. Закона о стечају, и да ли стечајни судија пријаву таквог повериоца поднету по истеку наведеног рока треба да одбаци као неблаговремену?
О: Према члану 111. ст. 5. Закона о стечају све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечаја у „Службеном гласнику РС” биће одбачене као неблаговремене.
Из наведене одредбе произлази да законодавац не прави разлику између стечајних и разлучних поверилаца у погледу рока у коме су сви повериоци дужни да пријаве своја потраживања.
Дакле, стечајни судија ће неблаговремену пријаву разлучног повериоца одбацити на основу исте одредбе ако је поднета по протеку наведеног рока.
(Билтен судске праксе привредних судова, бр. 3/2013)
[/signoff]
[signoff]
СУДСКА ПРАКСА
„…деоби стечајне масе приступа се по правноснажности наведеног решења што подразумева да се исплата врши лицима која су као повериоци наведена у решењу о главној деоби, те да нема могућности промене поверилаца након правноснажности истог решења. Органи стечаја спроводе решење о главној деоби тако што исплату врше повериоцима на рачуне који су означени у пријавама потраживања, а приложено пуномоћје са овлашћењем стечајног повериоца дато пуномоћнику за пријем новчаних средстава сходном применом одредаба Закона о извршном поступку (јер се у поступку стечаја ради о поступку колективног намирења), не може бити основ за промену повериоца нити за исплату средстава која се дугују стечајном повериоцу, трећем лицу – адвокату пуномоћнику.
Стечајни органи наведена средства уплаћују повериоцу који је наведен у решењу о главној деоби, а потом – по пријему средстава, он истима располаже тако што их може и пренети на свог пуномоћника у целини или делимично.
Важно је нагласити да се на наведени начин намирују стечајни повериоци, док је разлучним повериоцима стечајни управник дужан да изврши исплату потраживања до висине разлучним правом обезбеђеног потраживања, пре главне деобе и то у року од 3 дана од дана пријема цене по продаји разлучним правом оптерећене ствари.”
(Билтен судске праксе привредних судова, бр. 4/2011)
***
„…ако је у извршном поступку дошло до продаје имовине која је била предмет извршења, па је након тога прекинут поступак извршења због наступања правних последица стечаја, у тој ситуацији се не може доносити одлука о укидању забране извршења и намирења, јер нема више имовине која је предмет разлучног права. Средства остварена том продајом преносе се у стечајну масу и из тих средстава се првенствено намирује поверилац из поступка извршења само уколико му је у стечајном поступку признато својство разлучног повериоца на ствари која је била предмет извршења – продаје. Уколико извршни поверилац – заложни поверилац у току стечајног поступка није стекао својство разлучног повериоца, намирује се према редоследу прописаном законом као необезбеђени поверилац.”
(Билтен бр. 3/2010)
[/signoff]
[signoff]
Питање и одговор
П: Да ли стечајни судија треба да доноси посебну одлуку којом се одобрава исплата разлучног повериоца на основу предложеног обрачуна, након што дође до продаје имовине на којој тај поверилац има разлучно право, те последично и одлуку којом се одобрава обрачун, односно исплата награде стечајног управника по том основу? Ово из разлога што стечајни управници подносе такве захтеве, а Законом о стечају ово питање није посебно уређено, осим кроз општу формулацију из члана 18. тач. 4) и 5).
О: Одредбом члана 133. ст. 9. Закона о стечају, између осталог, прописано је да намирење разлучних поверилаца мора бити извршено у року од 3 дана од дана када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине. Реч је о радњи стечајног управника о којој, само уколико поверилац изјави примедбу у смислу члана 45. ст. 3. Закона о стечају, одлучује закључком стечајни судија.
Сходном применом одредбе члана 28. ст. 1. Закона о стечају, стечајни управник је, међутим, дужан да о било каквом располагању стечајном масом обавести стечајног судију, па и о исплати разлучних поверилаца.
(Билтен судске праксе привредних судова, бр. 3/2013)
[/signoff]
[signoff]
СУДСКА ПРАКСА
„… купац дела имовине стечајног дужника или купац стечајног дужника као правног лица мора уплатити купопродајну цену, да би се у складу са одредбама Закона о стечају првенствено намирили трошкови продаје, укључујући и награду стечајног управника у смислу члана 133. ст. 11. Закона о стечају, а потом преостали износ послужио за намирење разлучних поверилаца. На исти начин мора да поступи и купац који је истовремено и разлучни поверилац, односно он не може пребити своје потраживање обезбеђено разлучним правом с купопродајном ценом. Наведена потраживања не испуњавају услове у смислу члана 82. Закона о стечају да би могла да буду пребојем угашена. Осим тога, изјава о пребијању мора се дати најкасније у пријави потраживања, а та фаза је окончана знатно пре продаје дела имовине стечајног дужника или стечајног дужника као правног лица, односно пре фазе уновчења стечајне масе.
Из наведених разлога и разлучни повериоци у случају да купују део имовине стечајног дужника или стечајног дужника као правног лица морају извршити уплату купопродајне цене, а потом ће по првенственом намирењу трошкова стечаја, стечајни органи у року од 3 дана да им пренесу средства на име намирења по основу разлучних права.”
(Билтен судске праксе привредних судова, бр. 4/2011)
[/signoff]