Пре упуштања у посао реекспорта, неопходно је одабрати онај облик који је најисплативи, те добром организацијом посла омогућити његово правилно спровођење
Услед транспарентности понуде и тражње на светском тржишту, домаћи привредни субјекти све чешће су у прилици да у иностранству купују робу ради њене даље продаје на иностраном тржишту. Како би при обављању овог спољнотрговинског посла избегли непотребно плаћање царинских и других увозних дажбина и ПДВ-а у Републици Србији, домаћи привредници теже коришћењу поступка реекспорта. Будући да постоји неколико врста реекспорта, пре упуштања у овај посао, неопходно је одабрати онај најисплативи, те добром организацијом посла омогућити његово правилно спровођење.
Предмет реекспортног посла може бити само роба, а домаће лице које га обавља нема статус посредника у смислу Закона о облигационим односима, јер не закључује уговор о посредовању између два страна лица, већ у своје име закључује обично два уговора о купопродаји, при чему се у првом јавља у улози купца, а у другом у улози продавца.
Под домаћим лицем подразумева се правно лице, огранак домаћег и страног правног лица и предузетници који имају седиште, односно који су регистровани у Републици Србији, а под одређеним условима и физичка лица која имају пребивалиште у Републици Србији, осим физичких лица која имају пребивалиште, односно боравиште ван Републике Србије дуже од годину дана.
Закон о спољнотрговинском пословању омогућава домаћем лицу да робу купљену у другој држави или царинској територији не мора да увезе, ако се та роба, на основу уговора, непосредно испоручује у другу државу или царинску територију, односно не мора да је стави у слободан промет, ако се та роба након спроведеног одговарајућег царинског поступка отпрема са територије Републике Србије.
Царинским законом предвиђено је да се на робу стављену у царинске поступке спољног транзита, царинског складиштења и активног оплемењивања не наплаћују увозне и друге дажбине нити се примењују мере трговинске политике. Како се роба која је предмет реекспорта и која прелази преко царинске територије Републике Србије управо и ставља у неки од наведених поступака, на ову робу се не наплаћују царина и друге увозне дажбине.
Битно је истаћи да у ситуацији када роба која се отпрема у иностранство не испуњава услове за стицање преференцијалног порекла или домаће лице не захтева издавање одговарајућег доказа о преференцијалном пореклу робе, инострани купац биће у обавези да приликом увоза наведене робе плати увозне царинске дажбине по стопи прописаној царинском тарифом државе или царинске територије увоза. Како би се избегла ова ситуација, изузетно је важно познавати правила о пореклу робе и начине издавања доказа о преференцијалном пореклу робе.
Закон о порезу на додату вредност прописује да је предмет опорезивања ПДВ-ом испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици Србији уз накнаду у оквиру обављања делатности, а место промета добара је место у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца. Осим тога, овај закон предвиђа да се ПДВ не плаћа на увоз добара која се у оквиру царинског поступка стављају у поступак активног оплемењивања са системом одлагања и поново извозе или се у оквиру царинског поступка стављају у транзитни поступак или поступак царинског складиштења. Стога, ниједна врста реекспорта робе није предмет опорезивања ПДВ-ом.
У складу са прописаним могућностима за остваривање права на неплаћање царинских дажбина и ПДВ-а предвиђене су и две основне врсте реекспортног посла:
1) обични реекспорт, у оквиру којег се роба купљена иностранству у непромењеном стању продаје у иностранство, и
2) реекспортна дорада, при којој се роба купљена у иностранству употребљава у процесу производње, а затим обрађена, дорађена или прерађена поново извози у иностранство.
ОБИЧНИ РЕЕКСПОРТ
#1 Директни реекспорт – роба се купује у иностранству и без преласка преко царинског подручја Републике Србије у непромењеном стању се испоручује у иностранство
Овај вид реекспорта најчешће се користи уколико се и страно лице од којег се роба купује и страно лице коме се роба затим отпрема, налазе на територији исте државе или царинске територије или се не налазе на истој територији, али је са становишта уштеде времена, организације транспорта робе и трошкова царинског поступка најцелисходније да се роба не уноси у Републику Србију.
Гледано са процедуралне стране, ово је најједноставнији вид реекспорта, јер се при његовој реализацији не спроводи царински поступак. С друге стране, повећава се могућност да страна лица из робних и других докумената која прате робу сазнају цену по којој је домаће лице купило робу или друге податке који ће их навести да отпочну директну међусобну пословну сарадњу, искључујући из тог односа домаће лице као непотребно.
Када су оба страна лица са исте царинске територије (на пример, из исте државе или из различитих држава које су чланице ЕУ) нема потребе за креирањем међународног товарног листа и уверења о преференцијалном пореклу робе, па је документарна припрема посла једноставна.
Када су лица са различитих царинских територија (на пример, ЕУ и БиХ), тада наведена документа треба попунити са посебном пажњом тако да не откривају податке које домаће лице не жели да открије. Уколико се преференцијално порекло робе доказује сертификатом ЕУР.1, пожељно је да рубрика бр. 3 (Consignee), рубрика бр. 6 (Transport details) и рубрика бр. 10 (Invoice) остану непопуњене, а да се у рубрику бр. 4 унесе шифра или назив државе или царинске територије отпреме (рецимо, „ЕУˮ) и у рубрику бр. 5 упише шифра или назив државе или царинске територије одредишта (рецимо, „Босна и Херцеговинаˮ).
Уколико се преференцијално порекло робе доказује изјавом на фактури или изјавом овлашћеног извозника, оне се уместо на фактури страног лица могу дати на било ком комерцијалном документу (на пример, на пакинг листи или отпремници), при чему је пожељно назначити број међународног товарног листа, назив лица из Републике Србије и државу или царинску територију одредишта.
У товарни лист не мора се унети тачна адреса и назив крајњег купца, већ се може навести само место испоруке.
Уколико се спровођењем директног реекспорта прометује робама за чији је увоз, извоз и транзит Влада прописала обавезу прибављања одговарајућих исправа (дозвола, уверења и сл.), не постоји потреба за њиховим прибављањем јер у конкретном случају није реч о увозу, извозу или транзиту робе преко територије Републике Србије.
Роба која је купљена у иностранству не мора се нужно одмах и продати у иностранство, већ се тамо може дати на лизинг или по неком другом правном основу испоручити неком страном лицу.
#2 Роба се купује у иностранству и преко царинског подручја Републике Србије у непромењеном стању се отпрема у иностранство
Роба се при уласку на царинску територију Републике Србије декларише за поступак спољног транзита подношењем транзитне декларације, уз коју се уместо фактуре страног продавца прилаже фактура коју издаје домаће лице, изјава домаћег лица да се ради о реекспорту и остали пратећи документи издати у иностранству и попуњени на горе описан начин, тако да не садрже податке које домаће лице не жели да открије.
Како сама дефиниција реекспорта предвиђа постојање уговора, често се у пракси дешава да царински органи инсистирају и на прилагању писаних уговора како са инопродавцем тако и са инокупцем. Ово обично представља проблем јер је при савременом спољнотрговинском пословању постало уобичајено да се након понуде, која је дата усмено или електронским путем, на исти начин размени и прихват понуде, па фактура представља једини писмени доказ у класичној форми о овако склопљеном послу.
Транзитна декларација попуњава се тако што се у рубрику бр. 8 (Прималац) уписују подаци о страном купцу из фактуре коју издаје домаће лице, а у рубрику бр. 44 (Додатне информације/поднете исправе/потврде и одобрења) под шифром:
– Ф01 уписује се број фактуре коју издаје домаће лице;
– Ф93 уписује се број фактуре страног продавца издате домаћем лицу;
– И93 уписује се број изјаве коју даје домаће лице у којој се наводи да је реч о роби која је купљена у другој држави или царинској територији ради испоруке у другу државу или царинску територију.
При утврђивању износа обезбеђења, које се обавезно полаже у царинском поступку транзита, користи се вредност робе исказана у фактури коју издаје домаће лице.
Уколико се преференцијално порекло робе доказује путем ЕУР.1 или изјава на пакинг листи издатих у иностранству, оне се попуњавају на горе наведен начин. Ако робу прати доказ о преференцијалном пореклу издат у иностранству, у складу са правилима о пореклу робе, домаће лице на својој фактури може дати одговарајућу изјаву којом потврђује да роба задржава наведено преференцијално порекло.
#3 Индиректни реекспорт – роба се купује у иностранству, уноси се у царинско подручје Републике Србије и ставља у поступак царинског складиштења робе, а затим се у непромењеном стању отпрема у иностранство
По приспећу робе купљене у иностранству на гранични прелаз Републике Србије, роба се декларише за поступак транзита сходно подацима из фактуре и других робних докумената које је издао страни продавац на име домаћег лица. Роба се затим упућује у место у унутрашњости Републике Србије у којем ће се након окончања транзитног поступка ставити у поступак царинског складиштења робе.
Роба се за царински поступак складиштења робе декларише на уобичајен начин подношењем царинске декларације УВ 7 са врстом поступка 76, уз следеће специфичности при попуњавању:
– у рубрику бр. 24 (Врста спољнотрговинског посла) уноси се шифра 11 (Куповина/продаја);
– у трећу поделу рубрике бр. 33 (Шифра прописане јединице мере) уписује се јединица мере (на пример, КГ, КД, М2, …) из фактуре;
– у рубрику бр. 41 (Допунска јединица) уписује се податак о количини робе у јединици мере унете у рубрику бр. 33.
За време док се роба налази у поступку царинског складиштења, власник робе може предузимати радње које представљају уобичајене облике руковања у циљу очувања робе, побољшања њеног изгледа или квалитета, припреме робе за тржиште или за даљу продају (на пример, вентилација, сушење, уклањање прашине, једноставно чишћење, сортирање, просејавање, уклањање паразита, узимање узорака, механичко филтрирање, стерилизација, заштита од паразита или рђе, једноставно подизање или снижавање температуре и сл.).
Ценећи околности сваког конкретног случаја, царински орган може одобрити да се роба, која је у оквиру посла реекспорта намењена стављању у поступак царинског складиштења, не мора физички истоварати са превозног средства и смештати у царинско складиште. Наведено одобрење може се добити уколико се роба истим превозним средством којим је допремљена и отпрема у иностранство и ако постоје услови да царински орган на самом превозном средству може несметано да сравни стварно стање робе са подацима декларисаним у царинској исправи за царинско складиштење робе и пратећим робним документима. Могуће је добити и одобрење за вршење претовара робе на друго превозно средство, без њеног уношења у царинско складиште, при чему се претовар врши под надзором царинског органа.
Поступак царинског складиштења робе по правилу се окончава подношењем царинске декларације за поновни извоз робе ИЗ 3, уз коју се прилажу фактура и други потребни докумети које издаје домаће лице на име страног купца, те међународни товарни лист у који се уписују подаци потребни за превоз робе на релацији Република Србија – место одредишта у иностранству. Након окончања царинског поступка поновног извоза, роба се кроз НЦТС декларише за поступак транзита и отпрема у иностранство.
Како се за овакав промет робе на издатој фактури не исказује нити наплаћује ПДВ, као доказ да је роба отпремљена у иностранство користи се царинска декларација ИЗ 3 коју је оверио царински орган и на којој уписао датум и место иступа робе са царинског подручја Републике Србије.
Ускладиштену робу је једном иностраном купцу или према више иностраних купаца могуће отпремити у једној пошиљци или путем више узастопних пошиљака.
Део робе или сву робу, уколико су испуњени услови прописани Одлуком о извозу, односно увозу робе и услуга без наплате, односно плаћања, могуће је отпремити у иностранство као бесплатну пошиљку, при чему се подноси више царинских декларација ИЗ 3 уз одговарајуће попуњавање рубрике бр. 24 (Врста спољнотрговинског посла).
Роба купљена у иностранству се у иностранство може продати и по нижој цени од оне по којој је купљена. Нормално, царинском органу морају се приложити докази који указују на оправданост оваквог поступања (на пример, котације берзанске робе, докази да је роба изгубила на вредности услед приближавања истека рока трајања, неправилног руковања или другог оштећења и сл.).
У току трајања поступка царинског складиштења, власник робе може да одлучи да одустане од посла реекспорта, те да право својине пренесе на друго домаће лице уколико оно испуњава услове за спровођење неког другог царински дозвољеног поступања и уколико царински орган то одобри. Наведено је могуће само уколико је роба смештена у јавно царинско складиште. Ако су испуњени прописани услови, нови власник робе је слободан да подношењем царинске декларације изабере наредни царински поступак у који ће ставити робу, при чему мора приложити доказ о стицању права својине (купопродајни уговор, судска одлука и сл.). Уколико се подноси царинска декларација за стављање робе у слободан промет, у рубрику бр. 2 (Пошиљалац) уписују се подаци последњег продавца робе пре увоза у Републику Србију, а у рубрику бр. 8 (Прималац) подаци лица које је власник робе у тренутку подношења декларације. За утврђивање царинске вредности робе користиће се износ по којем је извршена ова трансакција, с тим да уколико то царински орган од њега захтева, нови власник мора бити у стању да докаже да се ради о стварно плаћеној цени. ПДВ се не обрачунава нити наплаћује јер се сходно закону, исти не плаћа на промет добара која су у поступку царинског складиштења. Купопродајна цена између ових домаћих лица – резидената може бити уговорена у девизама, али се плаћање по овом уговору мора вршити у динарима.
При овој врсти реекспорта, доказ о преференцијалном пореклу робе могуће је издати и попунити на више начина. Када се, на пример, роба купљена на територији ЕУ коју је пратио одговарајући доказ о ЕУ преференцијалном пореклу (ЕУР.1, изјава на фактури или изјава овлашћеног извозника), у непромењеном стању испоручује на територију Републике Турске (уз одређене резерве) или на територију неких потписница ЦЕФТА (БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија), могуће је издати доказ који потврђује ЕУ преференцијално порекло робе. При увозном царињењу те робе, примениће се царинска стопа предвиђена уговором који је та страна потписала са ЕУ.
Уколико се роба упућује на територију потписница ЦЕФТА, при попуњавању сертификата ЕУР.1, неопходно је у рубрику бр. 4 унети ознаку „ЕУˮ или „ЕУ/име земљеˮ (рецимо. ЕУ/Немачка), у рубрику бр. 5 уписати име државе или територије у коју се роба отпрема (рецимо, Црна Гора), а у рубрику бр. 7 попунити квадратић испред реченице Cumulation applied with, а иза уписати ознаку „ЕУˮ. При попуњавању сертификата ЕУР.1 према споразуму о слободној трговини са Републиком Турском поступа се на идентичан начин, али се не попуњава рубрика бр. 7.
Уколико се дају изјава на фактури или изјава овлашћеног извозника, у тексту изјаве се наводи да роба има ЕУ преференцијално порекло. Иако се и у овом случају роба све време налази на територијама које међусобно имају потписане споразуме који омогућавају кумулацију порекла, често се дешава да се ради примене преференцијала при увозу захтева доказ о постојању „директног транспортаˮ. Стога је пожељно да царински орган Републике Србије изда Уверење о директној пошиљци којим се потврђује да је пошиљка која је отпремљена са иностране територије извоза идентична оној која је допремљена на инострану територију увоза, тј. да над робом у време док се налазила на царинској територији Републике Србије, нису извођене радње које би утицале на постојање декларисаног преференцијалног порекла.
Ради издавања доказа о преференцијалном пореклу робе неопходно је приложити извозну фактуру домаћег лица, копију доказа о ЕУ преференцијалном пореклу, међународни товарни лист који је пратио робу при увозу, копију ЈЦИ УВ 7 и доказе да се ради о истоветној роби, односно да на роби нису вршене радње које превазилазе поступке недовољне обраде и прераде наведене у члану 7. споразума. Као докази могу послужити извод из магацинске књиге или друга слична књиговодствена евиденција.
Уколико се роба купљена на територији ЕУ поново испоручује на територију ЕУ (на пример, роба купљена у Француској се испоручује у Румунију), без обзира на доказ о преференцијалном ЕУ пореклу који је издат у Републици Србији, на робу ће при увозу у ЕУ бити наплаћене царинске дажбине по редовној царинској стопи прописаној за увоз те робе. Ово из разлога што прописи ЕУ предвиђају да се при увозу робе ЕУ преференцијалног порекла не може применити повластица која подразумева преференцијални третман. Овакав доказ о преференцијалном пореклу робе издат у Републици Србији може помоћи да роба брже и лакше уђе на територију ЕУ, као и да омогући да нови производ који би се добио прерадом те робе на територији ЕУ, стекне преференцијално порекло.
Домаће лице може иностраном купцу уместо доказа о преференцијалном пореклу издатог у Републици Србији, обезбедити онај издат у ЕУ. У том случају се доказ о преференцијалном пореклу попуњава на начин наведен у делу који објашњава директни реекспорт, а царински орган Републике Србије издаје Уверење о директној пошиљци.
На сличан начин поступа се и ако се роба купује на територији неке потписнице споразума ЦЕФТА, ЕФТА или Републици Турској и продаје у оквиру паневропске зоне слободне трговине (на пример, куповина у Турској – продаја у Македонији, куповина у чланицама ЕФТА – продаја у Албанији). Посебно треба обратити пажњу на чињеницу да издавање уверења о преференцијалном пореклу робе по основу дијагоналне кумулације порекла није могуће између ЕУ, с једне стране, и Републике Молдавије и АП КиМ (УНМИК), с друге стране, јер ови потписници ЦЕФТА споразума немају са ЕУ потписан Споразум о стабилизацији и придруживању који је у примени. Такође, потписнице ЕФТА, при промету робе са потписницама ЦЕФТА, примењују дијагоналну кумулацију порекла само са Републиком Србијом, Македонијом и Албанијом, а оваква дијагонална кумулација порекла са ЕУ и Републиком Турском и даље није могућа.
Уколико се роба реекспортује у Руску Федерацију, не може се издати уверење о преференцијалном пореклу робе СТ-2 нити изјава на фактури. Изузетак је ситуација када роба претходно већ поседује преференцијално порекло Републике Белорусије или Републике Казахстан.
РЕЕКСПОРТНА ДОРАДА
Робу купљену у иностранству могуће је користити у процесу производње, а затим добијену робу поново извести другом страном лицу без плаћања царине, других увозних дажбина и ПДВ-а и без примене мера трговинске политике.
Сâм царински поступак реекспортне дораде одвија се по правилима која важе за поступак активног оплемењивања уз примену система одлагања. Разлика између реекспортне дораде и активног оплемењивања огледа се у томе што је код реекспортне дораде власник робе домаће лице, које добијену робу може продати било ком страном лицу или лицима (уколико то важећим прописима није забрањено), док је код активног оплемењивања страно лице власник како репроматеријала тако и добијених производа који му се враћају након извршене обраде, дораде или прераде.
Ради обављања овог посла неопходно је царинском органу поднети одговарајући захтев и добити одобрење. Уз захтев поднет на прописаном обрасцу, неопходно је приложити:
– уговор о извозу робе или други документ који представља доказ да ће добијени производ бити отпремљен са царинског подручја Републике Србије, и
– норматив утрошка репроматеријала по јединици добијеног производа који подлеже провери царинског органа.
У захтеву посебно треба назначити ако се добијени производи испоручују у иностранство различитим примаоцима.
Захтев је пожељно поднети пре него што се допреми роба која је предмет реекспортне дораде, јер царински орган има рок од 30 дана да донесе одлуку.
Царински орган у одобрењу одређује рок у којем се добијени производи морају извести и он не може бити дужи од 24 месеца, те се само у оправданим случајевима може продужити.
За поступак реекспортне прераде, роба се декларише подношењем царинске декларације УВ 5 која се попуњава на исти начин као и за поступак активног оплемењивања, осим што се у рубрику бр. 24 (Врста спољнотрговинског посла) уноси шифра 11 (Куповина/продаја).
Уколико током спровођења одобреног поступка дође до промена које утичу на садржину и даљу примену одобрења (на пример, промена купца), носилац одобрења о томе мора одмах писмено обавестити надлежни царински орган који, уколико то прописи дозвољавају, врши измену постојећег одобрења.
Поступак реекспортне дораде робе окончава се подношењем царинске декларације за поновни извоз робе ИЗ 3, уз коју се прилаже фактура коју издаје домаће лице на име страног лица. Након окончања поступка по царинској декларацији за поновни извоз, роба се кроз НЦТС декларише за поступак транзита и отпрема у иностранство.
Ради остварења пореског ослобођења, порески обвезник мора приложити:
– царинску декларацију УВ 5 за поступак активног оплемењивања;
– одговарајуће уговоре;
– доказ о обиму, врсти и вредности извршених радова на увозној роби ради добијања финалног производа који се отпрема у иностранство, у складу са нормативом који је утврдио царински орган, и
– царинску декларацију ИЗ 3, коју је оверио царински орган и на којој је уписао датум и место иступа робе из царинског подручја Републике Србије.
При реекспортној доради, роба може стећи преференцијално порекло на основу кумулације порекла или ако су испуњени услови наведени у Листи обраде и прераде, која је саставни део сваког споразума о слободној трговини.
У случају довољне обраде и прераде, сертификат ЕУР.1 и изјаве о пореклу се попуњавају и издају на уобичајен начин, уз евентуалну наплату царинског дуга сходно институту забране повраћаја или ослобођења од царине, члана 15. било ког паневропског споразума о слободној трговини који се примењује.
Ако се примењује кумулације порекла робе, само у сертификату ЕУР.1 којим се декларише српско преференцијално порекло сходно споразуму ЦЕФТА, у рубрици бр. 7 (Напомене) треба назначити да је преференцијално порекло стечено кумулацијом порекла. Уколико се дају изјава на фактури или изјава овлашћеног извозника, испод прописаног текста изјаве треба унети формулацију Cumulation applied with, након чега се наводи назив државе или територије (на пример, „ЕУˮ).
Уколико се роба извози на територију ЕУ, ЕФТА или у Републику Турску, кумулација порекла се наводи само на полеђини сертификата ЕУР.1 на месту предвиђеном за навођење правног основа за стицање преференцијалног порекла.
Ако се роба након реекспортне дораде извози у Руску Федерацију, уверење о преференцијалном пореклу робе СТ-2 или изјава на фактури могу се издати само уколико су испуњени услови прописани у предметном споразуму о слободној трговини.