У арбитражним поступцима за решавање спорова поводом регистрације .rs домена, у највећем броју случајева наводи се околност да је регистрант (тужени) повредио право интелектуалне својине тужиоца (оштећене стране)
У свету у коме живимо, глобалне комуникационе мреже на интернету, а пре свега сегмент електронске трговине (e-commerce), постали су посебна „погодност” за масовне финансијске трансакције.
Присуство и пословање привредних субјеката и физичких лица на интернету, независно од предмета пословања (куповине, продаје, пласмана робе и/или услуга, промоције делатности путем веб страница, које постају својеврсна електронска лична карта привредног субјекта и његов електронски проспект, и сл.), као услов успешном пословању, претпостављају електронско пословање путем глобалних мрежа (понуда vs. тражња) и електронску трговину робом и услугама, која може имати 3 основна вида:
– B2B (business to business) – од једног ка другом привредном субјекту;
– B2C (business to consumers) – од привредног субјекта ка кориснику (физичком и/или правном лицу);
– P2P (peer to peer, person to person) – непосредан, директан контакт и трансакција.
С тим у вези, незаобилазну одредницу чине интернет домени – индикације положаја једног субјекта на интернету.
Шта су интернет домени
Интернет домен јесте индикација положаја једног субјекта на интернету, као лако упамтива комбинација бројева и/или слова која се везује на IP (интернет протокол), за домаћина (host) или сервер, где носилац домена потенцијално може да пласира своју веб страницу на коју даље везује персонализовану е-адресу (електронска пошта). Домени су уједно и техничка средства за упрошћено и ефикасно коришћење интернета.
Дакле, интернет домен представља:
- лако запамтиву информацију (слова и бројева) која, директно или индиректно, асоцира на назив или делатност пословања привредног друштва или појединаца (укључујући и лична имена под одређеним условима);
- прецизан показатељ интернет локације субјекта на мрежи;
- средство да интернет корисник идентификује домаћина, везаног за дати интернет домен, на основу кога се у случају повреде неких права лоцира делатност, односно (уз седиште привредног субјекта) стварна и месна судска надлежност.
Хронолошки гледано, појавом World Wide Webа (1992), а потом првог претраживача Mosaic (1993), коришћење интернета у широком спектру посредством веб страница, утицало је и на пораст значаја и улоге интернет домена – првенствено с циљем разликовања носиоца домена.
Домени су лоцирани у оквиру DNS система (domain name system) глобалне, дистрибутивне базе података и протокола, а централна улога је у претраживању и коришћењу интернета.
У оквиру DNS-а, домени су подељени у две категорије:
– top level (TLDS), на пример, com, org, net…;
– национални (TLDS), на пример, yu, nl, uk.
Ажурирање система DNS и IP, реализује ICANN – интернет корпорација за додељена имена и бројеве, на основу Меморандума о уважавању (МОУ), склопљеног између ICANN и Министарства финансија САД. У свету постоје и непрофитне организације за регистрације интернет домена (на пример, у Холандији је то SIDN), са одређеним циљевима и задацима:
– усвајање једнообразних правила у јавности а за потребе доделе интернет домена;
– одлучивање о додели националних домена;
– праћење квалитета домен-регистрације у домицилној земљи субјеката;
– промоција, координација, стандардизација у домицилним и међународним оквирима;
– израда годишњих извештаја и стопе учешћа у додели домена;
– сви други облици сарадње у области регистрованих домена.
Светска организација за интелектуалну својину WIPO издала је документ студију „CCTLD пракса за превенцију и Резолуција о дилемама интернет домена”, с циљем да убрза процес доношења одредаба које би спречиле акте „злоупотребе и лоше вере” код регистрованих имена као домен имена, а посредством заштите права интелектуалне својине.
Првобитно је постојала „затворена природа” доменских имена, односно, домен је могао носити само резидент домицилне земље, или ако исто правно лице у датој земљи има регистровану делатност (фирму). Појединци (физичка лица), могли су само поднети захтев за личним доменом, који се састоји од комбинација имена или речи. Домицилни домени су отворили питање да ли уважити рестрикцију везану за домицилно важење домена једне земље или исто важење проширити на све земље Европске уније. Дилема је била оправдана, јер је првобитно домицилни домен могло добити само физичко лице (резидент те земље), или правно лице (привредни субјект), које у истој земљи имају своје пословно седиште.
Проширујући домен на све земље Европске уније, ову рестрикцију позитивно су решиле следеће земље: Белгија (.be); Данска (.dk); Немачка (.de); Луксембург (.lu); Велика Британија (.uk); Аустрија (.at), а делимично: Грчка (.gr), и Италија (.it), где применилац домена мора бити резидент земље ЕУ.
Међународни експертски тимови изјаснили су се за укидање територијалних рестрикција, са аргументном „да треба дозволити једном правном лицу (привредном субјекту) да добије домен ван земље свог пословног седишта, јер се на тај начин, извесно убрзава и дозвољава истом субјекту приступ на то тржиште много директније и ефикасније”. Аргумент против овом залагању односио се на чињеницу да признање статуса страном домену (носиоцу имена) истовремено може да отежа домицилном носиоцу права да предузме акције против оних домена који повређују његово право.
Независно од типа домена, данас је „укупан пакет” услуга везаних за добијање и промет доменских имена, регулисан од стране националних регистара доменских имена, и подразумева комбинацију следећих фактора:
– униформне брзине свих домен процедура (добијање, пренос, гашење итд.) – једнообразно и јасно одређена;
– транспарентности (лак приступ, неформалност, разуман след радњи);
– процеса (довољне гаранције о правилном поступању);
– експертизе (услуга познавања релевантних правних норми – у овом случају права интелектуалне својине);
– примене (посебно у делу трансфера или отказа целог поступка);
– трошкова (ефикасног и ажурног пружања услуга).
Какав је статус физичких лица
Године 2000. уведена је могућност да физичко лице региструје важећи домицилни (национални) домен, на пример, домен .рс. Уведен је и „лични домен”, као име тзв. трећег степена, с циљем да физичка лица могу регистровати своја лична имена као домицилне домене те земље. До ове одлуке, физичка лица су сматрана за „грађане другог реда интернета”. Пример би био домен rudić-dimić.org.
Наиме, постојала је неоправдана разлика између пословних и личних домена, чиме се с једне стране тежило очувању дистинктивности, што у пракси није имало довољно оправдања, посебно ако се има у виду да се и пословна имена користе у некомерцијалне сврхе. Наиме, дозвола физичком лицу да региструје име домена тзв. другог нивоа (до тада дозвољено само правним субјектима с претходно добијеним потврдама надлежних привредних комора), свела се на технички поступак који се састојао од подношења копија пасоша, личних карти или возачких дозвола или извода из регистра становника и томе слично.
Уведени тзв. 123 систем личних домена, првенствено је био намењен оним појединцима који желе да региструју своје презиме као домен и овај систем сматра се сврсисходним са аспекта растуће потребе у контексту некомерцијалних употреба домена за потребе физичких лица.
Заштита личних података корисника интернета и интернет домена
Пракса регистровања домена је у експанзији и оправдано се поставља питање како сачувати „приватност”, односно личне податке о носиоцима одређених пословних трансакција, када су исти (или физичка лица) регистровали тзв. други ниво домена.
Међународни стандарди прописују да у ажурну базу података треба укључити следеће неопходне информације о носиоцима домена:
– име / адреса носиоца/компаније/институције/лица;
– име / телефонски број / е-адреса за потребе техничког контакта;
– име / телефонски број / е-адреса за потребе административног контакта.
Најкарактеристичнији случајеви коришћена домена у свету јесу:
– путем веб сајтова;
– електронском поштом, путем команди send/receive;
– везано за апликације FTP – тзв. сервера за трансфер датотека и др.
Интернет домени Србије – докле се стигло?
Пребацивање интернет домена .yu у .rs (2007), од скора и увођење ћириличног националног интернет домена .срб, доноси новине у самом поступку добијања интернет домена, могућност да и страни држављани стекну право на њихову куповину, тачније закуп домена, као и могућност да једно лице потенцијално закупи више домена. Ова измена подразумевала је да „српски” домени више неће бити бесплатни, већ је од стране РНИДС или овлашћених дилера домена, формирана њихова тржишна цена; домен закупљују и физичка лица; домен закупљују и страни држављани с навођењем административног контакта из Србије (слободна продаја .rs домена); уведена је могућност регистровања тзв. top level домена (са суфиксом „rs”).
Дакле, с регистрацијом .rs интернет домена, односно текстуалне ознаке која идентификује скуп уређаја или интернет сервиса, повезујући их у јединствену административно-техничку целину, почело се марта 2008. године када је званично постао нови домен Републике Србије.
Решавање спорова поводом регистрације .rs домена
Од 2008. године, до данас, прво при Регистру националног интернет домена Србије (даље: РНИДС), а потом у надлежности Привредне коморе Србије (даље: ПКС), било је више арбитражних поступака за решавање спорова поводом регистрације .rs домена.
У арбитражним поступцима за решавање спорова поводом регистрације .rs домена, у највећем броју случајева наводи се околност повреде права интелектуалне својине тужиоца као оштећене стране у арбитражи, у односу на лице које је регистровало домен – регистранта, за кога се у поднетој тужби тврди да је повредило право интелектуалне својине тужиоца. Регистрант је чињеницом приоритетне пријаве за регистрацију интернет домена, онемогућио тужиоца као потенцијално оштећеног да за исти домен поднесе пријаву за територију Србије.
Како се интернет домен састоји од вербализама (а не графизама, дакле, графичко-ликовних, односно сликовних решења), најчешће се радило о потенцијалној повреди права на жиг, тачније његовог вербализма. На сајту РНИДС-а, односно ПКС-а, могу се пронаћи све досадашње арбитражне одлуке у вези с решавањем арбитражних спорова о повреди регистрованих интернет домена у Републици Србији (видети: http://www.rnids.rs/cir/арбитражне-одлуке, страница РНИДС, http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=886&p=3&, страница ПКС).
Прописи
Приликом разматрања околности везаних за (не)постојање потенцијалне повреде жига, односно интелектуалне својине тужиоца од стране регистранта у арбитражном поступку поводом спорног, а већ регистрованог интернет домена, релевантни су следећи прописи:
– Закон о арбитражи („Сл. гласник РС”, бр. 46/2006);
– Закон о жиговима („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 10/2013);
– Правилник о арбитражном поступку за решавање спорова поводом регистрације .rs домена РНИДС („Сл. гласник РС”, бр. 31/11, даље: Правилник);
– Општи услови регистрације .rs домена РНИДС (2007, 2009, 2010. и 2011).
Спорови поводом регистрације .rs домена
У споровима поводом регистрације .rs домена, изабрани арбитри с листе арбитара РНИДС (раније), односно листе арбитара при ПКС (од октобра 2011), (трочлано Арбитражно веће), дужни су да поступају како у складу са одредбама Закона о арбитражи, тако и са одредбама Правилника.
Правилником су одређени критеријуми (кумулативни), на основу којих Арбитражно веће може донети одлуку о престанку важења већ регистрованог .rs домена, односно о преносу регистрације .rs домена, с регистранта на тужиоца.
Критеријуми за промену статуса регистрованог .rs домена
За успешност своје тужбе, којом се покреће арбитражни поступак пред стално изабраном арбитражом ПКС-а, тужилац (потенцијални оштећени) у обавези је да докаже следеће околности, на основу којих Арбитражно веће може донети одлуку о престанку или преносу регистрације спорног интернет домена с регистранта на тужиоца:
– да је национални интернет домен истоветан предмету тужиочевог жига, или му је сличан у мери да може да створи забуну и доведе у заблуду учеснике у промету;
– да регистрант нема право нити легитимни интерес да користи спорне интернет домене;
– да је регистрант национални интернет домен регистровао и користио противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја.
Доказивање околности да је .rs домен идентичан или битно сличан законом заштићеном знаку, првенствено се односи на повреду права на жиг тужиоца, а ту повреду тужилац доказује материјалним доказима (пријава односно исправа, решење о продужењу жига, околност класа робе и услуга за које је право на жиг добијено, сâм вербализам жига и његова истоветност односно битна сличност, као и стварање забуне и довођење у заблуду учесника у промету).
Да је употреба .rs домена супротна добрим пословним обичајима, сматра се када је .rs домен регистрован или коришћен противно добрим пословним обичајима, начелу савесности и поштења, односно нарочито у случајевима ако се докаже да је:
– регистрант регистровао национални интернет домен претежно у циљу њихове продаје или давања у закуп тужиоцу, који је титулар жига чији је предмет истоветан или битно сличан регистрованом националном интернет домену, односно ради продаје или давања у закуп националног интернет домена лицу које је тужиочев конкурент у привредној утакмици, а на основу утврђене несразмере између цене закупа националног интернет домена и продајне цене према напред споменутим лицима;
– регистрант регистровао национални интернет домен како би спречио титулара жига да ознаку која је предмет жига региструје као назив националног интернет домена;
– регистрант регистровао национални интернет домен како би нанео штету свом пословном конкуренту;
– регистрант користио национални интернет домен који је истоветан или битно сличан предмету тужиочевог жига, претежно ради привлачења корисника интернета, на свој веб сајт или други интернет сервис, ради комерцијалних ефеката, стварајући тако забуну у погледу порекла робе која се на том сајту, односно путем тог интернет сервиса, продаје односно у погледу услуга које се пружају.
Правилник одређује да ће се сматрати да регистрант има легитиман интерес да користи .rs домен уколико докаже да (је):
– пре било каквог сазнања о покретању тужбе користио .rs домен у комерцијалне сврхе сагласно добрим пословним обичајима, начелима савесности и поштења; или
– пре покретања тужбе већ био познат широј јавности као власник тог .rs домена, без обзира на то што није захтевао заштиту назива .rs домена жигом; или
– користи .rs домен искључиво у некомерцијалне сврхе, без икакве намере да потрошаче и друге учеснике у промету доведе у заблуду у погледу порекла означених роба или услуга, а у контексту битне сличности или истоветности с предметом тужиочевог жига.
Пажња доброг привредника при подношењу захтева за регистрацију .rs домена
Арбитражно веће посебну пажњу посвећује и околности из Општих услова о регистрацији .rs домена – да подношењем захтева за регистрацију .rs домена у оквиру .rs TLD регистра, регистрант посебно изјављује и тврди да, према свом најбољем знању и свом искреном уверењу, регистрацији траженог домена не вређа туђе право интелектуалне својине, те да су сви подаци наведени у регистрацији истинити и потпуни.
На околност преноса регистрације спорног .rs домена с регистранта на тужиоца, најчешће због околности кумулативно наведених критеријума из Правилника, у досадашњим арбитражним поступцима донете су арбитражне одлуке у којима је од стране чланова Арбитражног већа верификована и образложена процена услова из Правилника, посебно са освртом на потенцијалну повреду права интелектуалне својине.
Примери арбитражних одлука
Арбитражно веће је заузело став да је .rs домен који је предмет тужбе, идентичан или битно сличан законом заштићеном знаку, пословном или трговачком имену тужиоца за исту или сличну врсту робе или услуга, с обзиром на то да је спорни домен у свом делу који не садржи ознаку националног домена .rs, идентичан жигу који је регистрован на име тужиоца код надлежног органа с правом првенства, и који важи на територији Републике Србије.
Арбитражно веће је утврдило да регистрант нема право и легитиман интерес да користи домен који је предмет тужбе, с обзиром на то да у моменту регистрације регистрант није имао на закону засновано овлашћење, нити је имао легитиман интерес да користи спорни домен. Приликом испитивања испуњености овог услова Арбитражно веће је имало у виду да тужилац у свом пословању користи ознаку која представља регистровани жиг тужиоца који важи на територији Републике Србије.
Арбитражно веће је утврдило да је испуњен услов из Правилника и да је регистрант регистровао и користио домен који је предмет тужбе противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја. Арбитражно веће сматра да би регистрант, ако би поступао с пажњом доброг привредника, а имајући у виду све околности случаја, морао да примети да знак у пословању користи тужилац.
Арбитражно веће је приликом оцене испуњености овог услова имало у виду околност да је у Општим условима о регистрацији домена предвиђена посебна изјава од стране регистранта да домен који региструје не вређа право интелектуалне својине. Ова посебна обавеза приликом регистрације мора да утиче на повећан степен пажње регистранта у погледу утврђивања да ли домен који региструје вређа право интелектуалне својине трећег лица. Подносилац пријаве домена – регистрант, уз просечну пажњу и просечан степен ангажовања могао је да сазна да спорни домен представља знак који у свом пословању користи тужилац у једној/више земаља. До сазнања да спорну ознаку у свом пословању користи тужилац, регистрант је могао да дође за неколико секунди простим упитом за спорни назив код било којег већег интернет претраживача.
Имајући у виду наведено, регистрант је знао или морао да зна да предметни домен вређа права интелектуалне својине тужиоца, па је без обзира на ту околност наставио с поступком регистрације.
Арбитражно веће је приликом доношења одлука и процена испуњености услова имало у виду стандард пажње доброг привредника који важи у Србији. Арбитражно веће, међутим, имало је у виду чињеницу да иако се спорни домен региструје у Србији његово коришћење није ограничено само на територију Србије, с обзиром на то да због природе интернета корисници из целог света могу да приступе адреси која кореспондира са спорним доменом.
У својим публикованим одлукама, Арбитражно веће посебно указује на то да су Правилником прописани услови који морају да буду кумулативно испуњени да би се донела одлука о престанку или преносу регистрације домена који је предмет тужбе, с регистранта на тужиоца.
Наиме, у пракси није редак случај да се регистрација интернет домена изврши не у циљу коришћења тог домена, већ првенствено с циљем да се од носиоца права на жиг (посебно његов вербализам), затражи несразмерно велики материјални износ накнаде, како би се извршио пренос домена с регистранта на носиоца права на жиг, који исти користи или се спрема да користи на националном или међународном тржишту робе и услуга.
Такође, чест је случај да се поред покретања поступка пред стално изабраном арбитражом, одвојено и независно поднесе тужба за повреду жига пред стварно и месно надлежним судом, с претходно или истовремено поднетом привременом мером, којом се жели спречити даље неовлашћено коришћење жига, односно довођење у заблуду просечног потрошача – „учесника у промету” добара и услуга.
[signoff]
Једноставан пример
Интернет домен агенције у којој ради потписница овог текста је artlighthouse.com, веб страница на истом домену је www.artlighthouse.com, односно персонализована електронска адреса за електронску пошту је lj.rudic@artlighthouse.com.
[/signoff]
[signoff]
Корак испред других
Земља која је изразито напредовала у сфери нормирања домена јесте Холандија, која је још 2001. године усвојила „Акт за заштиту личних података (data)”, при чему је дефинисано да:
– personal data (лични подаци) подразумева сваку базу података која се односи на идентификацију / могућност идентификације субјеката;
– processing of personal data (обрада личних података) подразумева убирање, снимање, наручивање, очување, ажурирање, измену, консалтинг и дистрибуцију постојеће базе.
[/signoff]
[signoff]
ПОДСЕТНИК
Интелектуална својина и услови за заштиту жига на основу Закона о жиговима
Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица. Жигом се штити знак који се може графички представити. Знак се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом и сл.
[/signoff]
Жигом се не може заштитити знак:
– који је истоветан раније заштићеном знаку другог лица за сличну врсту робе, односно услуга, или сличан раније заштићеном знаку другог лица за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга, ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака с раније заштићеним знаком;
– који је истоветан или сличан, за исту или сличну врсту робе, односно услуга, знаку другог лица који је познат у Републици Србији (општепознати знак);
– који, без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију, превод или транслитерацију заштићеног знака другог лица или његовог битног дела, који је код учесника у промету у Републици Србији несумњиво познат као знак високе репутације (чувени жиг), ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији;
– који својим изгледом или садржајем повређује ауторска права или друга права индустријске својине.
Носиоцу права на жиг Закон даје право да другим лицима забрани да неовлашћено користе: знак који је истоветан с његовим раније заштићеним знаком у односу на робу, односно услуге које су истоветне роби, односно услугама за које је тај жиг регистрован; односно, знак који је истоветан његовом раније заштићеном знаку за сличну врсту робе, односно услуга или сличан његовом раније заштићеном знаку за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака с његовим раније заштићеним знаком (носилац жига има право да забрани између осталог и коришћење свог заштићеног знака у пословној документацији и реклами).
Закон предвиђа да се жиг стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве, да жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се његово важење, уз подношење захтева и плаћање одговарајуће прописане таксе, може продужавати неограничен број пута, уз обавезу носиоца жига да жиг користи.