Родно одговорно буџетирање

Родно одговорно буџетирање је препознавање различитих потреба, улога и потенцијала које жене и мушкарци имају у заједници, а које су резултат друштвено-економског, политичког, историјског и културног контекста, али и препознавање различитих ефеката које прерасподела у буџету или потпуни изостанак финансирања имају на квалитет свакодневног живота жена и мушкараца

 

Програмско буџетирање представља нов начин планирања расподеле буџетских средстава, а Законом о буџету Републике Србије за 2015. годину („Сл. гласник РСˮ, бр. 142/14) буџет Републике први пут је у потпуности исказан по програмском систему кроз програме, програмске активности и пројекте.

 

Закон о буџетском систему дефинисао је:

1) прoграм као скуп мера које кoрисници буџета спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним срeдњoрoчним циљeвима; програм се сaстojи oд нeзависних, али тeснo пoвeзаних кoмпoнeната – прoгрaмских aктивнoсти и/или прojeката; прoгрaм утврђује и спроводи један или више корисника буџета и ниje врeмeнски oгрaничeн;

2) прoгрaмску aктивнoст као тeкућу дeлaтнoст корисника буџета чијим спровођењем сe постижу циљeви кojи дoпринoсe остварењу циљева прoгрaмa; прoгрaмске aктивнoсти се утврђују на основу његових уже дефинисаних надлежности, а мoгу сe oднoсити нa: пружaњe jaвнe услугe, припрeму и доношење нoрмативних и стратeшких аката, рaд инспeкциjскe службe, спрoвођeњe мeрa јавних пoлитика, aдминистрaтивну дeлaтнoст oргaнa и др.; прoгрaмскa aктивнoст мoрa бити дeo прoгрaмa, спроводи се од стране само једног корисника буџета и ниje врeмeнски oгрaничeнa;

3) прojeкaт као временски ограничен пoслoвни пoдухвaт корисника буџета чијим спровођењем сe постижу циљeви кojи дoпринoсe постизању циљева прoгрaмa, а мoжe сe oднoсити нa кaпитaлнo улaгaњe, унaпрeђeњe прoцeдурe у jaвнoj aдминистрaциjи, усавршавање држaвних службeникa и сличнe пoдухвaтe кojи дoпринoсe квaлитeтниjeм пружaњу jaвних услугa; тaкoђe, прojeкти мoгу прeдстaвљaти крaткoрoчни инструмeнт утврђене јавне пoлитикe.

 

Да би се успoстaвила урaвнoтeжeна прoгрaмска структура буџeтa Рeпубликe Србије, министaрствo нaдлeжнo зa пoслoвe финaнсиja дaje смeрницe кoрисницимa буџета нa цeнтрaлнoм нивoу како да израде своју прoгрaмску структуру:

1) препорука је да број програма министарства буде 3–7, односно 1–3 за остале буџетске кориснике (уколико је то могуће полазећи од надлежности и организационе структуре);

2) пoтрeбнo je вoдити рaчунa o томе да буџeтска срeдствa буду уравнотежено oпрeдeљeна пo прoгрaмимa; не препоручује се да корисник утврђује прoгрaм чиja je врeднoст мaњa oд 5% његовог укупнoг буџeтa;

3) у jeднoм прoгрaму мoжe сe утврдити дo 10 прoгрaмских aктивнoсти и/или прojeкaтa;

4) један од програма које утврђује министaрство треба да будe урeђeњe и нaдзoр у одређеној oблaсти (зaвиснo oд нaдлeжнoсти министaрствa); тaj прoгрaм укључуje прoгрaмскe aктивнoсти кoje сe oднoсe нa доношење прописа, нaдзoр и aдминистрaциjу;

5) плaтe и oстaлe рaсхoдe зa зaпoслeнe пoтрeбнo je рaспoрeдити пo прoгрaмимa, oднoснo прoгрaмским aктивнoстимa и прojeктимa у чиjем спровођењу они учeствуjу;

6) циклус плaнирaњa буџета прeвaсхoднo се мења нa нивoу прoгрaмских aктивнoсти и прojeкaтa.

 

Новину у изради програмског буџета за 2016–2018. годину представља увођење родног буџетирања. Прихватајући кључне међународне инструменте Уједињених нација и Савета Европе о људским правима и родној равноправности, и усвајањем Уставом загарантоване политике једнаких могућности, релевантне легислативе и политичких аката, Република Србија се определила да унапређује родну равноправност и предузима ефикасне мере за побољшање положаја жена.

Доношењем Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности („Сл. гласник РСˮ, бр. 15/09) утврђена је целовита и усклађена политика државе у циљу елиминисања дискриминације жена, побољшања њиховог положаја и интегрисања принципа родне равноправности у све области деловања институција система.

Један од начина за постизање тих циљева јесте примена родно одговорног буџета. На тај начин се обезбеђује оквир за увођење родног аспекта у јавну политику, као и у процес планирања (и извршавања) буџета у циљу подстицања транспарентнијег и ефикаснијег коришћења расположивих финансијских и других ресурса, убрзања привредног развоја и унапређења родне равноправности у Србији.

Република Србија се јасно определила за унапређивање људских права, развијање политике једнаких могућности и остваривање родне равноправности. Њена опредељеност у том правцу произлази из чланства у Уједињеним нацијама и Савету Европе, као и кроз тежњу за придруживањем Европској унији, те уграђивањем међународних и европских стандарда у тој области у унутрашње законодавство.

Равноправност жена и мушкараца и поштовање и заштита женских људских права су међу темељним принципима у законодавном систему Републике Србије, потврђени Законом о забрани дискриминације („Сл. гласник РСˮ, бр. 22/09) и Законом о равноправности полова („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09). У последњих десет година развијени су механизми за унапређење родне равноправности од локалног до националног нивоа. Реални показатељи, статистички подаци и истраживања, међутим, указују на то да ова стремљења нису достигнута, да су жене још увек у неповољнијем положају у друштву него мушкарци и да је родно заснована дискриминација присутна у свим сферама јавног, политичког и породичног живота.

Метод родног буџетирања представља суштински допринос политици једнаких могућности, јер начин расподеле средстава и јавне потрошње има различит учинак на мушкарце и на жене. Стога је потребно реструктурирати и усмерити расподелу јавних трошкова тако да се унапреде економске могућности жена и њихов равноправан приступ ресурсима.

Како би се што боље разумео концепт родно одговорног буџетирања, потребно је претходно разумети кључне појмове везане за родну равноправност.

Пол означава биолошке разлике између жена и мушкараца, њихову биолошку, физичку и генетску структуру добијену рођењем.

Род означава друштвено конституисане улоге и социјалне односе између мушкараца и жена који се могу мењати кроз време. Односи се на различите улоге, одговорности и могућности за жене и мушкарце у једном друштву. Скуп улога, обавеза и очекивања које одређено друштво додељује и намеће особама с обзиром на њихов пол.

Родне улоге проистичу из друштвено конституисаних односа жена и мушкараца у једном друштву. Оне су стечене и променљиве.

Родна равноправност су норме, вредности, ставови и перцепције потребне да би се достигао равноправни статус мушкараца и жена, без неутралисања биолошких разлика међу њима. Подразумева се да жене и мушкарци у једном друштву имају једнаке могућности, права и обавезе у свом друштвеном, професионалном и породичном окружењу, што је резултат одсуства дискриминације на основу нечијег пола и огледа се у једнаким могућностима, алокацији ресурса, користи и приступу услугама.

Родни режим су релативно структурирани односи између мушкараца и жена, мушкости и женскости, у институционалном и ванинституционалном окружењу, на нивоу разговора/анализе и на нивоу пракси, опредмећени у различитим родним улогама. Он одређује друштвени положај и обавезе појединца/ке који проистичу из његове/њене родне улоге.

Дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) на основу фактора над којим појединац/појединка нема контролу, као што су пол, националност и расна припадност. Дискриминација заснована на полу/роду је неповољно поступање према особи због њеног/његовог пола. Довођење једне друштвене групе или појединаца/појединки у положај у којем им се укидају или умањују права или вредност.

Родна освешћеност представља разумевање да постоје друштвено конституисане разлике између жена и мушкараца које утичу на њихову могућност приступа и контроле над ресурсима. Ова освешћеност има своју примену путем родне анализе у програмима и политикама.

Уродњавање, родно освешћена политика или увођење родног аспекта у јавну политику значи узимање у обзир принципа родне равноправности у свим областима политике и у свим програмима, одлучивању, административним и финансијским активностима и поступцима. Процес који обезбеђује да жене и мушкарци имају равноправни приступ ресурсима и њиховој контроли, користима и одлучивању на свим нивоима и у свим фазама.

Кључни актери у процесу родног буџетирања су: Влада, Министарство финансија и остала министарства, Народна скупштина, Управа за родну равноправност, агенције Владе, синдикати и удружења послодаваца, као и стручњаци/стручњакиње и истраживачи/истраживачице, НВО и женске групе.

Закон о буџету је закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године, а доноси га Народна скупштина. У најширем смислу, буџет показује: укупне владине издатке и расходе и приходе и примања, као и секторску расподелу, па стога представља одговор власти на конкретне проблеме у друштву, опредељене приоритете и циљеве.

Стандардне функције буџета су: алокација ресурса, дистрибуција дохотка и богатства и стабилизација економије. Уобичајен недостатак буџета јесте његов родно непрепознатљив економски оквир због недостатака друштвено-економске и родно-сензибилисане статистике.

Уводећи родно одговорно буџетирање, држава Србија ће покушати да отклони претходно уочене недостатке.

На овом месту важно је нагласити шта родно буџетирање није. То није посебан буџет за жене и не односи се само на буџетска средства намењена за политику једнаких могућности или за унапређење положаја жена, већ је препознавање различитих потреба, улога и потенцијала које жене и мушкарци имају у заједници, а које су резултат друштвено-економског, политичког, историјског и културног контекста. Али и препознавање различитих ефеката које прерасподела у буџету или потпуни изостанак финансирања има на квалитет свакодневног живота жена и мушкараца.

Савет Европе је дао још детаљнију дефиницију: Родно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности (енгл. gender mainstreaming) у процесе утврђивања буџета. Оно представља родно засновану процену буџета која укључује родну перспективу у све нивое утврђивања буџета и реструктурирање прихода и расхода ради унапређења родне равноправности.

 

Родно одговорно буџетирање је:

– начин повезивања политике родне равноправности са макроекономском политиком;

– средство остваривања фактичке родне равноправности;

– претварање родно осетљиве политике у буџетске ставке и категорије;

– убрзавање уродњавања јавне политике;

– боље усмеравање и ефикаснија расподела јавних трошкова;

– формулисање буџета са људским лицем, за жене и девојчице, мушкарце и дечаке;

– начин превођења политичких одлука у стварни живот;

– отклањање јаза између политике и обезбеђивања средстава;

– начин контролисања и ефикаснијег утицаја на буџетски исход;

– средство за извођење одговорности државе за преузете обавезе у погледу спровођења политике унапређења родне равноправности;

– средство за разумевање утицаја буџета и политика на род;

– средство убрзања економских реформи.

 

Инструменти родног буџетирања

Родно осетљив буџет одговара на питање да ли су у буџет укључене женске потребе и интереси и препознаје ли различите доприносе мушкараца и жена у производњи добара, услуга и у кућном раду. Јединствен начин да се спроведе родно буџетирање не постоји. Родно-буџетска анализа у сагледавању начина прикупљања и трошења буџетских средстава користи разноврсне аналитичке инструменте који се могу користити и прилагодити конкретним економским и друштвеним околностима.

У литератури се најчешће спомиње седам главних инструмената за анализу политика јавних прихода и расхода које је конструисала Дајан Елсон:

1) Родно осетљива процена политике: показује колико различита министарства експлицитно или имплицитно обраћају пажњу на родне проблеме, анализирајући колико њихова политика и средства којима располажу утичу на смањивање, односно повећавање родних неједнакости;

2) Родно разврстана анализа и процена корисника: показује које групе становништва имају користи од тренутне владине буџетске политике и могућих државних давања или уштеда и на који начин;

3) Родно разврстана анализа јавних издатака: генерално посматрано, буџет не специфицира потенцијалне кориснике; стога, овај инструмент на основу статистичких података о домаћинствима и родно разврстаних јавних издатака испитује који део државних издатака, у оквиру датог јавног програма, иде у корист мушкараца и дечака, а који у корист жена и девојчица;

4) Родно разврстана анализа пореских прихода: одговара на питање како пореска политика утиче на мушкарце и жене, израчунавајући пореско оптерећење различитих група грађана и њихових домаћинстава, али и саме владе, на различитим нивоима; тиме се потврђује да пореска политика неједнако оптерећује и утиче на развојне могућности жена и мушкараца и када су у питању директни и индиректни порези, јер је њихов положај како у домаћинству, тако и на тржишту рада различит;

5) Родно разврстана анализа утицаја буџета на коришћење времена: студија временског буџета као централни аналитички инструмент родног буџетирања, јер се уз њену помоћ испитује како постојећа политика јавних прихода и расхода делује на временске буџете мушкараца, односно жена;

6) Родно свесни оквир средњорочне политике: представља финансијско планирање које повезује циљеве владине политике развоја, планирања и буџета с препознавањем различитих улога жена и мушкараца у економској активности;

7) Родно свесне буџетске изјаве: анализирају родне предрасуде које постоје у алокацији буџета унутар одељења, министарстава, или на различитим нивоима управљања и сугерише начин њиховог отклањања.

 

Основне фазе увођења родног буџетирања

Процес родног буџетирања, схваћеног као средства и инструмента стратегије уродњавања, може се поделити у шест основних фаза са различитим сетовима препоручених активности:

1) описивање положаја жена и мушкараца, у свакој конкретној области;

2) детектовање родне неравноправности у конкретном сектору;

3) анализа буџета из родне перспективе;

4) реконструисање буџета на темељу родне анализе;

5) надзирање буџетских расхода;

6) процена утицаја политика и буџетских расхода на родну равноправност.

 

Када се заврши процес планирања буџета и када га усвоји Народна скупштина приступа се извршењу буџета. Изузетно је важно да тела задужена за контролу извршења буџета (Министарство финансија – Буџетска инспекција и Државна ревизорска институција) прате ефекте извршења буџета на положај жена и мушкараца и о томе благовремено извештавају.

 

КОМЕНТАР АУТОРА

Управа за родну равноправност, у оквиру Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, 2012. године издала је Приручник под насловом „Смернице за увођење родног буџетирања на националном нивоу у Републици Србијиˮ, док је Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова у „Приручнику за увођење принципа родне равноправности у јавне политикеˮ приказао Практичне методе шведског Комитета за подршку увођењу принципа родне равноправности још 2009. године.