Саизвршилаштво као облик саучесништва из члана 33. Кривичног законика у судској пракси

Суштина овог текста је у сагледавању основних елемената који су нужни за постојање саизвршилаштва и анализи бројних дилема које се јављају у примени овог кривичноправног института у судској пракси

 

Свако кривично дело има свој битан елеменат, а то је радња извршења која у суштини и опредељује биће кривичног дела. На тај начин опредељен је и извршилац кривичног дела.

Саизвршилаштво подразумева постојање више лица у улози извршилаца.

Постојећи Кривични законик („Сл. гласник РСˮ, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14), у глави 3. под називом „Кривично делоˮ, а под тачком 3. садржи назив „Саучесништво у кривичном делуˮ, док је у члану 33. предвиђено саизвршилаштво као један од облика саучесништва, а поред подстрекавања и помагања.

Поменута одредба гласи: „Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата заједнички изврше кривично дело или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то кривично делоˮ.

Најпре треба указати на то да саучесништво као општи кривичноправни институт, који у себи поред саизвршилаштва обухвата и подстрекавање и помагање, подразумева учешће више лица у извршењу одређеног кривичног дела.

Дакле, када постоји извршилац одређеног кривичног дела, а то је једно лице, степен друштвене опасности је очигледно мањи у односу на ситуације учествовања више лица при извршењу одређеног кривичног дела. И баш из тог разлога, законодавац је посебним одредбама у Кривичном законику нарочит нагласак ставио на кривичноправни институт саучесништва.

Наравно, учествовање више лица при извршењу одређеног кривичног дела не може се одвијати „слободно и стихијскиˮ, већ њихово поступање мора да буде по „правилимаˮ, што значи да међу њима морају постојати одређене субјективне и објективне везе да бисмо уопште могли да говоримо о саучесништву, односно саизвршилаштву.

Њихова субјективна веза заправо је свест о заједничком деловању, односно сваки од саучесника је свестан да у радњи извршења учествује још неко лице, при чему се они не морају лично и познавати, па се коначно има сматрати да је остварено и извршено кривично дело њихово заједничко кривично дело, односно да је оно одраз њихове заједничке воље.

Објективни услов постојања саучесништва у ствари је реализација радње извршења одређеног кривичног дела од стране више лица. Наравно, сви учесници не морају поступати истовремено при извршењу кривичног дела, али је нужно да предузета радња свакога од њих, у међусобној вези представља једну целину, а њихове, сада већ заједничке радње, воде остварењу истог, заједничког циља, а то је проузроковање одређене последице.

То даље значи да између предузетих радњи сваког саучесника и наступеле последице мора постојати узрочна веза.

На такав начин, остварењем објективних и субјективних услова настаје саучесништво, под којим се подразумева делатност више лица – саучесника, уз постојање свести о њиховом заједничком деловању.

Као институт кривичног права, саучесништво изазива бројне дилеме и недоумице подједнако у теорији, као и у судској пракси.

Најпре треба истаћи да је реч о врло широкој области у кривичном праву, па би се у том смислу могли написати засебни радови који би се односили на поједине области, као што су, рецимо: правна природа одговорности саучесника; шта је основ кажњивости саучесника; која теорија кривичног права је најближа правој и правној природи саучесништва, а посебно саизвршилаштва; нужно саизвршилаштво; привидно саизвршилаштво; посредно извршилаштво и др.

Суштина овог текста је у изношењу основних елемената који су нужни за постојање саизвршилаштва и, наравно, у сагледавању практичне стране наведеног института кроз процесуирање датих животних ситуација.

Извршилац је лице које извршава радњу извршења одређеног кривичног дела, а саизвршилац је учесник који са другим лицем – извршиоцем, учествује у радњи извршења кривичног дела. Дакле, њихово својство је опредељено предузетим радњама које представљају елементе одређеног кривичног дела. Сва друга лица, као саучесници, а који не предузимају радње извршења кривичног дела су или подстрекачи или помагачи.

Елементи института саизвршилаштва су:

1) заједничко извршење кривичног дела од стране више лица;

2) предузимање друге радње којом се битно доприноси, остварењем заједничке одлуке, извршењу кривичног дела;

3) облик виности код заједничког извршења кривичног дела;

4) облик виности код предузимања друге радње којом се битно доприноси, остварењем заједничке одлуке, извршењу кривичног дела.

Када се имају у виду елементи под тач. 1) и 2) онда постоје две категорије саизвршилаца: прва, која предузима радње извршења кривичног дела и друга, која својим другим радњама битно доприноси извршењу кривичног дела.

У судској пракси је управо најтежи проблем утврдити границу између остварене радње извршења кривичног дела и предузимања других радњи којима се битно доприноси извршењу кривичног дела. Очигледно је реч о фактичком питању које се решава од случаја до случаја, на темељу свих прикупљених и изведених доказа у судском поступку, а од стране надлежног суда.

У сваком случају, за обе категорије саизвршилаца постоји заједничка нит, а то је субјективни елеменат, односно свест о заједничком деловању. Наравно, ова нит је најјача код прве категорије саизвршилаца. Практично, код њих најчешће постоји заједничко деловање на истом простору и у исто време, а такође најчешће постоји и заједнички претходни договор о извршењу кривичног дела, при чему он не мора увек бити нужан. У том смислу ова категорија саизвршилаца не изазива веће дилеме у судској пракси.

Знатно већи проблеми и бројне дилеме заступљени су код друге категорије саизвршилаца. По „слову законаˮ, они морају да предузимају друге радње, а које у садејству са радњама извршења, битно доприносе извршењу кривичног дела. То је чисто објективни елеменат постојања овог облика саучесништва. То значи да такав саизвршилац треба да предузме одређену радњу која као таква није елемент – биће одређеног кривичног дела, али је изричито повезана са радњом извршења и са њом представља нераскидиву целину (представља њихово заједничко деловање), битно доприносећи извршењу кривичног дела.

Други елеменат, субјективне природе, огледа се у остварењу заједничке одлуке за извршењем кривичног дела. У првом случају (прва категорија саизвршилаца) би се радило о заједничкој вољи више лица да изврше кривично дело као своје, а у другом случају (друга категорија саизвршилаца), више лица, нека као извршиоци радњи кривичног дела, нека са предузетим другим радњама која битно доприносе извршењу кривичног дела, остварују заједничку одлуку и тиме сви учесници такво дело желе као своје.

С обзиром на то да је објективни услов доминантнији и јачи код прве категорије саизвршилаца (наравно мора постојати и остварење субјективног услова), може се радити о заједничком извршењу кривичног дела, како умишљајних тако и нехатних кривичних дела.

Код друге категорије саизвршилаца, с обзиром на то да мора постојати изузетно складна целина између извршилаца који предузимају радње извршења кривичног дела и извршилаца који предузимају друге радње којима се битно доприноси извршењу кривичног дела, очигледно је да такве ситуације могу постојати само при извршењу умишљајних кривичних дела.

И коначно, након приказа основних постулата института саизвршилаштва, у наставку текста дајемо преглед карактеристичних судских одлука, а које су у вези са:

1) заједничким извршењем кривичног дела;

2) другом радњом којом се битно доприноси извршењу кривичног дела;

3) саизвршилаштвом и односом са подстрекавањем и помагањем;

4) заједничким договором за извршење кривичног дела, као и постојањем прећутног договора;

5) саизвршилаштвом и применом кривичнопроцесног права;

6) непостојањем саизвршилаштва;

7) саизвршилаштвом у ситуацији непостојања извршиоца.

1. Заједничко извршење кривичног дела

Случај #1

Ради се о заједничком деловању тројице извршилаца кривичних дела тешке крађе из члана 204. ст. 1. тач. 1) КЗ-а када је доказима утврђено и у изреци пресуде наведено да су прво и другоокривљени седели у возилу, првоокривљени за воланом, моторно возило је радило, па су њих двојица из возила гледали како трећеокривљени обија шрафцигером браве на возилима оштећених и из таквих возила доносе предмете које су одузели, а касније су ти предмети пронађени и код прво и код другоокривљеног.

Неосновано се жалбама прво и другоокривљеног наводи да је саизвршилаштво непотпуно приказано и да нема субјективних и објективних услова инкриминације, јер је нејасно како је чињеницу „седење у колимаˮ првостепени суд третирао као чување страже и активну улогу у предузимању одређених радњи које улазе у састав бића продуженог кривичног дела тешке крађе.

(Пресуда Општинског суда у Чачку К 220/06 од 24. маја 2007. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 136/08 од 19. марта 2008)

Случај #2

Када је једно од оптужених лица стајало на улици 200 метара удаљено од куће и гледало да „неко не наиђеˮ, у коју су остали оптужени провалили, а након извршења кривичног дела сви заједно су поделили одузете ствари, јављају се као саизвршиоци кривичног дела тешке крађе из члана 166. ст. 1. тач. 1) КЗРС-а.

(Пресуда Општинског суда у Чачку К 38/03 од 11. децембра 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 4/04 од 30. марта 2004)

Случај #3

Када су киоску оштећене пришла три лица, па су се двојица ослонила на пулт, то је појачало ефекат претње трећег лица које је држало оружје и утицало да оштећена озбиљно схвати претњу и преда му пазар.

Постојање саизвршилаштва потврђује и чињеница да су сва три лица заједно побегла, што указује на међусобно садејство нападача и постојање групе као битног елемента кривичног дела разбојништва.

(Пресуда Окружног суда у Београду К 1488/04 од 19. јануара 2005. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 484/05 од 21. априла 2005)

Случај #4

Ако се окривљени огласи кривим због одређеног кривичног дела, али у саизвршилаштву, предвиђеном у члану 33. КЗ-а, тада се у изреци пресуде морају навести радње извршења кривичног дела од стране окривљених, било предузимања конкретне радње извршења или пак друге радње којом се битно доприноси извршењу кривичног дела, а које су резултат заједнички донете одлуке.

(Пресуда Окружног суда у Чачку К 9/08 од 10. марта 2008. и Решење Врховног суда Србије Кж 1459/08 од 29. септембра 2008)

Случај #5

Постоји у радњама окривљених извршење кривичних дела лаке телесне повреде у саизвршилаштву из члана 122. ст. 2. у вези са ст. 1. и чланом 33. КЗ-а и када доказима није могло да се утврди ко је од окривљених нанео оштећеном лаку телесну повреду.

(Пресуда Општинског суда у Ади К 79/08 од 5. децембра 2008. и Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 180/09 од 3. априла 2009)

Случај #6

За постојање саизвршилаштва без значаја је чињеница ко је започео са задавањем удараца и ко је оштећеном задао ударац који је за последицу имао смрт, као и да је такав ударац могао задати само један од њих, када су оба окривљена била свесна да предузетим радњама оштећеног могу лишити живота, те су на то и пристали.

(Пресуда Вишег суда у Неготину К 72/10 од 26. новембра 2010)

Случај #7

У ситуацији постојања претходног договора између свих окривљених да се оштећени само заплаши, само присуство окривљеног критичном приликом испред објекта оштећеног и за време док је оштећени лишен живота у објекту од стране осталих окривљених, не може бити довољан показатељ његове воље да учествује у лишењу живота.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 1/12 од 30. новембра 2012)

Случај #8

Када више лица заједничким учествовањем у радњи извршења дела, довођењем у заблуду силом и претњом и задржавањем личних исправа држе друго лице у циљу експлоатације његовог рада и вршења проституције, чине кривично дело трговине људима у саизвршилаштву.

(Пресуда Вишег суда у Краљеву К 63/11 од 17. августа 2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 4915/11 од 20. децембра 2011)

Случај #9

Постојаће кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица у саизвршилаштву из члана 225. ст. 4. у вези са ст. 2. КЗ-а, а у вези са чланом 33. КЗ-а, када првоокривљени зна да је другоокривљени одузео торбицу од оштећеног у којој је била и платна картица, па му саопшти да му треба телевизор, а другоокривљени му истом платном картицом купи поменути телевизор и преда првоокривљеном.

(Пресуда Општинског суда у Ужицу К 113/06 од 27. јуна 2007. и Пресуда Окружног суда у Ужицу Кж 528/07 од 14. новембра 2007)

Случај #10

Радња саизвршилаштва у извршењу кривичног дела насилничког понашања постојаће када учинилац који је довезао окривљеног и оштећеног у свом возилу на споредан пут ка гробљу где је окривљени напао оштећеног и према њему вршио насиље, па када је оштећени почео да кука, појачао је музику у возилу како се не би чуло кукање.

(Пресуда Општинског суда у Лазаревцу К 75/02 од 24. новембра 2003. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 142/05 од 3. марта 2005)

Случај #11

У радњама оптуженог који прави „зидˮ другом оптуженом да изврши џепну крађу, ради се о саизвршилаштву као облику саучесништва у извршењу кривичног дела.

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1382/01 од 28. септембра 2001)

Случај #12

Саизвршилаштво код кривичног дела одузимања возила из члана 174. КЗРС-а када више лица споразумно одлуче да одузму туђе моторно возило ради употребе за вожњу и после одузимања се тим возилом возе, без обзира на то што је возило ставио у покрет и тиме управљао само један од њих.

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 519/90 од 2. октобра 1990)

Случај #13

Саизвршилац се може налазили и на 300 метара од места где се врши тешка крађа, када има задатак да на том месту пази да неко не наиђе.

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 2176/98 од 29. фебруара 2000)

Случај #14

Код кривичног дела тешке телесне повреде у саизвршилаштву није од значаја ко је од саизвршилаца конкретно нанео тешку телесну повреду оштећеном, већ је од значаја да су се сви саизвршиоци који су задавали ударце оштећеном, саглашавали са радњом другог саизвршиоца, односно прихватали све предузете радње као своје, тако да је њиховим умишљајем било обухваћено тешко телесно повређивање оштећеног.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 5059/11 од 14. децембра 2011)

Случај #15

Учесници у извршењу једног кривичног дела могу учествовати са различитим улогама па да се сматрају саизвршиоцима, али је нужно да радње свих учесника морају бити таквог карактера да се имају сматрати радњама које представљају радње извршења, њихове радње морају бити у толикој мери присутне и заједничке, да се може рећи да је ток извршења дела и остваривање постојећег, зависе управо од доприноса сваког оптуженог.

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 541/05 од 23. марта 2006)

Случај #16

Када је постојао претходни договор између четворо оптужених да заједно изврше кривично дело разбојништва у мењачници, уз претњу ватреним оружјем са муницијом, које ће свако од њих имати у рукама, оптужени су били свесни могућности употребе ватреног оружја, као и могућности да неко лице може бити лишено живота и због тога када је приликом извршења кривичног дела, један од оптужених са умишљајем лишио живота лице запослено у мењачници, а остали оптужени су у односу на ту тежу последицу поступали са умишљајем јер су на такву последицу пристали (евентуални умишљај), тако да су сви оптужени извршили кривично дело тежак случај разбојништва из члана 16. ст. 2. у вези са ст. 1, у вези са чланом 168. ст. 1. КЗРС-а, у саизвршилаштву.

(Пресуда Окружног суда у Ваљеву К 34/02 од 3. новембра 2003)

2. Друга радња која битно доприноси извршењу кривичног дела

Случај #1

Институт саизвршилаштва из члана 33. КЗ-а постоји и када учесници у извршењу једног кривичног дела учествују у различитим улогама, па се ипак сматрају саизвршиоцима, али је нужно да радње свих учесника, па и предузета радња једног од њих којом се битно доприноси извршењу кривичног дела, морају бити таквог карактера да се имају сматрати радњама у смислу радње извршења предвиђене у члану 33. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Чачку К 1361/10 од 7. децембра 2010. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 2427/11 од 14. септембра 2011)

Случај #2

Постоји кривично дело разбојништва у саизвршилаштву из члана 206. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а када сви окривљени нису непосредно предузели све радње извршења или пак радње које не представљају радње непосредног извршиоца, већ радња окривљеног који је делимично извршио неке радње извршења мора представљати једну животну и логичну целину са предузетим радњама осталих окривљених лица, а то значи да таква предузета радња мора у битноме да допринесе извршењу одређеног кривичног дела.

(Пресуда Вишег суда у Чачку К 31/11 од 9. априла 2012. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 3582/12 од 4. септембра 2012)

Случај #3

И поред тога што малолетни оптужени није предузео ниједну радњу која би представљала радњу извршења у лишавању живота сада покојне, нити је касније од присвојеног плена нешто добио, својим присуством радњама другооптуженог, не предузимајући ништа чиме би спречио лишавање живота оштећене, својим активностима које су уследиле накнадно бришући трагове који су указивали на њихово присуство и померајући тело покојне, очигледно је показао да се у потпуности сагласио са свим радњама које су претходно предузете од стране осталих саизвршилаца у лишавању живота сада покојне.

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 615/05 од 21. јуна 2005)

Случај #4

Радњу окривљеног који је уперио пиштољ у оштећеног, док га је саучесник ударао палицом треба квалификовати као кривично дело насилничког понашања у саизвршилаштву јер је предузета радња окривљеног у битноме допринела извршењу наведеног кривичног дела.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 4276/11 од 25. јануара 2012)

Случај #5

За постојање саизвршилаштва неопходно је да буду испуњени и објективни и субјективни услови, односно учешће у делу и свест о заједничком деловању, што се огледа у томе да код саизвршилаца постоји одговарајући допринос у извршењу кривичног дела у виду предузимања радње извршења кривичног дела или неке друге радње која је у тесној вези са радњом извршења, те у свести о заједничком деловању саизвршилаца ако заједнички предузимају радње извршења или у њиховом заједничком умишљају уколико поступају на основу договора, а тиме и са неком другом радњом битно допринесу извршењу кривичног дела.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 1/12 од 30. новембра 2012)

Случај #6

Другооптужени се појављује као саизвршилац у извршењу кривичног дела тешке телесне повреде када је оштећеног држао рукама око врата, док га је за то време првооптужени ударао и нанео му тешку телесну повреду, јер је радња другооптуженог у потпуности сагласна са радњом првооптуженог и битно је допринела извршењу кривичног дела.

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 21131/00 од 20. децембра 2000)

Случај #7

Саизвршиоцем се сматра не само лице које са другим или другима са умишљајем или из нехата заједнички изврши кривично дело (што подразумева учешће у радњи извршења), већ и лице које остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесе извршењу кривичног дела, а што је у конкретном случају у виду чувања страже од стране једног од саизвршилаца.

(Пресуда Окружног суда у Београду К 120/06 од 20. јануара 2006. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 1125/06 од 15. августа 2006)

Случај #8

Када се ради о облику саизвршилаштва који се састоји у предузимању друге радње којом се битно доприноси извршењу кривичног дела, та радња мора бити функционално повезана са делатношћу другог учиниоца, да је допуњава на битан, одлучујући начин, тако да је тај допринос нужан за остварење дела, а не обично подупирање извршења или обично олакшавање извршења дела.

(Пресуда Вишег суда у Београду К 4133/10 од 5. фебруара 2013. и Решење Апелационог суда у Београду Кж 2760/13 од 12. септембра 2013)

3. Саизвршилаштво и однос са подстрекавањем и помагањем

Случај #1

Помагање из члана 24. ОКЗ-а као облик саучесништва представља радњу којом се доприноси извршењу кривичног дела од стране другог лица, његовој лакшој реализацији, а извршилаштво из члана 22. ОКЗ-а јесте предузимање радњи извршења које су биће предметног кривичног дела.

(Пресуда Окружног суда у Чачку К 20/03 од 7. новембра 2005. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 1356/06 од 19. септембра 2007)

Случај #2

Када су оба оптужена обили три возила тако што је првоокривљени разбио стакла на возилима, одузео ствари из возила, а за то време је другоокривљени чувао стражу, а касније су заједно поделили одузете ствари, тада су радње другоокривљеног у ствари радње саизвршилаштва из члана 22. КЗЈ-а, а при извршењу кривичног дела тешке крађе из члана 166. ст. 1. тач. 1) КЗРС-а као и у односу на првоокривљеног, а не ради се о радњи помагања из члана 24. КЗЈ-а.

(Пресуда Општинског суда у Чачку К 120/03 од 10. августа 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 56/03 од 20. децембра 2003)

Случај #3

Када је оптужени давао савете и упутства како да се изврши крађа возила и ставио учиниоцу дела на располагање средство за извршење кривичног дела и упутствима отклонио препреке за извршење кривичног дела, не може се радити о помагању у извршењу кривичног дела, већ о саизвршилаштву.

(Пресуда Петог општинског суда у Београду К 1001/03 од 5. марта 2004. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1447/04 од 24. јуна 2004)

Случај #4

Нема говора о томе да би оптужени могао бити евентуално помагач како се то неосновано истиче у жалби његовог браниоца, када је добро знао шта се ради, да у свему томе учествује заједно са другим оптуженима и да код њега постоји свест о заједничкој сарадњи, дакле, субјективни елементи саизвршилаштва, па је првостепени суд јасно и потпуно утврдио да је овај оптужени саизвршилац са другима у објективном и субјективном смислу.

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 33/05 од 14. априла 2005)

Случај #5

Оптужени је саизвршилац у извршењу кривичног дела разбојништва ако је по претходном договору са осталим извршиоцима на бази поделе улога предузео радње које су ван бића кривичног дела, али су битни део процеса његовог извршења.

Неосновани су жалбени наводи браниоца да делатност првооптуженог нема обележја саизвршилаштва у кривичном делу разбојништва, већ помагања за које се учинилац може блаже казнити. За разлику од саизвршилаца, помагач предузима оне радње које нису од одлучног значаја за извршење кривичног дела, јер при томе само потпомаже извршење дела које је друго лице извршило, што очигледно овде није случај.

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 322/99 од 17. септембра 1999)

Случај #6

Радње као што су: давање кључева од просторије у којој се чувају вреће са цивилном опремом војника лицима која су јасно испољила намеру да ту опрему одузму, зашивање врећа након одузимања опреме од стране тих лица и учествовање са њима у подели одузете опреме, представљају радње саизвршилаштва, а не радње помагања у извршењу кривичног дела крађе из члана 165. ст. 1. КЗРС-а.

(Пресуда Врховног суда Србије К 28/90 од 1. марта 1990)

Случај #7

Када оптужени „типује станˮ суд мора да утврди ко је предложио извршење кривичног дела у питању, односно чија је идеја била да се дело изврши, јер од тога зависи и облик саучесништва, односно да ли је дело извршено подстрекавањем или помагањем.

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 1110/00 од 27. јуна 2001)

Случај #8

За постојање саучесништва у извршењу кривичног дела неопходна је субјективна веза која се огледа у постојању свести учиниоца о учешћу саучесника у заједничком делу.

Помагање може бити различито и то као претходно, пре започете радње извршења кривичног дела или накнадно, психичко (давање савета и подршке извршиоцу) или материјално (омогућавање смештаја пре извршења кривичног дела) и друго, па побијана пресуда у конкретном случају не садржи разлоге о наведеним облицима саучесништва, саизвршилаштва и помагања, а и дати разлози су неразумљиви, па је учињена наведена битна повреда одредаба кривичног поступка, а што води укидању пресуде.

(Пресуда Основног суда у Прокупљу К 191/11 од 21. априла 2011. и Решење Апелационог суда у Нишу Кж 1954/11 од 9. августа 2011)

Случај #9

Када су у питању кривична дела која се врше од стране лица са одређеним својством, тада се као саизвршилац у смислу члана 33. КЗ-а може појавити само оно лице које има такво својство, а не и лица која такво својство немају.

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 187/10 од 21. децембра 2010. и Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 2080/11 од 23. јануара 2013)

4. Заједнички договор за извршење кривичног дела и прећутни договор

Случај #1

За постојање саизвршилаштва је довољно да је лице које учествује у делу свесно деловања осталих учесника тј. да је свесно да његово поступање улази у састав деловања других лица, тако да све те поједине радње представљају једну целину, при чему није потребно да је између њих постојао договор о заједничком извршењу кривичног дела.

(Пресуда Врховног војног суда К 143/97 од 11. новембра 1997)

Случај #2

За постојање саизвршилаштва код кривичног дела крађе оружја или дела борбеног средства из члана 223. ст. 2. КЗСФРЈ није нужно да сваки од учесника врши одузимање оружја, већ је довољно да сваки од њих макар и делимично учествује у радњи извршења и да при томе на страни сваког од њих постоји свест о заједничком деловању.

Између двојице оптужених је постојао претходни договор о заједничком деловању, а што се посебно види у томе да су они у више наврата истовремено улазили у складишта наведена у изреци пресуде и из њих одузимали предметне ствари, па је потпуно ирелевантно ко је од ове двојице оптужених одузео појединачно одређену ствар која је наведена у изреци.

(Пресуда Врховног војног суда К 28/91 од 12. марта 1991)

Случај #3

Код утврђене и неспорне чињенице да су се обојица оптужених унапред договорили да нападну и истуку оштећеног, из чега проистиче и логички закључак да је код њих постојао јединствен умишљај и да је сваки од њих пристао на радњу извршења оног другог у оквирима договора да туку оштећеног, а тиме и на последицу коју други нападач у тим оквирима буде проузроковао, тада у конкретном случају није од значаја ко је од двојице оптужених нанео тешку телесну повреду оштећеном, па с обзиром на постојање јединственог умишљаја код оба нападача има се узети да постоји кривична одговорност сваког од њих за нанету последицу.

(Пресуда Врховног суда Србије К-31/72)

Случај #4

Постоји саизвршилаштво код кривичног дела из члана 184. ст. 1. КЗ СРЈ ако су се оптужени договорили да допишу део текста у претходно овереној и потписаној службеној исправи, па је један од њих тај текст и дописао.

(Пресуда Врховног војног суда К 249/97 од 13. октобра 1998)

Случај #5

Постоји радња саизвршилаштва код кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а када један окривљени набави две саобраћајне дозволе и регистарске таблице за два аутобуса, а други окривљени у саобраћајне дозволе унесе неистините податке о аутобусима.

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1136/02 од 4. јула 2002)

Случај #6

Саизвршилац у извршењу кривичног дела тешког убиства је учинилац чија је улога била да аутомобилом којим је управљао сачека наилазак аутомобила у коме се налазе жртве, да претекне њихов аутомобил на погодном месту, да заустави свој аутомобил да би из њега изашао учинилац који ће их лишити живота из аутоматске пушке, да прати његово понашање, како би после извршења кривичног дела учиниоца примио у аутомобил и одвезао га са места извршења кривичног дела до одредишта на коме је требало да се сакрије, јер је на описани начин битно допринео извршењу кривичног дела тешког убиства остварујући са умишљајем заједничку одлуку да жртве лиши живота.

(Пресуда Окружног суда у Нишу К 116/06 од 13. априла 2007)

Случај #7

Када је кривично дело извршено у заједници произилази закључак да су окривљени поступали као саизвршиоци због чега је нужно утврдити о чему су се они претходно договорили и које је радње свако од њих предузео, па чак и ако се ради о Н. Н. лицу.

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 22/10 од 19. марта 2010. и Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 4708/10)

Случај #8

Кривично дело је учињено у саизвршилаштву и уколико у радњи извршења која се континуирано одвија у дужем временском периоду неко од учинилаца, који поступају по претходном договору, не учествује у свим појединачно предузетим радњама.

(Пресуда Основног суда у Ваљеву К 274/13 од 24. децембра 2013. и Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 583/14 од 22. маја 2014)

Случај #9

За постојање саизвршилаштва на страни окривљених првостепени суд мора да утврди постојање заједничког умишљаја да се изврши кривично дело, односно да ли је постојао договор између окривљених и да је тај договор био усмерен на наведено кривично дело.

(Пресуда Вишег суда у Ваљеву К 79/11 од 6. августа 2012. и Решење Апелационог суда у Београду Кж 6041/12 од 19. новембра 2013)

Случај #10

Код извршења кривичног дела разбојничке крађе од стране више извршилаца (саизвршилаца) не мора постојати претходни договор у форми претходног споразума, већ тај споразум може бити прећутан.

Није основано истицање у жалби да другооптужени није знао да ће првооптужени извршити кривично дело јер никаквог договора међу њима није било. Оптуженима није ни стављено на терет да су ово кривично дело извршили „по претходном договоруˮ који иначе код заједничког извршења кривичног дела не мора нужно постојати у форми одређеног претходног споразума, већ тај споразум може бити и прећутан.

(Пресуда Окружног суда у Београду К 462/97 од 11. децембра 1997)

Случај #11

Када је у питању саизршилаштво код кривичног дела убиства, сагласност да се радње другог прихвате као своје може бити прећутна и може настати и приликом извршења кривичног дела.

Првостепени суд је једног оптуженог огласио кривим за кривично дело убиства, а другог за кривично дело тешке телесне повреде.

Околност да оптужени негирају претходни договор за извршење кривичног дела убиства и да првостепени суд не налази да је такав договор постојао, само за себе није довољан разлог за неприхватање оптужбе у правцу саизвршилаштва оптужених.

Сагласност свих извршилаца да радње других прихватају као своје и дело као заједничко може бити и прећутна, изражена одређеним конклудентним радњама и може настати и приликом извршења кривичног дела све док исто није довршено.

(Решење Окружног суда у Београду Кж 420/98 од 23. марта 1999)

Случај #12

За оцену да ли су извршиоци кривичног дела поступали као саизвршиоци, од значаја је да је заједничко деловање оптужених остварено макар и прећутним договором који произилази из околности случаја и инкриминисаних радњи, док с друге стране околност да ли је било изричито претходног договора, нема значаја за овакву оцену.

(Пресуда Окружног суда у Београду К 859/03 од 9. јуна 2004. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 1623/04 од 25. новембра 2004)

5. Саизвршилаштво и кривичнопроцесно право

Случај #1

Првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. ст. 1. т. 11) ЗКП-а које се огледа у томе што је изрека пресуде противречна разлозима наведеним у образложењу.

У побијаној пресуди наведени су нејасни разлози о одлучним чињеницама везаним за постојање саизвршилаштва на страни окривљених, а по питању радњи извршења, јер су у образложењу пресуде изостали разлози о томе које је радње свако понаособ од окривљених извршио, па како би првостепени суд могао на поуздан начин да утврди које су повреде од ког окривљеног настале на телу приватног тужиоца.

(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 400/07 од 8. јуна 2009. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 372/10 од 4. фебруара 2010)

Случај #2

Првостепеном суду се посебно указује да код постојања саизвршилаштва као саучесништва у ширем смислу, код саизвршилаца мора постојати објективна и субјективна веза, при чему се објективна веза састоји у одговарајућем доприносу у извршењу кривичног дела, а субјективна веза у свести о заједничком деловању саизвршилаца, што даље значи да у чињеничном опису оптужног акта, па тиме и у изреци првостепене пресуде мора да постоји јасан и прецизан опис радње извршења или неке друге радње коју конкретно предузима сваки од саизвршилаца у смислу објективног бића предметног кривичног дела, као и неопходне елементе субјективног бића предметног кривичног дела.

(Решење Окружног суда у Суботици Кж 496/07 од 19. децембра 2007)

Случај #3

У ситуацији ако у изреци пресуде којом је више лица оглашено кривим да су учинили кривично дело, као извршиоци, нису назначене радње извршења за сваког од њих посебно, таква изрека је неразумљива, а исти је случај уколико није описана квалификаторна околност.

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 11/10 од 26. јула 2010. и Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 5473/10)

Случај #4

Првостепени суд је повредио Кривични закон у корист оптужених, јер је пропустио да сходно датом опису у изреци побијане пресуде оптужене огласи кривим и осуди и за саизвршилаштво у извршењу кривичног дела.

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 129/12 од 7. септембра 2012. и Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 4039/12 од 22. маја 2013)

Случај #5

Да би постојало кривично дело убиства из члана 113. у вези са чланом 33. КЗ-а, неопходно је да изрека пресуде садржи опис животног догађаја који се реално одиграо у стварности, као и опис радњи које је предузео сваки од извршилаца, а које су подведене под правни опис кривичног дела убиства у саизвршилаштву.

(Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 4623/10 од 8. јуна 2011)

Случај #6

Када више лица сачини план извршења кривичног дела тешке крађе проваљивањем, тако да свако од њих, ради реализације плана обавља одређене радње, од којих неке представљају радње извршења кривичног дела, а неке не, већ радње непосредно везане са радњама извршења и без чијег извршења кривично дело не би могло уопште бити извршено, онда се као саизвршиоци јављају не само лица која предузимају радње извршења кривичног дела, већ и она лица која предузимају радње које су у непосредној вези са радњама извршења.

(Пресуда Врховног војног суда К 262/85 од 25. јуна 1985)

Случај #7

Када се двојица окривљених потуку и један другом нанесу телесне повреде, извршили су по једно кривично дело из члана 54. КЗРС-а, а не једно кривично дело у саизвршилаштву.

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 263/02 од 13. марта 2002)

Случај #8

Када двоје саизвршилаца изврше убиство, један од њих може бити осуђен за кривично дело убиства на мах, а други за убиство.

Када је оштећени у једном моменту почео да хвата првоокривљеног за врат, исти је доведен у стање јаке раздражености и стога га је ударио флашом по глави, услед чега је оштећени пао на под, након чега га је другооптужени стегао шакама око врата, да би тада првооптужени електричним каблом стегао оштећеног око врата услед чега је код оштећеног наступила смрт, па узимајући у праву оцену овакво утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд нашао да је првооптужени извршио убиство на мах јер је доведен без своје кривице у јаку раздраженост тешким вређањем од стране убијеног, па у његовим радњама стоје обележја кривичног дела убиства на мах из члана 48. КЗРС-а, а код другооптуженог кривично дело убиства из члана 47. ст. 1. КЗРС-а.

(Пресуда Окружног суда у Београду К 217/97 од 16. фебруара 1998)

Случај #9

Саизвршилаштво може постојати не само када сваки од саизвршилаца предузима радњу извршења кривичног дела, већ и онда када неки од саизвршилаца ни не предузима непосредно радњу која по закону представља радњу извршења кривичног дела, већ приликом извршења дела предузима друге радње које омогућавају и доприносе извршењу тог дела.

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 11/10 од 26. јула 2010. и Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 5473/10)

6. Непостојање саизвршилаштва

Случај #1

Када су два учесника у саобраћају управљајући својим аутомобилима противно саобраћајним прописима угрозили јавни саобраћај и својим радњама проузроковали тешке последице, смрт једног или тешку телесну повреду другог лица неће одговарати као саизвршиоци кривичног дела тешког дела против безбедности јавног саобраћаја, већ ће свако од њих одговарати као извршилац тог кривичног дела.

(Пресуда Врховног суда Косова Кж 477/79 од 12. фебруара 1980)

Случај #2

Само седење поред возача одузетог моторног возила, без постојања претходне заједничке одлуке о извршењу дела и било каквог облика учешћа у радњи извршења, не представља саизвршилаштво код кривичног дела одузимања моторног возила.

(Пресуда Врховног војног суда К 176/86 од 6. маја 1986)

Случај #3

Саизвршилаштво није могуће код кривичног дела обљубе или противприродног блуда са лицем које није навршило 14 година из члана 106. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗРС-а.

(Пресуда Врховног суда Србије Кжм 90/93 од 22. фебруара 1994)

Случај #4

Код кривичног дела недозвољеног држања оружја из члана 403. ст. 1. КЗ-а Републике Црне Горе, сем у неким посебним случајевима, не може постојати саизвршилаштво.

(Пресуда Вишег суда у Подгорици Кж 843/07 од 22. новембра 2007)

7. Саизвршилаштво у ситуацији непостојања извршиоца

Случај #1

Околност да је према малолетном сину окривљене, због истог кривичног дела, кривични поступак обустављен на основу члана 70. Закона о малолетницима не представља сметњу за навођење малолетног сина окривљене као саизвршиоца кривичног дела за које је окривљена оглашена кривом.

(Пресуда Врховног касационог суда Кзз 549/14 од 12. јуна 2014)

Случај #2

Када је кривично дело извршено у заједници произилази закључак да су окривљени поступали као саизвршиоци због чега је нужно утврдити о чему су се они претходно договорили и које је радње свако од њих предузео, па чак иако се ради о Н. Н. лицу.

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 22/10 од 19. марта 2010. и Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 4708/10)

Случај #3

Има места примени института саизвршилаштва из члана 33. КЗ-а и у ситуацији када је један окривљени оглашен кривим, а према другом је оптужба одбијена на основу члана 354. тач. 2) ЗКП-а (пресуђена ствар).

(Пресуда Општинског суда у Бачкој Тополи К 229/06 од 31. марта 2008. и Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 324/08 од 30. јуна 2008)