Услови под којима правна лица и предузетници, ради организовања самозаштитне делатности, односно ради заштите своје имовине, пословања, објеката, простора и лица у њима и организовања унутрашње (редарске) службе обезбеђења, могу да добију лиценцу за обављање поменуте делатности тема је текста који следи.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F02%2F1110.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
ПРИВРЕДНО ПРАВО
38
Самозаштитна делатност
правних лица и предузетника
у складу са Законом о
приватном обезбеђењу
Услови под којима правна лица и предузетници, ради организовања
самозаштитне делатности, односно ради заштите своје имовине,
пословања, објеката, простора и лица у њима и организовања
унутрашње (редарске) службе обезбеђења, могу да добију лиценцу за
обављање поменуте делатности тема је текста који следи.
З
Владимир Саичић,
дипл. правник
аконом о приватном обезбеђењу („Сл.
гласник РС”, бр. 104/2013, 42/2015 и
87/2018) уређују се, између осталог, и
послови и рад правних и физичких лица у
области приватног обезбеђења, услови за њихово
лиценцирање,
начин
вршења
послова
и
остваривање
надзора
над
њиховим
радом.Сходно
овом
закону
приватно
обезбеђење
могу
да врше
правна
лица и предузетници
регистровани
за
ту
делатност,
као и правна
лица
и предузетници
који
су
образовали
унутрашњи
облик
организовања
обезбеђења
за
сопствене
потребе,
што
представља
тзв.
самозаштитну
делатност.
ОРГАНИЗОВАЊЕ САМОЗАШТИТНЕ
ДЕЛАТНОСТИ
Правна лица и предузетници, ради организовања
самозаштитне
делатности,
односно
ради
заштите
своје
имовине,
пословања,
објеката,
простора
и лица
у њима
и
организовања
унутрашње
(редарске)
службе
обезбеђења
за
одржавање
реда,
могу
да
добију лиценцу за самозаштитну делатност
под законом одређеним условима. На по-
слове обезбеђења у вези са самозаштитном
делатношћу, ако Законом о приватном обезбеђењу
није друкчије
уређено,
сходно
се
примењују
одредбе
овог
закона
којима
се
одговарајућа
питања
уређују
за
правна
и
физичка
лица
која
послове
приватног
обезбеђења
обављају
за
кориснике
услуга.
Правно
лице
и предузетник
из става
1. овог
закона
за
своје
потребе
могу
да обављају
послове
процене
ризика
при
заштити
лица,
имовине
и пословања,
као и послове
техничке
заштите,
ако
имају
запослене
службенике
обезбеђења
који
поседују
одговарајућу
лиценцу
за
обављање
ових
послова.
Послови
транспорта
новца,
вредносних
и других
пошиљки
у
самозаштитној
делатности
могу
да
се
обављају
ако
правно
лице
и
предузетник
испуњавају
законом
прописане
услове,
односно
имају
лиценцу
за
вршење
послова
обезбеђења
транспорта
и преноса
новца
и
вредносних
пошиљки
приликом
обављања
самозаштитне
делатности.
Унутрашње
службе
обезбеђења
не
могу
да
пружају
услуге
обезбеђења
другима.
Самозаштитна делатност је почетком
примене овог закона у његовој старијој верзији
– Закону
о приватном
обезбеђењу
(„Сл.
гласник
РС”,
бр.
104/2013
и
42/2015),
али
и
у
верзији
измењеној
и допуњеној
Законом
о
изменама
и допунама
Закона
о приватном
обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018)
била предмет недоумица, како у погледу тога
39
ПРИВРЕ ДНО ПР АВО
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
шта представља обезбеђење тако и у вези са
самим појмом и домашајем „самозаштитне
делатности”. Наиме, при верзији Закона пре
измена и допуна из 2018. године постојала је
недоумица да ли лица која су обављала послове
чувара,
портира
и сл. треба
да подлежу
одредбама
овог
закона
или
не,
а нарочито
да
ли треба
да поседују
лиценцу
за
вршење
послова
службеника
обезбеђења.
На
ову
недоумицу
Министарство
унутрашњих
послова
званично
се
изјаснило
и пре
ступања
на
снагу
измена
и допуна
из 2018. године,
тако
што
је дало
обавештење
да су
запослени
распоређени
на
радно
место
„чувар”
дужни
да
савладају
одговарајућу
обуку
за
вршење
послова
приватног
обезбеђења,
затим
да
положе
стручни
испит
пред
Комисијом
Министарства
унутрашњих
послова
и
стекну
лиценцу
сагласно
члану
11. Закона
о приватном
обезбеђењу,
као и да није релевантан
сам
назив
радног
места,
већ
посао
који
се
фактички
обавља,
па
уколико
опис
посла
одређеног
запосленог
садржи
елементе
чувања
лица
или
објеката,
потребна
је лиценца
без
обзира
на
назив
посла
из уговора
о раду
или
из акта
о
систематизацији
послова.
С обзиром на то да је одредба из старије
верзије Закона („Сл. гласник РС”, бр. 104/2013
и 42/2015) која се односила на самозаштитну
делатност
прописивала
да правна
лица и
предузетници,
ради
организовања
самозаштитне
делатности,
односно
ради
заштите
своје
имовине,
пословања,
објеката,
простора
и лица у њима
и организовања
унутрашње
(редарске)
службе
обезбеђења
за
одржавање
реда,
могу
да добију
једну
или
више
лиценци
које
се,
у складу
са
законом,
издају за
вршење
послова
приватног
обезбеђења,
постојала
су
тумачење
да правна
лица и предузетници
могу
да имају
лиценцу,
а и не
морају,
док
је
за
сама
физичка
лица
која
се
баве
пословима
приватног
обезбеђења
ова
лиценца
неопходна.
Ову
недоумицу
отклонио
је Закон
о
изменама
и допунама
Закона
о приватном
обезбеђењу
(„Сл. гласник
РС”,
бр. 87/2018).
Наиме,
након
измена
прописано
је
да
правна
лица
и предузетници,
ради
организовања
самозаштитне
делатности,
односно
ради
заштите своје имовине, пословања, објека-
та, простора и лица у њима и организовања
унутрашње (редарске) службе обезбеђења
за одржавање реда, могу да добију лиценцу
за самозаштитну делатност ако испуњавају
услове из члана 10. став 1. т. 2–6) Закона о
приватном обезбеђењу и ако имају најмање
два службеника обезбеђења са лиценцом за
вршење послова службеника обезбеђења са
или без оружја. Такође, прописано је да ће
се новчаном казном од 500.000 до 2.000.000
динара и заштитном мером забране правном
лицу да врши одређене делатности у трајању
од
шест
месеци
до
три
године
казнити
за
прекршај
правно
лице
ако
врши
делатност
приватног
обезбеђења
без
лиценце,
док
ће
за
исто
дело
предузетник
бити
кажњен новчаном
казном
од
250.000 до
500.000 динара
и
заштитном
мером
забране
вршења
одређених
делатности
у трајању
од
шест
месеци
до
три
године.
Дакле, правна лица и предузетници који
имају потребу за обезбеђењем могу да ангажују
предузеће
лиценцирано
за
вршење
послова
приватног
обезбеђења
или
да под
законом
одређеним
условима
врше
самозаштитну
делатност.
Да
би
вршили
самозаштитну
делатност,
потребно
је да
само
правно
лице има
лиценцу
за
вршење
послова
самозаштитне
делатности,
као
и да
имају најмање
два
службеника
обезбеђења
са
лиценцом
за
вршење
послова
службеника
обезбеђења
са
или
без
оружја.
Иако
се
то
у
Закону
експлицитно
не
наводи,
потребно
је да
службеници
обезбеђења
имају
заснован
радни
однос
са
правним
лицем
или
предузетником
који
обавља
самозаштитну
делатност.
ЛИЦЕНЦЕ ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА
ПРИВАТНОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА ЗА
САМОЗАШТИТНУ ДЕЛАТНОСТ
Лиценце за вршење послова приватног
обезбеђења за самозаштитну делатност могу
да се издају правном лицу, односно предузетнику
који
испуњава
опште
услове
за
добијање
сваке
од
утврђених
врста
лиценци,
односно
има
акт
о систематизацији
радних
места,
са
описом
послова
и овлашћењима
запослених
за
свако
радно
место,
затим
акт
који
ближе
прописује изглед униформе коју носе службе-
ници обезбеђења и изглед знака, затим одго-
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ПРИВРЕДНО ПРАВО
40
ворно лице које поседује лиценцу за вршење
послова приватног обезбеђења, која се издаје
физичком лицу, као и пословни простор и
посебан простор за смештај оружја и муниције
у складу
са
прописима
о условима
за
смештај
и чување
оружја
и заштиту
од
пожара,
ако
послове
приватног
обезбеђења
обавља
са
оружјем.
Захтев за издавање лиценце за вршење
послова самозаштитне делатности подноси
се надлежној полицијској управи и то одељењу
надлежном
за
праћење
и надзор
послова
приватног
обезбеђења
и
за
детективске
делатности.
Захтев
обавезно
треба
да садржи:
доказ
да су
подносиоци
уписани
у Регистар
привредних
субјеката
у Републици
Србији
(извод
из АПР-а;
копија
оснивачког
акта
за
следеће
правне
форме
друштва:
ортачко
друштво,
командитно
друштво
и друштво
са
ограниченом
одговорношћу,
а за
остале
привредне
субјекте
копија
оснивачког
акта
и
статута;
акт
о организацији
и систематизацији
радних
места,
са
описом
послова;
акт
којим
се
ближе
прописује
изглед
униформе
коју
носе
службеници
обезбеђења
и изглед
знака
(ЛОГО
фирме);
решење
о
распоређивању
физичког
лица на
радно
место
одговорног
лица
надлежног
за
послове
унутрашње
службе
обезбеђења
у складу
са
актом
о организацији
и систематизацији
радних
места;
копија
решења
о издатој
лиценци
за
вршење
послова
приватног
обезбеђења
за
одговорно
лице
у
правном
лицу,
односно
за
предузетника;
копија
решења
о издатој
лиценци
за
службенике
обезбеђења
са
доказом
о пријави
на
обавезно
социјално
осигурање;
доказ
о
власништву
(закупу)
просторија;
позитивно
мишљење
Сектора
за
ванредне
ситуације
о
испуњености
просторно-техничких
услова
за
безбедан
смештај
и
чување
оружја
и
муниције
у просторијама
које
су
у власништву
или
закупу
подносиоца
захтева,
уколико
послове
приватног
обезбеђења
обавља
са
оружјем;
доказ
да поседују
техничка
средства
за
транспорт
и пренос
новца
и вредносних
пошиљки
у складу
са
чл.
36. и 38. Закона
о
приватном
обезбеђењу,
ако
подносе
захтев
за
издавање
лиценце
за
вршење
послова
обезбеђења транспорта и преноса новца и
вредносних пошиљки; доказ о уплати репу-
бличке административне таксе за издавање
лиценце). Када су у питању јавна предузећа и
јавне установе, потребно је доставити доказ
да је надлежни орган (Влада, надлежни орган
аутономне покрајине или јединице локалне
самоуправе) дао сагласност на статут.
АКТ О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ
МЕСТА
Што се тиче акта о систематизацији радних
места,
са
описом
послова
и овлашћењима
за
свако
радно
место,
који
се
доставља
уз
захтев,
посебно
треба
обратити
пажњу
на
то
да
опис
послова
службеника
приватног
обезбеђења
буде
у складу
са
самим
Законом
о
приватном
обезбеђењу,
тако
да овде
посебно
треба
обратити
пажњу
на
то
да овлашћења
која
се
интерним
актом
о систематизацији
радних
места
дају службенику
обезбеђења
буду
у складу
са
овлашћењима
која
му
даје
сам
закон.
БОЈА И ИЗГЛЕД УНИФОРМЕ
Акт којим се ближе прописује изглед
униформе коју носе службеници обезбеђења
и
изглед
знака
прописан
је
Правилником
о боји
и саставним
деловима
униформе
службеника
обезбеђења
(„Сл. гласник
РС”,
бр.
49/2019).
Приликом
одабира
униформе
мора
да се
води
рачуна
да иста
мора
да садржи
јасно
уочљив
лого
и
натпис
„обезбеђење”,
а додатно
и реч
„security”.
При
избору
боје
и
изгледа
униформе
и
избору
садржине
и
изгледа
логоа
правно
лице
и предузетник
за
приватно
обезбеђење
дужни
су
да воде
рачуна
дa боја
и изглед
униформе,
односно
логоа
морају
да се
разликују
од
униформе,
односно
обележја
припадника
Министарства
унутрашњих
послова,
Војске
Србије,
царине
и других
државних
органа
који
носе
униформу
и примењују
овлашћења,
као и да
се
на
униформи
не
налазе
обележја,
односно
натписи
који
нису
у складу
са
правилником,
а
нарочито
речи
„полиција”,
„жандармерија”,
„милиција”,
„војска”
или
било
која
друга
реч
на
српском
или
другом
језику
која
може
да
наведе друге особе на закључак да се ради о
припаднику државног органа.
ДОКАЗ О ВЛАСНИШТВУ ИЛИ ЗАКУПУ
ПРОСТОРИЈА
41
ПРИВРЕ ДНО ПР АВО
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Доказ о власништву или закупу просторија
потребан
је да
би
се
доказало
поседовање
пословног
простора
за
вршење
послова
самозаштитне
делатности.
Доказ
о власништву
је
извод
из
листа
непокретности
или
уговор
којим
се
право
својине
стиче
у односу
на
уписаног
имаоца
права,
док
је доказ
о закупу
уговор
о закупу
са
имаоцем
права
својине.
Службена
лица Министарства
унутрашњих
послова,
након
поднетог
захтева
и поднетог
доказа
о власништву
или
закупу
просторија,
извршиће
увид
и проверити
испуњеност
услова
у
погледу
поседовања
пословног
простора
за
вршење
послова
самозаштитне
делатности.
Наиме,
пословни
простор
потребан
за
вршење
самозаштитне
делатности
мора
да
садржи
просторију
за
рад,
посебну
просторију
за
пријем
странака
и
санитарни
чвор,
укупне
површине
најмање
40 квадратних
метара.
ЛЕГИТИМАЦИЈЕ
Службеници обезбеђења морају да имају
и легитимације. Садржина, изглед и начин
употребе легитимације прописани су Правилником
о садржини,
изгледу
и начину
употребе
легитимације
службеника
приватног
обезбеђења
(„Сл. гласник
РС”,
бр. 3/16). Службене
легитимације
издаје
Министарство
унутрашњих
послова,
а за
њихово
издавање
захтев
се
такође
подноси
надлежној
полицијској
управи
и то
одељењу
надлежном
за
праћење
и надзор
послова
приватног
обезбеђења
и за
детективске
делатности
по
месту
седишта
правног
лица, а
предузетник
који
самостално
обавља
послове
приватног
обезбеђења
захтев
за
издавање
легитимације
подноси
непосредно
полицијској
управи
по
месту
пребивалишта.
Уз
захтев
се
прилаже
доказ
да је службеник
приватног
обезбеђења
у радном
односу
код
подносиоца
захтева
и доказ
о уплати
накнаде
за
трошкове
израде
легитимације.
Правно
лице
или
предузетник
дужан
је да приликом
подношења
захтева
полицијском
службенику
у надлежној
полицијској
управи
на
електронском
медију-
му достави и попуњену табелу са подацима за
службеника обезбеђења (име, презиме, ЈМБГ)
за кога тражи издавање легитимације. Легитимација
се
издаје на
период
од
десет
година.
НОВЧАНЕ КАЗНЕ
Закон о приватном обезбеђењу такође је
обимно прописао казнене одредбе, које у великој
мери
важе
и за
правна
лица
и
предузетнике
који
обављају
самозаштитну
делатност.
Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000
динара казниће се за прекршај правно лице
које обавља самозаштитну делатност ако: за
обављање самозаштитне делатности није добило
одговарајућу
лиценцу;
обавља
послове
процене
ризика
у заштити
лица, имовине
и
пословања
и техничке
заштите
супротно
одредбама
закона;
врши
транспорт
новца,
вредносних
и других
пошиљки
за
сопствене
потребе,
а
није
добило
одговарајућу
лиценцу;
пружа
услуге
обезбеђења
другима.
За наведене
радње
прописана
је и новчана
казна
за
одговорно
лице
у правном
лицу
у износу
од
50.000 до
150.000 динара,
а за
предузетника
који
организује
самозаштитну
делатност
у
износу
од
250.000 до
500.000 динара.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
По мишљењу аутора овог текста велика
мана Закона о приватном обезбеђењу је то
што је прописао сходну примену одредби које
се односе на правна лица којима су послови
приватног обезбеђења основна делатност на
правна лица и предузетнике који обављају
самозаштитну
делатност.
На
овај
начин
правним
лицима
и предузетницима
који
се
обезбеђењем
баве
да би
заштитили
своју
имовину,
тако
што
нпр.
ангажују
ноћне
чуваре,
намећу
се
велике
обавезе
и велики
новчани
намети.
То
представља
још
један
намет
ионако
преоптерећеним
привредним
субјектима
у Републици
Србији.
Суштински,
неће
се
променити
ништа
набоље
јер ће правна
лица
и
даље
ангажовати
лица која
су
и до
сада
ангажована,
која
ће
добијати
лиценце
уколико
за
њих плате,
а да притом
не
добију
никаква
посебна
знања
и вештине.
Као
и много
пута
до
сада,
све
ће се
свести
на
испуњавање
фор-
малних захтева и огромне новчане намете.
без икаквих суштинских промена набоље.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.