Наручиоци сада по први пут приступају изради плана јавних набавки по новим прописима, који су уједно прецизирали и детаљан садржај и форму овог плана. У тексту који следи говоримо и о оним набавкама на које се Закон о јавним набавкама не примењује, али које, такође, треба планирати у одговарајућој форми
Нови Закон о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, у даљем тексту: Закон) почео је да се примењује 1. априла 2013. године, а у даљој његовој примени за сваког наручиоца јавних набавки предстоји важан корак – састављање плана јавних набавки за 2014. годину. У том послу, сви наручиоци који састављају своје планове треба да испоштују следеће прописе:
1) члан 51. Закона, и
2) чланове 3–5. Правилника о форми и садржини плана набавки и извештаја о извршењу плана набавки („Сл. гласник РС”, бр. 29/2013, у даљем тексту: Правилник).
Према томе, наручиоци сада први пут приступају изради плана јавних набавки по новим прописима, који су уједно прецизирали и детаљан садржај и форму плана. Ово је уједно и битна новина у спровођењу јавних набавки у Републици Србији, с обзиром на то да претходно важећи прописи нису регулисали садржај плана јавних набавки, па ћемо сада имати унифициране форме планова који ће, јединственим програмом Управе за јавне набавке, моћи да се евидентирају и прате. Друго, наручиоци треба да имају у виду своје битне законске обавезе у вези с планом, и то:
1) наручилац је дужан да до 31. јануара 2014. године донесе план набавки за 2014. годину, и
2) наручилац је дужан да план набавке у електронском облику достави Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији у року од десет дана од дана доношења.
Уз све ово, можемо поновити оно што је и до сада било познато – план набавки је обавезан документ за све наручиоце јавних набавки, јер по Закону поступак јавне набавке може да се покрене само ако је набавка планирана.
У овом тексту, „наручилац” је обвезник планирања, дакле, онај који спроводи јавне набавке, а по дефиницији из члана 3. Закона, то су корисници буџетских средстава и правна лица која обављају делатности које су у општем интересу, а која се више од 50% финансирају из средстава наручиоца, или код којих надзор над радом врши наручилац, или код којих више од половине чланова органа управљања чине представници наручиоца, као и јавна предузећа.
Припремне активности за израду плана
Несумњиво је да наручиоци већ имају искуство у сачињавању планова јавних набавки, па ћемо указати на нове моменте које у том послу доноси нови Закон.
1) Закон није прецизирао које лице код наручиоца конкретно мора бити задужено да изради план набавки. Дакле, остављено је сваком наручиоцу да сâм уреди своју унутрашњу организацију, па самим тим и да одреди које лице ће обављати поменуте послове. Према дефиницији из члана 3. ст. 1. тач. 8) Закона, послови јавних набавки су, између осталог, и планирање јавне набавке, а према тачки 9) истог члана, лице запослено на пословима јавних набавки јесте лице које је ангажовано, поред осталог, и на пословима планирања. Ово лице не само да ће технички уобличити план, већ треба у својој организацији да буде назначено као лице коме се достављају потребне набавке, које је надаље неопходно планирати. У вези с наведеним, треба подсетити да је чланом 22. ст. 1. Закона прописано да је наручилац дужан да донесе акт којим ће ближе уредити поступак јавне набавке унутар наручиоца, а нарочито начин планирања набавки – критеријуме, правила и начин одређивања предмета јавне набавке и процењене вредности, начин испитивања и истраживања тржишта, одговорност за планирање. Тим актом, свакако, треба одредити и лица која учествују у планирању набавки (о овоме детаљније на стр. џџ).
2) Желимо још једном да подсетимо на основно правило у спровођењу јавних набавки, које је и по претходним прописима било обавезно. Наручилац може да покрене поступак јавне набавке (члан 52. ст. 1. Закона):
- ако је набавка предвиђена у плану набавки наручиоца, и
- ако су за ту набавку предвиђена средства у буџету Републике Србије, територијалне аутономије, локалне самоуправе или у финансијском плану наручиоца.
Ово правило помињемо јер у фази планирања, у план јавних набавки може да се укључи само набавка за коју су предвиђена средства. Значи, планери треба да имају у виду да морају бити испуњена два законска услова да би наручилац касније могао покренути поступак јавне набавке. Први услов се односи на обавезу наручиоца да донесе план јавних набавки за текућу буџетску годину у коме је набавка предвиђена, а други услов се односи на доношење буџета Републике Србије, територијалне аутономије, локалне самоуправе или финансијског плана осталих наручиоца, у којима су предвиђена средства за ту набавку. Практично, израда плана јавних набавки требало би да прати поступак планирања средстава у буџету, односно буџетски календар према којем се извршава поступак припреме и доношења буџета, што значи да се код буџетских корисника план јавних набавки коначно дефинише након усвајања Буџета Републике Србије за календарску годину, јер се тек тада зна износ средстава на апропријацијама за поједине групе из контног плана. Наравно, и код плана јавних набавки наручилаца који нису буџетски корисници, треба сачекати доношење финансијског плана, па тек онда коначно уобличити дотадашњи „план жеља” у реалан план који се може финансирати.
Отуда и не чуди што је као рок за окончање плана Законом одређен 31. јануар, јер треба сачекати доношење свих потребних буџета на републичком, покрајинском и локалном нивоу, као и на нивоу појединачних наручилаца, па ће се тек тада имати јасна ситуација шта у план набавки може реално да се укључи.
3) У каснијем спровођењу јавних набавки, битна је њихова вредност, зато планери већ у плану треба да класификују јавне набавке према њиховој вредности, на велике и мале набавке, односно набавке на које се Закон не спроводи. У том циљу, планери треба да имају у виду следеће вредности које сада први пут примењују у годишњем плану (члан 39. Закона):
а) на набавке истоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од 400.000 динара, наручиоци нису обавезни да примењују одредбе Закона, а у плану се овакве набавке ипак планирају, и то у сегменту „набавке на које се Закон не примењује”;
б) јавна набавка мале вредности јесте набавка истоврсних добара, услуга или радова чија укупна процењена вредност на годишњем нивоу износи од 400.000 до 3.000.000 динара;
в) јавна набавка велике вредности јесте набавка истоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу виша од 3.000.000 динара.
[signoff]
Општи речник набавке је референтни систем класификације предмета јавне набавке, примењив на уговоре о јавним набавкама, којим се истовремено обезбеђује усклађеност с другим постојећим класификацијама. Циљ општег речника набавке је да се стандардизују појмови и термини помоћу којих се дефинише шта је предмет јавне набавке. Приликом избора шифре требало би да се изабере она која највише одговара предмету јавне набавке, односно најтачније дефинише предмет јавне набавке. Имајући у виду сврху увођења општег речника набавке, могуће је да се једна шифра употреби више пута, јер она служи томе да у једном стандардизованом виду кратко дефинише и представи шта је предмет јавне набавке.
[/signoff]
4) У фази припрема за план, лица која на њему раде требало би да:
а) добро упознају нове одредбе Закона, посебно у делу поступака јавних набавки, јер члан 31. Закона помиње 8 различитих поступака, уз још 3 посебна поступка у чл. 40–42; дакле, планери сада имају веће могућности да бирају поступак који је најрационалнији за понуђача;
б) знају да ли се за неке јавне набавке, које су интересантне за конкретног наручиоца, организују „централизоване јавне набавке”, јер то битно мења планове појединачних наручилаца;