Скидање и повреда службеног печата и знака из чл. 327. КЗ-а у судској пракси

У овом тексту изложена су законодавна решења, спорне ситуације и судска пракса која се односи на кривично дело наведено у наслову.

 

У оквиру главе XXIX Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16) под називом „Кривична дела против државних органа” налази се и кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака, предвиђено у чл. 327. КЗ-а.

Ради се, с једне стране, о важном и значајном кривичном делу, а с друге стране, оно је мало заступљено у судској процедури.

Историјски гледано, на шта је нужно указати, наведено кривично дело било је нормирано у чл. 222. КЗ-а РС, при чему је важило до ступања на снагу Кривичног законика 1. јануара 2006, али у глави ХХ, под називом „Кривична дела против јавног реда и правног саобраћаја”.

Правилан је став законодавца да наведено кривично дело више није у групи кривичних дела против јавног реда и правног саобраћаја, већ у групи кривичних дела против државних органа.

Разлог је јасан: службене печате и знаке постављају службена лица одређених државних органа.

Наведено кривично дело, онако како је нормирано, има свој основни облик (чл. 327. ст. 1. КЗ-а) и норму о покушају кривичног дела (чл. 327. ст. 2. КЗ-а).

Основни облик, предвиђен у чл. 327. ст. 1. КЗ-а, гласи: „Ко скине или повреди службени печат или знак који је овлашћено службено лице ставило ради осигурања предмета или просторија или ко без скидања или повреде печата или знака уђе у такву просторију или отвори предмет на којој је био стављен печат или знак, казниће се…”.

Основни елементи наведеног кривичног дела јесу:

1. скидање или повреда службеног печата или знака;
2. постављање истих од стране службеног лица ради осигурања предмета или просторије;
3. улазак у просторију или отварање предмета на којима је био стављен службени печат или знак.

Суштина овог кривичног дела је у раду државних органа у делу осигурања предмета и просторија како се не би отварали, односно да се у њих не улази. Фактички, одређено службено лице одређених државних органа на поменути начин, стављањем службеног печата или знака, заштићује одређене просторије или предмете, односно постају уочљиви за остала лица која не могу у њих да улазе или да додирују такве предмете, на основу Закона или подзаконских аката.

Објекат радње су службени печати или знаци, а објекти заштите – предмети односно просторије.

Службени печати или знаци у ствари представљају одређене симболе које постављају службена лица на одређене предмете или просторије. Такви симболи су уочљиви и управо треба да буду видљиви за јавност у циљу спречавања да их ико повређује или додирује, или да улази у такве просторије.

Такви симболи могу бити врло различитих облика и направљени од различитих материјала.

То су најчешће печати утиснути у восак (црвени – поштански и други), пломбе (на електричном бројилу, водомеру и другим предметима).

Такав печат или пломба на себи обично има ознаку државног органа.

Правилним тумачењем пломба се сматра печатом, а знак је, као симбол, сваки други начин означавања да се предмет или просторија не дирају. То су писмена обавештења „закачена” на улазним вратима просторије или остављена на одређеним предметима, као и „жута трака” постављена на градилишту или на коловозу на ком је дошло до саобраћајне незгоде или друго.

Најчешће, а није нужно, поред знака или печата буде и писмено обавештење зашто су „запечаћени” просторија или предмет, уз упозорење да се не смеју дирати.

Печат или знак ставља се на одређене просторије или предмете у циљу њиховог осигурања у одређеним поступцима у којима поступају службена лица (судски, управни и други).

Предмет може бити свака ствар која је индивидуално одређена, а просторија се схвата као грађевински објекат у смислу Закона о становању. Наравно, то може бити и свака друга просторија одређена и за друге намене, а не само за становање.

Законодавац је у садашњем чл. 327. ст. 1. КЗ-а употребио праву формулацију означивши „простор” а не „просторију”, како је то било предвиђено у чл. 222. ст. 1. КЗ-а РС. То значи да простор у себи обухвата и просторију.

Радње извршења су алтернативно одређене као скидање или повреда службеног печата или знака. Скидање службеног печата или знака у ствари је његово уклањање са места на ком се налазио, а повреда службеног печата или знака јесте његово оштећење. Није битно за постојање наведеног кривичног дела да ли је печат или знак оштећен у потпуности или делимично. Нужно је да се скине или повреди службени печат или знак који се налази на предметима или на просторији – простору, у циљу њиховог осигурања.

Таквим радњама се дезавуише, умањује углед и рад државних органа чији су службеници поставили печат или знак.

Скидањем службеног печата или знака апсолутно се омогућује улажење у такву просторију или простор, односно слободно располагање предметом на ком се налази печат или знак.

За постојање кривичног дела из чл. 327. КЗ-а није важно на који је начин учинилац користио просторију или предмет са ког је скинут службени печат или знак.

Да би постојало наведено кривично дело, знак или печат је морао бити постављен од стране службеног лица одређеног државног органа (нпр. инспекције, полицијске управе, судских органа, јавних извршитеља, службених лица јавних предузећа и других).

За службена лица и њихов појам важи оно што је предвиђено у чл. 112. ст. 3. и 4. КЗ-а, у делу „значење израза”.

Следећа радња извршења јесте улажење у такве просторије и просторе, отварање предмета на којима су стављени службени печат или знак. Да би постојало кривично дело, таква радња мора бити реализована без скидања или повреде службеног печата или знака, као у случају када се у такву просторију – простор уђе кроз незакључан прозор или кроз димњак, или се поцепа церада од камиона на коју је стављен службени печат или знак, или се разбије или оштети предмет на ком се налази службени печат или знак.

Подразумева се да, када је на простор – просторију стављен службени печат или знак, али не од службеног лица, а предузму се наведене радње извршења, тада не постоји наведено кривично дело.

Када се на предмет или простор – просторију стави службени печат или знак, то не значи његово физичко обезбеђење и заштиту у техничком смислу.

Извршилац може бити свако лице, а његово поступање мора да је умишљајно, што значи да мора да је свестан да скида или повређује службени печат или знак који су постављени на одређеном простору, одређеној просторији или на одређеном предмету или да улази у такве просторије или отвара предмет без скидања или повреде службеног печата или знака.

Кривично дело је свршено предузимањем неке од алтернативно предвиђених радњи извршења.

У чл. 327. ст. 2. КЗ-а предвиђен је и покушај кривичног дела из ст. 1. наведеног члана.

Како је за ст. 1. предвиђена новчана казна или затвор до једне године, то значи да покушај није могућ, а према запрећеној казни, с обзиром на то да је законски предвиђена могућност покушаја кривичног дела у ст. 2. истог члана, то је управо због значаја наведеног кривичног дела чија је суштина у заштити државних органа и рада њихових службених лица.

Интересантан је стицај овог кривичног дела и других кривичних дела, што ће бити приказано у наставку текста.

Претходно наведено да постоји мали број судских одлука у вези са овим кривичним делом може се тумачити заиста малим бројем судских предмета у вези са овим кривичним делом, али и тиме што грађани имају поштовања према раду државних органа и њихових службених лица, која, између осталог, и постављају службене печате или знаке на одређене просторије или предмете.

Независно од тога, у тексту су приказане карактеристичне судске одлуке по следећим областима:

I Елементи кривичног дела из чл. 327. КЗ-а – службени печат и знак;

II Радње извршења кривичног дела из чл. 327. КЗ-а;

III Кривично дело из чл. 327. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а;

IV Кривично дело из чл. 327. КЗ-а и кривичнопроцесно право;

V Кривично дело из чл. 327. КЗ-а и однос са другим кривичним делима.

I

Елементи кривичног дела из чл. 327. КЗ-а – службени печат и знак

 

Случај 1.

Неосновано је истицање браниоца окривљеног у жалби изјављеној против пресуде првостепеног суда којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела скидање и повреда службеног печата и знака из чл. 327. ст. 1. КЗ-а – да је Закон погрешно примењен.

Наиме, уклањање са простора градилишта тзв. „жуте траке” са натписом „Затворено градилиште – грађевинска инспекција” јесте скидање службеног знака који је остављен од стране службеног лица у циљу осигурања простора, па су у радњама окривљеног остварени елементи кривичног дела из чл. 327. ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Чачку, К 987/12 од 4. октобра 2013, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 474/14 од 14. марта 2014)

 

Случај 2.

Када инспектор за заштиту животне средине стави службени печат на штампарску машину окривљеног, а он тај печат скине, тиме чини кривично дело из чл. 327. ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 718/95 од 27. јануара 1995)

 

Случај 3.

Службеним печатом сматра се и пломба постављена на електрично бројило од стране радника Електродистрибуције.

Из образложења:

Неправилна је одлука првостепеног суда којом је одбачен оптужни предлог против окривљеног због кривичног дела скидање или повреда службеног печата или знака из чл. 222. ст. 1. КЗ-а РС.

У конкретном случају Електродистрибуција је јавно предузеће чији је оснивач Република Србија, па је јасно да ово предузеће може да се подведе под појам предузећа из чл. 46. ст. 1. тачка в КЗ-а РС.

С обзиром на то да је електродистрибутивна пломба која се налази на електричном бројилу постављена од стране службеног лица – радника Електродистрибуције, на основу налога за обуставу електричне енергије, несумњиво је да лице које је поставило наведену пломбу може да се сматра службеним лицем, а печат који је ставило на електрично бројило службеним печатом.

(Решење Окружног суда у Београду, Кж 114/98 од 22. јануара 1998)

 

Случај 4.

У ситуацији када окривљени скине пломбе са вентила на грејним телима у свом стану, постављене од стране овлашћених радника ЈКП-а, тада је извршио кривично дело скидање и повреда службеног печата или знака из чл. 327. ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 448/07 од 3. децембра 2007, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 200/08 од 27. марта 2008)

 

Случај 5.

Пломба на електричном бројилу представља службени знак у смислу чл. 222. КЗ-а РС.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2339/85)

II

Радње извршења кривичног дела из чл. 327. КЗ-а

 

Случај 1.

Биће кривичног дела скидање и повреда службеног печата и знака из чл. 327. ст. 1. КЗ-а јесте скидање службеног печата које је службено лице поставило у циљу немогућности даљег коришћења ствари на којој је службени печат стављен.

Из образложења:

Заштитни објекат поменутог кривичног дела представља службени печат или знак, а поменуто кривично дело налази се у групи кривичних дела против државних органа, па како је у конкретном случају скинут службени печат са машина у поступку извршења, уз чињеницу да је окривљени имао јасну представу о томе зашто је печат постављен, то је правилан закључак првостепеног суда да је скидањем таквог печата остварена реализација кривичног дела које се окривљеном ставља на терет.

(Пресуда Основног суда у Чачку, К 1070/11 од 9. априла 2012, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3489/12 од 29. августа 2012)

 

Случај 2.

Радња извршења овог кривичног дела из чл. 27. ст. 1. КЗ-а не може да се одреди алтернативно, односно да је окривљени сам или преко трећег лица скинуо дистрибутивну пломбу са бројила.

(Решење Апелационог суда у Нишу, Кж 1356/12 од 8. фебруара 2013)

 

Случај 3.

Неопходан услов за постојање кривичног дела скидање и повреда службеног печата и знака јесте да је радња кривичног дела извршена од стране службеног лица.

(Решење Вишег суда у Краљеву, Кж 380/15 од 15. септембра 2015)

 

Случај 4.

Кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака представља власторучно дело и може да га изврши само лице које непосредно скине или повреди службени печат или знак.

(Решење Апелационог суда у Нишу, Кж 3595/13 од 3. фебруара 2014)

III

Кривично дело из чл. 327. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а

 

Случај 1.

Ако је окривљеном стављено на терет извршење кривичног дела, при чему је кривичноправна радња предузета неутврђеног дана у одређеном временском периоду, као време извршења кривичног дела мора да се узме дан који је најповољнији за окривљеног, а то је датум којим почиње наведени временски период. Следствено томе, протеком рока који се тражи за апсолутну застарелост кривичног гоњења наступа апсолутна застарелост на дан када започиње тај временски период, што је околност која трајно искључује кривично гоњење за то кривично дело, имајући у виду да је окривљени оглашен кривим због кривичног дела из чл. 327. ст. 1. КЗ-а, као и одредбе чл. 104. т. 6. КЗ-а.

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, Кж 133/14 од 26. маја 2014)

 

Случај 2.

Пре него што одлучи о жалбеном предлогу ОЈТ-а да се окривљеном који је извршио продужено кривично дело – повреда службеног печата и знака, уместо условне осуде изрекне казна затвора или новчана казна, Апелациони суд ће узети у обзир околности под којима је дело извршено, породичне и материјалне прилике окривљеног, као и то да ли је признао извршење кривичног дела.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 5977/10. од 9. новембра 2010)

 

Случај 3.

Када окривљени скине службени печат са улазних врата магацина, постављен од стране стечајног управника, нема места доношењу ослобађајуће пресуде применом чл. 355. т. 1. ЗКП-а у вези са чл. 8. ст. 2. КЗЈ-а, јер не може да се говори о незнатној друштвеној опасности дела због малог значаја и због незнатности или одсутности штетних последица.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 156/02 од 18. септембра 2002, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 14/03 од 30. јануара 2003)

 

Случај 4.

Могуће је продужено кривично дело скидање и повреда службеног печата и знака у ситуацији када окривљени у више наврата повреди исти службени печат, након што га је службено лице враћало.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 5977/10 од 9. новембра 2010)

IV

Кривично дело из чл. 327. КЗ-а и кривичнопроцесно право

 

Случај 1.

Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због два кривична дела скидање и повреда службеног печата и знака из чл. 327. ст. 1. КЗ-а.

Пресудом другостепеног суда преиначена је пресуда првостепеног суда тако да се окривљени, применом чл. 355. т. 1. ЗКП-а, ослобађа оптужбе да је извршио наведена кривична дела.

Пресудом највише судске инстанце усвојен је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, па се утврђује да је правоснажном пресудом другостепеног суда повређен Закон у корист окривљеног.

Другостепени суд у образложењу своје пресуде наводи да у радњама окривљеног нема елемената поменутог кривичног дела јер је првобитним оптужним предлогом стављено на терет кривично дело из чл. 159. Закона о енергетици, који је у међувремену престао да важи.

Према стању у списима предмета, имајући у виду првобитно оптужење, ОЈТ током поступка је преиначило – изменило свој оптужни акт, стављајући на терет окривљеном кривично дело из чл. 327. ст. 1. КЗ-а. У таквој ситуацији је, ако је суд утврдио да има места доношењу ослобађајуће пресуде, окривљеног могао да ослободи оптужбе за дело, односно за радње за које је оптужен, при чему је другостепени суд окривљеног и ослободио оптужбе за кривична дела за која је оптужен, али је у разлозима пресуде навео да окривљеног ослобађа оптужбе због декриминализације сасвим другог кривичног дела – чл. 159. Закона о енергетици, при чему уопште није оценио да ли у радњама окривљеног постоје елементи кривичног дела које му се ставља на терет измењеним оптужним предлогом.

(Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 111/13 од 3. октобра 2013)

 

Случај 2.

Уколико је Законом предвиђено да извршилац дела треба да се казни новчаном казном или казном затвора, па окривљени буде осуђен на казну затвора, суд је дужан да образложи зашто окривљени није осуђен на казну која је прописана као прворедна, јер ће у супротном постојати битна повреда одредаба кривичног поступка, која се састоји у томе што пресуда нема разлога о одлучним чињеницама у делу одлуке о кривичној санкцији. Иначе, окривљени је оглашен кривим због кривичног дела из чл. 327. ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 876/08 од 18. септембра 2009, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2965/10 од 5. маја 2010)

 

V

Кривично дело из чл. 327. КЗ-а и однос са другим кривичним делима

 

Случај 1.

Када је окривљени са електричног бројила скинуо пломбу, па се прикључио на електромрежу и користио електричну енергију без евидентирања преко бројила, поред кривичног дела из чл. 327. ст. 1. КЗ-а извршио је и кривично дело одузимање туђе ствари из чл. 211. ст. 1. КЗ-а у стицају, па прво кривично дело не може да се сматра фазом при извршењу другог кривичног дела.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 574/04 од 8. децембра 2006, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 104/07 од 14. марта 2007).

 

Случај 2.

Другостепени суд налази да се за сада не може узети да је у конкретном случају Кривични закон правилно примењен када је окривљени оглашен кривим да је извршио у стицају кривично дело из чл. 327. ст. 1. КЗ-а и кривично дело из чл. 159. ст. 1. Закона о енергетици.

С обзиром на то да није јасно да ли је окривљени извршио наведена кривична дела у стицају или се ради о привидном стицају, потребно је у поновном поступку дати потпуне разлоге у погледу примене Кривичног закона, као и да ли се евентуално у радњама окривљеног стичу елементи кривичног дела из чл. 159. Закона о енергетици у продуженом трајању, с обзиром на то да је поуздано утврђено да је окривљени у више наврата извршио прикључење свог домаћинства на електросистем.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 103/09 од 13. октобра 2009, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1971/10 од 26. фебруара 2010)

 

Случај 3.

Не постоји стицај кривичног дела скидање и повреда службеног печата и знака из чл. 327. ст. 1. КЗ-а и кривичног дела из чл. 159. ст. 1. Закона о енергетици, када је окривљени, да би се самовласно прикључио на електромрежу, скинуо пломбу постављену од службеног лица Електродистрибуције и извршио самовласно прикључење, већ само кривично дело из чл. 159. ст. 1. Закона о енергетици.

(Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж 1166/10 од 27. августа 2010)

 

Случај 4.

И приликом осуде на кривично дело из чл. 327. ст. 1. КЗ-а, као и у односу на сва друга кривична дела, урачунљивост извршиоца кривичног дела не може да се утврди на основу исказа сведока, већ је потребно да се обави неуропсихијатријско вештачење.

(Решење Апелационог суда у Нишу, Кж 1273/12 од 2. априла 2012)

 

Случај 5.

Када се окривљени самовласно прикључи на електросистем, уз претходно скидање печата – пломбе, онда се ради о извршењу кривичног дела из чл. 159. ст. 1. Закона о енергетици, а не о том кривичном делу у стицају, са кривичним делом скидање службеног печата и знака из чл. 327. ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Окружног суда у Суботици, Кж 184/09 од 15. априла 2009)

 

Случај 6.

Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела скидање или повреда службеног печата или знака из чл. 222. ст. 1. КЗ-а РС, а ослобођен је оптужбе, применом чл. 355. т. 1. ЗКП-а, да је извршио кривично дело самовлашће из чл. 225. ст. 1. КЗ-а РС.

Пресудом другостепеног суда жалба је одбијена као неоснована, па се пресуда првостепеног суда потврђује.

Пресудом трећестепеног суда усвојен је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, па се утврђује да је доношењем правоснажних пресуда и првостепеног и другостепеног суда повређен Закон у корист окривљеног.

Кривично дело самовлашће из чл. 225. ст. 1. КЗ-а РС врши се самовласним прибављањем свог постојећег или претпостављеног права, при чему прибављање права не значи стицање права, већ прибављање права може да постоји само уз претпоставку да је учинилац већ субјекат тог права, стварни или претпостављени, а за постојање наведеног дела битан је субјективни елемент – свест извршиоца да је већ стекао неко право, али не може да га врши, па се предузетом радњом и омогућава вршење тог права.

У конкретном случају окривљени је од момента добијања прикључка на електричну енергију стекао право коришћења електр. енергије, коју је и трошио преко бројила, чега је био свестан, односно код окривљеног је постојала свест да је већ стекао право да користи електр. енергију, али да то право не може да врши јер је од стране радника оштећеног искључен са градске електромреже због дуга за електр. енергију, па неовлашћеним прикључењем свог бројила на градску мрежу омогућава себи вршење тог права – коришћење електр. енергије.

Умишљај окривљеног посматра се као његова свест да је већ стекао неко право да користи електр. енергију, али да само то право не може да врши јер су радници оштећеног довод електр. енергије искључили на електричном бројилу, услед чега окривљени то право не може да врши, тако да предузетим радњама себи омогућава вршење тог права – прикључењем своје електричне инсталације на градску електромрежу ради коришћења електричне енергије. Његовим умишљајем обухваћени су сви елементи кривичног дела из чл. 225. ст. 1 КЗ-а РС, па у конкретном случају постоји повреда Кривичног закона у корист окривљеног.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 42/05 од 2. новембра 2005)