Скраћени приказ Закона о дуалном образовању

Закон о дуалном образовању, чији је приказ овде дат, омогућава увођење учења уз рад преко послодаваца и почиње да се примењује од школске 2019/2020. године

Скупштина Републике Србије је 8. новембра 2017. године усвојила Закон о дуалном образовању.

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 101/2017 од 10. 11. 2017. године, а примењује се од школске 2019/2020. године.

Сам Закон је конципиран у 10 одвојених целина, и то:

1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ;
2. ОСТВАРИВАЊЕ ДУАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА;
3. УГОВОРИ У ДУАЛНОМ ОБРАЗОВАЊУ;
4. РЕГИСТАР УГОВОРА;
5. ИНСТРУКТОР;
6. ОЦЕЊИВАЊЕ И ИСПИТИ У ДУАЛНОМ ОБРАЗОВАЊУ;
7. МАТЕРИЈАЛНО И ФИНАНСИЈСКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ УЧЕНИКА;
8. НАДЗОР;
9. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ;
10. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ.

У наставку ће уследити покушај да се констатује и објасни свака одредба.

Закон је иначе веома концизан, има само 41 члан, па се сматра да је тиме постигнут пун погодак у намери регулативног дефинисања огромне и комплексне материје као што је дуално образовање у Републици Србији.

На овај начин остављена је могућност Министарству просвете да преко подзаконских аката у потпуности дефинише комплексно дуално школовање, са свим захтевима које оно ставља пред Министарство.

Оваквим садржајем Закона на самом старту је дато до знања да се даља разрада дуалног школовања одвија путем подзаконских аката, а у оквирима који су зацртани у самом закону.

1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Основним одредбама је дефинисано да се одредбе Закона односе само на део средњег стручног образовања и васпитања, за образовне профиле од три односно четири године, као и на део специјалистичког образовања.

Као и у сваком закону, и у Закону о дуалном образовању посебно је дато значење одређених појмова који се у њему користе:

„Дуално школовање” је модел реализације наставе у систему средњег стручног образовања и васпитања, у којем се, кроз теоријску наставу и рад код послодавца, стичу знања, вештине и способности у складу са планом и програмом наставе.

„Послодавац” је правно лице или предузетник који испуни прописане услове за учење кроз рад ученика у дуалном образовању.

„Учење кроз рад” је процес током којег ученик стиче компетенције за рад у одређеном занимању, а све у радној околини и под вођством и надзором инструктора и координатора.

„Инструктор” је лице запослено код послодавца.

„Координатор” је лице запослено у средњој стручној школи.

„План реализације учења кроз рад” садржи опис активности, место и динамику учења кроз рад.

У Закону су дефинисани посебни принципи дуалног образовања којима су обавезни да се руководе сви учесници у поступку дуалног образовања.

Ти принципи су партнерство школе и послодавца, социјално партнерство на локалном нивоу, професионалност између ученика, послодавца и школе, етичност, осигурање квалитета, каријерно вођење и запошљивост, доступност, усклађеност с потребама послодавца и тржишта, проходност ка вишим нивоима образовања, право избора и једнаке могућности.

У посебном члану дефинисани су циљеви дуалног образовања као што су:

• обезбеђивање услова за стицање, усавршавање и развој компетенција;
• јачање конкурентности привреде Републике Србије;
• обезбеђење услова за запошљавање по завршеном образовању;
• обезбеђење услова за даље образовање;
• развијање предузимљивости, иновативности и креативности;
• обезбеђивање услова за лични, економски и општедруштвени развој;
• развијање способности за тимски рад;
• развијање свести о безбедности и здрављу на раду;
• развијање способности самовредновања и самосталног доношења одлука.

2. ОСТВАРИВАЊЕ ДУАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА

Рад на дуалном образовању остварује се преко планова и програма наставе и учења и исти се иновира сваких 5 година.

Планови и програми образовања реализују се за стручне предмете за које је предвиђено учење кроз рад.

Обим учења кроз рад износи најмање 20%, а највише 80% часова од укупног броја часова за стручне предмете.

Учење кроз рад реализује се у периоду од 8 до 20 часова, и то највише 6 односно 30 часова недељно.

Структура уписа ученика у дуалном образовању утврђује се у складу са потребама привреде и могућностима даљег школовања ученика.

Школа остварује део плана који се односи на теоријску наставу, а заједно са послодавцем остварује се део плана који се односи на учење кроз рад.

За остваривање плана и програма наставе и учења у целости је одговорна школа.

Међусобни однос школе и послодавца уређује се уговором, у складу са Законом.

Законом су дефинисани потребни услови које послодавац мора да испуни да би било омогућено извођење учења кроз рад.

Проверу испуњености ових услова врши Привредна комора Србије и послодавцу који  испуњава услове издаје потврду о испуњености услова.

Такође, Привредна комора Србије издаје решење да послодавац не испуњава услове уколико се приликом провере то утврди.

Привредна комора Србије води и редовно ажурира Регистар послодаваца за које је утврђено да испуњавају услове.

3. УГОВОРИ У ДУАЛНОМ ОБРАЗОВАЊУ

Уговор о дуалном образовању закључује се између школе и послодавца у писменој форми, најмање на период од три односно четири године, у складу са планом и програмом наставе и учења.

Законом се посебно регулише раскид уговора од стране послодавца, као и раскид уговора од стране школе, уз навођење разлога који могу довести до раскида уговора.

Законом је предвиђен уговор о учењу кроз рад који закључују послодавац и ученик, односно родитељ или други заступник ученика, у писменој форми.

Код овог уговора дефинишу се и услови под којима наступа раскид уговора од стране послодавца или ученика, односно родитеља или другог законског заступника.

4. РЕГИСТАР УГОВОРА

Закључени уговор о дуалном школовању послодавац је дужан да достави Привредној комори Србије, која је задужена да води Регистар уговора о дуалном школовању.

Регистар се објављује на званичној интернет странци Привредне коморе Србије.

5. ИНСТРУКТОР

Инструктор је лице запослено код послодавца, које, у сарадњи са координатором учења, реализује, води и надзире учење кроз рад код послодавца.

Инструктор мора да прође обуку за инструкторе коју спроводи Привредна комора Србије.

Лицу које положи испит за инструктора, Привредна комора издаје лиценцу.

Трошкове издавања лиценце и вођења Регистра о издатим лиценцама сноси Привредна комора Србије.

Трошкове обуке и полагања испита за инструктора сноси послодавац.

6. ОЦЕЊИВАЊЕ И ИСПИТИ У ДУАЛНОМ ОБРАЗОВАЊУ

Оцењивање ученика врши се у складу са планом и програмом наставе и учења, Законом и правилником којим се ближе уређује оцењивање ученика у средњем образовању и васпитању.

Завршним односно матурским испитом проверавају се стечене компетенције у складу са стандардима квалификације.

Садржина и начин спровођења завршног односно матурског испита прописани су планом и програмом наставе и учења.

Додатак дипломе ученика који је положио завршни односно матурски испит, садржи податак о обиму оствареног учења кроз рад и списак послодаваца код којих је учење кроз рад обављено.

7. МАТЕРИЈАЛНО И ФИНАНСИЈСКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ УЧЕНИКА

Ученику који обавља учење кроз рад послодавац обезбеђује:

• средства и опрему за личну заштиту на раду;
• накнаду трошкова превоза од школе до места извођења учења кроз рад и назад;
• накнаду трошкова исхране;
• осигурање за случај повреде на раду.

Ученик који обавља учење кроз рад има право на накнаду за учење кроз рад.

Накнада за учење кроз рад исплаћује се месечно, у висини од најмање 70% минималне цене рада, у складу са Законом.

Накнаду за учење кроз рад сноси послодавац.

8. НАДЗОР

Надзор над спровођењем овог закона врши Министарство надлежно за послове образовања.

Надзор који се односи на услове рада и безбедност на раду код послодавца врши министарство надлежно за послове рада.

9. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Казненим одредбама предвиђена је казна од 50.000,00 до 100.000,00 динара ако школа не обавести министарство о раскиду уговора са послодавцем.

За исти прекршај предвиђена је казна и за директора у износу од 5.000,00 до 50.000,00 динара.

За послодавца је предвиђена иста казна за следеће прекршаје:

• ако не спроводи учење уз рад, у складу са планом и програмом наставе;
• ако не обезбеди средства и опрему за личну заштиту;
• ако не обезбеди накнаду трошкова превоза;
• ако не обезбеди накнаду трошкова исхране;
• ако не обезбеди осигурање;
• ако не обезбеди накнаду за учење.

10. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Примена овог закона почиње од школске 2019/2020. године.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Закон о дуалном образовању својим садржајем у потпуности омогућава увођење учења уз рад преко послодаваца – великих компанија које могу да издрже финансијски терет, који ће представљати велику препреку за увођење дуалног школовања преко малих послодаваца, а то су првенствено предузетници.

Напред изнета констатација – да ће за велики број малих предузећа и предузетника Закон  представљати велику препреку за увођење дуалног школовања – поткрепиће се следећом кратком анализом једног од сектора средњестручног образовања.

Ако се посматра структура најчешће бираних стручних квалификација, добија се следећи процентуални приказ:

– У даљем току разматрања посматраће се стручно образовање ЕКОНОМСКЕ СТРУКЕ.

Ако би неко желео да учи кроз рад за РАЧУНОВОЂУ, најпогоднији послодавац је РАЧУНОВОДСТВЕНА АГЕНЦИЈА, код које се током рада појављују различити послови. У Републици Србији има близу 7.500 рачуноводствених агенција (2.500 правних лица и

5.000 предузетника).

Од ових 7.500 агенција, око 20% има више од 10 запослених.

За све ове агенције велики проблем је отварање новог радног места ИНСТРУКТОР и његова обука за рад.

Много боље решење је да се ИНСТРУКТОР појављује за више малих послодаваца и да је запослен у Регионалној привредној комори.

Уколико остане обавеза да код послодавца мора бити радно место ИНСТРУКТОР, велики број предузетника одустаће од учешћа у примени Закона о дуалном школовању.

– Надокнаде за које је Законом предвиђено да их сноси послодавац исплатом превоза, топлог оброка, осигурања и накнаде ученику за његов рад, представљаће непремостиву препреку за укључивање предузетника у систем дуалног школовања.

– У „СТУДИЈИ ИЗВОДЉИВОСТИ – ДУАЛНО СРЕДЊЕ СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ” ПРОФ. ДР ДИТЕРА ОЈЛЕРА, између осталог се, везано за обезбеђење одрживог финансирања, наводи:

„У начелу постоје два начина за финансирање система средњег стручног образовања. Једна могућност је јавно финансирање опредељењем новца пореских обвезника за покривање различитих расхода у оквиру система средњег стручног образовања. Друга могућност била би модел суфинансирања који би наплаћивао свима онима који имају корист од постигнућа.

Може се увести систем надокнада на националном нивоу или за привредне секторе. На пример, у Данској свако предузеће плаћа допринос фонду на основу броја запослених. Фондација управља и распоређује тај новац, који користи за плаћање трошкова похађања средње стручне школе и финансирање обуке у предузећима; осим тога, предузећима која обезбеђују места за обуку, исплаћују се субвенције.”

–  У ОБРАЗЛОЖЕЊУ КОЈЕ ЈЕ БИЛО УПУЋЕНО СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, у

једном делу стоји:

„Стратешка намера је да у дуалном образовању учествују само послодавци који имају интерес за то, односно који имају проблем са проналажењем адекватних кадрова, а у складу са тим очекује се да ће ти послодавци моћи и бити спремни да плаћају трошкове обуке и испита за инструкторе, као и да ученицима обезбеђују материјално-финансијска средства.”

Ако се прихвати ово опредељење као стратешки мото дуалног образовања, онда је велики број послодаваца скрајнут и налази се мимо дуалног система образовања. Примера ради, СТРУЧНА СРЕДЊА ЕКОНОМСКА СТРУКА је с једне стране веома дефицитарна у односу на обучен кадар са дужим стажом, а с друге стране, послодавци којима је таква обучена стручна радна снага потребна, нису финансијски јаки да поднесу терет трошкова дуалног образовања.

То значи да ће се у дуално образовање укључивати велике компаније које имају интерес за добијање јефтине радне снаге током школовања, а после школовања – за добијање квалитетног и обученог кадра, и те компаније ће сигурно имати финансијске капацитете да издрже трошкове дуалног образовања.