Закон изричито не наводи из којих би разлога чланови друштва могли одлучити о смањењу основног капитала, али приликом разматрања овог питања треба имати у виду укупност одредаба којима закон упућује на обавезно или факултативно смањење основног капитала, одредбе о ограничењу плаћања, обавези одржавања основног капитала
Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр 36/11, 99/11, у даљем тексту Закон) дефинисана као новчана вредност уписаних улога, категорија основног (регистрованог) капитала променљива је како у погледу своје структуре, тако и у погледу своје висине. Вредности које су унете као улог у друштво, у новчаном или неновчаном виду, постају власништво, односно имовина друштва којом оно даље слободно располаже. У зависности од потреба друштва ове вредности могу променити свој облик, без промене позиције основног капитала у билансима друштва (на пример, новчани део основног капитала друштво може искористити за куповину непокретности и обрнуто, непокретност чија је тржишна цена угрожена биће рентабилније продати или заменити за другу врсту непокретних или покретних ствари). Из тог разлога, а с обзиром на то да не утиче на његову вредност, промена структуре основног капитала није од значаја за трећа лица и не региструје се у регистру привредних субјеката (у ситуацијама када се као улог у друштво уноси непокретност која касније буде продата, дакле замењена за новац, није могуће извршити регистрацију промене раније унетог). С друге стране, уколико се између вредности непокретности која је унета као улог у друштво и купопродајне цене која је добијена за продату непокретност појављује позитивна или негативна разлика, она ће у билансима друштва бити прокњижена као добит или губитак, који представљају законом прописане основе услед којих ће друштво одлучити о промени вредности основног капитала.
За основни капитал не важи обавеза очувања у погледу структуре добара која га чине, али важи обавеза очувања (одржавања) у погледу његове вредности. Ипак, закон дозвољава могућност да се, у посебним случајевима, његова вредност смањи, на основу одлуке скупштине у законом прописаном поступку.
Поступак смањења основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу врши се применом одредаба чланова 314–324. Закона којима је прописано смањење основног капитала акционарских друштава, а које се сходно примењују. Смањење основног капитала увек се тиче и трећих лица, нарочито оних која имају нека потраживања према друштву, па Закон изричито прописује да се смањење основног капитала друштва врши уз примену одредаба овог Закона о заштити поверилаца, осим у случајевима када је другачије прописано.
Заштита поверилаца као правило
Заштита поверилаца уређена је одредбом члана 319. Закона која прописује обавезе друштва, с једне стране, и права поверилаца, с друге.
Одлуку о смањењу основног капитала друштва друштво је у обавези да региструје и објави у Регистру привредних субјеката у непрекидном трајању од три месеца почев од дана регистрације. На овај начин повериоци су у могућности да се информишу о планираном смањењу и да траже заштиту својих права. Поред обавезе објављивања одлуке, друштво је дужно да повериоцима који су познати друштву, а чија појединачна потраживања износе најмање 2.000.000 динара (у противвредности било које валуте) упути и писано обавештење о тој одлуци.
С друге стране, повериоци чија су потраживања, независно од датума доспећа, настала пре истека рока од 30 дана од дана објаве одлуке о смањењу основног капитала друштва, писаним путем могу тражити од друштва обезбеђење тих потраживања, све до истека периода објаве те одлуке (дакле, у року од три месеца почев од дана регистрације одлуке).
Повериоци који су тражили обезбеђење потраживања (у року од 3 месеца од дана објављивања одлуке) и који од друштва не добију обезбеђење тих потраживања у року од три месеца након истека рока за објављивање одлуке, могу тужбом против друштва пред надлежним судом тражити установљавање обезбеђења својих потраживања, под условом да докажу да је измирење њихових потраживања угрожено предметним смањењем основног капитала. Приликом одлучивања по тужби, суд ће посебно водити рачуна о томе да ли је тражено обезбеђење неопходно у циљу заштите поверилаца имајући у виду имовину друштва. Ако је имовина друштва и након смањења основног капитала довољна за намирење обавеза повериоца, суд неће одредити обезбеђење, при чему је дужан да у обзир узме све обавезе друштва, а не само обавезе према конкретном повериоцу. Рок за подношење тужбе није законом прописан, али се подразумева да се она може поднети најкасније до доспелости самог потраживања, након чега поверилац располаже тужбом за наплату потраживања.
Изузеци од правила
На смањење основног капитала друштва које нема за последицу промену нето имовине друштва не примењују се одредбе члана 319. овог Закона које се односе на заштиту поверилаца.
- Нето имовина друштва не мења се у случају смањења основног капитала којим се покривају губици друштва. Уколико је друштво по годишњим финансијским извештајима пословало с губитком, скупштина може донети одлуку да се тај губитак покрије на терет основног капитала. Овакво смањење не угрожава повериоце с обзиром на то да се вредност (у висини губитка) за који се смањује основни капитал већ не налази у имовини друштва, па повериоце из тог разлога и није потребно обавештавати о планираном смањењу. Покривање губитака из основног капитала може се вршити само ако друштво не располаже нераспоређеном добити и резервама које се могу користити за те намене и у износу који не може бити већи од износа губитака који се покривају. Уколико је друштво у финансијском извештају исказало губитке који су већи од нераспоређене добити и резерви, дужно је да их покрије најпре из ових извора, а тек након тога, део губитака који није покривен на овај начин може се покрити на терет основног капитала.
- Нето имовина не мења се ни у случају када се стварају или повећавају резерве чија је намена покривање будућих губитака друштва или повећање основног капитала из нето имовине друштва. И у овом случају однос између имовине (у оквиру које је смањена позиција основног капитала, а за исту вредност увећана позиција резерви) и обавеза друштва се није променио, па нема практичне потребе за применом одредаба о заштити поверилаца. Резервни фонд који је друштво одлучило да формира на овај начин има искључиву намену и може служити само за покривање будућих губитака или враћању назад у основни капитал кроз поступак повећања основног капитала из нето имовине друштва. Резерве формиране на овај начин не могу бити веће од 10% основног капитала.
По истом принципу, у зависности од последица које (не) настају у имовини друштва и које не угрожавају повериоце, Закон је одредбом члана 320. прописао и изузетке од обавезе примене одредаба о заштити поверилаца код поништења акција/удела у следећим случајевима:
- Када се поништавају сопствене акције/удели које је друштво бестеретно стекло и које су у потпуности уплаћене. Иако се у овом случају номинално смањује вредност основног капитала, друштво при стицању ових акција, односно удела, није вршило плаћања из имовине (те тиме умањило активу друштва), па његова имовина није тиме била умањена, нити су повериоци угрожени.
- Када се акције/удели које су у потпуности уплаћене повлаче и поништавају исплатом на терет средстава резерви које се могу користити за те намене, при чему је друштво у обавези да поштује одредбе о ограничењима плаћања. У овом случају исплате члановима друштва чије се акције, односно удели поништавају врше се из посебног фонда који је образован за те намене, а из кога се повериоци, свакако, не би могли намирити.
- Када се код акција без номиналне вредности њиховим повлачењем и поништењем истовремено повећава учешће преосталих акција у основном капиталу друштва, односно код акција с номиналном вредношћу повећава номинална вредност преосталих акција тако да не дође до смањења основног капитала друштва.
- Када се с повлачењем и поништењем акција истовремено издају нове акције у номиналној вредности повучених акција, односно рачуноводственој вредности код акција без номиналне вредности.
Последња два случаја поништења акција који представљају технику замена акција код акционарских друштава и која нису сходно примењива код друштава са ограниченом одговорношћу не утичу на вредност основног капитала, те нема ни потребе да се повериоци о овоме обавештавају.
Садржај одлуке
Одлуку о смањењу капитала доноси скупштина друштва и она се обавезно региструје у року од три месеца од дана доношења, будући да је у супротном ништава. Одлуком о смањењу основног капитала утврђују се циљ, обим и начин тог смањења, а нарочито да ли се смањење основног капитала спроводи уз примену одредаба о заштити поверилаца. Ако се смањење основног капитала врши уз примену одредаба о заштити поверилаца, одлука обавезно садржи и позив повериоцима да пријаве своја потраживања ради обезбеђења.
Начини (технике) смањења основног капитала
Основни капитал друштва може се смањити:
1) повлачењем и поништењем акција у поседу акционара;
2) поништењем сопствених акција друштва;
3) смањивањем номиналне вредности акција, односно рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности.
Законом прописани разлози смањења основног капитала
Закон изричито не наводи из којих би разлога чланови друштва могли одлучити о смањењу основног капитала, али приликом разматрања овог питања треба имати у виду укупност одредаба којима закон упућује на обавезно или факултативно смањење основног капитала, одредбе о ограничењу плаћања, обавези одржавања основног капитала, чиме се долази до закључка да друштво, ван случајева у којима је дата ова могућност (или обавеза), не би могло вршити смањење основног капитала. Овде посебно треба имати у виду одвојеност имовине чланова од имовине друштва. Чланови друштва не могу одлучити да смање основни капитал како би „вратили” оно што су уложили у друштво, чак ни у ситуацији када друштво врло добро послује и када је имовина друштва знатно већа од основног капитала. На основу уложеног они су добили удео у друштву, а улог је постао власништво друштва чија је имовина потпуно одвојена од имовине члана. Члан може слободно располагати својим уделом, али не и имовином друштва, па ни основним капиталом, као делом те имовине.
Смањења основног капитала и његову регистрацију могуће је извршити само из следећих разлога:
- Смањење основног капитала ради покрића губитака
- Смањење основног капитала ради претварања у резерве
Закон је посебно издвојио могућност покривања губитака и формирања резервног фонда из основног капитала, уз поштовање прописаних услова, о којима је било речи код изузетака од примене одредбе о заштити поверилаца.
- Смањење основног капитала услед поништаја сопственог удела
Сопственим уделом, према члану 157. Закона, сматра се удео или део удела који друштво стекне од свог члана и то у законом прописаним случајевима. Без обзира на основ стицања сопственог удела, друштво тим уделом може располагати. Законом није прописан рок у коме друштво мора одлучити о даљој судбини сопственог удела, али се, свакако, поставља питање сврсисходности одуговлачења при држању сопственог удела, с обзиром на то да друштво по основу сопствених удела нема право гласа, нити се ти удели рачунају у кворум скупштине, нити сопствени удео даје право на учешће у добити. Располагање сопственим уделом уређено је одредбом члана 159. Закона, према којој друштво може сопствени удео расподелити члановима сразмерно учешћу њихових удела у основном капиталу, пренети члану друштва или трећем лицу уз накнаду или поништити, када је у обавези да спроведе поступак смањења основног капитала. У прва два случаја не долази до смањења основног капитала, већ само до промене власништва удела (уместо у власништву друштва, некада сопствени удео сада је у власништву члана/чланова или трећег лица). У случају поништаја сопственог удела, поступак смањења основног капитала спроводи се уз примену одредбе о заштити поверилаца, осим у случају када је друштво од свог члана стекло сопствени удео бестеретним правним послом (на пример, у ситуацији када члан удео или део удела поклони друштву) када се примењује изузетак од обавезе примене одредаба о заштити поверилаца, прописан одредбом члана 320. ст. 2. Закона, о чему је претходно било речи.
- Смањење основног капитала повлачењем и поништајем удела
Одредбом члана 155. Закона прописано је да скупштина друштва може одлучити да повуче и поништи удео члана у случајевима и на начин предвиђен оснивачким актом који је важио на дан када је члан друштва чији се удео повлачи и поништава стекао тај удео или ако је изменама оснивачког акта за који је гласао тај члан друштва то било предвиђено као могућност. Приликом повлачења и поништаја удела спроводи се поступак смањења основног капитала друштва, а члану чији се удео поништава исплаћује се накнада за удео. Дакле, чланови друштва могу оснивачким актом прописати околности и разлоге услед којих је могуће поништити удео у поседу члана и по наступању тих разлога донети одлуку о повлачењу и поништају удела члана и ван његове воље. Последица повлачења и поништаја удела у поседу члана је иступање члана из друштва и смањење основног капитала за вредност поништеног удела. О планираном смањењу основног капитала повериоци се не обавештавају уколико је исплата накнаде за удео извршена на терет средстава резерви које се могу користити за те намене.
- Смањење основног капитала услед иступања и искључења члана
Последица иступања члана (без потраживања накнаде за свој удео или уз захтев за накнаду вредности свог удела у ком случају је потребно да постоје оправдани разлози за његово иступање) и искључења члана, а у складу са одредбама чл. 187–197. Закона, јесте стицање сопственог удела. Стеченим сопственим уделом друштво може располагати, расподелити га члановима друштва, отуђити или поништити. Уколико се скупштина друштва одлучи за поништај тако стеченог удела, долази до смањења основног капитала. О планираном смањењу основног капитала и поништају сопственог удела стеченог по овом основу повериоци се увек обавештавају, чак и у случају иступања члана без потраживања накнаде вредности свог удела. До оваквог закључка долази се логичким тумачењем одредбе члана 157. Закона која јасно разликује бестеретни правни посао као могући основ за стицање сопственог удела од иступања члана друштва као основа, те се тако бестеретним стицањем (као разлогом за искључење обавезе примене одредбе о заштити поверилаца у смислу одредбе члана 320. Закона) не може сматрати стицање од члана по основу иступања, чак и онда када друштво није члану дало накнаду за уступљени удео.
- Смањење основног капитала ради ослобађања чланова од обавезе уноса/уплате уписаног улога
Одредбом члана 46. ст. 3. Закона прописано је да друштво може одлучити да ослободи чланове обавезе уноса уписаног улога у поступку смањења капитала уз примену одредбе члана 319. о заштити поверилаца. С обзиром на то да вредност основног капитала чини збир уписаних, а не унетих улога, неопходно је спровести поступак смањења капитала за вредност улога који нису унети (иако, суштински, улози још увек нису у поседу друштва, друштво као део свог основног капитала држи потраживање на извршење обавезе уноса улога које је једнаке вредности као и уписани улог), уколико скупштина друштва одлучи да ослободи чланове преузете обавезе на унос улога.
- Смањење основног капитала услед статусне промене издвајања
Последица статусне промене издвајања (уз припајање или оснивање) јесте и смањење основног капитала друштва дељеника. У случају смањења основног капитала из овог разлога, друштво не доноси посебну одлуку о смањењу, већ је она садржана у Плану поделе друштва преносиоца – дељеника. Регистрација смањења основног капитала спроводи се истовремено с регистрацијом саме статусне промене, без примене одредбе члана 319. Закона, с обзиром на то да су повериоци друштва дељеника заштићени одредбама чланова 509–514. Закона, а пошто су претходно обавештени о предстојећој статусној промени (објављивањем Плана поделе на интернет страни Агенције за привредне регистре у складу са одредбом члана 495. ст. 1. и лично у случајевима прописаним одредбом члана 497. Закона).
Регистрација смањења основног капитала у Регистру привредних друштава
Основни капитал друштва сматра се смањеним даном регистрације смањења основног капитала.
Поступак регистрације смањења основног капитала у Регистру привредних субјеката није условљен правном формом друштва које захтева регистрацију смањења капитала, већ податком да ли се смањење спроводи уз примену одредаба о заштити поверилаца или, изузетно, без примене ових одредаба.
Уколико се поступак спроводи уз примену одредаба о заштити поверилаца, Регистру привредних субјеката се најпре доставља регистрациона пријава за регистрацију и објаву одлуке о смањењу основног капитала (састоји се из обавезног дела пријаве Регистрациона пријава промене података – обавезни подаци и додатка број 29. Регистрација и објава документа), као и доказ о уплати накнаде за објављивање документа у износу од 700 динара.
Након спроведеног поступка смањења, друштво са ограниченом одговорношћу Регистру привредних субјеката доставља регистрациону пријаву смањења основног капитала (састоји се из обавезног дела пријаве промене Регистрациона пријава промене података – обавезни подаци и додатка број 16. Смањење капитала), доказ о уплати накнаде у износу од 2.500 динара, као и изјаву надлежног органа друштва да су сва потраживања поверилаца обезбеђена, односно измирена, односно да ти повериоци у прописаном року нису поднели тужбу надлежном суду, односно доказ да је суд одбио да се наложи установљавање обезбеђења потраживања.
Уз пријаву смањења основног капитала које се врши уз заштиту поверилаца, друштво са ограниченом одговорношћу доставља регистру изјаву надлежног органа друштва да су сва потраживања поверилаца обезбеђена односно измирена, односно да ти повериоци у прописаном року нису поднели тужбу надлежном суду, односно доказ да је суд одбио да се наложи установљавање обезбеђења потраживања. Ово практично значи да се смањење основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу може захтевати најраније по протоку рока од 3 месеца од дана објављивања одлуке о смањењу и то у случају да су сва потраживања поверилаца измирена односно обезбеђена или да није било поверилаца који су захтевали обезбеђење потраживања. С друге стране, уколико сва потраживања нису измирена или обезбеђена у складу са захтевом поверилаца, регистрација смањења основног капитала се не би могла спровести пре истека рока од 6 месеци с обзиром на то да повериоци могу у том року покренути поступак пред судом за установљавање обезбеђења потраживања.
Уколико се поступак спроводи без примене одредаба о заштити поверилаца, Регистру привредних субјеката се подноси регистрациона пријава смањења основног капитала и накнада у износу од 2.500 динара. Истовремено с регистрацијом самог смањења основног капитала, објављује се и одлука о смањењу основног капитала.
Поступак регистрације истовременог смањења и повећања основног капитала спроводи се у складу са основима по којима се врши повећање, односно смањење, у једном или два корака, а регистрациона пријава смањења и повећања основног капитала може се преузети на интернет страни Агенције за привредне регистре (састоји се из обавезног дела пријаве промене Регистрациона пријава промене података – обавезни подаци и додатка број 17. Истовремено и смањење капитала).
[signoff]
Изузете категорије поверилаца
Закон, ипак, искључује одређене категорије поверилаца из права на обезбеђење потраживања.
Повериоци чија су потраживања настала по истеку рока од 30 дана од дана објаве одлуке о смањењу основног капитала не могу захтевати обезбеђење потраживања. Законодавац у овом случају очигледно полази од претпоставке да је поверилац био у могућности да се информише о планираном смањењу увидом у податке које пружа Агенција за привредне регистре (објављену одлуку о смањењу) пре ступања у облигациони однос из кога је настало потраживање, те да његов пристанак на конституисање тог односа упућује на недостатак потребе за посебном заштитом.
Обезбеђење потраживања не могу тражити ни они повериоци који испуњавају услов у погледу времена настанка потраживања уколико су:
– повериоци чија потраживања спадају у први или други исплатни ред у смислу закона којим се уређује стечај (с обзиром на то да су већ обезбеђени првенством у редоследу намирења у случају инсолвентности друштва);
– повериоци чије је потраживање већ обезбеђено.
[/signoff]
[signoff]
Кад је време за исплате?
Одредбом члана 319. ст. 7. Закона прописано је да у случају смањења основног капитала друштво може вршити плаћања акционарима тек по истеку рока од 30 дана од дана регистрације смањења основног капитала у складу са законом о регистрацији. Ово практично значи да друштво не може вршити исплате члановима (на пример, исплату накнаде за удео у случају иступања члана из оправданих разлога или исплату дивиденде) још 30 дана након регистрације самог смањења капитала (дакле након протока рока од 3, односно 6 месеци, од дана објављивања одлуке о смањењу). Уколико би се исплате по овом основу ипак вршиле пре овог рока, за такву недопуштену исплату одговорно је лице по чијем налогу је вршена исплата, али солидарно и члан друштва који је примио исплату и који би био дужан да врати примљено.
[/signoff]
[signoff]
Истовремено смањење и повећање капитала
Друштво може донети одлуку којом се истовремено основни капитал друштва смањује по једном основу и повећава по другом основу. У случају истовременог смањења и повећања основног капитала примењују се истовремено одредбе овог Закона о смањењу и повећању основног капитала друштва. Ово практично значи да би у случајевима када смањење основног капитала спроводи друштво са ограниченом одговорношћу уз примену одредаба о заштити поверилаца (на пример, поништајем сопственог удела) и истовремено повећава капитал новим улогом, друштво било у обавези да предметну регистрацију спроведе у два корака, иако је регистрација повећања основног капитала код друштава са ограниченом одговорношћу једностепена. У првом кораку се објављује одлука о смањењу и повећању капитала, а у другом кораку се региструје само повећање капитала.
Одлука о смањењу основног капитала друштва испод минималног основног капитала може се донети само под условом да се истовремено спроведе и повећање основног капитала, тако да као резултат тог смањења и повећања основни капитал друштва буде најмање једнак минималном износу основног капитала.
[/signoff]