У поступцима јавних набавки интелектуалне својине, једнако се мора поштовати начело поступка јавне набавке које се односи на начело обезбеђивања конкуренције, као и начело једнакости понуђача, па је наручилац дужан да у свим фазама поступка обезбеди једнак положај свим понуђачима, са специфичношћу која се односи на посебна знања, искуства и вештине које имају носиоци интелектуалних креација
Као оригинална креација људског духа, интeлeктуaлнa свojинa је неодвојива од појединца. Препозната као својина, апсолутно право (erga omnes), она пoдстичe људскo ствaрaлaштвo, пoмeрa грaницe нaукe, подстиче стални развој тeхнoлoгиje и oбoгaћуjе свeт књижeвнoсти, музике, покрета, записа, умeтнoсти као такве. Центар интелектуалне својине јесте појединац (или група), у својству аутора, односно ствараоца/носиоца права, над интелектуалном креацијом.
Сâм пojaм интeлeктуaлнe свojинe oзнaчaвa пoсeбнa, спeцифичнa, прaвa кoja имajу aутoри, прoнaлaзaчи и oстaли нoсиoци прaвa интeлeктуaлнe свojине у виду скупа апсолутних oвлaшћeња кoje прaвни пoрeдaк једне зeмљe (уз законом прописана ограничења) признaje нoсиoцу прaвa интeлeктуaлнe свojинe.
Врста oвлaшћeњa и нaчин нa кojи сe она oствaруjу зaвисе oд предмета и врсте интелектуалне креације кojу штитимo. Захваљујући раном „дијагностиковањуˮ значаја интелектуалне својине, пoдручje интeлeктуaлнe свojинe jeднa je oд рeтких грaнa прaвa кoja уживa висoк стeпeн усaглaшeнoсти у вeћини прaвних систeмa – националних законодавстава у односу на међународне конвенције и стандарде у овој области.
Интeлeктуaлнa свojинa oзнaчaвa прaвa кoja сe oднoсe нa најшири спектар књижeвних, умeтничких и нaучних дeлa, интeрпрeтaциje, трајне аудио-визуелне дигиталне записе, рачунарске програме и базе података, прoнaлaскe у свим oблaстимa људскe aктивнoсти, нaучнa oткрићa, индустриjскe узoркe (дизајн), мoдeлe, фaбричкe, тргoвaчкe и услужнe жигoвe, кao и тргoвaчкa имeнa и тргoвaчкe нaзивe, топографије интегрисаних кола, зaштиту oд нeлojaлнe конкуренције и свa другa прaвa у вeзи сa интeлeктуaлном aктивнoшћу у индустриjскoj, нaучнoj, књижeвнoj и умeтничкoj oблaсти.
Јавне набавке добара, услуга и радова који чине интелектуалну својину
Наручилац, у смислу Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РСˮ, бр. 124/12, 14/14 и 14/15, у даљем тексту: ЗЈН), а који је дужан да примењује овај закон, препознат је као:
– корисник буџетских средстава у смислу Закона о буџетском систему („Сл. глaсник РСˮ, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13 и 142/14);
– правно лице основано у циљу обављања делатности које су у општем интересу, уколико је испуњен неки од следећих услова: да се више од 50% финансира из средстава наручиоца; да надзор над радом тог правног лица врши наручилац; да више од половине чланова органа управљања тог правног лица чине представници наручиоца;
– јавно предузеће, као прeдузeћe кoje oбaвљa дeлaтнoст oд oпштeг интeрeсa, a кoje oснивa Рeпубликa Србиja, aутoнoмнa пoкрajинa или jeдиницa лoкaлнe сaмoупрaвe, на које се односе одредбе Закона о јавним предузећима („Сл. глaсник РСˮ, бр. 119/12, 116/13 – aутeнтичнo тумaчeњe и 44/14 – др. зaкoн).
На основу ЗЈН-а, понуђач је лице које у поступку јавне набавке понуди добра, пружање услуга или извођење радова.
Понуђач у поступку јавне набавке надаље мора доказати:
1) да је регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући регистар;
2) да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела;
3) да му није изречена мера забране обављања делатности, која је на снази у време објављивања, односно слања позива за подношење понуда;
4) да је измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складу с прописима Републике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији;
5) да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом.
Наручилац је дужан да од понуђача или кандидата захтева да при састављању својих понуда изричито наведу да су поштовали обавезе које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, као и да понуђач гарантује да је ималац права интелектуалне својине.
Код добара интелектуалне својине, посебно ауторског и сродних права – аутори су увек физичка лица, појединци или група аутора, коаутора, књижевних, научних, уметничких дела која чине:
(1) писaнa дeлa (књигe, брoшурe, члaнци, прeвoди, рaчунaрски прoгрaми, у билo кojeм oблику њихoвoг изрaжaвaњa, укључуjући и припрeмни мaтeриjaл зa њихoву изрaду и др.);
(2) гoвoрнa дeлa (прeдaвaњa, гoвoри, бeсeдe и др.);
(3) дрaмскa, дрaмскo-музичкa, кoрeoгрaфскa и пaнтoмимскa дeлa, кao и дeлa кoja пoтичу из фoлклoрa;
(4) музичкa дeлa, с рeчимa или бeз њих;
(5) филмскa дeлa (кинeмaтoгрaфскa и тeлeвизиjскa дeлa);
(6) дeлa ликoвнe умeтнoсти (сликe, цртeжи, скицe, грaфикe, скулптурe и др.);
(7) дeлa aрхитeктурe, примeњeнe умeтнoсти и индустриjскoг oбликoвaњa;
(8) кaртoгрaфскa дeлa (гeoгрaфскe и тoпoгрaфскe кaртe);
(9) плaнoви, скицe, мaкeтe и фoтoгрaфиje;
(10) пoзoришнa рeжиja.
Из угла ЗЈН-а, специфичност чини околност да се као аутори увек, и бeз изузeткa, јављају појединци или групе физичких лица, а никада привредна друштва, односно ретко регистровани предузетници. Привредна друштва, удружења, задужбине, легати, могу бити само заступници аутора и/или носиоци ауторских права, на основу овлашћења/пуномоћја или располагања имовинским правима аутора за живота или post mortem actoris.
Срoднa прaвa, зa рaзлику oд aутoрских, мoгу бити рeзултaт чинидбe физичкoг, aли и прaвнoг лицa, и у њих спaдajу: прaвo интeрпрeтaтoрa; прaвo прoизвoђaчa eмисиje; прaвo прoизвoђaчa фoнoгрaмa, oднoснo видeoгрaмa; прaвo прoизвoђaчa бaзe пoдaтaкa; прaвo првoг издaвaчa слoбoднoг дeлa и прaвo издaвaчa штaмпaних дeлa нa пoсeбну нaкнaду, у свeму у склaду сa oдрeдбaмa из Зaкoнa o aутoрскoм и срoдним прaвимa („Сл. глaсник РСˮ, бр. 104/09, 99/11 и 119/12).
Свa пoбрojaнa ауторска дела, као и нeпoбрojaне aутoрске фoрме и прeдмeти срoдних прaвa, мoгу бити прeдмeт у пoступку јавне набавке, у склaду и пo прaвилимa кoja прoписуje ЗJН, у набавци добара, услуга и радова, укључујући и добра која су део интелектуалне својине – индустријска својина: патент; жигови; дизајн; ознаке географског порекла и топографије полупроводничких производа.
Јавна набавка је набавка добара, услуга или радова од наручиоца, на начин и под условима прописаним ЗЈН-ом.
Уговор о јавној набавци је теретни уговор закључен у писаној или електронској форми између наручиоца и понуђача у складу са спроведеним поступком јавне набавке, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова.
Предмет уговора о јавној набавци из домена интелектуалне својине, веома често је:
– израда студија, анализа, пројектне документације, архитектонских решења, ентеријерских решења;
– дизајн у свим формама (од дизајна намештаја до дизајна аутомобила, новчаница, веб страница; прелома часописа; рекламног материјала);
– израда слогана, маркетинг кампања, графизма и вербализма знака као ознаке у промету робе и услуга;
– дизајн логотипа у пословању, новинарске услуге за потребе интерних и специјализованих часописа, услуге односа с јавношћу, писање извештаја за медије;
– израда патентне документације, израда документације везане за географске ознаке порекла, топографије интегрисаних кола;
– израда монографија, чланака, наменских рачунарских програма за потребе наручиоца, веб сајтова, телевизијских и радијских емисија, издаваштва, публицистике, дневне и периодичне штампе;
– израда наменских база података, производња емисије, видео/аудио материјала о пословању, презентација, промоција;
– услуге превођења, посебних аутсорсованих знања, вештина, производа и искустава из домена интелектуалне својине, а за потребе наручиоца;
– сва остала роба, услуге и добра квалификована као интелектуална својина, која представљају out source потребу наручиоца, уз обавезу спровођења поступка јавних набавки.
Како се квалификују понуде у поступку јавних набавки добара, услуга и радова који чине интелектуалну својину?
У поступцима јавних набавки интелектуалне својине, једнако се мора поштовати начело поступка јавне набавке које се односи на начело обезбеђивања конкуренције – наручилац је дужан да у поступку јавне набавке омогући што је могуће већу конкуренцију, односно начело једнакости понуђача – наручилац је дужан да у свим фазама поступка јавне набавке обезбеди једнак положај свим понуђачима, са специфичношћу која се односи на посебна знања, искуства и вештине које имају носиоци интелектуалних креација / својине, а која се не могу сматрати рестрикцијом услова и поступка јавне набавке (на пример, посебне физичке, гласовне, телесне, уметничке предиспозиције које пружалац интелектуалне услуге мора да има, а које чак не представљају ни посебне услове у датој јавној набавци).
Јавне набавке које за предмет имају интелектуалну престацију / радове, робу, услуге, најчешће се спроводе у отвореном поступку у којем сва заинтересована лица могу поднети понуду. Специфичност јавне набавке која за предмет има одређен аспект интелектуалне својине (зависно искључиво од предмета јавне набавке), спроводи се као конкурс за дизајн, поступак који наручилац примењује ради добијања дизајна или пројекта најчешће у области урбанистичког планирања, архитектуре и грађевинарства, инжењерства или информатике, при чему избор дизајна врши унапред образован жири, након спроведеног такмичења.
У поступцима јавне набавке услуга, може се догодити још једна специфичност која се односи на посебно право, тачније право на основу којег одређена лица могу обављати одређену делатност на одређеном географском подручју, а које је додељено или произлази из закона, посебног прописа или појединачног акта, односно уговора или споразума, који је донела, односно закључила Република Србија, територијална аутономија или локална самоуправа. Посебна права постоје у случају када је одређени субјекат носилац права на патент, жиг, географску ознаку порекла и сл. и када у пружању одређених интелектуалних услуга везаних за право на којима је искључиви носилац права коришћења и располагања, чини јединог субјекта који овим правом може располагати (на пример, носилац прва на географску ознаку: Champagne, Његушки пршут; жиг: Siemens, BMW, Bosch; дизајн: IKEA намештај и др.)
Конкурс за дизајн као поступак јавне набавке интелектуалне својине – дизајна, плана и пројекта
Наручилац спроводи конкурс за дизајн у областима урбанистичког планирања, архитектуре, грађевинарства, инжењерства и информатике, примењујући правила отвореног или рестриктивног поступка (осим ако ЗЈН-ом није другачије одређено).
Наручилац објављује позив за учешће на конкурсу за дизајн, на начин предвиђен за објављивање огласа о јавној набавци, а право на учешће на конкурсу не може бити ограничено на одређено географско подручје или део тог подручја; нити на основу захтева да учесници могу бити искључиво правна или физичка лица.
Конкурс за дизајн може бити организован као поступак који претходи додели уговора о јавним услугама или као поступак у којем се исплаћују награде учесницима.
У случају јавне набавке интелектуалне услуге, процењена вредност јавне набавке заснива се на процењеној вредности јавне набавке услуга, укључујући и могуће награде, односно накнаде учесницима.
У случају јавне набавке где се исплаћују награде учесницима конкурса, процењена вредност јавне набавке заснива се на укупном износу награда, односно накнада учесницима, укључујући и процењену вредност уговора о јавној набавци услуга који се може накнадно доделити у преговарачком поступку, ако наручилац у позиву за учешће на конкурсу није искључио такву могућност.
Дизајн, план или пројекат бира независни жири, а чланови жирија могу бити само физичка лица која нису у сукобу интереса по ЗЈН-у. Ако наручилац од учесника на конкурсу захтева посебне професионалне квалификације или искуство, најмање једна трећина чланова жирија мора имати најмање једнаке квалификације, односно искуство. Жири је самосталан у одлучивању и разматра анонимне дизајне, планове и пројекте искључиво на основу критеријума одређених у позиву за учешће и конкурсној документацији.
Жири саставља извештај о оцени дизајна, плана или пројекта, који потписују сви чланови жирија. Анонимност се мора поштовати до доношења одлуке жирија, односно састављања извештаја. По спроведеном поступку, наручилац објављује обавештење о резултатима конкурса у складу са ЗJН-ом.
Дакле, специфичност конкурса као поступка јавне набавке интелектуалног добра или услуге, јесте у формирању жирија квалификованог за исте услуге, односно, посебних услова – критеријума који су разрађени у позиву за учешће на конкурсу, односно конкурсној документацији. Посебне професионалне квалификације, у зависности од природе и предмета јавне набавке, могу у области интелектуалне својине бити на граници рестриктивних, али се у највећем броју случајева не могу тумачити као рестриктивне, већ опредељујуће за додељивање уговора о јавној набавци, а у вези с конкретним интелектуалним добром, услугом или престацијом. Ови посебни услови за пријаву на конкурс не могу се сматрати као класични додатни услови у поступку јавне набавке (где наручилац у конкурсној документацији одређује додатне услове за учешће у поступку јавне набавке у погледу финансијског, пословног, техничког и кадровског капацитета увек када је то потребно имајући у виду предмет јавне набавке).
Огласи у поступку јавне набавке путем конкурса за дизајн су:
1) позив за учешће на конкурсу за дизајн који садржи: назив, адресу и интернет страницу наручиоца; врсту наручиоца; опис и захтев у вези с дизајном, односно пројектом; начин и рок за предају дизајна, односно пројекта; посебне напомене ако је учешће резервисано за одређену професију; критеријум за оцену дизајна, односно пројекта; имена чланова жирија; да ли одлука жирија обавезује наручиоца; ако се додељују, број и вредност награда; да ли ће с победником бити закључен уговор; рок за доношење одлуке наручиоца; лице за контакт, и
2) обавештење о резултатима конкурса које садржи: назив, адресу и интернет страницу наручиоца; врсту наручиоца; опис и захтев у вези с пројектом, односно дизајном; укупан број учесника; број иностраних учесника; победника конкурса; награде.
Огласи о јавној набавци објављују се на Порталу јавних набавки и на интернет страници наручиоца. Наручилац може да објави позив за подношење понуда или пријава и у неком специјализованом листу према предмету конкретне јавне набавке, што је често случај кад је предмет јавне набавке интелектуална својина.
Како се примењује критеријум најниже понуђене цене као критеријум најповољније понуде, односно да ли се може применити у набавци добара, услуга и радова која чине интелектуалну својину?
Процењена вредност јавне набавке обухвата укупан плативи износ понуђачу и мора бити заснована на спроведеном испитивању, истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета и других релевантних параметара у циљу да буде валидна у време покретања поступка.
Процена вредности интелектуалног добра, односно нечије интелектуалне својине и интелектуалног капитала, често је веома тешко одредива, јер не постоје стандардни модели за њено одређивање. Наиме, интелектуална својина и њена вредност често зависе од веома специфичних параметара који је формирају. На пример:
1) да ли је реч о добру, услузи или радовима који су предмет јавне набавке, а при чему је битан бренд (жиг) понуђача који гарантује квалитет пружене услуге/добра/радова, препознатљивост на домаћем и светском тржишту и сл. Јасно је да вредност јавне набавке не може бити иста ако се ангажује дизајнер намештаја локално развијеног бренда или се инсистира на квалитету и препознатљивости међународно признатог бренда. Оваквих примера у интелектуалној својини има много, и готово да су правило, а не изузетак.
2) да ли је реч о добру, услузи или радовима који су предмет јавне набавке, а при чему је у конкурсној документацији основ за пружање услуге неко признато право интелектуалне својине, које је вредновано на основу параметара за вредновање интелектуалног капитала и који битно опредељује цену услуге, односно робе и добара (набавка софтверског пакета Windows, светски признатог носиоца права, или пак неког мање познатог и реномираног софтверског пословног пакета) и др.
При израчунавању процењене вредности јавне набавке услуга, наручилац мора у вредност услуге да урачуна и све трошкове у вези са услугом које ће имати понуђач (за дизајн, архитектонске услуге, просторно планирање и сл. – накнаду или провизију).
При одређивању процењене вредности јавне набавке радова наручилац у вредност радова укључује и вредност свих добара и услуга који су неопходни за извршење уговора о јавној набавци радова, где је наручилац дужан да поред процењене вредности у одлуци о покретању поступка посебно наведе вредност материјала, добара и услуга које сâм обезбеђује. То је још једна специфичност код јавних набавки интелектуалних добара, где врста нарученог дела (најчешће ауторског), битно утиче на признате и нормиране трошкове аутора, односно понуђача, у односу на укупне трошкове у материјалу који се јављају. На пример, није иста јавна набавка у виду конкурса за дизајн зелене површине и за дизајн тродимензионалних дела – скулптуре у камену на зеленој површини и др.
Конкурсна документација у јавној набавци у којој се јавља интелектуална својина, има дисклејмер којим наручилац наводи да накнаду за коришћење патената, као и одговорност за повреду заштићених права интелектуалне својине трећих лица, сноси понуђач.
Веома често се (баш као и у примеру уговора који прати овај чланак), као понуђач у јавној набавци која за предмет има добро, услугу или радове из домена интелектуалне својине, јављају удружења аутора/стваралаца (у ЗЈН препознати као задруге у заједничкој понуди). Наиме, ауторска удружења наступају самостално, али за име и рачун групе понуђача интелектуалних услуга које заступају на основу посебног пуномоћја/чланства или овлашћења. Наручилац може да тражи од агенције, као заступника својих чланова (форма групе понуђача), да у понудама наведу имена и одговарајуће професионалне квалификације лица која ће бити одговорна за извршење уговора, и то је код ауторских уговора увек случај (наводе се имена, квалификације, посебна знања даваоца интелектуалне услуге или престације, као обавезан списак уговора с носиоцем понуде).
На самом крају, наводимо и преглед неких од услуга/добара из домена интелектуалне својине које ЗЈН препознаје и које су учестале у поступцима јавних набавки:
– рачунарске и друге везане услуге;
– услуге истраживања и развоја;
– услуге менаџментског консалтинга и друге везане услуге;
– архитектонске услуге;
– инжењерске услуге;
– услуге урбанистичког планирања и пејзажне архитектуре;
– услуге техничког тестирања и анализа;
– услуге енергетског прегледа и енергетске услуге;
– рекламне услуге;
– издавачке и штампарске услуге на хонорарној или уговорној основи;
– услуге у областима рекреације, културе и спорта.
[signoff]
Порекло појма
Израз intellectual property први пут сe спoмињe у сaчувaнoj прeсуди oкружнoг судa aмeричкe сaвeзнe држaвe Масачусетс из 1845. гoдинe. Ова прeсудa сe смaтрa првим писaним извoрoм кojи сaдржи тeрмин интeлeктуaлнe свojинe. У европској прaвнoj тeoриjи – литeрaтури Фрaнцускe, 1846. гoдинe изрaз propriété intellectuelle, први пут је упoтрeбиo Алфред Нион у свoм дeлу Droits Civils Des Auteurs, Artistes Et Inventeurs („Грађанска права аутора, уметника и проналазачаˮ).
[/signoff]
[blockquote]
ПРИМЕР:
Уговор о јавној набавци out source интелектуалне услуге:
1) јавног предузећа за сопствене потребе;
2) ауторских студија стручних известилаца;
3) на основу овлашћења за заступање/пуномоћја које појединачни аутори дају свом струковном удружењу, које, у својству Понудиоца, закључује уговор о јавној набавци с Наручиоцем, како следи:
УГОВОР
Закључен, између:
- ______ (у даљем тексту: Наручилац) које заступа __________, с једне стране
и
- Удружења _____________ (у даљем тексту: Извршилац), које заступа ___________, с друге стране.
Члан 1.
Уговорне стране сагласно констатују:
– да је Наручилац спровео отворени поступак јавне набавке, сагласно члану 32. Закона о јавним набавкама, за јавну набавку услуга, број __/__/ (ознака организационе целине за чију потребу се расписује набавка);
– да је позив за подношење понуда у вези с предметном јавном набавком објављен на Порталу јавних набавки дана _________. године;
– да Понуда Извршиоца у отвореном поступку, која је заведена код Наручиоца, под бројем ____ од _________. године, у потпуности одговара захтеву Наручиоца из позива за подношење понуда и конкурсној документацији;
– да је Наручилац, на основу Понуде Извршиоца и Одлуке о додели уговора, изабрао Извршиоца за реализацију услуга: „Услуге стручних известилаца за потребе рада органа управљања Наручиоцаˮ.
Члан 2.
Предмет овог уговора је регулисање међусобних права и обавеза између Наручиоца и Извршиоца у вези са ангажовањем и посредовањем у исплати ауторских хонорара стручним известиоцима (сарадницима, експертима или специјалистима из појединих области) који учествују у раду органа Наручиоца.
У складу с позитивним прописима и успостављеним међусобним облигационим односима, Извршилац је заступник аутора, на основу чега и врши исплате свих ауторских хонорара ауторима који преносе право коришћења својих ауторских дела на Наручиоца.
Члан 3.
Ауторским делима из члана 1. овог уговора сматрају се писана дела – публицистичка, научна, стручна, књижевна и слична дела, дела ликовне уметности, фотографије, редакцијска дела, преводи, лектуре и друге прераде ауторских дела, стрипови, укрштенице и остала ауторска дела у складу са чланом 2. Закона о ауторском и сродним правима.
Члан 4.
Тело Наручиоца је стручно тело Директора које разматра елаборате, студије, инвестиционе програме и пројекте од интереса за рад и развој Наручиоца.
Председник тела именује стручне известиоце и чланове.
За стручне известиоце именују се експерти или специјалисти из појединих области.
Стручни известилац подноси свој писмени извештај секретару Савета у одређеном року.
Писмени извештај стручног известиоца треба да буде достављен свим члановима Савета благовремено, тј. најмање _________ дана пре заказане седнице стручног тела Наручиоца.
Извештај стручног известиоца треба да садржи:
– садржај, кратак опис и основне поставке у елаборату, студији, инвестиционом програму, односно пројекту с битним финансијским и осталим показатељима;
– стручно мишљење о основним проблемима и битне примедбе на усвојене поставке;
– све остале мање и веће примедбе и питања техничког, економског и финансијског карактера;
– своје предлоге и закључке.
Члан 5.
Наручилац и Извршилац су се сагласили да Наручилац доставља Извршиоцу спискове ангажованих стручних известилаца за конкретне седнице стручног тела Наручиоца, на основу којих ће се између Наручиоца и Извршиоца и ангажованих стручних известилаца закључивати појединачни ауторски уговори, а на основу којих се врши исплата ауторских хонорара за услуге из члана 2. овог уговора.
Спискови ангажованих стручних известилаца садржаће следеће податке:
– име и презиме стручног известиоца, његову адресу и назнаку општине становања,
– лични број грађана (ЈМБГ из личне карте),
– врсту услуге стручног известиоца, односно ауторског дела,
– број текућег рачуна аутора и назив банке код које је отворен,
– врста пензионог, здравственог и социјалног осигурања аутора и назив институције преко које се остварује, и
– нето износ ауторског хонорара.
Спискове ће потписати и оверити Наручилац.
Члан 6.
На основу списка ангажованих стручних известилаца из претходног члана, по одржаној седници стручног тела Наручиоца, Извршилац доставља рачун Наручиоцу који се обавезује да најкасније у року од _____ дана, од дана пријема рачуна уплати одговарајући износ Извршиоцу, налогом за пренос преко текућег рачуна Извршиоца, број _____код банке__________.
Плаћање по рачуну достављеном за стране ауторе који је изражен у еврима, врши се, такође, у динарима по званичном средњем девизном курсу Народне банке Србије на дан уплате.
Рачун садржи следеће податке:
– бруто износ ауторског хонорара за сваког аутора, који представља нето износ хонорара аутора увећан за порезе и доприносе утврђене позитивним законима,
– износ провизије Извршиоца у % и номиналном износу за сваког аутора,
– укупну суму свих појединачних нето хонорара аутора увећане за провизију Извршиоца и порезе и доприносе утврђене позитивним законима, као укупан (бруто) износ за уплату Наручиоца.
Члан 7.
Укупна вредност уплата Наручиоца Извршиоцу неће прећи износ од ____________ динара (укупан износ јавне набавке).
Вредност наведена у ст. 1. овог члана обухвата збир свих нето ауторских хонорара стручних известилаца, збир свих припадајућих пореза и доприноса и збир свих провизија Извршиоца.
Извршиоцу припада накнада, у виду провизије, за обављање ових услуга и износи 2% од бруто хонорара и пада на терет Наручиоца, као и порези и доприноси на ауторске хонораре.
Члан 8.
Извршилац се обавезује да изврши нето исплате стручним известиоцима и уплати одговарајуће порезе и доприносе у складу с важећим прописима, у року од ______ дана уплате бруто износа Наручиоца на рачун Извршиоца.
Извршилац се, такође, обавезује да без одлагања достави Наручиоцу доказ о исплати ауторских хонорара стручним известиоцима.
Члан 9.
У случају раскида уговора, у смислу овог члана, уговорне стране ће измирити своје обавезе настале до дана раскида.
Члан 10.
Уколико Наручилац услед неиспуњења или неблаговременог испуњења уговорених обавеза Извршиоца претрпи штету, поред уговорне казне може захтевати и накнаду штете.
Члан 11.
У случају колизије текстова овог уговора, конкурсне документације и понуде првенствено се примењују одредбе овог уговора, затим текст конкурсне документације и на крају понуде.
Члан 12.
У случају спора уговорне стране су сагласне да ће сва спорна питања у вези с реализацијом овог уговора решавати споразумно, а уколико у томе не буду успеле, спор ће решити пред надлежним судом у _________.
Члан 13.
Овај уговор се закључује на одређено време, на период од годину дана, рачунајући од дана обостраног закључења овог уговора, односно до испуњења износа уговорене вредности из члана 7. ст. 1. уколико исти буде реализован пре истека рока од годину дана.
Члан 14.
Овај уговор се примењује када га обе стране потпишу.
Овај уговор сачињен је у 6 (словима: шест) истоветних примерка од којих су по три за Извршиоца и Наручиоца.
Извршилац Наручилац
___________ __________
[/blockquote]