Закони којима се уређују уговори о превозу у железничком и друмском саобраћају јесу lex specialis у односу на закон којим се уређују облигациони односи, јер се одредбама ових закона ближе уређује област уговарања и других облигационих односа при превозу путника и ствари у железничком и друмском саобраћају.
Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају донела је Народна скупштина Републике Србије 28. априла 2015. године, при чему је објављен у „Службеном гласнику РС” број 38/15 од 29. априла 2015. године, а ступио је на снагу 7. маја 2015. године.
Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају донела је Савезна скупштина на седници Већа република од 29. маја 1995. године и на седници Већа грађана од 31. маја 1995. године, при чему је објављен у „Службеном листу СРЈˮ број 26/95, а ступио је на снагу 10. јуна 1995. године.
Претходно важећи Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају донет је истовремено као и сада важећи Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају, тј. оба су објављена у „Службеном листу СРЈˮ број 26/95, при чему су припремљени од стране органа Савезне Републике Југославије, а након доношења Уставне повеље и Закона о спровођењу Уставне повеље („Сл. лист Србије и Црне Гореˮ, број 1/03) започета је њихова примена као закона Републике Србије.
Предмет уређивања оба наведена закона били су уговорни и други облигациони односи у области превоза путника и ствари у железничком и друмском саобраћају и у време када су донети, били су у највећој могућој мери усклађени са прописима истоветне правне снаге у европским земљама, што је било неопходно и логично с обзиром на материју која је била регулисана тим законима, јер је њихова практична примена у великој мери подразумевала и међународни превоз путника и ствари.
Период од ступања на снагу претходно важећег Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају до доношења сада важећег закона обележен је суштинском реформом прописа из области железничког саобраћаја у европским земљама, што је за резултат имало установљавање нових институционалних оквира у железничком сектору, који су били праћени новим концептом уређења железнице и превоза у том виду саобраћаја, а то подразумева нове субјекте, другачије односе и нову терминологију у области закључивања и извршавања уговора о превозу путника и робе у железничком саобраћају. У току спровођења наведених суштинских промена стваране су нове институције и напуштен је традиционални концепт уређивања односа који се стварају поводом превоза путника и ствари у железничком саобраћају, што је све условило промењен приступ и поглед на права корисника у путничком и робном саобраћају. При томе посебно треба имати у виду измене правног оквира на међународном нивоу, што се, између осталог, посебно односи на Конвенцију о међународним железничким превозима (COTIF), која се у Републици Србији примењује на основу Закона о потврђивању Протокола од 3. јуна 1999. године о изменама Конвенције о међународним железничким превозима (COTIF) од 9. маја 1980. године и Конвенције о међународним железничким превозима (COTIF) од 9. маја 1980. године у верзији на основу Протокола од 3. јуна 1999. године („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 102/07, 1/10, 2/13 – др. пропис, 17/15 – др. пропис и 7/17).
За разлику од Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају, у периоду од 1995. године до данас није дошло до иновирања Закона о уговорима о превозу у друмском саобраћају.
ЗАКОН О УГОВОРИМА О ПРЕВОЗУ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ
Основни циљ који се желео постићи доношењем и имплементацијом Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају јесте побољшање функционисања превоза путника и ствари и његовог интегрисања у тржиште транспортних услуга како у окружењу Републике Србије тако и шире – на простору Европске уније, што као коначни циљ има пуну интеграцију српских железница у железнички систем Европске уније.
Циљеви који се постижу пуном применом Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају обухватају и:
1) усклађивање прописа који се односе на уговоре о превозу путника и ствари у железничком саобраћају са Конвенцијом о међународним железничким превозима (COTIF), што подразумева да железнички превоз путника и ствари у Републици Србији мора да иде укорак са тенденцијама и циљевима железничких привредних субјеката у осталим европским земљама, тј. другим речима: домаћи прописи који се односе на уговарање превозних и других услуга, на права и обавезе корисника железничких услуга, на одговорности железничких превозника према корисницима његових услуга и на међусобне одговорности превозника који заједно обављају превозну услугу, морају бити усклађени са релевантним прописима Европске уније;
2) у вези са претходно изнетим, усаглашавање правних норми Републике Србије у вези са уговорима о превозу путника у железничком саобраћају са Директивом ЕУ 1371/2007, која се односи на превоз путника, које је било неопходно како би се права и обавезе путника у железничком саобраћају у Републици Србији изједначила са правима и обавезама путника у другим земљама;
3) имајући у виду да је стратешки циљ Републике Србије чланство у Европској унији, обезбеђење амбијента за убрзани развој интерног транспортног тржишта у железничком саобраћају, што је од изузетног значаја за успостављање ширег интегрисаног железничког простора, који би се заснивао на принципима једнаких услова за све превознике који превозе путнике и ствари на том простору;
4) такође, одредбе овог закона којима се омогућава пословање више железничких превозника који појединачно или заједнички могу да обаве превоз путника или ствари, при чему један превозник који закључује уговор о превозу постаје уговорни превозник, а остали који преузимају путнике и ствари од уговорног превозника постају узастопни превозници и одговарају за обављање превоза по том уговору, тако да се на тај начин уводи једнообразно поступање приликом склапања уговора о превозу између железничких превозника и корисника на истоветан начин као и у другим европским земљама;
5) увођење електронског пословања приликом израде превозних исправа у железничком превозу робе, што омогућава брзу и ефикасну комуникацију између корисника и превозника, као и између самих превозника који заједно учествују у пружању превозне услуге, а и коришћењем електронске документације смањују се трошкови корисника за одлазак до железничких службених места ради предаје односно преузимања документације за одређени превоз, као и трошкови превозника који настају због предузимања мера за чување документације, преношење превозних исправа и остале документације од отправне до упутне станице.
Из свега изложеног закључује се да је основни циљ овог закона повећање укупне транспортне ефикасности железничког саобраћаја и увођење принципа слободног приступа, који подразумева исте услове за све кориснике и превознике у железничком саобраћају на територији Републике Србије, као и унификацију основних превозних исправа како би се поједноставили поступци приликом преузимања путника и ствари, али и приликом примопредаје између превозника који обављају превозну услугу у једном превозном ланцу од полазне до крајње станице.
Решења која су примењена у овом закону имају циљ да повећају права путника у железничком саобраћају, као и да подигну ниво њихове обавештености и ниво коришћења превозне услуге.
Корисници у превозу ствари имају олакшице у смислу осавремењеног поступка уговарања превоза са железничким превозником. Предвиђено је постојање уговорног, узастопног и извршног превозника у железничком саобраћају. У погледу обавеза и права тог превозника дефинишу се процедуре и документа неопходна за извршење превоза, а уводи се и електронски товарни лист, чијом ће применом бити остварене и временске и новчане уштеде.
Одговорност превозника разрађена је на начин који је усмерен на тржишни начин пословања, где су у центру пажње интереси путника и корисника у превозу ствари.
Осим тога, путници немају веће трошкове у односу на оне којима су били изложени по претходно важећим прописима, а у погледу повраћаја превозних трошкова или њиховог дела предвиђена су и већа права у односу на она која проистичу из прописа који су били на снази до почетка важења овог закона. Привредна друштва, као и други привредни субјекти, као корисници услуга у превозу ствари у железничком саобраћају, такође немају веће трошкове у односу на оне по претходно важећим прописима, а процедуре уговарања јасније су и брже у односу на решења која су раније била у примени.
СИСТЕМАТИКА ЗАКОНА О УГОВОРИМА О ПРЕВОЗУ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ И ЊЕГОВЕ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ОДРЕДБЕ
Поглавље I.
Уводне oдрeдбe
У чл. 1–5. Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају (у даљем тексту: Закон) прописан је предмет уређивања Закона, сврха Закона и правила у вези са тарифом превозника, као и дефиниције појединих израза употребљених у Закону.
Законом се уређују уговорни и други облигациони односи у области јавног превоза путника и ствари у унутрашњем железничком саобраћају (с тим да се под стварима подразумевају пртљаг, роба, превозно средство и сл.), а одредбе Закона примењују се и на међународни железнички саобраћај, ако потврђеним међународним уговором или прописом није одређено другачије.
Јавни превоз путника и ствари у железничком саобраћају обавља се према условима дефинисаним Законом и тарифом превозника. У случајевима који нису дефинисани Законом примењује се тарифа превозника. Превозник са корисницима закључује уговоре о превозу према одредбама Закона и тарифе.
Тарифа коју утврђује и доноси превозник садржи одредбе о општим и посебним условима превоза, као и податке потребне за израчунавање превозних трошкова.
Ако одредбама Закона није другачије одређено, односи уређени Законом могу и другачије да се уреде уговором, односно општим условима превоза.
Поглавље II.
Превоз путника
У чл. 6–22. Закона детаљније се разрађују уговори о превозу путника, као и одговорност превозника.
Уговором о превозу путника прописана су права и обавезе путника и превозника у вези са начином прибављања превозне исправе.
Уговором о превозу путника превозник се обавезује да путника превезе од отпремне до упутне станице, а путник да превознику плати превозне трошкове.
Превозник је дужан да на најприкладнији начин путницима пружи, на њихов захтев, следеће информације:
1) пре путовања:
(1) опште услове уговора,
(2) ред вожње и услове најбржег путовања,
(3) ред вожње и услове најјефтинијих цена карата,
(4) приступачност, услове приступа и постојање простора у возу намењених особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу,
(5) приступачност и услове приступа за бицикл,
(6) расположивост места у колима са седиштима првог и другог разреда, колима са лежајима или колима са постељама,
(7) околности које могу да доведу до ометања или кашњења услуге,
(8) расположивост услуга у возу,
(9) процедуре за подношење захтева за рекламације и жалбе;
2) у току путовања:
(1) услуге у возу,
(2) следећа станица,
(3) кашњења,
(4) везе и преседања,
(5) питања безбедности и сигурности.
Превозник је дужан да лицима са инвалидитетом и лицима са смањеном покретљивошћу обезбеди несметан улазак и излазак из воза, као и одговарајуће место у возу и/или додатне услуге чије је пружање потребно због инвалидитета или смањене покретљивости.
Превозник је дужан да објави ред вожње на одговарајући начин, у штампаној и електронској форми, као и да податке битне за квалитет превозне услуге истакне на видном месту у свакој станици отвореној за превоз путника, уз сагласност управљача железничке инфраструктуре.
Путник је дужан да пре започетог путовања прибави превозну исправу, а ако у месту у коме почиње путовање нема путничке благајне – да превозну исправу прибави у возу.
Превозник мора да понуди могућност куповине превозне исправе у возу, осим када је ово ограничено или онемогућено из разлога безбедности или политике борбе против злоупотребе или обавезе поседовања обавезне резервације или оправданих пословних разлога.
Превозник има право да изврши контролу превозних исправа пре уласка у воз и да путнику који не поседује превозну исправу не дозволи улазак у воз уколико је путник имао могућност да купи превозну исправу пре уласка у воз, а одбија да плати карту и додатак одређен тарифом превозника.
Путник који не прибави превозну исправу у месту које има путничку благајну и који не може да покаже важећу возну карту у возу, на захтев железничког контролног органа дужан је да плати, поред цене карте, и додатак који је одређен тарифом превозника.
Превозник, односно извршни превозник није дужан да прими на превоз лице за које оправдано може да се претпостави да ће онемогућити превозника, односно извршног превозника у извршењу његових обавеза према другим путницима (лица под дејством алкохола или наркотика, лица која се понашају непристојно или која се не придржавају важећих прописа). Превозник, односно извршни превозник, без обавезе враћања превозних трошкова, може да искључи из превоза путника који својим понашањем узнемирава друге путнике или који се не придржава прописа о јавном реду у возовима за време путовања.
Путник има право да одустане од уговора о превозу пре него што почне његово извршење под условима које је превозник, односно извршни превозник објавио у својој тарифи.
Ако превоз не отпочне у време које је одређено редом вожње, корисник може да одустане од превоза и да захтева да му се врате плаћени превозни трошкови у пуном износу.
Путник је дужан да се придржава прописа царинских и других државних органа када у превозу има и ствари (ручни пртљаг, пртљаг, возила, укључујући и предмете у и на њима) или животиње. Путник треба да присуствује прегледу ових ствари или животиња, осим ако Законом није другачије предвиђено.
У делу који се тиче одговорности превозника прецизније је дефинисана његова одговорност за штету насталу због смрти, телесне повреде или нарушеног здравља путника, проузрокованих несрећом у току превоза, као и ослобађање од одговорности.
Превозник одговара за штету насталу због смрти, телесне повреде или нарушеног здравља путника, проузрокованих несрећом у току превоза, односно док се путник налазио у возу или док је улазио у воз или излазио из воза који се налази у станици у стању мировања, као и за штету насталу због закашњења воза или прекида путовања за који је одговоран превозник.
За штету насталу због смрти путника, као и за штету насталу због телесне повреде и нарушеног здравља путника, проузрокованих несрећом у току превоза, превозник одговара највише до 175.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. За штету насталу због отказивања воза или прекида путовања узрокованог одговорношћу превозника, превозник одговара до износа плаћених превозних трошкова. Чак и када оспори своју одговорност за телесну повреду путника, превозник мора да учини сваки разуман напор да помогне путнику у потраживању накнаде штете од трећег лица.
За штету одговарају солидарно превозници који су учествовали у превозу, осим у случајевима када јасно и недвосмислено може да се утврди који је превозник проузроковао штету.
Поглавље III.
Превоз пртљага и праћених возила
Чл. 23–40. Закона регулишу уговор о превозу пртљага, одговорности превозника у вези са превозом пртљага, ручни пртљаг, одговорности превозника у вези са ручним пртљагом, превоз праћених возила, одговорности превозника у вези са праћеним возилима, као и рекламације, потраживања и тужбе.
Превозник је дужан да, на захтев путника, прими на превоз пртљаг и да га, уз накнаду, превезе возом којим путник путује или, уз сагласност путника, другим возом.
Ако путник одустане од путовања, превозник може да задржи цео или одређени део износа плаћених превозних трошкова за пртљаг, предвиђен тарифом.
Превозник одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења пртљага од момента пријема на превоз до момента издавања, као и због закашњења у испоруци. Ако превоз који је предмет једног уговора о превозу обавља више узастопних превозника, сваки наредни превозник преузимањем пртљага постаје страна у уговору о превозу у смислу отпреме пртљага у складу са тарифом.
Штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења пртљага превозник је дужан да надокнади, и то:
1) ако је висина штете доказана, накнаду штете у тој висини, али највише до 80 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије за сваки килограм бруто масе (у даљем тексту: маса) који недостаје, односно који је оштећен, а не више од 1200 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате;
2) ако висина штете није доказана, паушалну накнаду од 20 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије за сваки килограм масе који недостаје, односно који је оштећен, а не више од 300 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.
Осим накнаде штете из става 1. овог члана, превозник је дужан да врати превозне трошкове, царинске дажбине и друге износе плаћене због превоза изгубљеног пртљага.
Штету насталу због закашњења у испоруци пртљага превозник је дужан да за свака отпочета 24 часа, рачунајући од тренутка подношења захтева за издавање, али највише за 14 дана надокнади, и то:
1) ако је висина штете доказана, укључујући и оштећење, накнаду штете у тој висини, али највише од 0,80 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије за сваки килограм масе пртљага издатог са закашњењем, а не више од 14 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате;
2) ако висина штете није доказана, паушалну накнаду од 0,14 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије за сваки килограм масе пртљага издатог са закашњењем, а не више од 2,80 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.
Путник има право да у простор одређен за смештај путника унесе ручни пртљаг који може да се смести на место предвиђено за ручни пртљаг.
Превозник сноси одговорност за губитак или оштећење ручног пртљага настало због околности које су проузроковале смрт, телесну повреду и нарушавање здравља путника.
Накнада штете по путнику због потпуног или делимичног губитка или оштећења ручног пртљага не може бити већа од 1400 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.
Превозник може да, према условима предвиђеним тарифом, прими на превоз праћена возила.
Путник у праћеном возилу може да оставља ствари за личну употребу. Путник у праћеном возилу не може да оставља опасне материје, оружје, наркотике и живе животиње, као и друге ствари у количинама које превазилазе личне потребе, што се детаљније дефинише тарифом.
За штету насталу због губитка или потпуног или делимичног оштећења праћених возила, као и за штету насталу због закашњења приликом утовара или истовара праћених возила, превозник одговара у случају да се докаже одговорност превозника. Ако ималац права докаже да је штета проузрокована одговорношћу превозника, превозник је дужан да надокнади:
1) за губитак или потпуно оштећење праћених возила – до износа тржишне вредности праћеног возила, а не више од 8000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате;
2) за делимично оштећење праћених возила – до износа процењене штете на праћеном возилу, а не више од 8000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате;
3) за закашњење приликом истовара – износ који не може бити већи од наплаћених превозних трошкова за праћена возила.
Превозник не одговара за ствари остављене у и на праћеном возилу, као и за штете настале приликом утовара или истовара када праћеним возилом управља путник.
Рекламације које се односе на уговор о превозу морају писмено да се упуте превознику, против кога може да се поднесе тужба у роковима одређеним Законом.
Право на подношење рекламације односно тужбе има ималац права на основу Закона за потраживања која се односе на превоз путника и пртљага или праћеног возила.
Поглавље IV.
Превоз ствари
Чл. 41–111. Закона обухватају уговор о превозу робе, уговор о превозу кола као превозног средства, товарни и колски лист, електронски товарни и колски лист, доказну снагу товарног и колског листа, превозне трошкове, паковање робе, наручивање кола, утовар и истовар робе, утврђивање масе и проверавање пошиљке, обављање царинских и других поступака, измене уговора о превозу, извршење превоза, сметње при превозу, сметње при издавању, отклањање сметње при превозу и издавању, издавање пошиљке, одношење и продају робе, одговорност превозника, одговорност у случају губитка у маси при превозу, одштету у случају губитка, одштету у случају оштећења, одштету у случају прекорачења рока испоруке, лица за која одговара превозник, као и рекламације, потраживања и тужбе.
Уговором о превозу робе један или више превозника обавезује се да ће робу превести од отправне до упутне станице и да ће је издати примаоцу уз наплату превозних трошкова, с тим да је тарифа саставни део овог уговора.
Уговор о превозу робе потврђује се товарним листом, међутим, недостатак, неисправност или губитак товарног листа неће утицати на постојање или важност уговора који је закључен у складу са Законом.
Превозник не може да прими на превоз робу чији је превоз забрањен Законом.
Уговором о превозу кола као превозног средства један или више превозника обавезује се да ће празна кола превести од отправне до упутне станице и да ће их издати примаоцу уз наплату превозних трошкова.
Пошиљалац је дужан да сваку пошиљку преда превознику са појединачним товарним односно колским листом, на јединственом обрасцу превозника.
Товарни односно колски лист закључује се када превозник потврди пријем робе, односно празних кола на превоз потписом свог представника и отиском жига отправне станице у товарном односно колском листу на папиру или уношењем одређене шифре уколико се користи товарни односно колски лист у електронској форми.
Пошиљалац је дужан да за сваку пошиљку преда превознику прописно испуњен товарни односно колски лист. Ако на захтев пошиљаоца превозник унесе неке податке у товарни односно колски лист, сматра се, уколико се не докаже супротно, да је то учинио у име пошиљаоца.
Товарни односно колски лист може да има облик електронског исписа података. Појединости у вези са употребом електронског товарног односно колског листа уговорне стране уређују посебним споразумом. Испис електронског товарног односно колског листа, који је сачињен у складу са поменутим споразумом, уговорне стране признају једнако одговарајућим товарним односно колским листом на папиру.
Електронски товарни односно колски лист мора да гарантује сигурност унетих података, на основу чега има исту правну валидност и загарантовану сигурност као и товарни односно колски лист на папиру, а превоз пошиљке са електронским товарним односно колским листом обавља се на основу Закона и тарифа који се примењују и приликом превоза пошиљке са товарним односно колским листом на папиру.
Товарни односно колски лист служи, док се не докаже супротно, као доказ о закључењу и садржини уговора о превозу, као и о преузимању робе, односно празних кола на превоз од стране превозника.
Законом је прописано да министар надлежан за послове саобраћаја прописује форму, изглед и садржину товарног и колског листа.
Ако између пошиљаоца и примаоца није другачије договорено, све превозне трошкове дужан је да плати пошиљалац по тарифи која се примењује на дан закључења уговора о превозу, а у случају поновне предаје – према тарифи на дан поновне предаје пошиљке на превоз.
Пошиљалац је дужан да упакује робу чија природа захтева паковање, тако да се роба за време превоза сачува од потпуног или делимичног губитка или оштећења и да се спречи наношење штете лицима, возним средствима или другој роби.
Пошиљалац у отправној станици од превозника може да наручи кола за утовар према врсти и количини робе. Пре утовара робе пошиљалац треба да утврди да ли су достављена одговарајућа кола по врсти, укупном броју и чистоћи, за обављање превоза у складу са уговором и нарученим колима. Ако достављена кола нису у складу са захтевом, пошиљалац може да одбије пријем кола. Прихватањем понуђених кола за утовар пошиљалац прихвата услове превоза превозника.
Пошиљалац и превозник се договарају ко је одговоран за утовар односно истовар робе. У недостатку таквог договора, за утовар ће бити одговоран пошиљалац, а за истовар прималац.
Приликом утовара робе пошиљалац мора да се придржава прописа за поступање са колима у смислу руковања колима, поступка утовара и др. Уколико приликом неправилног поступања са колима дође до оштећења кола, оштећења или недостатка колског дела или до искључења кола из саобраћаја због неправилног утовара, пошиљалац је дужан да надокнади штету превознику, без обзира на то да ли је он или његово овлашћено лице руковало колима и обављало утовар робе. Приликом истовара робе прималац одговара за штету коју причини превознику неправилним поступањем са колима у смислу руковања колима, поступка истовара и др. Уколико приликом неправилног поступања са колима дође до оштећења кола или оштећења или недостатка колског дела, прималац је дужан да надокнади штету превознику, без обзира на то да ли је он или његово овлашћено лице руковало колима и обављало истовар робе.
Кола не могу да се товаре изнад границе товарења кола.
Пошиљалац је дужан да робу утовари и истовари у одређеном року (рок утовара или истовара). Превозник одређује рокове утовара или истовара кола у складу са својим техничким и организационим могућностима и дужан је да их објави у тарифи. Рокови утовара или истовара могу бити и посебно уговорени са корисником. Ако корисник прекорачи рокове утовара или истовара кола, превозник има право на наплату накнаде према тарифи.
Када утовар обавља пошиљалац, он има право да захтева од превозника преглед стања робе и њеног паковања, као и тачност навода у товарном листу у погледу броја комада, њихових ознака и бројева, као утврђивање масе пошиљке или њене количине изражене на други начин.
Ако је пошиљку утоварио пошиљалац, наводи у товарном листу који се односе на масу и број комада служе као доказ превознику само кад је превозник утврдио масу и број комада и то потврдио у товарном листу. Наводи у товарном листу могу да се доказују и на други начин.
Ако се услед неисправно, нетачно или непотпуно уписаних података или изјава у товарном листу превози роба која је искључена из превоза или роба која би требало да се превози под посебним условима, а ти услови нису испуњени или се не поштују прописи о безбедности саобраћаја, или је прекорачена граница товарења кола, превозник је дужан да целу пошиљку, односно прекорачену масу робе истовари у првој станици у којој је то могуће након утврђивања неправилности, на трошак и ризик пошиљаоца, као и да га о томе обавести.
Пошиљалац је дужан да товарном листу приложи исправе потребне за извршење радњи које се, на основу царинских и других прописа, морају обавити пре издавања пошиљке примаоцу. Пошиљалац одговара превознику за штету насталу услед недостатка, нетачности, односно неисправности исправа, осим у случају кривице превозника.
Пошиљку која подлеже инспекцијском или царинском прегледу превозник мора да искључи из воза и постави на посебан колосек без напона или на коме је напон искључен, као и да одведе инспектора и царински орган до пошиљке и омогући им приступ роби. У случају узимања узорка, превозник мора да унесе напомену о количини узорковане робе у товарни лист.
Пошиљалац има право да располаже пошиљком, да накнадно мења уговор о превозу и да захтева:
1) да му се пошиљка врати у отправној станици;
2) да се превоз пошиљке успут заустави;
3) да се издавање пошиљке одложи;
4) да се пошиљка изда неком другом примаоцу;
5) да се пошиљка изда у некој другој упутној станици;
6) да се пошиљка врати у отправну станицу;
7) да се новчани износи за које је у товарном листу назначено да ће их платити прималац, наплате од њега уместо од примаоца;
8) да се измени станица извозног царињења уколико се нова царинска станица налази на превозном путу пошиљке у смеру кретања (ако не подразумева кретање пошиљке уназад) и уколико је у складу са Царинским законом („Сл. гласник РСˮ, бр. 18/10 и 112/12);
9) да се измени одредишна царинска станица.
Захтев за измену уговора о превозу, као и потврда о пријему захтева, морају бити у писаној форми. Право пошиљаоца да мења уговор о превозу, иако поседује дупликат товарног односно колског листа, престаје у случају када је прималац искупио товарни односно колски лист.
Ако пошиљалац или прималац жели да измени уговор о превозу давањем накнадних захтева превознику, онда мора да преда превознику дупликат товарног односно колског листа у који је унео захтеване измене.
Ако превозник не поступи по захтеву за измену уговора, а не постоје разлози из члана 75. Закона, одговоран је за штету која због тога настане.
Пошиљалац и превозник уговарају рок испоруке. Ако рок испоруке није уговорен, превозник је дужан да превоз изврши у року који је, с обзиром на дужину превозног пута, врсту превоза и стање инфраструктуре, прописан тарифом.
Рок испоруке не тече за време задржавања пошиљке насталог услед:
1) проверавања садржине и масе пошиљке, ако је тим проверавањем утврђена нетачност навода у товарном листу (чл. 66. и 67. Закона);
2) обављања радњи царинских или других надлежних органа;
3) измене уговора о превозу извршене на захтев корисника;
4) посебних радњи у вези са пошиљком (храњење и појење живих животиња, додавање леда и сл.);
5) других узрока који спречавају почетак или настављање превоза, ако за то нема кривице превозника.
Ако уговором није другачије одређено, превозник је дужан да извести примаоца о приспећу пошиљке, с тим што има право на накнаду трошкова.
Сметња при превозу настаје када је почетак или наставак превоза спречен или превоз пошиљке није могуће извршити предвиђеним или уговореним превозним путем. Приликом сметње при превозу превозник одлучује да ли је боље да се пошиљка превезе по службеној дужности помоћним превозним путем или је у интересу имаоца права располагања робом, односно празним колима да се од њега затраже упутства, дајући му потребна обавештења о пошиљци којима превозник располаже.
Сметња при издавању пошиљке постоји ако:
1) прималац не може да се пронађе;
2) прималац се не одазива;
3) прималац одбије пријем пошиљке;
4) товарни лист није искупљен у предвиђеном року;
5) издавање је забранио надлежни орган.
У случају сметњи при издавању, ималац права располагања пошиљком јесте пошиљалац.
Превозник је дужан да у упутној станици коју је означио пошиљалац изда примаоцу товарни односно колски лист и пошиљку, пошто прималац потврди њихов пријем и уплати износе назначене у товарном односно колском листу.
Ако превозник или ималац права утврде или посумњају да постоји потпун или делимичан губитак или оштећење робе примљене на превоз, превозник је дужан да одмах састави записник о извиђају и утврди стање, а према потреби и масу робе, као и узрок, ако је то могуће, наводећи и време кад се штета догодила и под којим околностима.
Прималац је дужан да пошиљку однесе у уговореном року (рок за одношење) и у редовном радном времену одређеном за упутну станицу. Ако је рок за одношење прекорачен за више од 24 часа, превозник може да, на трошак и ризик примаоца, истовари робу и да је да на привремени смештај или преда шпедитеру, јавном складишту или другом превозиоцу ради доставе примаоцу, с тим што одговара за њихов избор.
Превозник који је примио пошиљку на превоз одговара за извршење превоза до издавања пошиљке примаоцу. Превозник одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења пошиљке, као и за штету насталу због прекорачења рока испоруке, осим ако докаже да је штета настала због радњи или пропуста имаоца права, због неког његовог захтева који није заснован на кривици превозника, својстава саме робе или других околности које превозник није могао избећи нити отклонити њихове последице.
Превозник се ослобађа одговорности ако је потпун или делимичан губитак или оштећење настало у вези с једном или више посебних околности прописаних Законом.
Ако превоз који је предмет једног уговора о превозу обавља више узастопних превозника, сваки наредни превозник самим чином преузимања робе са товарним листом, односно празних кола са колским листом, постаје страна у уговору о превозу и, у складу са условима из товарног односно колског листа, преузима обавезе које из тога произлазе. У овом случају сваки превозник је одговоран за извршење превоза на целом превозном путу. За штету одговарају солидарно превозници који су учествовали у превозу.
Ако је у питању роба која због своје природе редовно губи у маси при превозу, превозник одговара само за онај део губитка који, без обзира на дужину пређеног пута, прелази следеће границе:
1) 2% од масе за течност, робе које су влажне предате на превоз и друге робе одређене тарифом;
2) 1% од масе за суве робе и друге робе одређене тарифом.
Ималац права може да, без пружања других доказа, сматра да је роба изгубљена ако није издата примаоцу нити припремљена за издавање у року од 30 дана по истеку рока испоруке.
У случају оштећења робе, превозник је дужан да имаоцу права плати само износ за који је умањена вредност робе. Ако је услед оштећења цела пошиљка, односно само један део пошиљке изгубио вредност, накнада штете не може да премаши износ који би се платио у случају губитка целе пошиљке, односно оног дела који је изгубио вредност.
У случају прекорачења уговореног рока испоруке за које је одговоран превозник, ималац права има права на накнаду за задоцњење према тарифи.
Превозник одговара кориснику за штету коју проузрокују његови запослени и друга лица која обављају послове у име превозника, у вршењу својих дужности.
Рекламација за накнаду штете у случају потпуног или делимичног губитка или оштећења пошиљке подноси се писмено превознику најкасније у року од 60 дана од дана сазнања за штету.
Право на подношење рекламације за потраживање, односно тужбу на основу Закона има:
1) пошиљалац – док има право да располаже пошиљком,
2) прималац – од момента пријема товарног односно колског листа.
Тужба ради враћања износа плаћеног на основу уговора може да се подигне против превозника који је наплатио тај износ или против превозника у чију је корист износ наплаћен.
Потраживања из уговора о превозу застаревају, и то:
1) потраживање због више односно мање наплаћених превозних трошкова – за једну годину;
2) потраживања због оштећења приликом поступања са колима при утовару односно истовару – три године;
3) остала потраживања – за једну годину, ако Законом није другачије одређено.
Поглавље V.
Kомбиновани превоз
Чл. 112–114. Закона обухватају уговор о комбинованом превозу и одговорност превозника, при чему је ближе дефинисана одговорност превозника за штету насталу обављањем комбинованог превоза.
Уговором о комбинованом превозу робе више превозника различитог вида саобраћаја обавезује се да ће робу превести од отправне до упутне станице и да ће је издати примаоцу уз наплату превозних трошкова. Тарифа је саставни део овог уговора.
Ако на основу уговора у превозу учествује више превозника из различитих видова саобраћаја, превозник који је закључио уговор одговара за штету по прописима о накнади штете који важе за превозника на чијем је делу превозног пута штета настала.
За рекламације, потраживања и тужбе у вези са комбинованим превозом важе одредбе које се односе на превоз ствари.
Поглавље VI.
Прелазне и завршне одредбе
У чл. 115–118. Закона садржане су одредбе прелазног и завршног карактера.
Одредбе Закона неће се примењивати на односе из уговора о превозу путника и ствари у железничком саобраћају закључене до дана ступања на снагу Закона, осим у случајевима када су услови превоза путника и ствари, утврђени овим законом, за корисника повољнији од услова из уговора.
Прописи за спровођење Закона биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу Закона.
Даном ступања на снагу Закона престао је да важи Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају („Сл. лист СРЈˮ, бр. 26/95).
ЗАКОН О УГОВОРИМА О ПРЕВОЗУ У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ
Kaко је то већ раније истакнуто, у периоду од 1995. године, када је Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају донет, до данас није дошло до доношења закона који би га заменио нити до доношења закона којим би биле предвиђене измене и допуне наведеног закона.
С обзиром на то да се превоз путника и ствари у друмском саобраћају у делу који се односи на уговорне и друге облигационе односе у наведеној области, која је веома значајна за становништво и привреду Републике Србије, одвија несметано на основу одредаба овог закона, може се закључити да међу заинтересованим странама не постоји потреба или интерес за изменама тог закона.
Непостојање интереса за доношење новог или изменама Закона о уговорима о превозу у друмском саобраћају није нужно лоша ствар јер говори о томе да су норме наведеног закона издржале тест времена, тј. да је успостављена правна стабилност у уређивању области уговорних и облигационих односа у друмском саобраћају, као и да одредбе Закона о уговорима о превозу у друмском саобраћају и даље задовољавају потребе превозилаца, путника, наручилаца превоза, пошиљаоца и других субјеката чија права и дужности тај закон уређује.
СИСТЕМАТИКА ЗАКОНА О УГОВОРИМА О ПРЕВОЗУ У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ И ЊЕГОВЕ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ОДРЕДБЕ
Поглавље I.
Опште oдрeдбe
У члановима 1–4. Закона о уговорима о превозу у друмском саобраћају (у даљем тексту: Закон) прописан је предмет уређивања Закона, затим правило да односи уређени наведеним законом могу и друкчије да се уреде уговором, односно општим условима превоза, ако одредбама тог закона није друкчије одређено, и правила у вези са одговорношћу превозиоца предвиђеном Законом, као и дефиниције појединих израза употребљених у овом закону.
Поглавље II.
Превоз путника
Члановима 5–22. Закона регулисана су питања која се односе на уговор о превозу путника и одговорност превозиоца.
Уговором о превозу путника превозилац се обавезује да путника превезе до одређеног места, а путник да превозиоцу плати цену возне карте (у даљем тексту: превознина).
Уговор о превозу путника закључује се између превозиоца и путника или између превозиоца и наручиоца превоза. Уговором закљученим између превозиоца и наручиоца превоза превозилац се обавезује да, под условима утврђеним Уговором и општим условима пословања превозиоца, превезе путника ког одреди наручилац превоза до одређеног места.
Превозилац је дужан да путника превезе према објављеном реду вожње, под условима у погледу удобности и хигијене, који се, према врсти превоза, возила и дужини путовања, сматрају уобичајеним. Превозилац је дужан да путнику обезбеди означено место у одређеном возилу или превоз одређеним возилом, ако је то посебно уговорено.
Превозилац није дужан да прими на превоз лице за које оправдано може да се претпостави да ће онемогућити превозиоца у извршењу његових обавеза према другим путницима (лица под дејством алкохола, насилници и сл.). Превозилац може да, без обавезе враћања превознине, искључи из превоза путника који својим понашањем узнемирава друге путнике или који се не придржава прописа о јавном реду у возилу за време путовања.
Превозилац је дужан да путнику изда возну карту, појединачну или групну. Возна карта је доказ да је закључен уговор о превозу путника, али постојање уговора о превозу може да се доказује и на други начин.
Путник има право да одустане од уговора о превозу путника пре него што отпочне његово извршење. Превозилац је дужан да врати путнику превознину ако путник одустане од путовања најдоцније два часа пре почетка путовања. Ако путник одустане од путовања под условима из става 2. овог члана, превозилац може да задржи највише 10% од износа превознине.
Ако превоз не отпочне у време које је одређено редом вожње или уговором, путник, односно наручилац превоза може да одустане од уговора о превозу путника и да захтева да му се врати превознина у пуном износу.
Ако је у току превоза дошло до прекида путовања из разлога за које путник није одговоран, путник има право да:
1) захтева да га превозилац, заједно с пртљагом, својим или другим погодним средством превезе до места опредељења;
2) захтева да га превозилац, заједно с пртљагом, у примереном року врати у полазно место и да му врати превознину;
3) одустане од даљег путовања и да од превозиоца захтева повраћај превознине за неискоришћени део пута у пуном износу.
Превозилац одговара за штету насталу због смрти, телесне повреде или оштећења здравља путника, проузрокованих удесом или незгодом у току превоза, односно док се путник налазио у возилу или док је улазио у возило или излазио из возила, као и за штету насталу због закашњења или прекида путовања.
Превозилац одговара за штету насталу због смрти, телесне повреде или оштећења здравља путника, осим ако докаже да је штета проузрокована радњом путника или другим узроком који се није могао предвидети, избећи или отклонити.
Превозилац одговара за штету насталу због закашњења или прекида путовања, осим ако докаже да до закашњења односно прекида није дошло његовом кривицом.
Захтев за накнаду штете настале због смрти, телесне повреде или оштећења здравља путника подноси се превозиоцу у року од шест месеци од дана сазнања за штету. Захтев за накнаду штете настале због закашњења односно прекида путовања подноси се превозиоцу у року од 15 дана од дана када је путовање завршено, односно од дана када је требало да буде завршено.
Поглавље III.
Превоз пртљага
У члановима 23–32. Закона уређена су питања која се односе на уговор о превозу пртљага и одговорност превозиоца.
Превозилац је дужан да прими на превоз и превезе пртљаг путника. Пртљаг се превози уз накнаду ако уговором о превозу путника није друкчије одређено. Ручни пртљаг превози се без посебне накнаде.
Превозилац је дужан да изда путнику пртљажну карту која садржи број и врсту кола.
Превозилац је дужан да путнику изда пртљаг у месту и у време завршетка путовања. Превозилац је ваљано извршио предају пртљага ако га је издао подносиоцу пртљажне карте. Ако лице које захтева да му се преда пртљаг не поднесе пртљажну карту, превозилац је дужан да том лицу преда пртљаг само ако оно докаже да има право на пртљаг или ако превозиоцу пружи одговарајуће обезбеђење.
Ако путник по приспећу возила у место опредељења из било којих разлога не преузме пртљаг, превозилац је дужан да чува пртљаг на сигурном месту, на трошак и ризик путника, или да га повери на чување трећем лицу.
Превозилац одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења пртљага од момента пријема на превоз до момента издавања, као и због закашњења у испоруци. Превозилац одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења пртљага ако је потпуни или делимични губитак или оштећење настало под условима под којима је дошло до смрти, телесне повреде или оштећења здравља путника, осим ако докаже да је штета проузрокована радњом путника или другим узроком који се није могао предвидети, избећи или отклонити. Превозилац одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења ручног пртљага ако путник докаже да је до штете дошло кривицом превозиоца.
Захтев за накнаду штете због потпуног или делимичног губитка или оштећења пртљага подноси се превозиоцу у року од 30 дана од дана сазнања за штету.
Пртљаг који није достављен у року од седам дана од дана када је путник захтевао да му се преда – сматра се изгубљеним.
Превозилац не одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења пртљага ако путник не поднесе превозиоцу приговор одмах по завршетку путовања, односно по преузимању пртљага. Изузетно од одредбе става 1. овог члана, ако је штета на пртљагу настала због саобраћајног удеса или других узрока услед којих путник није могао да поднесе приговор у року из става 1. овог члана, приговор се подноси чим је то могуће, а најдоцније у року од 30 дана од дана када је путовање завршено или кад је требало да буде завршено.
Поглавље IV.
Превоз ствари
Члановима 33–101. Закона уређена су питања која се односе на уговор о превозу ствари, товарни лист, преносиви товарни лист, извршење превоза, право располагања у току превоза, предају ствари, одговорност превозиоца и превознину.
Уговором о превозу ствари превозилац се обавезује да ствар превезе у место опредељења и да је преда примаоцу или другом лицу које прималац одреди, а пошиљалац да превозиоцу исплати уговорену превознину. Уговор о превозу ствари сматра се закљученим кад превозилац прими ствари на превоз.
Превозилац не може да прими на превоз ствар чији је превоз забрањен Законом.
Превозилац је дужан да ствар превезе возилом које је одређено Уговором о превозу.
Количина ствари која се предаје на превоз одређује се бројем комада, масом или запремином.
Пошиљалац је дужан да превозиоцу да упутство за чување ствари и руковање њом, ако је реч о ствари чији превоз није уобичајен или ако то превозилац захтева.
Пошиљалац је одговоран за штету проузроковану лицима, возилу и другим стварима дејством својстава ствари која је предата на превоз, ако превозиоцу та својства нису била позната нити су му морала бити позната.
Превозилац је дужан да возило постави на место које је Уговором о превозу одређено за утовар ствари. Ако место утовара ствари није уговорено, пошиљалац је дужан да га благовремено одреди и да о томе обавести превозиоца.
Превозилац је дужан да возило постави на место утовара уговореног дана и часа. Ако је Уговором о превозу одређен само дан постављања возила на место утовара, превозилац је дужан да возило постави тог дана, али најдоцније у року који омогућава утовар пре истека радног времена пошиљаоца.
Пошиљалац утовара ствар у возило, а истовара је прималац, ако Уговором о превозу ствари није друкчије одређено.
При утовару ствари у возило пошиљалац мора да се придржава упутстава превозиоца која се односе на распоред ствари у возилу и на остале околности које би могле да утичу на сигурност лица, возила и ствари у возилу.
Ако ствар није утоварена у возило у уговореном року из разлога за које је одговоран пошиљалац, превозилац мора да задржи возило на месту утовара још највише за време које одговара половини уговореног времена за утовар (додатно време утовара). За додатно време утовара превозилац има право на посебну накнаду, а ако та накнада није уговорена, висина накнаде одређује се по тарифи превозиоца. Ако ствар није утоварена у возило ни по истеку додатног времена утовара, превозилац може да одустане од уговора о превозу ствари и да захтева накнаду штете.
У време утовара у возило рачуна се и време потребно за:
1) попуњавање товарног листа и предају превозиоцу исправа које се односе на ствар;
2) покривање, везивање и друго обезбеђивање ствари у возилу, ако је пошиљалац дужан да то изврши;
3) обављање радњи без којих превоз не може да се започне.
Товарни лист се издаје ако то захтевају превозилац или пошиљалац. Товарни лист се издаје приликом пријема ствари на превоз. Издавањем товарног листа превозилац потврђује да је закључен уговор о превозу и да је ствар примљена на превоз.
Товарни лист се издаје у три оригинална примерка. Први примерак товарног листа предаје се пошиљаоцу, други прати ствар у превозу и предаје се примаоцу, а трећи остаје код превозиоца.
Све примерке товарног листа потписују превозилац и пошиљалац. Потписи могу бити замењени печатом пошиљаоца и превозиоца. Лице које је пошиљалац овластио да утовари ствари, у његово име може да потпише товарни лист, уз назначење да га је потписало у име пошиљаоца.
Пошиљалац је одговоран за штету насталу због нетачних и непотпуних података које је сам унео у товарни лист или које је, на његов захтев, унео превозилац.
Пре преузимања ствари на превоз превозилац је дужан да провери:
1) тачност података који су унесени у товарни лист, а односе се на број кола и њихову ознаку;
2) спољни изглед ствари и амбалаже.
Превозилац у товарни лист може да унесе образложене примедбе о наведеним подацима, односно разлоге због којих није могао да провери те податке. Примедбе превозиоца сматрају се тачним ако се пошиљалац изричито сагласио с тим примедбама и своју изјаву о томе унео у товарни лист.
Пошиљалац је дужан да пружи превозиоцу све податке и да уз товарни лист приложи и стави на располагање превозиоцу све исправе које су потребне за спровођење царинских и других радњи. Превозилац није дужан да испитује исправност и тачност наведених података и исправа. Пошиљалац је одговоран за штету која би могла да настане због недостатака или нетачности података, односно неисправности поменутих исправа.
Пошиљалац и превозилац споразумно могу да одреде да превозилац изда товарни лист по наредби или на доносиоца (преносиви товарни лист). На примерку товарног листа који се предаје пошиљаоцу мора бити изричито назначено да је то преносиви товарни лист, а на осталим примерцима оригинала товарног листа – да је издат преносиви товарни лист.
Преносиви товарни лист садржи потписе превозиоца и пошиљаоца или лица која они овласте.
Преносиви товарни лист по наредби преноси се индосаментом, а преносиви товарни лист на доносиоца – предајом.
Превозилац је дужан да ствар превезе путем који је уговорен. Ако пут превоза није уговорен, превозилац је дужан да ствар превезе путем који је најповољнији за превоз такве ствари.
Превозилац је дужан да ствар превезе у уговореном року (рок превоза). Ако рок превоза није уговорен, превозилац је дужан да ствар превезе за време које је уобичајено за превоз такве ствари, с обзиром на врсту и дужину пута, као и врсту возила.
Рок превоза почиње да тече од истека рока за утовар ствари, односно додатног рока за утовар. Сматра се да је рок превоза истекао од момента обавештења примаоца да је ствар приспела у место опредељења и да је припремљена за предају или од момента кад је превозилац покушао да преда ствар примаоцу.
Ако превоз ствари није могуће извршити у уговореном року и под уговореним условима, превозилац је дужан да захтева упутства од лица овлашћеног за располагање стварју у току превоза. Ако ималац преносивог товарног листа превозиоцу није познат, превозилац је дужан да потребна упутства захтева од пошиљаоца.
Превозилац је дужан да предузме мере потребне за очување ствари предате на превоз. Ако превозилац не затражи од пошиљаоца упутства о мерама потребним за очување ствари, сматра се да му је било познато које мере морају да се предузму ради очувања ствари.
Ако није издат преносиви товарни лист, пошиљалац располаже стварју у току превоза и може да захтева:
1) да се обустави превоз ствари;
2) да се предаја ствари примаоцу одложи;
3) да се ствар преда у неком другом месту опредељења;
4) да се ствар преда њему или неком другом примаоцу који није одређен уговором о превозу или у товарном листу;
5) да се ствар врати у место отпреме.
Наведени захтеви морају бити поднесени у писменој форми.
Право пошиљаоца да располаже стварју у току превоза престаје предајом товарног листа другом лицу.
Ако је издат преносиви товарни лист, стварју предатом на превоз може да располаже само овлашћени ималац преносивог товарног листа и то под условом да су испуњене обавезе које произлазе из преносивог товарног листа. У том случају ималац преносивог товарног листа од превозиоца може да захтева:
1) да обустави превоз;
2) да му се ствар преда у неком другом месту опредељења;
3) да се ствар врати у место отпреме.
Превозилац може да одбије захтев за извршење измене уговора о превозу:
1) ако измена уговора није више могућа у време кад је захтев приспео лицу које мора да га изврши;
2) ако би услед измене уговора настала штета другом кориснику превоза;
3) ако се превозиоцу не накнади штета и сви трошкови настали због измене уговора;
4) ако је измена уговора противна царинским или другим прописима.
Превозилац је дужан да ствар преда у месту опредељења или у месту које за пријем ствари одреди лице овлашћено да располаже стварју.
Превозилац је дужан да ствар преда примаоцу или имаоцу преносивог товарног листа, а ако товарни лист или преносиви товарни лист није издат – лицу које је уговором о превозу или на други начин одређено за пријем ствари.
Превозилац је дужан да без одлагања обавести примаоца о приспећу ствари у место опредељења. То обавештење доставља се на адресу коју је означио пошиљалац, и то у току радног времена примаоца, а ако је прималац физичко лице – у уобичајено време.
Прималац је дужан да ствар истовари ако уговором није друкчије одређено. Приликом истовара прималац мора да се придржава упутстава превозиоца која се односе на безбедност и заштиту од штете лица, возила и ствари утоварених у возило.
Место истовара одређује прималац ако уговором није друкчије одређено.
Ималац преносивог товарног листа дужан је да приликом преузимања ствари врати превозиоцу преносиви товарни лист.
Ако прималац прими ствар без приговора, сматра се да му је ствар уредно предата у стању које је означено у товарном листу или у преносивом товарном листу, а ако те исправе не постоје – у стању у каквом је примљена на превоз. За оштећења која нису била видљива у часу предаје прималац је дужан да у писменој форми и одмах по откривању оштећења стави приговор, а најдоцније у року од седам дана од дана предаје. У противном, престаје му право на накнаду штете.
Ако прималац одбије пријем ствари или се не може пронаћи, превозилац је дужан да, без одлагања, затражи упутство од пошиљаоца. Ако превозилац не добије тражено упутство или ако не постоји могућност предаје ствари, превозилац може да, у име и на трошак лица које је овлашћено да располаже стварју:
1) истовари ствар и преда је на чување јавном складишту или другом лицу или може сам да је чува;
2) одмах изложи продаји ствар која је подложна квару или ако трошкови чувања не би били у сразмери са вредношћу ствари.
Превозилац је одговоран за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења ствари коју је преузео на превоз и то од момента преузимања ствари на превоз до момента њене предаје примаоцу, као и за штету насталу због закашњења у превозу и предаји ствари примаоцу, осим ако докаже да је штета настала због радњи или пропуста корисника превоза, својства ствари или других узрока који се нису могли предвидети, избећи или отклонити.
Превозилац одговара за штету коју проузрокују лица која су по његовом налогу радила на извршењу превоза. Ова одредба односи се и на друге превозиоце које превозилац користи за превоз ствари, као и на лица која су по налогу и других превозилаца радила на извршењу превоза.
Ствар се сматра изгубљеном у превозу ако је превозилац није предао примаоцу у року од 30 дана од дана истека уговореног рока, а ако уговорени рок није предвиђен – у року од 60 дана од дана кад је превозилац преузео ствар.
Превозилац не одговара за штету насталу због превоза опасне ствари ако при преузимању те ствари на превоз није знао нити је могао знати да је у питању опасна ствар.
Накнада штете за потпуни или делимични губитак и оштећење ствари предате на превоз одређује се према уговореној цени, а ако није уговорена – према тржишној цени коју је ствар имала у време и у месту отпреме. Накнада штете из става 1. овог члана не може бити већа од:
1) износа који би превозилац морао да плати у случају потпуног губитка ствари – ако је цела ствар оштећена;
2) износа који би превозилац морао да плати у случају губитка оштећеног дела ствари – ако је оштећен само један део ствари.
За штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења ствари превозилац одговара по килограму бруто масе изгубљене или оштећене ствари до 18 немачких марака у динарској противвредности по важећем курсу на дан исплате. Поред наведеног износа, превозилац је дужан да пошиљаоцу накнади плаћену превознину и друге трошкове настале у превозу ствари, и то у потпуности ако је реч о губитку ствари, а у сразмерном износу – ако је реч о оштећењу ствари. У случају закашњења у превозу и предаји ствари, превозилац је дужан да плати 1/10 превознине за сваки дан закашњења, а највише до 1/3 укупне превознине. Ако овлашћено лице докаже да му је закашњењем проузрокована штета, превозилац је дужан да је надокнади у износу који не може бити већи од износа трошкова превоза.
Захтев за накнаду штете у случају потпуног или делимичног губитка или оштећења ствари подноси се у року од 60 дана од дана сазнања за штету. Захтев за накнаду штете у случају закашњења у превозу и предаји ствари примаоцу подноси се у року од 30 дана од дана предаје ствари примаоцу.
Висина превознине одређује се уговором о превозу ствари или другим објављеним обавезним актом.
Превознина се плаћа само за ствар која је превезена и у месту опредељења стављена на располагање примаоцу или другом овлашћеном лицу. Ако је ствар превезена само једним делом пута, превозилац има право на сразмерну превознину за пређени пут, а ако је за то одговоран корисник превоза – на превознину у пуном износу.
Ако прималац не испуни своје обавезе у вези са превозом, превозилац није дужан да преда ствар ако му прималац, на његов захтев и без одлагања, не пружи одговарајуће обезбеђење. У том случају превозилац може да преда ствар на чување јавном складишту или другом лицу или може сам да је чува. Превозилац може да прода ствар ако обавезе примаоца у вези са превозом не буду испуњене у року од 15 дана од дана обавештења о предаји на чување или одмах – ако је ствар подложна квару или ако трошкови чувања нису сразмерни вредности ствари.
Поглавље V.
Превоз у коме учествује више превозилаца
У члановима 102–104. Закона регулисана су питања која се односе на одговорност за штету у превозу у коме учествује више превозилаца.
Ако у превозу учествује више превозилаца, за потпун или делимичан губитак или оштећење ствари и пртљага, као и за закашњење у превозу, солидарно одговарају превозилац који је закључио уговор о превозу, превозилац на чијем је делу пута дошло до губитка или оштећења, односно закашњења у превозу и последњи превозилац (узастопни превозилац). Ако се не може утврдити на чијем је делу пута дошло до потпуног или делимичног губитка или оштећења ствари, односно закашњења у превозу, за насталу штету одговарају солидарно сви превозиоци. Ако је превозилац делимично извршење превоза поверио другом лицу (потпревозилац), за све обавезе из уговора о превозу одговара превозилац.
За штету насталу због смрти, телесне повреде или оштећења здравља, као и за штету насталу због закашњења у превозу путника, одговарају солидарно превозилац који је закључио уговор о превозу и превозилац на чијем је делу пута дошло до смрти, телесне повреде или оштећења здравља, односно закашњења у превозу. Превозилац који је накнадио штету кориснику превоза према наведеним одредбама има право регреса према осталим превозиоцима који одговарају солидарно.
Поглавље VI.
Mешовити (комбиновани) превоз
Чланом 105. Закона уређена су питања која се односе на мешовити (комбиновани) превоз.
Ако на основу уговора у превозу учествују превозници из разних грана саобраћаја (мешовити превоз), превозилац који је закључио уговор о превозу одговара за штету по прописима о накнади штете који важе за превозиоца на чијем је делу пута штета настала. Ако се превозилац у извршењу превоза користи превозницима из других грана саобраћаја, без знања пошиљаоца, превозилац који је закључио уговор о превозу одговара за штету по одредбама овог закона, без обзира на то на чијем је делу пута штета настала, ако је то повољније за корисника превоза.
Поглавље VII.
Oстваривање потраживања
У члану 106. Закона регулисана су питања која се односе на oстваривање потраживања из уговора о превозу.
Ималац права може да оствари потраживање из уговора о превозу подношењем захтева превозиоцу у писменој форми или подношењем тужбе суду – ако превозилац не исплати накнаду штете у року од 30 дана од дана подношења захтева. Превозилац који не исплати накнаду штете имаоцу права у року од 30 дана од дана подношења захтева, дугује имаоцу права и затезну камату почев од дана када је протекао овај рок. На потраживање превозиоца према кориснику превоза тече камата од дана достављања захтева кориснику превоза.
Поглавље VIII.
Застарелост потраживања
Члановима 107–109. Закона уређена су питања која се односе на застарелост потраживања из уговора о превозу.
Потраживања из уговора о превозу ствари застаревају за једну годину. Застаревање овог потраживања почиње да тече:
1) за потраживања због оштећења ствари, као и због закашњења у превозу ствари – од дана када је превозилац предао ствар;
2) за потраживања због потпуног или делимичног губитка ствари односно пртљага – од дана када се, према одредбама овог закона, сматра да је ствар изгубљена.
Потраживања настала због смрти, телесне повреде или оштећења здравља, проузрокованих удесом или незгодом, застаревају за три године.
Рок застарелости тече од дана када је лице коме је штета причињена о томе сазнало или је морало да сазна, али не може бити дужи од пет година од дана настанка удеса или незгоде.
Застаревање се прекида подношењем захтева превозиоцу у писменој форми. Застаревање почиње да тече изнова од дана када је имаоцу права у писменој форми достављен одговор на његов захтев и кад су му враћене исправе приложене уз тај захтев. Застарелост не може да наступи пре протека рока од 30 дана од дана пријема одговора на захтев имаоца права.
Поглавље IX.
Прелазне и завршне одредбе
У чл. 110–112. Закона дате су прелазне и завршне одредбе.
Одредбе Закона неће се примењивати на односе из уговора о превозу путника и ствари у друмском саобраћају закључене до дана ступања на снагу Закона.
Даном ступања на снагу Закона престао је да важи Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају („Сл. лист СФРЈˮ, број 2/74).
Закон је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СРЈˮ, тј. 10. јуна 1995. године.