Спор мале вредности кроз праксу привредних судова

Издвојени су најновији примери из праксе привредних судова који се односе на спорове мале вредности, пре свега на дозвољеност жалбе, жалбене разлоге и поступак по жалби.

ДОЗВОЉЕНОСТ ПОСЕБНЕ ЖАЛБЕ

Посебна жалба у споровима мале вредности дозвољена је против решења којим се окончава поступак.

Из образложења:
Одредбом члана 478. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) прописано је да је у поступку у споровима мале вредности дозвољена посебна жалба само против решења којим се окончава поступак, док је ставом 2. истог члана прописано да остала решења против којих је по овом закону дозвољена посебна жалба могу да се побијају само жалбом против одлуке којом се поступак окончава, а ставом 3. овог члана прописано је да се решења из става 2. овог члана не достављају странкама, већ се објављују на рочишту и уносе у писани састав одлуке.
Одредбом члана 487. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да су у поступку у привредним споровима спорови мале вредности они у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 30.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
У конкретном случају првостепени суд је одбио приговор месне ненадлежности решењем П. 516/18 од 10. 1. 2019. године и отправак решења доставио парничним странкама. Благовременом жалбом тужилац побија означено решење из свих законом дозвољених разлога. Привредни апелациони суд, као суд другог степена, одбацује жалбу тужиоца као недозвољену с обзиром на то да се ради о спору мале вредности и да је посебна жалба дозвољена само против решења којим се окончава поступак.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 516/18 од 10. 1. 2019. године, и Решење Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 394/19 од 23. 1. 2019. године, којим је одбачена жалба)

РОК ЗА ЖАЛБУ

Рок за жалбу против пресуде, односно решења донетог у споровима мале вредности износи 8 дана.

Из образложења:
Одредбом члана 479. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) прописано је да против првостепене пресуде, односно решења донетог у парници о спору мале вредности може да се изјави жалба у року од 8 дана.
У конкретном случају пресуда због изостанака донета је у парници о спору мале вредности, па је рок за изјављивање жалбе против пресуде 8 дана од дана достављања преписа пресуде. Тужени је препис пресуде примио дана 6. 9. 2016. године, па је рок од 8 дана за изјављивање жалбе истицао дана 14. 9. 2016. године. То је био последњи дан рока у коме је тужени могао да изјави жалбу и у том случају жалба би била благовремена. Тужени је жалбу против пресуде због изостанка изјавио дана 19. 9. 2018. године, тј. по протеку рока од 8 дана, па из тога произлази да је изјављена жалба неблаговремена.

(Решење Привредног апелационог суда, Пж. 7140/16 од 26. 7. 2018. године, којим је одбачена жалба изјављена против Пресуде Привредног суда у Пожаревцу, П. 320/16 од 30. 8. 2016)

НОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ И НОВИ ДОКАЗИ У ЖАЛБИ

У поступку по жалби у споровима мале вредности не могу да се истичу нове чињенице и нови докази.

Из образложења:
Одредбом члана 479. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 55/2014) прописано је да пресуда или решење којим се окончава парница у поступку у споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права.
Против пресуде првостепеног суда тужени је изјавио благовремену и дозвољену жалбу из свих законом прописаних разлога, са предлогом да другостепени суд пресуду укине или исту преиначи. У жалби је истакао и приговор застарелости на период од 1. 4. 2014. године и предложио саслушање сведока А. Ж. из Мокришта на околност да је у више наврата вршио плаћање комуналних услуга. Међутим, како се у конкретном случају ради о спору мале вредности, то се у поступку по жалби не могу истицати нове чињенице и предлагати нови докази, па се истакнути приговор застарелости и предлог за саслушање сведока не могу разматрати од стране другостепеног суда, јер су наведени доказни предлози недозвољени.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 379/17 од 13. 10. 2017. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 6959/17 од 13. 8. 2018)

ОДЛУКА О МЕСНОЈ НАДЛЕЖНОСТИ И ДОЗВОЉЕНОСТ ЖАЛБЕ

У спору мале вредности жалба је дозвољена против решења о оглашавању суда месно ненадлежним, али не и против решења којим се одбија истакнути приговор ненадлежности, јер то није решење којим се окончава поступак пред судом пред којим је спор покренут.

Из образложења:
Из предмета произлази, како то и жалилац у жалби наводи, да се ради о привредном спору мале вредности, с обзиром на то да је тужба поднета ради наплате новчаног потраживања у износу од … динара. Чланом 480. Закона о парничном поступку прописано је да се одредбе поступка у привредним споровима примењују у свим споровима у којима суде привредни судови у складу са законом којим се уређује стварна надлежност судова, ако за поједине спорове није прописана друга врста поступка, као и да се, ако одредбама ове главе није другачије прописано, у поступку у привредним споровима сходно примењују остале одредбе овог закона. Чланом 487. овог закона прописано је да су у привредним споровима спорови мале вредности они у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од … евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Из наведених разлога релевантна је одредба члана 478. Закона о парничном поступку, којом је прописано да је у поступку у споровима мале вредности дозвољена посебна жалба само против решења којим се окончава поступак, а да остала решења против којих је по Закону дозвољена посебна жалба могу да се побијају само жалбом против одлуке којом се поступак окончава.
Следи да решење којим се одбија приговор месне ненадлежности Привредног суда у С. М. не представља решење којим се поступак окончава, да против њега није дозвољена посебна жалба… .

(Из Решења Привредног апелационог суда, Пж 178/17 од 21. 9. 2017)

ПОГРЕШНО УТВРЂЕНО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Пресуда или решење којим се окончава парница у поступку у споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Из образложења:
Одредбом члана 479. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 55/2014) прописано је да пресуда или решење којим се окончава парница у поступку у споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. Закона и због погрешне примене материјалног права.
Наводи туженог изнети у жалби, којима оспорава оцену изведених доказа и посредно указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, нису разматрани од стране другостепеног суда, с обзиром на то да је првостепена пресуда донета у парници по спору мале вредности из члана 487. став 1. Закона о парничном поступку. Сходно одредби члана 479. став 1. Закона о парничном поступку, пресуда у парници у спору мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку и због погрешне примене материјалног права.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 109/15 од 1. 9. 2015. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6223/15 од 26. 5. 2017)

 

Пресуда или решење којим се окончава парница у поступку у споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Из образложења:
Тужени недозвољено побија првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, у чему се састоји претежни део његових жалбених навода јер је одредбом члана 479. ставови 1. и 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11 и 74/13) прописано да пресуда или решење којим се окончава парница у поступку у споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тог закона и због погрешне примене материјалног права.
Из наведених разлога жалбени наводи који се односе на погрешно утврђено чињенично стање нису били предмет испитивања у другостепеном поступку, јер се ради о томе да је поступак о коме је реч – поступак у парницама у споровима мале вредности, у ком пресуда не може да се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 752/15 од 10. 11. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 7837/15 од 27. 4. 2017)

ОЦЕНА ЖАЛБЕНИХ НАВОДА

Другостепени суд није овлашћен да цени жалбене наводе којима се указује на то да је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено у споровима мале вредности.

Из образложења:
Пресудом привредног суда у Пожаревцу, П. 544/2015 од 13. 10. 2015. године, у ставу првом изреке Решење о извршењу Привредног суда у Пожаревцу, Ив. 375/2015 од 12. 5. 2015. године, укинуто је у целости, док је у ставу другом изреке обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 58.678,32 динара, са законском затезном каматом на појединачно опредељене износе почев од 30. у месецу, па до исплате за сваку рату, док је ставом трећим суд одлучио о трошковима поступка.

Тужени је против наведене пресуде благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези са чланом 8. Закона о парничном поступку, члана 374. став 2. тачка 12) Закона о парничном поступку, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

У питању је спор мале вредности прописан главом XXXIII Закона о парничном поступку и члановима од 467. до 479. Закона.

Одредбом члана 479. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права.

Из претходно цитиране одредбе Закона о парничном поступку произлази да жалба у споровима мале вредности не може да се изјави због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, као и другостепени суд није овлашћен да цени жалбене наводе којима се указује на то да је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 544/15 од 13. 10. 2015. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 8371/15 од 11. 5. 2017)

ЖАЛБЕНИ РАЗЛОЗИ

У жалби против пресуде у спору мале вредности не могу да се износе нове чињенице и предлажу нови докази, а одлука може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Из образложења:
У парници о спору мале вредности из члана 487. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС’”, бр. 72/2011, 49/2013), у којој, у смислу члана 479. став 1. Закона о парничном поступку, пресуда може да се побија само због погрешне примене материјалног права и због повреде одредби парничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку, жалбени наводи у делу којим се истиче погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, као и у делу којим се указује на постојање повреде тачке 12) из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку, али који по својој садржини представљају жалбени разлог који се односи на повреде из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, нису били предмет оцене од стране другостепеног суда, с обзиром на то да се односе на недозвољени жалбени разлог.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 501/16 од 22. 12. 2016. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1199/17 од 2. 3. 2017)

ПОЗИВ ЗА ГЛАВНУ РАСПРАВУ

 У позиву за главну расправу навешће се, поред осталог, да ће да се сматра да је тужилац повукао тужбу ако не дође на рочиште за главну расправу, као и да ће суд, ако тужени изостане са рочишта за главну расправу, донети пресуду због изостанка. Суд ће да упозори странке да у овом поступку треба да изнесу све чињенице и доказе до закључења првог рочишта за главну расправу, да у жалби против пресуде не могу да се износе нове чињенице и предлажу нови докази, као и да одлука може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Из образложења:
Одредбом члана 473. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 49/2013) прописано је да ће се у позиву за главну расправу навести, поред осталог, да ће да се сматра да је тужилац повукао тужбу ако не дође на рочиште за главну расправу, као и да ће суд, ако тужени изостане са рочишта за главну расправу, донети пресуду због изостанка (члан 351). Суд ће да упозори странке да у овом поступку треба да изнесу све чињенице и доказе до закључења првог рочишта за главну расправу, да у жалби против пресуде не могу да се износе нове чињенице и предлажу нови докази, као и да одлука може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 500/13 од 11. 3. 2015. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 2610/15 од 8. 3. 2017)

ПОБИЈАЊЕ ПРЕСУДЕ КОЈОМ СЕ ОКОНЧАВА ПАРНИЦА У ПОСТУПКУ О СПОРОВИМА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

 Пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права.

Из образложења:
Жалилац се у својој жалби позива на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези са чланом 98. став 5. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 479. став 1. Закона о парничном поступку, пресуда или решење којим се окончава парница у поступку у споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права.

То значи да не може да се побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Овде се ради о привредном спору мале вредности, па релативно битне повреде одредаба парничног поступка не могу да се истичу у жалбеном поступку, већ само апсолутно битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку, на шта јасно упућује већ цитирана одредба члана 479. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14).

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 445/16 од 22. 12. 2016. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 860/17 од 14. 2. 2017)