О првим мерама нове Владе писали смо у претходном броју часописа, а у међувремену је Влада наставила да спроводи свој програм економских реформи, доношењем више нових прописа о којима говоримо у овом тексту
Статистички посматрано, текућа економска кретања одвијају се у складу сапланиранимпараметрима. Потрошачке цене су у мају 2014. године, у односу на април, у просеку повећане за 0,1%, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 2,1%, док су у односу на децембар 2013. године повећане за 1,8%.
Управо, доносећи 12. јуна одлуку о смањењу референтне каматне стопе са 9,0 на 8,5%, Извршни одбор НБС имао је у виду да ће се међугодишња стопа инфлације и у наредном периоду кретати око доње границе циља. Осим тога, оценио је да недавне поплаве неће утицати на повећање инфлаторних притисака, који ће и убудуће остати ниски. Ниским инфлаторним притисцима доприноси стабилност инфлационих очекивања и девизног курса, што је резултат мера монетарне политике, повољних платнобилансних кретања и пада премије ризика земље, констатовао је Извршни одбор.
Индустријска производња у Републици у априлу 2014. године већа је за 1,9% него у априлу 2013. године, а у односу на просек 2013. године – мања је за 2,3%. У поређењу са истим периодом 2013. године, индустријска производња у периоду јануар–април 2014. године, већа је за 2,1%.
Укупна спољнотрговинска робна размена Републике за јануар–април 2014. године, исказана у доларима, повећана је 10,4% у односу на исти период претходне године, а дефицит је смањен за 22,8% у односу на исти период претходне године. Покривеност увоза извозом је 74,2% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 65,0%.
Девизне резерве Народне банке Србије су на крају маја износиле 10.370,4 милиона евра, чиме се обезбеђује покривеност новчане масе М1 од 315 одсто и покривеност од седам месеци увоза робе и услуга.
Динар је у мају задржао непромењену вредност у односу на евро, а Народна банка Србије је интервенисала куповином девиза на међубанкарском девизном тржишту у износу од 20 милиона евра како би смањила прекомерне краткорочне осцилације девизног курса.
Међутим, и поред ових појединачних позитивних кретања, економисти се слажу да је предвиђени привредни раст од један одсто у 2014. години био неизвестан и пре поплава, а сада је јасно да ће после те елементарне непогоде овогодишњи бруто домаћи производ (БДП) бити мањи од прошлогодишњег, а да ли ће тај пад бити један или 1,5 одсто остаје да се види. То практично значи да би Србија могла да склизне испод нуле, у рецесију.
Јавни дуг Србије на крају априла износио је 20,596 милијарди евра, што је 62,7 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија, док је на крају 2013. године јавни дуг Србије износио 63,8 одсто БДП-а. Да подсетимо, Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-ује ограничено на 45 одсто.
У складу са својим програмом, Влада је у последњих месец дана донела неколико прописа за које се може рећи да треба тренутно да делују на сузбијање сиве економије, привлачење инвестиција и подизање кредитне активности банака према привреди.
ИНОВИРАНИ ПОРЕСКИ ПРОПИСИ
Међу прве и најхитније мере Влада је утврдила спровођење реформи пословног окружења, смањење ризика и трошкова пословања, обезбеђење повећања запошљавања и растерећење привредних субјеката. У том циљу, један од потеза јесте да се послодавцима обезбеде фискални подстицаји како би инвестирали у радна места и запошљавали више лица. То је у овој, првој фази спровођења реформи учињено иновирањем два пореска закона, и то:
–Закона о порезу на доходак грађана, и
–Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.
Измене и допуне ових закона објављене су у „Сл.гласнику РС”,бр. 57/2014,а циљ њиховог иновирања је:
–увођење пореских олакшица приликом запошљавања нових радника, и
–измена висине стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање на примања запослених и других лица.
Погледајмо у наставку у чему се састоје нове пореске мере и какве ефекте има њихова примена.
(1) Фискалне мере за стимулисање запошљавања
Ради обезбеђивања фискалних подстицаја послодавцима, како би инвестирали у радна места и запошљавали више лица, иновирана су поменута два закона, а конкретно:
–измењен је члан 21в Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – одлука УС, 93/2012, 114/2012 – одлука УС, 47/2013, 48/2013 – испр., 108/2013 и 57/2014 – у даљем тексту: Закон о порезу), и
–измењен је члан 45. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013 и 57/2014, у даљем тексту: Закон о доприносима).
У Закону о порезу усвојена је измена члана 21в и избрисан члан 21д, а у Закону о доприносима измењен је члан 45. и избрисан је члан 45а. Укратко, овим изменама укинуте су постојеће фискалне олакшице које су биле прописане за запошљавање нових лица, приправника млађих од 30 година, лица млађих од 30 година, лица старијих од 45 година, односно лица старијих од 50 година, и уведене су нове фискалне олакшицеза послодавце који запосле нова лица.
Наведена два иновирана члана поменутих закона у скоро идентичном тексту уређују нови начин фискалног стимулисања запошљавања нових лица, који је намењен послодавцима – правним лицима, односно предузетницима. Практично, право на пореску олакшицу односи се примарно на послодавце из приватног сектора. Пореску олакшицу за ново запошљавање не могу остварити државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе, други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.
Да би користили најновије пореске олакшице за ново запошљавање,послодавци истовремено морају да испуне већи број услова.
Према основном решењу из ст. 1. члана 21в Закона о порезу и ст. 1. члана 45. Закона о доприносима, послодавац – правно лице, односно предузетник који запосли ново лице има право на повраћај:
–дела плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице, и
–дела плаћених доприноса за обавезно социјално осигурање, на терет запосленог и на терет послодавца, по основу зараде за новозапослено лице.
У смислу ових законских одредби, новозапосленим лицем се сматра лице:
–са којим је послодавац закључио уговор о раду, у складу са законом којим се уређују радни односи (на одређено или на неодређено време);
–које је послодавац пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежне организације за обавезно социјално осигурање;
–које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца, и за то време није остваривало било коју врсту прихода по основу радног ангажовања.
Сва три наведена услова морају бити истовремено, кумулативно испуњена.
Следећи услов за пореску олакшицу такође је битан игласи: Новозапосленим лицем по основу чијег запослења послодавац може да оствари фискалне олакшице, не сматра се лице које пре заснивања радног односа било запослено кад послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива ради однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.
Како ово можемо разумети? Конкретно, новозапосленим лицем не сматра се лице које је пре заснивања радног односа код привредног друштва „А” било без прекида пријављено као незапослено последњих 12 месеци, а које је пре тога било запослено код привредног друштва „Б” које је са друштвом „А” повезано лице, и код предузетника „В” који је у међувремену затворио предузетничку радњу, која би са друштвом „А” била повезано лице, јер њен власник има удео у привредном друштву „А”.
Повезаност правних лица, у смислу наведених одредби, одређује се сходно члану 59. ст. 2–7. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”,бр. 25/2001… и 108/2013).
[signoff]
Пример обрачуна са правом на повраћај пореза и доприноса
Послодавац је засновао радни однос са једним лицем и уговором о раду је утврдио његову зараду у висини од 30.000 динара месечно бруто. По основу те зараде, послодавац је обрачунао и уплатио:
–порез на зараду, у износу од 1.875,80 динара ((30.000 – 11.242) x 10%);
–доприносе на терет запосленог, у износу од 5.970 динара (30.000 x 19,9%);
–доприносе на терет послодавца, у износу од 5.370 динара (30.000 x 17,9%).
У овом случају, запослени ће примити нето зараду од (30.000 – 1.875,80 – 5.970) 22.154,20 динара, а послодавац има право на повраћај пореза и доприноса у износу од 8.590,27 динара, што чини 65% од збира укупно уплаћених пореза и доприноса, односно ((1.875,80 + 5.970 + 5.370) x 65%).
[/signoff]